TROVAČNICA: I DALJE PRODAJU ZABRANJENO MESO
U ovim prodajnim lancima i dalje se prodaje mešano mleveno meso kome ne znamo ni sastav ni rok trajanja. U "Delezu" se vešto dosetili da ovaj proizvod nazovu "mešano meso za pripremu jela" kako bi izbegli kazne

U najvećim trgovinskim lancima "Aman" i "Maksi" i dalje se prodaje mleveno meso u rinfuzu, iako je to strogo zabranjeno Zakonom o bezbednosti hrane, otkriva Zaštitnik potrošača! Istina, "Maksi" se dosetio da ovaj proizvod nazove "mešano meso za pripremu jela" kako bi zadovoljio važeći pravilnik.
Ekipa Zaštitnika potrošača obišla je protekle nedelje ove prodavnice i uverila se da se u hladnim vitrinama i dalje prodaje meso u ovom obliku, bez originalnog pakovanja i deklaracije.
Da stvar bude još gora, prodaja mlevenog mesa u rinfuzu je zabranjena još pre šest godina, ali to lancima poput "Maksija" i "Amana" očigledno ne znači puno, pa na lukav način svojim kupcima prodaju meso bez ikakvog objašnjenja o sastavu, datumu proizvodnje i ostalim bitnim podacima.
Iako je većina marketa nakon pisanja našeg lista još u novembru prošle godine dobrovoljno promenila poslovnu politiku i iz prodaje povukla mleveno meso u rinfuzu, odnosno promenila način njegove prodaje, ova dva objekta nastavili su po starom. Inače, kazne za takvo poslovanje kreću se i do milion dinara.

Spolja rumeno, unutra zeleno
Posebno dovodi u zabludu lukavo poslovanje "Maksija", koji ovaj mleveni proizvod, za koji ne znamo ni sastav ni rok trajanja, naziva "mešano meso za pripremu jela", koji važeći pravilnik o hrani prepoznaje i time se "brani" od kršenja zakonskih odredbi.
Ono što dodatno zabrinjava je to što se u gotovo mleveno meso najmanje stavlja svežeg mesa, pa potrošači pojma nemaju šta kupuju i jedu. Prema tvrdnjama domaćih stručnjaka, mleveno meso puno je hormona i antibiotika, kožure, masnog tkiva i trtice, ali i pojačivača ukusa, boje, kako bi što duže opstalo.
U prilog tome idu i otkrića mesara M. Stevanovića, koji je godinama radio u jednom poznatom trgovinskom lancu!
- U toj masi svega ima osim pravog mesa! So i hladna voda izvlače smrad iz mesa koje dugo stoji, šećer mu vraća boju, a vinobran daje svežinu. Pored toga, stavljaju se i kocke leda kako bi se dobilo na težini i kako bi se meso lakše oblikovalo. Godinama poslujem sa mesarima i meso koje jedemo iz trgovačkih radnji ravno je lešu uginule životinje. Zato ako vam je meso jako sitno samleveno, spolja rumeno, a unutra tamno i ako počne da peni kad ga dinstate, odmah ga bacite u kantu - upozorava Stevanović i naglašava da ukoliko je meso usitnjeno, nalik testu, znajte da je tretirano na najgori mogući način.
Da je ovakvo poslovanje poznatih marketa nedopustivo i da se njihovim ponašanjem krši zakon i ugrožava zdravlje kupaca, saglasni su i domaći stručnjaci! Predsednik Udruženja potrošača Kragujevac Zoran Nikolić kaže da je ovakvo ponašanje trgovaca nedopustivo.
- Od sredine 2011. godine zabranjena je prodaja mlevenog mesa kao posebne kategorije. Mlevenje je usluga, a ne kategorija mesa. Ova pojava nije bila prisutna u proteklom periodu, verujemo zbog pojačanog nadzora veterinarske inspekcije. Ali je očigledno da nakon toga trgovci opet nastave po starom - kaže Nikolić za Zaštitnik potrošača i dodaje: - Mleveno meso može da se prodaje, ali samo pod uslovom da potrošač zatraži od trgovca da mu na licu mesta samelje neki komad ili kao roštiljsko oblikovano meso u koje su dodati neki sastojci, recimo u ćevape ili pljeskavice. Formalni problem sa mlevenim mesom je što ne poseduje deklaraciju. Tako da i ne znamo šta kupujemo kada nam prodaju "mešano mleveno meso". Šta je unutra? Koja kategorija mesa, u kom odnosu, od koliko vrsta mesa... Sve to su jako bitna pitanja, koja zaslužuju posebnu pažnju.

Nepoznat sadržaj
Naš sagovornik ukazuje na to šta bi sve trebalo da bude dostupno kupcu prilikom kupovine mesa.
- Formalna obaveza trgovaca je da za sveže meso koje prodaju jasno istaknu deklaraciju, na kojoj će biti navedeni: ime proizvođača, datum klanja, identifikacioni broj farme na kojoj je životinja uzgojena i kontrolni veterinarski broj klanice u kojoj je zaklana.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije upozorava da se potrošači svakodnevno žale na nesavesne trgovce koji neće da im na licu mesta samelju sveže meso jer već imaju samleveno.
- Problem je u tome što se ne zna poreklo i šta sadrži to izloženo mleveno meso, a time ni njegova bezbednost. Ovako bahatom ponašanju trgovaca i proizvođača na put mogu da stanu jedino mnogo strože kazne, uz veće nadležnosti inspektora, kojima bi trebalo da bude omogućeno da na licu mesta izriču mandatne kazne - poručuje Papović.
Sa njima je saglasna i nutricionista Jovana Srejić, koja upozorava da postoji čitav niz bolesti koje se mogu dobiti jedenjem nekvalitetnog mlevenog mesa.
- Kada svaki dan jedete gotovo mleveno meso, u bilo kom obliku, postoji velika opasnost da obolite od karcinoma želuca ili debelog creva i dobijete holesterol od previše masnoće. Danas sve više ljudi oboleva i od crevnih infekcija jer su, zbog preteranog unosa antibiotika iz mesa i prerađevina u organizam, postali otporni na njih - objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, najzdravije je da sami sameljemo meso.

- Najsigurniji način da sačuvamo zdravlje jeste da kupimo sveže meso i sami ga sameljemo kod kuće. Tako ćemo biti sigurni u njegov sastav i sprečiti da zaradimo neku bakteriju zbog nehigijenskih uslova u kojima se ono melje u prodavnicama.
Trgovinski lanci negiraju da krše zakon
Ekipa Zaštitnika potrošača povodom naših otkrića kontaktirala je ova dva poznata trgovinska lanca kako bi od njih čula odgovor na pitanje "Zašto se u prodavnicama prodaje gotovo mleveno meso iako je to zabranjeno Zakonom o bezbednosti hrane?"
U "Delez Srbija" su nam poručili da u svom asortimanu nemaju rinfuz mleveno meso i da su svi proizvodi koji se nalaze u prodaji usklađeni sa propisima Republike Srbije u oblasti kvaliteta i zdravstvene ispravnosti.
- Proizvod pod nazivom "mešano meso za pripremu jela" spada u grupu usitnjeno neoblikovano meso, koju važeći Pravilnik prepoznaje kao grupu poluproizvodi od mesa. U prilog ovome govore rezultati svih internih sistema kontrole, laboratorijske provere artikala i kontrole koje nad našim objektima vrši veterinarska i ostale inspekcije. Kroz deklaracije i interni sistem sledljivosti u svakom trenutku je potrošačima dostupna informacija o sastavu, vrsti mesa, poreklu i roku trajanja. Kao odgovoran maloprodajni lanac potpuno podržavamo svaku objektivnu inicijativu za kontrolu i proveru kvaliteta hrane na tržištu i potpuno smo otvoreni za saradnju na ovakvim projektima, lokalnim ili nacionalnim - rekli su za Zaštitnik potrošača u ovoj kompaniji.
Međutim, iz trgovinskog lanca "Aman" još nismo dobili odgovor na naše pitanje.
Uprava za veterinu: Kompanije krše zakon

U Upravi za veterinu za Zaštitnik potrošača naglašavaju da usitnjeno neoblikovano meso ne može stajati u rashladnim vitrinama ako nije upakovano i deklarisano!
- Shodno članu 21. Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, usitnjeno meso može da se proizvodi i stavlja u promet upakovano ili da se dobija mlevenjem mesa u prisustvu potrošača. Neupakovano i nedeklarisano mleveno meso odnosno usitnjeno neoblikovano meso tretira se kao meso kome nije obezbeđena sledljivost odnosno meso kome se ne zna poreklo niti rok upotrebe. Pri čemu su Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa jasno definisani uslovi kvaliteta usitnjenog mesa.
Kazne za pravno lice definisane su Zakonom o bezbednosti hrane. Članom 80, stav 1, kaže se da će se kaznom u novčanom iznosu od 150.000 do 1.000.000 dinara kazniti pravno lice ako stavlja u promet hranu koja nije označena, deklarisana, oglašena i izložena u skladu sa ovim zakonom i sa 20.000-50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu stavom 2 istog člana, u kome se kaže da hrana ili hrana za životinje koja se stavlja u promet ili će biti stavljana u promet nije na odgovarajući način označena i evidentirana radi identifikacije i sledljivosti - kažu u Upravi.

Izvor: informer / Foto: Shutterstock





Nazad na pregled