DILERI SEJU SMRT MEĐU TINEJDŽERIMA Kako da prepoznate dete koje KORISTI DROGU
Činjenica koja sve više zabrinjava nije samo to što mladi u Srbije sve ranije probaju drogu, već i ta da od nje sve češće umiru, kao i to da ima sve više tinejdžera koji drogu diluju!

Većina mladih drogu proba oko 16. godine, mada je sve više onih koji prvi džoint popuše još u osnovnoj školi. Svedoci smo i svojevrsnog crnog bilansa: za samo nedelju dana troje tinejdžera je izgubilo život nakon uzimanja prekomernih doza narkotika. Međutim, ono što najviše plaši je činjenica da sve više maloletnika postaju dileri.
Javnost je tokom prošle godine ostala šokirana vešću da je kod dvojice osnovaca beogradska policija pronašla čak 50 paketića heroina za prodaju. I nisu oni jedini, jer ih je na ulici sve više. I prodaju ama baš sve - od marihuane i ekstazija, do heroina.
Kako i zbog čega maloletnici postaju dileri droge i kako roditelji to mogu to prepoznaju, dok "vrag nije odneo šalu", objasnili su stručnjaci za "Blic".
Kako prepoznati da je dete postalo diler
Crveni alarm kod roditelja treba da se upali kada primete da njihovo dete:
ima neobjašnjiv priliv novca, sebi može da kupi skupu garderobu, najnoviji model mobilnog telefona...
iznenada i bez objašnjanja izlazi iz kuće u toku noći
ima drastične promene ponašnja kao što su tajnovitosti ili nagli porast samopouzdanja
dolazi mu ili se viđa sa velikim brojem vršnjaka, vama uglavnom nepoznatim, novim "prijateljima"
drastično su mu se promenile na gore ocene u školi
naglo je zapostavilo svoje uobičajene obaveze i hobije
sve više komunicira sa nepoznatim osobama
Dileri najčešće vrbuju decu koja su zavisnici ili koja žele da dođu do narkotika, a nemaju novca za to. Kako kaže dečji psiholog Marina Nadejin, često se dešava da stariji dileri decu navlače tako što im daju psihoaktivne supstance, da bi postali stalni konzumenti, a zatim traže od njih da diluju, da bi dobijali narkotike.
- Dokazivanje u vršnjačkoj grupi u kojoj su već infiltriraju i dileri, kao i laka zarada važan su motiv. Deca najčešće pristaju na to jer su ucenjena, zavisna od psihoaktivnih supstanci, zaplašena ili sa negativnim sistemom vrednosti. Neki adolescenti, pod uticajem društva ili potrebe da eksperimentišu i žive opasno, počinju da diluju drogu - naglašava psiholog Marina Nadejin.
Ko je podložan
Kako pojašnjava Nadejinova, adolescenti sa slabom kontrolom ponašanja, nerazvijenim emocionalnim i socijalnim veštinama, kao i adolescenti koji imaju nisko samopouzdanje češće se nađu na meti dilera.
- Adolescenti koji su najuspešniji dileri droge su najčešće okarakterisani kao neustrašivi, koji češće preuzimaju rizike, socijalno su kompetentni, samouvereni i često u ulogama vođe grupe - naglašava ona.
Diluju već u osnovnoj školi
Prema njenim rečima, ne postoje precizni podaci o uzrastu maloletnika koji se upuštaju u dilerske vode, ali kaže da je poznato da je uzrasna granica sve niža i vezana je za starije razrede osnovne škole.
- Deca u tom uzrastu su naročito ranjiva i podložna uticaju vršnjaka i različitih “trendova” koji su često društveno nepoželjni i opasni po njih. Zbog toga tu ključnu ulogu igra roditeljska kontrola. Takve dece ima i u ruralnim i u gradskim sredinama, a potiču iz potpuno različitih porodica po socijalno-ekonomskom statusu. Poreklo je samo značajno za direktan motiv koji će ih uvesti u dilovanje - naglašava Nadejinova.
Kad žele da se istaknu, a roditelji ih ne primećuju...
Lambe Đorelijevski, šef odseka za prevenciju narkomanije iz Policijske uprave za Beograd, ranije je rekao da su maloletni dileri droge mahom deca čiji roditelji ne obraćaju dovoljno pažnju na njih i njihove aktivnosti.
- To su mladi koji žele da se istaknu, a pošto ne mogu na pozitivan način, onda pokušavaju na negativan - prilaženjem grupama koje već prodaju drogu ili se bave nekim drugim krivičnim delima. S druge strane,
i sami dileri prilaze mladima - kaže on.

Zakon prema njima nije tako strog
Razlog što dileri vrbuju maloletnike da prodaju drogu za njih leži pre svega u činjenici da je Krivični zakon prema maloletnicima blaži nego kada su u pitanju punoletne osobe. Naime, maloletnici do četrnaest godina krivično ne odgovaraju, dok su kazne za one do 18 godina znatno blage.
- To je jedan od bitnih motiva. Oni koji su organizatori čitave priče idu upravo na to da prilaze mladima
koji još nemaju dovoljno svesti ni o drogi, ni o narkomaniji, niti o bilo čemu, a pogotovo ne o Krivičnom zakonu. Oni im obećavaju novac, bolji život, sve ono za čim mladi teže danas - priča Đorelijevski.

Šta povećava rizik od dilovanja droge u adolescentnom dobu:
slaba roditeljska kontrola i neuspostavljen autoritet roditelja
uticaj problematičnog okruženja u kome se adolescent kreće ili živi
ako su roditelji narkomani
uticaj vršnjačke grupe
Kako prepoznati dete koje koristi drogu
Adolescenti, osim što su radoznali, imaju želju da budu prihvaćeni u društvu, da se dopadnu nekome ili da jednostavno pobede ličnu nesigurnost tako što će uzimati drogu. Ako već dođe do toga, promena
u ponašanju i promena društva mogu da budu glavni pokazatelj roditeljima da se sa njihovom decom nešto loše događa.

Roditelj koji redovno "prati" svoje dete neće imati problem da napravi razliku, ali za one koji ne znaju
ili kojima je lakše da misle da je sve u redu, evo nekih znakova na koje treba da obrate pažnju.

Tako na primer, kasnije dolaženje kući može da bude pokazatelj, mada je tinejdžerstvo doba kada se počinje sa izlascima. Zatvaranje u sobu opet samo za sebe ne mora mnogo da znači, ali i može da bude pokazatelj da dete želi nešto da sakrije i da je okrenuto sebi. Promena društva je već konkretniji pokazatelj i treba da se postavi pitanje zašto je došlo do toga.
Kada zavisnost već uzme maha, dete dobija zapušten izgled, uske zenice, mada danas mladi stavljaju
kapi za oči. Kod nekih postoji crvenilo oko nosa, izbodene vene u zavisnosti od toga čime se drogiraju.

Postoje neki specifični pokazatelji za različite droge. Na primer, oni koji konzumiraju marihuanu, imaju crvene oči, jedan specifičan zadah i zatvaraju se u sebe, dok oni koji konzumiraju ekstazi postaju hiperaktivni, ubrzani, jako se znoje, uzimaju dosta vode, imaju krvave beonjače...
Ovo su najaktuelnije opasne droge kod nas
U poslednjih nekoliko godina, pored standardne marihuane, ekstazija i heroina, među mladima su sve više popularni sintetički kanabinoidi, koji mogu biti i do 800 puta jači od marihuane. Veštački kanabinoidi izazivaju istu reakciju kod uživalaca kao i kanabis, ali sa mnogo jačim efektom.
- U zavisnosti od organizma, oni izazivaju povraćanje, podizanje krvnog pritiska, lupanje srca, halucinacije, paranoju - kaže dr Mira Kovačević iz Specijalne bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici.
Veštački kanabinoidi
Che Sballo, Vertex, Galaxy, Rainbow, samo su neki od uličnih naziva za sintetičke kanabinoide. Radi se o mešavinama bilja koje se reklamiraju kao "egzotični mirisi", uz čestu napomenu da nisu za konzumaciju. Primera radi, to su osveživači prostorija, koji su se mogli nabaviti u indijskim šopovima. Sadrže sintetske kanabinoide, koji su i do 100 puta jači od kanabisa i javljaju se o u obliku smole, belog praha, kristala, ulja, biljne mešavine.
Efekti koji su zapaženi kod korisnika ove droge su euforija i relaksacija u početku, a zatim izražen svrab, suženje zenice oka, prestanak disanja, koma, konvulzije, psihoza i smrt. Konzumiranjem ovih psihoaktivnih supstanci javlja se euforija, izražena komunikativnost, ubrzano disanje i rad srca, ali i uznemirenost. U zavisnosti od vrste, najčešće se puše, mada mogu da se udišu, ušmrkavaju ili intravenski unesu u organizam, ali se pojavljuju nove droge u obliku tableta i spreja.
Opoidni analgetici
Radi se o derivatima fentanila, koji je jedan od najjačih opioidnih analgetika, koji je 100 puta snažniji od morfijuma. Ako se primeni intavenski tada nastupa stanje u kome je čovek bez ikakvog straha, apatičan i ravnodušan na sve što mu se događa. Takođe, osećaj za bol je izrazito smanjen, ali svest ostaje očuvana.
Amfetamini (Speed)
Sintetska psihoaktivna supstanca najčešće u obliku praha, tableta. Amfetamini utiču na raspoloženje i promene ponašanja. Glavni efekti amfetamina usmereni su na rad mozga, srce i krve sudove.
Upotrebljava se na različite načine, može da se ušmrkava, može da se puši ili da se rastvori u vodi.

Nakon malih doza, osoba postaje razgovorljiva, nemirna, agresivna, ima osećaj pojačane snage
i izdršljivosti, osećaj lažnog samopouzdanja. Zbog toga su ovakve osobe često preduzimljive, ali i nekritične u proceni svojih moći, upuštaju se u akcije neoprezno, zbog čega mogu da dovedu sebe u neprijatnosti. Veće doze dovode do suvih usta, povišene temperature, znojenja, potrebe za hranom i snom su smanjene ili sasvim odsutne. Nakon nekoliko dana dolazi faza opšte iscrpljenosti i produženog sna, nakon buđenja javlja se pojačan apetit i stanje dublje potištenosti koje može potrajati i više dana, a propraćeno je pojačanom željom za ponovnim uzimanjem droge, i tako se ciklus ponavlja.

Esid ili LSD
Pojavljuje se u raznim oblicima: beli prašak rastvorljiv u vodi i alkoholu, u obliku malih belih pilula ili
prašaka u različito obojenim kapsulama, u obliku bombona ili obojenih kocki šećera, u obliku drogom natopljenih komadića papira sa crtežima. Papirići su redovno oslikani sa najrazličitijim motivima i crtežima kao na primer Bart Simpson, Paja Patak, golub, indijskim slovom i simbolim "om".

Nakon oralnog unosa efekat se primećuje nakon 15 do 45 minuta, kod intravenskog unosa nakon 10 minuta. Deluje oko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i ne može se zaustaviti. Spada u halucinogene i predstavlja najpoznatiju drogu iz ove grupe.
Efekat zavisi u velikoj meri od očekivanja, raspoloženja i okruženja. Dovodi do promena u misaonom
procesu, njegovoj brzini, ali i sadržaju. Droga izaziva vizuelne halucinacije u smislu promene opažanja. Halucinacije su u vidu promena opažanja vremena i prostora, ali i opažanja sopstvenog tela: zvukovi
se mogu videti, a slike čuti. To može izazvati i neprijatnosti: strah, pomešana osećanja, panika, gubitak kontrole, strah od smrti - horor trip. Neugodne fizičke manifestacije delovanja su retke i opisuju se kao nelagoda, mučnina, povraćanje, glavobolja i bolovi u telu.

Ekstazi
Ekstazi se proizvodi u najrazličitijim oblicima: u malim ili većim kapsulama, u vidu malih okruglih ili pljosnatih tableta najrazličitijih boja kao što su roze, bele, braon.
Dejstvo ekstazija počinje 20-60 minuta kada se popije. Posle toga nastupa period maksimalnog dejstva
tokom sat vremena. Čovek oseća lako peckanje po celom telu. Ponekad može da oseća napetost u rukama, nogama ili vilicama, suvoću u ustima. Zenice se šire, srce počinje ubrzano da kuca. Moguć je osećaj mučnine.

U početku su moguće i teškoće sa disanjem. Puls se ubrzava, povećava se krvni pritisak. Pod dejstvom ekstazija može se igrati 6 sati bez pauze. Ne oseća se ni glad, ni žeđ, ne razmišlja se o neprijatnim stvarima. Ljudi izgledaju prijatno, svet postaje prekrasan. Jedan od efekata ekstazija je i jaka seksualna potreba.
Kada dejstvo ekstazija prestane, javlja se osećaj emocionalne opustošenosti i depresije, uporna nesanica, napetost u mišićima, ponekad i podrhtavanje vilice.
Marihuana
Marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas. U svetskom žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najčešće koriste termini trava, vutra, sit, pot, gandža, mara. To je zelena,
braonkasta ili siva mešavina sitno isecakanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki indijske konoplje
koja se naziva cannabis sativa. Liči na finije ili grublje izrezan duvan karakterističnog mirisa.

Obično se puši umotana u cigarete (koje se zovu džoint) ili u luli (nargila). Ima jači miris od duvana u cigareti, kao i od duvana u luli. Za razliku od duvana, dim marihuane se ne filtrira i prilikom pušenja duže se zadržava u plućima. Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta.
Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako
može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće. Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije.

Kokain
Najstarija droga poznata ljudskoj vrsti. Proizvodi se od lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi. Kokain je fini, beli kristalni prah gorkog ukusa koji se rastvara u vodi, a na jeziku ostavlja osećaj trnjenja. Može se naći i u drugim oblicima kao što su pasta ili kamen. Kokain se može konzumirati: oralno, intranazalno, intravenozno ili inhalacijom.
FOTO: UPRAVA CARINA / RAS SRBIJA
Najčešće se ušmrkava (intranazalna upotreba) odmah sa papirića u kome je upakovan ili kroz cevčicu ili slamku. Kokain skoro trenutno nakon ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, raste mu samopouzdanje, hrabrost, ali oseća i fizički nemir i ima potreba za stalnom aktivnošću.
Obično se puši umotana u cigarete (koje se zovu džoint) ili u luli (nargila). Ima jači miris od duvana u cigareti, kao i od duvana u luli. Za razliku od duvana, dim marihuane se ne filtrira i prilikom pušenja duže se zadržava u plućima. Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta.

Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako
može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće. Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije.


Kokain
Najstarija droga poznata ljudskoj vrsti. Proizvodi se od lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi. Kokain je fini, beli kristalni prah gorkog ukusa koji se rastvara u vodi, a na jeziku ostavlja osećaj trnjenja. Može se naći i u drugim oblicima kao što su pasta ili kamen. Kokain se može konzumirati: oralno, intranazalno, intravenozno ili inhalacijom.
Najčešće se ušmrkava (intranazalna upotreba) odmah sa papirića u kome je upakovan ili kroz cevčicu ili slamku. Kokain skoro trenutno nakon ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, raste mu samopouzdanje, hrabrost, ali oseća i fizički nemir i ima potreba za stalnom aktivnošću.
Heroin
U žargonu ga još zovu i H, hors, džank, dop, žuto. Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka i verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvoja zavisnosti koju izaziva. Na tržište stiže kao beli kristalni prah.
Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište, pa je često njegova boja varira od
svetlosmeđe do smeđecrvenkaste nijanse. Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice nosa), pušenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih para ili injekcijom (intravenozno).

Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati. Deluje za 5-8 minuta nakon ušmrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izaziva osećaj euforije.
Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.
Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti. Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina
Heroin
U žargonu ga još zovu i H, hors, džank, dop, žuto. Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka i verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvoja zavisnosti koju izaziva. Na tržište stiže kao beli kristalni prah.
Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište, pa je često njegova boja varira od
svetlosmeđe do smeđecrvenkaste nijanse. Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice nosa), pušenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih para ili injekcijom (intravenozno).

Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati. Deluje za 5-8 minuta nakon ušmrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izaziva osećaj euforije.
Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.
Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti. Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina.

Izvor: blic.rs



 



 





Nazad na pregled