ODRIČU SE UŽINE DA BI BRATU KUPILI MLEKO Oca su nedavno sahranili, majka je bez posla. Sanjaju o toplom domu, najmlađi i o OBIČNOJ LOPTI..
Ilija Kovačević (14) i njegova braća Dušan (16) i David (4) žive sa majkom i bolesnom bakom
na brdu Zabučje u Užicu, u kući propalih zidova i šupljih plafona. Ilija i Dušan u školu idu bez užine, sve ostave Davidu, da bar on ima šta da pojede.

 
Da nas dočeka izašao je pred kuću nekih 50-ak metara - u patikama - po snegu.
"Zašto tako,

umokrićeš noge" - prekorismo dečaka u crnini, a on oćuta, od stida, od čega bi drugo.
A mi se

ugrizosmo za jezik - setismo se da nema ni čizme, ni cipele, niti bilo šta drugo
prikladnije za sneg.


Najveća Dušanova 
želja je da osposobi potkrovlje za život


Predstavi nam Ilija rođenog brata Dušana. I on u crnini. Dva dana pre našeg susreta sahranili su
oca. Tu je i David, njihov četvorogodišnji polubrat. Sa starom, polomljenom igračkom
u ruci, u odeći skupljenoj ko zna od koga i ko zna kad, trčkara oko naših nogu.


Ilija zatvori vrata, ali ona kriva, ne mogu da legnu na truli štok, pa se jasno vidi rupa
dovoljno velika

da im kroz nju u kuću prosvira vetar.
- Majka ne radi nigde. Dok je otac bio živ, davao je kad je mogao. I tad je bilo mnogo
teško. A kako

će biti od sad kad ga više nema, ne smemo ni da razmišljamo. Imamo pomoć od
užičkog Centra za socijalni rad i ono nešto malo od penzije pokojnog dede koju je baba nasledila, ali to je malo za

sve nas - pričaju nam Dušan i Ilija, Natašini sinovi iz prvog braka.

Nataša objašnjava da ta pomoć Centra za socijalni rad iznosi 3.000 dinara i to na
svaka tri meseca.


Majka ostala bez posla

- Imala sam više, ali mi sada samo toliko pripada. Zato, objasnili su mi, što sam se
odrekla očevine, zapravo mog dela kuće, u korist majke. A odrekla sam se jer nisam
bila u mogućnosti da plaćam

porez. Radila sam preko jedne agencije u marketu, ali su mi dali otkaz jer sam se
povredila i

nisam mogla na posao. Na bolovanje i osiguranje nisam imala pravo. Moja majka
primi 5.000 dinara mesečno, ostatak penzije joj odbijaju zbog kredita za spomenik
koji smo podigli ocu - kaže Nataša Kovačević.


Otac njenog najmlađeg sina Davida, njen drugi muž, živi u Višegradu, 75 kilometara
od Užica. Katkad, kad dođe da ga vidi, i on donese nešto novca i hrane.


Ova porodica živi u uslovima koji su daleko od onih u kojima bi deca trebalo da
odrastaju.


- Preksinoć majci umalo luster nije pao na glavu. Pao je tik pored nje, žice više nisu
izdržale.

U kupatilo je jezivo ući, sve je propalo od vlage, pločice otpadaju. Bojler je mali, jedva
da jedno

može da se okupa, a kamoli sve četvoro. Pritom pokvaren kao i sve drugo u kući.
Frižider je

odavno potpuno beskorisan, mašina za veš takođe, pa majka mora da pere veš na
ruke. Već je polugodište a ja još nemam sve knjige, nedostaje mi školski pribor, računar
je odavno neispravan. I zamrzivač je u kvaru, da bi ga otvorili moramo sekirom da
obijamo led koji se hvata sa spoljne

strane - nabraja Ilija.

On i Dušan, po ko zna koji put, krenuli su u školu bez novca za užinu. Ostavili su majci
da Davidu

kupi mleko i "smoki".

- Za mleko za Davida mora da ima, a ako pretekne, dobiće i "smoki" - kaže ovaj prerano sazreli
dečak.

Najveća Dušanova želja, otkriva nam ovaj dečak, jeste da osposobi potkrovlje za život.

I zamrzivač je u kvaru, da bi ga otvorili, moraju sekirom da obijaju led koji se hvata sa spoljne strane

- Imamo veliko potkrovlje, ali nemamo novac da ga osposobimo da se u njemu stanuje. Kako
gore živeti kad kroz lamperiju ispod krova prodire voda, kad su zidovi vlažni, kad vetar
šiba sa svih strana. Sanjam dan kad ću se preseliti u renovirano potkrovlje, opremljeno nameštajem, ne mora

novim, samo da nije pocepan i ubuđao - kaže Dušan.

Za odeću se ne žale. Kažu, imaju šta da obuku. Doduše, sve što nose na sebi nosio
je neko pre njih.


David bi na jesen trebalo da krene u vrtić. Dok smo pričali sa njegovom majkom i polubraćom, on
je terao po svome, tražio je da mu pošto-poto kupe "smoki". I hteo je i on da doda šta
želi, a ne

može da ima.

- Loptu, bicikl, automobil na baterije, bojice, sanke, kamion... - nabrajao je brojeći na
prstiće.


Na kraju je dobio "smoki", a njegova braća po komad pite od sinoć.

Mora na operaciju

Ilija je tiho pričao i o još jednom velikom problemu, onom zbog koga hramlje na jednu
nogu.


- Zbog problema sa kičmom, koji vučem od rođenja, 18. februara me čeka operacija.
Lekari su

rekli da ću morati da operišem i desnu nogu koja je 2,5 centimetara kraća od leve.
Pitao sam

majku kako da nađemo novac za put do Beograda, ali mi je rekla da to nije naš
problem. A

znam da nema novac - tužno će Ilija.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni
broj 2552

ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun "Blic fondacije": 2750010221949709 90
ili na devizne račune 10221949724 45 - za uplate u evrima; 10221949711 84 - za
uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 - za uplate u dolarima, Societe
Generale Srbija, Beograd.


Izvor: blic.rs / FOTO: MILOŠ CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA



❮ Nazad