Sve se obrušilo na njega, sirotog... Reči Šabana Šaulića nakon smrti Sinana Sakića teraju suze na oči, a jedan njihov san ostaće nedosanjan
Sinan Sakić izgubio je bitku za život rano ujutru 1. juna, u Beogradu, u 62. godini života.

Onaj koji je, sa domaće estrade, bio najveći prijatelj, brat i kolega pokojnog Sinana jeste Šaban Šaulić, koji je za Telegraf drhtavim glasom podelio tugu zbog tužne vesti.
- Bože... Baš mi je osvanuo ružan dan. Da li je moguće... - počeo je Šaban.
- Bio mi je izuzetno drag čovek, mi smo čak i rod. Baš me je pogodilo... Izuzetan umetnik, izuzetan pevač kojeg je narod voleo, koga su kolege volele... Ne znam ko njega nije voleo! Izuzetno simpatičan u svim svojim pričama sa kolegama, sa drugarima... Tu je uvek bilo toliko smeha, zabave. Uvek je imao nešto lepo
i zanimljivo i simpatično, na šta smo se svi smejali. Da ne pričam noći, neke naše, do rano ujutru.
Pričali smo o svemu i svačemu, o muzici, znali da zapevamo za stolom - priseća se Šaban.

Kako smo nedavno uspeli da saznamo, Šaban i Sinan trebalo je da snime duetsku pesmu, što nam je
Šaulić sada i potvrdio. Međutim, taj san ostaće zauvek nedosanjan.

- Jeste, ja sam napisao pesmu koja je trebalo da baš bude za njega i za mene, najadekvatnija... Radi se o braći, pesma za dva brata. "Ako treba, brate, ja ću ti uvek pomoći"... Planirali smo nas dvojica to da
uradimo. Njega sam video tu, da bismo mogli to on i ja baš lepo da donesemo - kaže Šaban za Telegraf.

Kako kaže, Sinana je poslednji put video na nedavnom zajedničkom koncertu u inostranstvu, i da mu je izgledao dobro.
- Bili smo zajedno u, nemoj da me držiš za reč, mislim u Švedskoj. Pre nekih mesec, mesec i po dana.
Imali smo koncert i on je funkcionisao najnormalnije. Pričali smo, ja sam mu rekao za tu pesmu, on se baš oduševio, baš mu je bilo drago. I odjedanput sam čuo da je opet u bolnici, a taman je bio oporavljen i sve
je bilo u redu. Sin koji je sa njim tada bio u Švedskoj rekao je: "Hvala Bogu, on se lepo oporavlja". I odjedanput, ta pusta jetra... Mislio sam da će dobiti i ovu bitku - sa knedlom u grlu priča Šaban.

- Žao mi je i njega i njegove familije, ćerke, supruge, sinova... Strašno. Jedan veliki gubitak za estradu, stvarno veliki. Njega je narod baš voleo... Zračio je nekon harizmom koju je narod prihvatio i prepoznao u njegovom pevanju, glasu, interpretaciji... Stvarno ne znam šta ću, sem da poželim familiji da istraju, da
budu jaki. Šta ćeš, život je to. Nažalost, sve se obrušilo na njega, sirotog... A on je bio dosta krh. Emotivan,
a i bio je dosta mršav. Nije on neki jakiša koji je imao 80 kila da može da se izbori. Otkud znam, pretpostavljam da bi ti ljudi lakše mogli da se izbore sa nečim. A on je bio krh... Ali bolest uzima i jake,
nema tu biranja - kaže Šaulić.

- Šta reći... Izuzetno mi je žao. Otišao je veliki umetnik, na žalost svih njegovih fanova, koji će to sigurno teška srca primiti, ali eto šta je život. Ide dalje, šta da se radi. Sve nas to čeka, pre ili kasnije... - završio je Šaban za Telegraf.rs.

Izvor: telegraf.rs











Nazad na pregled