ORLOVI, ZAŠTO? PITANJA KOJA MUČE CELU SRBIJU: Za mesec dana smo od MOĆNOG TIMA pali na NISKE GRANE!
Zašto Srbija u Kataru nije ličila na reprezentaciju koja je na impresivan način igrala u kvalifikacijama za Mundijal, Ligi nacija...
Zašto nismo imali odbranu u Kataru?
Zašto smo ponovo doživeli reprizu eliminacije od Švajcarske?
Mnogo je pitanja koja se postavljaju posle Svetskog prvenstva. Krenimo redom sa odgovorima.
Klima s kojom je reprezentacija otputovala na najveću smotru svetskog fudbala nije bila adekvatna. U mesecu Mundijala ovde su se svi bavili izborima za predsednika FSS?! Potpuno bespotrebno i kad mu vreme nije u žižu je dospelo nešto što bi bilo gde bilo protokolarna stvar. Od toga je kod nas nastao cirkus. Uvukla se neka negativna energija koja je došla i do državnog tima.
Oni koji kažu - kakve to veze ima sa igračima i igrom, trebalo bi da znaju da i te kako ima. Svi oni prate i čitaju šta se dešava u FSS. Utiče sve, posebno razna pominjanja selektora Stojkovića u svim tim dešavanjima.
Faktor broj dva je taktičko-fizička nepripremljenost tima. Ovo su isti igrali koji su do skoro igrači sjajno u reprezentaciji. Oni na Mundijalu nisu bili prepoznatljivi. Ni kao pojedinci, ni kao tim. Taktički je Srbija delovala daleko slabije od svih rivala sa kojima smo se susretali.
To nije bilo slučaj do pre samo mesec dana! Fizička sprema igrača je bila na nivou koji ne priliči Mundijalu. Opravdanje za to moze se naći u velikom broju povreda koje su zadesile naše igrače u oktobru i novembru. Nekolicina njih nije bila spremna da igra na Mundijalu. Želju su imali, ali ona nije pratila mogućnosti.
Mnogi će prstom uprti u Dragana Stojkovića. Pre nego što to učine ne treba da zaborave šta je sve Piksi uradio za našu reprezentaciju. Onda mogu legitimno da mu prigovore za neke stvari na Svetskom prvenstvu. Izmene, tim, taktička nedisciplina na terenu... To su stvari koje nisu štimale u Kataru. Svestan je sigurno i Stojković svega toga.
Kada je reč o igračima, njihov učinak biće na skeneru narednih dana i nedelja. Defanzivna linija Orlova bila je potpuno poražavajuća. Osam primljenih golova u tri meča. Što je mnogo, mnogo je. Ne treba iz priče o defanzivi izuzeti i vezni red.
Oni su često olako gubili lopte, odlazili glavom bez obzira u napad... I za kraj ofanziva, nešto što je trebalo da bude najjača karika Srbije. Dali smo pet golova, ali...
Ni tu nisu stvari štimale kako smo navikli. Pojavila se određena doza sebičnosti kod igrača, tečnost u protivničkoj trećini terena koja nas je krasila otišla je u istoriju.
Poleteli smo. Ponadali se. Bez pokrića. Prizemljenje je bilo bolno.
PREPORUČUJEMO ZA ČITANJE
POVEZANE VESTI
