Radio Pink - Uzivo radio - Radio Stanica Internet
Stihovi – stihovi ljubavni, stihovi za rodjendan, stihovi za prijatelje, stihovi za bozic, stihovi za novu godinu, stihovi za vencanje, stihovi volim te

SVE VESTI MOBILE APP SHOW BIZ Recepti Trepetnik Vicevi Stihovi Oglasi Sanovnik Poslovice Tekstovi pesama

   Pink Stihovi - ljubavni, rodjendanski, tuzni, smesni, saljive SMS

  Stihovi
Izjava ljubavi
Ljubavne priče
Ljubavni SMS
Nedostaješ mi
Rodjendanski stihovi
Smiješni stihovi
Tužni stihovi
Pretrazi bazu stihova:
Najnoviji stihovi

Kisni dan... Hladno predvečerje

   (upisano: 12 Dec 10, 13:35) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Odlučismo da do nekud idemo istim putem kući. Tu negdje, na pravom mjestu i u pravo vrijeme, privukao me je sebi i poljubio. Riječi su toliko male u ovom trenutku, jer ti osjećaji koje želim opisati su nešto neopisivo. Na jednom se nađoh među oblacima, protkanim mojim najljepšim snom. Tu si, imam te samo za sebe. Blizu si i osjećam te. Neopisivi osjećaj potpunosti i sreće. Tih par sekundi sam se osjećala kao najmoćnija osoba na svijetu. Na sredini ulice stajali smo zagrljeni, poklanjao si mi poljupce kao najljepše poklone koje se nekome mogu darovati. Nije me bilo briga da li će me netko vidjeti tu sa potpuno zabranjenom osobom ili da li će neki nervozni vozač pokušati da nas otjera sa ceste. U tom trenutku mi nije bilo važno ništa osim tvoje blizine. Taj bubanj na lijevoj strani i sada udara. Ah, kada se sjetim. Ponekad poželim vratiti vrijeme na par minuta prije poljupca, i sjesti u taxi i otići kući. Par minuta prelijepog sna, je vrijedno ovolikog pakla kroz koji prolazim? Jer baš je lijepo čuti riječi koje su izgovorene sa namjenom da povrijede nekoga. Pogotovo od osobe koja ti znači sve, a ti njoj ništa. Ne, on nije glup. Zna on vrlo dobro o čemu ja pričam. Naravno da zna, nije on emotivni invalid koliko se trudi da izgleda tako. Niti je mačo tip kako pokušava biti. I on je nekada morao voljeti nekog. Znam i ubijeđena sam da je tako. Ljudi smo, i to je sastavni dio života. Bez toga život ne bi nosio to ime. Ne bi moja sreća se zvala takvom da je trajala vječno. Ne. To bi bila navika, i ne bih shvatila vrijednost toga. Poslije par minuta sreće, dolazi dug period tuge. Ali, ja sam spremna suočiti se s njom, i boriti se do kraja, jer znam da moj osmijeh može svojim raskošnim krilima prekriti tu malenu tugu. Malena je ona naspram sreće koju sam osjećala tada. Malena je ona naspram sreće koju ću osjećati kada ju pobijedim. Znam da mogu, jer ja sam proživjela svoj san. Sve što sam ikada željela i mogla poželjeti prošlo je u tih par minuta. To je bilo nešto protivno svakoj fizici i logici. Neka sila koja me drži na nogama iako ih u tom trenutku kao da nisam ni imala. Moj san je ostvaren iako je možda pogrešan. I ja idem naprijed. Dižem glavu gore. Ponosno kažem da sam voljela i dosta toga naučila na grešci koju bih svjesno opet i iznova ponovila. Ali neću i ne želim.
Lajkuj ovaj stih:
 

Sada, kada nista na svetu ne moze vratiti dane

   (upisano: 09 Dec 10, 22:31) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sada, kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta nas sjaj u travi i blestavost sveta, ne treba tugovati, vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti …Zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava, zaboravimo da smo se voleli, da smo se svadali i da smo bili krivi. Pozurimo, s danima i danima sto ce doci pozurimo sa shvatanjima, sa svim sto me odvaja od tebe … Jednom, ces se vratiti i ubrati cvetove koje smo zajedno mirisali, gazili ali, tvoje ruke bit ce prekratke, a noge premorene da se vrati se bice kasno mozda cemo se naci jedanput na malom vrhu zivota i neizrecene tajne … Hteti jedno drugome da kazemo, al’ proci cemo jedno kraj drugog kao stranci, jedan skrenuti pogled bit ce sve sto cemo jedno drugome moci dati, zaboravit cu oci i necu promatrati zvezde koje me na tebe neobicno podsecaju. Ne boj se, jednom ces se zaljubiti al’ ljubit ces zato, sto ce te nesto na tom coveku podsecati na mene … Ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam, zivot je borba - nastoj pobediti ali ako izgubis ne smes tugovati cilj zivota je ljubav a ona trazi zrtve … Bila si moje veliko prolece, uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti, koje cu se secati. Osecacu tugu jer sam tebe, bas tebe voleo bice to ironija tuge. Nestace sjaja u travi, nestace velicanstvenosti sveta, ostace samo bleda slika onoga sto je proslo….
Lajkuj ovaj stih:
 

Ne znam da li je to glupo sada

   (upisano: 09 Dec 10, 22:30) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ne znam da li je to glupo sada i u ovome trenutku, i u ovoj situaciji da placem kao malo dete. A nije ni bitno. Ti ionako neces znati ni da sam plakao niti da pisem sve to. A kako bi i znala? O, kako bi voleo umreti u tvome narucju, u tvojim ocima… I ne, ne pitaj me zasto placem, jer reci cu ti da nisam hladni kamen. I ne pitaj me zasto sam tuzan, jer reci cu ti da je moj osmeh nestao zajedno sa tobom. I ne pitaj me zasto me ljubav boli.I ne pitaj me sto te volim, jer reci cu ti da covek voli samo jednom u zivotu. Ne pitaj me, ne pitaj me nista. Samo me zagrli, i nedaj me nikome. Pusti me da nestanem u tvojim ocima, i izgubim u tvojim mislima. Kada bi samo videla tu suzu u mom oku, kada bi samo mogla osetiti taj pelin u mome grlu, sve bi ti bilo jasno.Volim te kao samog sebe. Ti si u mojoj dusi, u mome srcu, u mojoj glavi, ti si, u meni. I kako ja da ne placem? Zaista, potrebno je hrabro i snazno srce da ne zaplace. A ja nemam ni jedno ni drugo. Moje srce je zakljucano u tamnici secanja. Trpi najtezu kaznu, a nije ni krivo ni dužno. Sve sam platio, sve tudje dugove. Nije vise bitno ko je gresio, i kome greh lezi na srcu, i ko jos uvek gresi. Gresimo oboje. S tobom u vatru, u suze, u srecu…Ja sam srecu i osetio samo s tobom. I zato ne zelim nikog drugoga, jer svoj osmeh dugujem samo tebi. Ja te toliko volim! Volim te kao nikoga dosad. Zato, ne cudi se mom bledom licu i mom praznom pogledu negde u daljini.Ja cu uplakan docekati zoru i prve zrake sunca. Sunce je samo napolju, a u mojoj glavi je mrak. U ocima tihi jecaj, a na usnama zadnja molitva koja je upucena tebi. I jedino svetlo u ovome mraku zivota je moja nada. Ja se nadam. Jer u svakome mraku ima barem malo svetla. Tako su me ucili. Tako me
Lajkuj ovaj stih:
 

Čeznem da ti kažem da te volim

   (upisano: 09 Dec 10, 22:28) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Čeznem da ti kažem da te volim, ali plašim se da ću izgubiti ono najsvetije što imam, a to je tvoje prijateljstvo.Noćima sanjam te i muče me osećanja prema tebi. Nemam hrabrosti da si moja radost, da mi sačinjavaš mladost i činiš me srećnim. Posmatram te i poželim da vrisnem snažno i celom svetu kažem da te neizmerno volim ali bojim se da bi mi se smijala. Ne znam da li i ti mene voliš i da li bi mi uzvratila ljubav koju čuvam samo za tebe. U trenutku sve bih ti rekao, ali opet me muči crv sumnje da će moj bol tvojim odbijanjem postati još veći. Bojim se da te ne izneverim i nerazočaram. Nedostaje mi hrabrosti jer plaši me pomisao da ću biti duboko povređen. Zato svoja osećanja iznosim na ovo parče lista i svoj bol i tugu čuvam samo za sebe. Možda jednoga dana kada prođu ove lude godine i skupim hrabrosti i sve ti kažem, do tada uvek ću čeznuti da ti kažem da te volim. Svaki put ponosno i hrabro ti prilazim, dobro skrivajući svoju bol, ljubav i tugu.Ali tvoj osmeh, pogled i “ono prijatelju” uvek me probudi iz mojih slatkih snova i podseti me na moju tugu i bol. Čeznem da sedim pored tebe i posmatram te, mogao bih tako danima i satima, ali plašim se da ne bih izdrzao. Znaš mi reći maleni, pa poželim da sam stariji, da imam više od ovih dvadeset godina misleći da bi tada bio hrabriji da ti kažem ono što osećam i da ne bi ovoliko patio. Možda će nekome biti smešno dok bude čitao ovu mladalačku ispovest, ali to me neće razočarati više nego što me razočarala ova moja tuga i bol. Mislim da će ova ljubav prema tebi trajati bar onoliko koliko traje ovaj moj tužni život, a možda i duže. Valjda ću jednoga dana skupiti hrabrosti i reći ti da te neizmjerno volim. Dok čekam taj dan, možda će nekome ova mladalačka ispovest pomoći i možda neko bude hrabriji od mene i ljubav procveta na nekom drugom delu ove naše ljubavne planete. Uvek ću čeznuti da ti kažem…… Volim te.
Lajkuj ovaj stih:
 

Marija

   (upisano: 05 Dec 10, 16:47) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ona je voljela njega srcem iskreno pošteno U njenim očima to nije moglo ostati skriveno Svjedok je Bog bila je bez ikog svog Cijelo selo je znalo za ljubav iz sokaka tog Sreli su se pokraj stare šljive di su vranci pasli Njih dvoje ko da su jedno za drugo i rasli A on je volio svoje konje hrastove ravnicu Slavonsko nebo zlatno žito svirat tamburicu Svaku crtu svaku točku na njenome licu I jedino s njom htio je podizati dicu Bio je skoro siromah al je bio pošten momak Kad su si rekli DA već je dobila i stomak Dijete na putu a slavonski život je znoj No ona je bila njegova on je pripado njoj Bili su sretni da kolka god bila muka ta Ljubav im nisu mogli kupiti šake i šake dukata A onda došla je zima prvi snijeg je pao Ona je potajno željela haljinu on je znao Živjeli su skromno al mu nije bilo žao Pa on bi svoju krv i sve na svijetu za nju dao Uprego je konje da krene putem grada Do tamo pet sela snijeg je počinjo da pada Na rastanku je reko ide po poslu sada Mislio je kad se vrati bit će ljepša nego mlada Šta će mi dukati, kad mladost nestaje U srcu ranjenom tuga ne prestaje Svi bijeli jastuci marame svilene Šta će mi dukati kad on nije kraj mene Još pričaju starci mlađi rijetko ko da sjeća se Ne pamti se od tog strašnog dana take mećave Kako se baš tada uvečer vraćo iz grada Sve je više sumnjo da postoji koja nada Da večeras dođe kući jer mećava bila jaka Ni konji nisu htjeli pa se sklone kod zemljaka Šta će mora čekat ne preostaje mu drugo Nego da se vrijeme smiri kolko god da treba dugo Još od onog časa dok je napuštao Osijek Zamišljao joj usne dok se razvlače u osmijeh S haljinom na dar kad joj pokuca na vrata I osjeti nježne ruke oko svoga vrata. Gledo je kroz prozor slušo otkucaje sata Pitajući se pa dokle će još snijeg da pada Al upravo tada dok se prognoza nagađala U tom istom trenu kod kuće mu žena rađala S pogledom na vrata čvrstom nadom da će doć Njeni drhtaji i bolni krici rezali su noć I plače jadna sama jer bol ko nikad boli Al bi bilo puno lakše da dragi kaže da je voli Samo Bog je znao u kako je teškim mukama Dozivala svog dragog da ga čvrsto primi rukama On nije čuo kolko je htjela biti s njime I da joj zadnja riječ na usnama bila njegovo ime Šta će mi dukati, kad mladost nestaje U srcu ranjenom tuga ne prestaje Svi bijeli jastuci marame svilene Šta će mi dukati kad on nije kraj mene Već je bilo blizu podne kad je u selo stupio Potjero je konje i još jednom bičem lupio U ruci čvrsto držo haljinu što je kupio Kad vidi u daljini u crnini svijet se skupio I prepozno si braću mater i čaču I još pola sela al zašto su svi u plaču I zašto se iz kuče čuje jauk i galama Al nije stigo pitat Marija nije s nama Rekla mu je mama jedva nekako kroz suze Kad je utrčo u kuću oko nje crne bluze On njeno tijelo uze preklinjo je da ustane Iz očiju suze nisu mogle da se zaustave Pade na koljena jecajući moja voljena Isplako je dušu al ga je sve više boljela I viko zašto Bože i da život nije fer Al srce nađe utjehu kad ugleda rođenu kćer Primi je u naručje dijete mu rasvijetli tamu Reče zvat ćeš se Marija u sjećanju na mamu Poljubi malu damu stavi je uz mrtvo tijelo Da dragoj obuče haljinu anđeli nose bijelo Kažu sam ju je sahranio ispod stare šljive Ljubeći danima koru gdje je urezala ime Nikla tuga iz njive nikada hladnije zime I samo sjećanjem je vrati među žive.
Lajkuj ovaj stih:
 

Jednom davno

   (upisano: 04 Dec 10, 01:31) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Jednom davno, svi ljudski osjećaji i sve ljudske kvalitete našli su se na jednom skrivenom mjestu na Zemlji. Kada je Dosada zijevnula treći put, Ludost je, uvijek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivača! Tko se najbolje sakrije, pobjednik je među osjećajima." Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prešutjeti, zapitala: "Skrivača? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milijun, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobjednik." Entuzijazam je zaplesao, slijedilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada ništa nije interesiralo. Ali nisu se svi htjeli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvijek, na kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se sjetio predložiti igru. Oprez nije htio riskirati. "Jedan, dva, tri..." počela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lijenost, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vjera se popela na nebo, Zavist se sakrila u sjenu. Uspjeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gdje se sakriti jer joj se svako mjesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Ljepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mjesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vjetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na kraju duge(laže, bila je na dnu oceana), a Požuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije ni važno. Kada je Ludost izbrojala 999.999, Ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. "Milijun", zavikala je Ludost i započela svoju potragu. Prvu je pronašla Lijenost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Vjeru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspjeh, a Sebičnost se nije trebalo niti tražiti. Sama je izletjela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Ljepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sjediti na obližnjem kamenu. Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve. Talent u zlatnom klasju žita, Tjeskobu u izgorjeloj travi, Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu oceana), a Zaborav je zaboravio da su se uopče ičega igrali. Samo Ljubav nije mogla nigdje pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila bijesna, ugledala je ružičnjak. Ušla je među ruže, uhvatila suhu granu i od bijesa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgreblo Ljubavi oči. Ludost nije znala što učiniti. Pronašla je pobjednika, osjećaj nad osjećajima, ali Ljubav je postala slijepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na posljetku odlučila zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj. Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osjećajima, ali ostala slijepa, a Ludost je prati...
Lajkuj ovaj stih:
 

Dođi, sjedni do mene

   (upisano: 02 Dec 10, 01:09) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Dođi, sjedni do mene, Lidija, na obali rijeke. Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje. da život prolazi, a mi se ne držimo za ruke (Držimo se za ruke) Onda ćemo misliti, velika djeca, da ovaj život prolazi i ne staje,ništa ne ostavlja i ne vraća se, odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini, dalje od bogova. Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo. Uživali, ne uživali, prolazimo kao rijeka. No treba znati prolaziti sasvim spokojno i bez velikih uzbuđenja. Bez ljubavi, bez mržnje i strasti koje podižu glas, bez zavisti koja previše uznemirava oči, bez briga, jer i s njima rijeka će jednako teći i uvijek će odlaziti prema moru. Volimo se spokojno, misleći da možemo, ako hoćemo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milošte, ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga i da gledamo kako rijeka teče. Naberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih u svom krilu, nek njihov miris blaži ovaj trenutak- ovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta, nevini pogani propadanja. Bar ćeš ako postanem sjena, sjetiti mene poslije, a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti, jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo, niti bijasmo drugo osim djeca. I ako prije mene poneses obol mračnom brodaru, neću morati da patim kad te se budem sjećao. Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali, tužna poganko s cvijećem u krilu.
Lajkuj ovaj stih:
 

Moja ruka jos uvijek topla

   (upisano: 01 Dec 10, 02:57) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sjedila sam sama u sobi...Citala sam stara pisma, i pjesme sto mi je slao...Koliko sam ga samo voljela, on to nikad znati nece...Nakon toliko mjeseci, bio je ponovo tu, na glavnom kolodvoru...Tako sam zeljela da ga vidim, al sam se ipak bojala...Jer davno je bila sreca...Sjecala sam se dana kad je otisao drugoj i nije se vratio..Moje srce od tada kucalo je tiho u noci samo za njega..Htjela sam jos jednom da vidim njegove oci, njegov osmijeh...Da jos jednom osjetim na svom licu njegov dah,da budem sretna kao nekad, jos samo jednom...Prije polaska stala sam pred ogledalo , da sredim kosu i malu kragnu...Da obrisem suze...Danas sam htjela da budem sretna, a sutra sta bude...Duboko sam uzdahnula i posla, korakom brzim bez dvoumljenja...Pitala sam se:Kakva je to zelja, sto je od ponosa jaca? Zbog cega gazim obecanje sto sam davno sebi dala? Hodala sam sve brze, al odgovor nisam znala...Na kolodvoru ga nije bilo...Bili su ljudi i vlakovi,bilo je kao nekad...Zatvorila sam oci i zaplovila u vrijeme kad sam bila sretna s njim...Sjecala sam se suncanog jutra,na ovom istom kolodvoru...Radosno sam ga cekala i u zagrljaj mu potrcala...Proslost postade stvarnost...Vidjela sam ga ...Oci zablistase, suze potekose...Podjoh mu u susret, polako i sa osmijehom ,sa zarom u ocima ..Sve je bilo kao pre, sve nekako nestvarno...U ruci mu kofer, na licu sreca, u ocima sunce sto samo za mene sija...Mislila sam "Boze, zar me je poznao, zar mi se stavrno raduje...?"Hodala sam brze, zeljela sve jace da ga zagrlim kao nekad...Da budem njegova i da nista vise oko nas nepostoji...Kao nekada...Odjednom mi osmijeh nestade s lica,a gorke suze zamaglise vid, srce prestade da kuca...Oborih pogled i zaplakah bolno...Druga je zena bila u njegovom zagrljaju, tada sam shvatila da mene vise nema i da sam odavno zaboravljena...Sjela sam na klupu nemocna, bol mi je razdirao srce, ali on to nije znao...Zeljela sam jos samo jednom da dodirnem njegovo lice da odmah zatim umrem,ne bi mi bilo zao...A onda sam podigla glavu...Odlucno...Oci su mi gledale u daleki pravac...Nepomicno...Na licu studen...Ustala sam i potrcala...Zurila sam da nezakasnim na svoj poslednji vlak...Tockovi zaskripase...Moje krhko tijelo zgazeno kao cvijet, ugasle oci jos uvijek su gledale u njegovom pravcu, srce je cutalo...Narod je gledao u tisini...Dijete je plakalo...A gledao je i on...Sjetio se i prisao mi...Moja ruka jos uvijek topla, lezala je na njegovom dlanu...Moje su oci bezivotne gledale u njegove, molile ga, da me kao nekad miluje po kosi,da me ne zaboravi..."Oprosti mi", rece,,,a suza kanu, niz lice na moj dlan...Cijelog zivota sa bolom u srcu, pamtice moje oci,koje su se bolno ugasile i njegovim pamtice taj dan... Zelim biti dio tvog zivota,tvojih zelja i snova,,,,,, Voli me jednostavno ,samo dodirom,jednim poljupcem, Samo misli na mene,,,,,,,,,Neka me tvoje misli dotaknu,,,,,,
Lajkuj ovaj stih:
 

Neznam kako da pobegnem od sna

   (upisano: 01 Dec 10, 02:56) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Mislim da je ovo prvi put da je moja glava bez inspiracija,,,,,maste,,,,fantazija,da su mi usta ostala prazna i bez rijeci, da u mom srcu nema mjesta za stihove. Netko kao ti, morao mi se dogoditi, morao mi je pokazati da u meni jos postiji mjesto za ljubav,,,bol i griznju savjesti. Mozda te nisam trebala prihvatiti i biti druga,,,treca i ko zna koja u tvom zivotu ali pocela sam te zeljeti samo za sebe, i samo tebi moj zivotni tok usmjeravati. Pokusavam te istisnuti iz svog srca, ovako da samo boli mene, da placem samo ja i niko vise. Jer ti za mnom neces plakati,ne znam da li ces zaliti za mnom,,,,,jer ti si meni postao previse,,,,,,,, a ja sam tebi samo jedna u nizu. Previse me toga boli kod nas dvoje, a opet bilo je ljepo dok je trajalo. To ti nikada nisam uspjela reci,a sada vise nemam ni zasto. To je bila moja slika ,predstava o ljubavi, moja masta o sreci koju sam pozeljela s tobom dozivjeti,,,,,,,,bar prividno. Jer u nama sam SAMO ja vidjela ljubav, a ona tu nije postojala. Da mi je samo pretvoriti se u vjetar,,,,sunce ,,,,i tiho poput maestrala zaplesati ti po licu,milovati te njezno ,ujutro kad se probudis i cjeli dan-noc samo da sam u tvojoj blizini,,,,,bar na kratko,,,,bar da te posjetim i pogledam te,,,,,,,,,u oci,,,,,da vidim da li je tebi zao,da li ti imas skrivenih osjecaja za mene,,,,,,,, a bolje da ostanu ,,,,,neizrecene. Zalosno je sto te toliko zelim kraj sebe,,,,,samo te dotaknuti,,,,,,,,samo te gledati ujutro dok se budis,poljubiti snene oci,,,,,,,,a obecala sam sama sebi da necu vise mastati o tebi. Da necu vise nikome pokloniti srce i onda ga sama zgnjeciti kao trulu jabuku. Ovako je bolje,,ovako je lakse. A sta ako si ti polovica,koju sam citav zivot cekala,,trazila ???? A sta ako je ovo bio moj vlak srece ??? Jer ovo sto imam,,,nije to to,,, sve je,,,, samo ne ti. Nisam ti stigla ni reci,,,niti objasniti,,,,niti dati do znanja da si mi usao duboko u srce,,,,,uvukao se duboko pod kozu,,,,,a nisi ni pitao ,naravno. Mozda je bolje da ti nisam stigla otkriti svu jacinu mojih osjecaja ,jer ih ti nisi ,,,,nikad,,,pozelio vidjeti,,,osjetiti od mene ali se barem mogu tjesiti, da ih je na pocetku bilo i kod tebe,,,,,,,,,,,,,,,. Tvoja ljubav je kao potok sto iz raja tece, zbog tebe je moj zivot pun srece, saljem ti poljubac sladji od meda ti si ono sto mi srcu treba,,,,,,,,,,, Neznam kako da pobjegnem od sna, i neznam voli li te iko kao ja al nebi ova noc ovako boljela da te nisam VOLJELA,,,,,,,,,!!!! Da smo se ranije sreliiiiiiiiiii,,,,
Lajkuj ovaj stih:
 

Zato cu se polako,necujno povuci

   (upisano: 01 Dec 10, 02:55) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Evo vec danima pokusavam da ne mislim na tebe, i stalno se sve zavrsava na bijednim pokusajima da te zaboravim.Pred ocima mi tvoj lik,onako snazan,njezan i mio,pogled pun melankolije,tuzan,pozeljan,boze sta ti je u mislima ??? Ljudi kazu da jedino oci ne lazu,,,,nikada,,,,samo duboko pogledaj u njihi vidjet ces dusu covjekovu. A u tvojim ocima vidim sigurnost,tugu,pozudu ali ne i sebe!!!Ne mogu se sjetiti da su me neke druge oci tako gledale ,kao tvoje.Kao da me neka cudna sila vuce ka tebi,,,,, iako nisi pored mene,tada me mastanja o tebi ispunjavaju srecom.I dok razmisljam o tebi,postojis samo ti,,,,ti,,,, i praznina koja mi je sudjena. A onda osjetim kako mi srce podrhtava,,,,,to je samo neispunjena ljubav i to ce proci,tjesim sama sebe. Tada pomislim,da ce se vec prvog jutra,dok se sunce bude radjalo ,sve rasprsiti kao sitne cestice koje lete po sobi i prelamaju se na suncu.Da ce sva ta pozuda nestati u prvom jutru koje docekam s tobom, i da ce tada sva ova praznina koju osjecam kad nisi tu,postati nepodnosljiv bol,,,,,,,,znas onaj koji kida dusu i ostavlja duboke tragove. Zato cu se polako,necujno povuci. Mozes me nazvati kukavicom i izdajicom ali ja nemam snage vise da se borim protiv sebe. A ako ostanem moracu ,,,,,,,,.Jer tebe srce nece zaboliti,a moje rane ce ostati nezacjeljene,,,,,,,,,,,,, Sklopi oci i opusti se dok tones u moru mojih poljubaca, i ne dopusti nikome,da to more uzburka i da te odvoji od mene,,,,,,,,, Zasljepi mi vid---opet cu te gledati, oduzmi mi sluh---opet cu te slusati, uzmi mi dusu----opet cu te zeljeti, rani mi srce---opet cu te VOLJETI,,,,,,,,,,
Lajkuj ovaj stih:
 

Da, vidiš ti mene nasmijanu i srećnu

   (upisano: 01 Dec 10, 02:54) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Samo sam tebi srce dala, svoj život, i u snu budila se da tebe vidim, slušala sve, samo da tvoj glas čujem. A šta sam vidjela i šta sam čula? Vidjela tebe sa njom, čula nježne riječi upućene njoj... i šta još? Vidjela njega kraj mene i čula njegove riječi, tople, lijepe... a ja sam, tada, zamišljala tebe. Svaki njegov zagrljaj osjetila kao tvoj, svaki njegov poljubac uzvratila kao tebi, sve te njegove riječi slušala kao tvoje... i sve što bih tebi rekla, rekla sam njemu. A rekla sam mu i da ga volim i da bih cijeli život provela sa njim i da ne mogu bez njega... Da, vidiš ti mene nasmijanu i srećnu. Takvu me i drugi vide, pa čak i on. Ali kako ja sebe vidim, to samo ja znam! Šta se dešava u mojoj glavi i u mom srcu, to samo ja osjećam. Zbunim ja nekad i samu sebe, pomislim možda ga i volim, ali tada opet vidim tebe! I shvatim da volim svaki tvoj pokret, tvoje riječi, poglede, TEBE! I zato te pitam, da li i ti nju voliš kao ja njega? Da li postoji način da mi oprostiš? Da li je ova dugogodišnja ’’robija’’ dovoljna? Reci šta da uradim! Otići ću na bilo koje mjesto svijeta, uradiću sve što poželiš, rušiću i gaziću sve prepreke. Pogaziću ako treba i svoj ponos! Moliću za tvoj oproštaj i za tvoju ljubav! Jer ona je iznad svega! Samo mi reci... Reci mi i ako je voliš kao ja tebe! Ali ako je tako, ako je to surova istina, molim te nauči me kako da te prebolim! Pokaži mi kako si ti uspio da zaboraviš mene. Nauči me, jer sama to ne mogu. Nauči me, ako si ti uspio! A da li si? Reci mi, jer ta ljubav, koja se jednom probudila u meni još uvijek traje. Ja se i dalje budim sa istim razlogom
Lajkuj ovaj stih:
 

Prijateljstvo

   (upisano: 01 Dec 10, 02:54) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bili su dugogodisnji prijatelji i znali su se od djetinstva. No medutim, on je nju volio vise od prijateljice i nije znao kako joj reci i pokazati svoje osjecaje. Mada je ona njeg gledala samo kao prijatelja. Jednoga dana odlucio joj je pokazati sto osjeca prema njoj.Pozvao ju je na pice.Srce mu je kucalo kao ludo. Sav se preznojavao, a onda joj je rekao:ja prema tebi osjecam nesto vise od prijatelja i to sam uvijek osjecao samo sam ti se bojao reci. Ja tebe jako volim i cijenim.Da li bi ti htjela biti moja djevojka? A ona jo ostala sva zatecena njegovom izjavom i rekla mu je: Zao mi je sto ti to moram reci, ali ja tebe volim samo kao prijatelja i nista vise od toga, i zato ne mogu biti tvoja djevojka. On joj odgovori: Mozemo barem probati pa ako ide dobro, a ako nece ici nikome nista. Ali ti mene ocito nisi dobro razumio da ja ne osjecam prama tebi nista! Ma imas pravo, vidim da ne osjecas ono sto ja osjecam prema tebi, pa te necu nagovarati. Onda smo se dogovorili ostat cemosamo prijatelji.OK, jesmo, dogovorili smo se . I tako su dani prolazili, a on se nije mogao pomiriti sa time da ga je ona odbila. Iz dana u dan je tugovao i razmisljao kako da je osvoji i dosjetio se. Pala je vecer i on je otisao do njene kuce. Stao je ispod njenog prozora i procitao joj pjesmu. Nakon toga je pozvao pjevace koji su otpjevali baladu. Ona je jzasla van i rekla mu: Lijepo je to od tebe, ali ja nisam toga vrjedna. Zato, molim te, otidi. A on se sav tuzan i uplakan okrenuo i otisao. Pomirio se sa time da ga ona ne voli i da ga nikada nece zavoljeti. Ali jednoga ljeta ona je ipak odlucila da ce probati biti sa njime. Otisla je do njega i pitala ga hoce li sad on nakon svega sto je ucinio za nju i nakon sto ga je ona uporno odbijala biti sa njom? A on je sav procvijetao od srece i rekao da hoce. Tako su bili napokon zajedno, spokojni i sretni.
Lajkuj ovaj stih:
 

Sponzorusa

   (upisano: 27 Nov 10, 00:54) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Budim se svako jutro sa istim bolom u glavi i pitam se kakav me zivot ceka vani, hoce li danas biti oruzane pljacke ili cu danas da gledam iste macke. Glava mi puca od popijenog pica na ovom svetu nema normalnog bica, ulicama vlada alcohol i droga sada svako ima nekog novog boga. Do juce su devojke bile samo klinke,a sada stavljaju previse sminke, kada vide frajera kazu de si care one se prodaju za jeftine pare. Na ceni su sada samo dobra kola, a vidi onog tamo, vidi onog vola, misli da je bog u glavi mu lova,a on ustvari nema nikakva kova. Drzava je postala kuca za budale,a sve su to samo sitne ribe male, razmecu se lovom, misle da vladaju ali oni samo polako padaju. Ako nemas pare nisi u semi, ti si sada samo u velikoj dilemi, kakav je to svet pitas me ti,a sutra ces biti propalitet broj tri. Bices kao oni kojim nema broja, mislices da je svaka riba samo tvoja vrteces kes, nosit skup ves i tada ces biti samo zivi les. Armani, Versace i suknje sve krace nude ti se same, misle da su dame, one su kurve sto imaju sponzora, ajde mala brisi uskoro ce zora bezi iz ovog prokletog sveta nemoj da te tuda neki sponsor seta, spusti se na zemlju odbaci ta krila, budi ona prava sto si nekad bila. Ovaj je svet svtoren od para u njemu nema vise onog zara, vazduh je gust oduzima dah zato sada svi smrcu beli prah,a niko nemisli sta ce biti sutra kakva ce nam sutra biti nova jutra, svi oni zive na racun nas zato samo traze daj sta das. Prijatelji odlaze gube se polako,a nisam ni sanjao dace biti tako, dace ovaj svet biti samo kes jer ako nemas kes ti si mrtav les.
Lajkuj ovaj stih:
 

Seti se Barbara

   (upisano: 22 Nov 10, 15:35) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana prokisla, radosna, očarana, pod kišom seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom a ja sam te sreo u ulici Sijama smešila si se, i ja sam se smešio ti koju nisam poznavao, ti koja me nisi poznavala seti se seti se toga dana ne zaboravi neki čovek je stajao u tremu i viknuo tvoje ime, Barbara a ti si po kiši k njemu potrčala radosna, prokisla, očarana u njegov zagrljaj pala seti se toga Barbara, ne ljuti se što ti govorim ti ja kažem ti svima koje volim čak i onima koje sam jednom video ja kažem ti onima koji se vole čak i onima koje nisam upoznao. seti se Barbara i ne zaboravi tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom nad ovim gradom sretnim tu kišu iznad mora i iznad arsenala tu kisu sto je pala na brod iz Cezana oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika a onaj koji te je grlio, zaljubljeno je li umro, nestao, ili još uvek živi..... oh, Barbara bez prestanka kiši nad Brestom jednako kao i tada ali to nije isto, i sve je srušeno to su porotne kiše, strašne i neutešne to nije oluja više od ognja, krvi i čelika to su naprosto oblaci što kao pseta crkavaju kao pseta što nestaju u mlazu vode nad brestom da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta od koga ništa ne osta...
Lajkuj ovaj stih:
 

Kako je ljubav postala slijepa...

   (upisano: 21 Nov 10, 02:48) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Jednom davno, svi ljudski osjećaji i sve ljudske kvalitete našli su se na jednom skrivenom mjestu na Zemlji. Kada je Dosada zijevnula treći put, Ludost je, uvijek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivača! Tko se najbolje sakrije, pobjednik je među osjećajima." Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prešutjeti, zapitala: "Skrivača? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milijun, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobjednik." Entuzijazam je zaplesao, slijedilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada ništa nije interesiralo. Ali nisu se svi htjeli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvijek, na kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se sjetio predložiti igru. Oprez nije htio riskirati. "Jedan, dva, tri..." počela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lijenost, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vjera se popela na nebo, Zavist se sakrila u sjenu. Uspjeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gdje se sakriti jer joj se svako mjesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Ljepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mjesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vjetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na kraju duge(laže, bila je na dnu oceana), a Požuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije ni važno. Kada je Ludost izbrojala 999.999, Ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. "Milijun", zavikala je Ludost i započela svoju potragu. Prvu je pronašla Lijenost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Vjeru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspjeh, a Sebičnost se nije trebalo niti tražiti. Sama je izletjela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Ljepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sjediti na obližnjem kamenu. Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve. Talent u zlatnom klasju žita, Tjeskobu u izgorjeloj travi, Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu oceana), a Zaborav je zaboravio da su se uopče ičega igrali. Samo Ljubav nije mogla nigdje pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila bijesna, ugledala je ružičnjak. Ušla je među ruže, uhvatila suhu granu i od bijesa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgreblo Ljubavi oči. Ludost nije znala što učiniti. Pronašla je pobjednika, osjećaj nad osjećajima, ali Ljubav je postala slijepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na posljetku odlučila zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj. Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osjećajima, ali ostala slijepa, a Ludost je prati...
Lajkuj ovaj stih:
 

Bez rastanka ne bismo znali...

   (upisano: 20 Nov 10, 00:17) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Mnogo je ljudi koji su u moj zivot usli slucajno. Jedan od njih si bio I ti. Ali tek na kraju kada je sve vec bilo gotovo, ja sam ostala sama I nista drugo nisam znala, osim plakati. Suvise mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolela sam te, a mozda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana na mom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao I svaka veza I nasa je imala uspone I padove. Bilo je onih dana, kada su drugi zavideli nasoj sreci,a I onih, kada nisu ni pozeleli da budu u nasoj kozi…. Tvoje oci su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja me kroz zivot vodila, I uvek sam im se vracala. I te ruke, nezni dodiri, slivali su se niz nasa tela, a mi smo ljubavlju bili vodjeni… Duge setnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepsi trenutci nase ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kako ce biti kada se rastanak priblizi. Ali dosao je I taj dan,da li tvojom ili mojom greskom sve se zavrsilo. Ostavio si me samu, kao malenu ladju na sred okeana bez igde ikoga… Cekala sam samo oluju koja bi me potopila. Kise koje bi me odvele u vecni san, ali osim bola u mom srcu I samoce, nista drugo nisam imala…Cekala sam danima tvoje pozive, nadala se da cu te jos jednom videti. Otisao si nepozdravivsi se, osim poruke na vratima nista drugo od tebe mi nije ostalo. Pitala sam sebe u ocaju “Da li si druge oci nasao, da li su te druge ruke mamile…?” Guseci se u suzama, skrhano telo moje utonulo je u san… Svanuo je novi dan. Sama sam,jos poneka suza na licu se caklela. I moj verni pas Arci je tuzno gledao u mene, tugu smo delili zajedno. U trenutku na vratima sobe pojavila se moja mati, u ruci je drzala dnevne novine, otvorena 13. strana, I clanak sa nazivom: “Za mene je rodjena, za nju umirem”. Drhtave ruke, oci pune suza, I nemo lice slusalo je reci koje je moja mati citala… …13.januara u Beogradu, bacivsi se pos voz, I.N. ostao je na mestu mrtav. Razlozi smrti su bili ocigledni, jer u svojim rukama drzao je sliku svoje bivse devojke, I papir na kojem su pisale reci: “S’tobom nasao sam srecu, ti si meni sudjena, pozeleti nikada drugu necu ti si za mene rodjena, a ja za tebe umirem…” Ophrvena bolom, briznula sam u plac,nekoliko dana nisam mogla doci k sebi. Osecala sam krivicu, bol I tugu, jer nisam znala zasto je to ucinio…Ali jos vise me je bolelo, sto njegove oci vodilje vise nikada necu videti, jer sam izgubila bice koje najvise volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladih moze voleti, I da sve sto je lepo kratkog je veka… Sada pocinjem sve iz pocetka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noci sanjam njegove oci, koje u meni rasvetle mrak.Svaki 13.januar od tada napolju padaju kise, nisi vise kraj mene, a volim te sve vise. Sada kada vise te nema tu, sama krecem na pocinak I budim se ujutru.
Lajkuj ovaj stih:
 

Bila sam dijete a opet odrasla zena

   (upisano: 20 Nov 10, 00:12) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bila sam poput sestre a opet ona koja ga je voljela. Pitam se jeste li voljeli nekoga ljubavlju odrasle zene,naivne djevojcice,iskrene prijateljice,tihe ljubavnice? Ja jesam,ne jedan dan,ne mjesec ni godinu vec dugih 12 godina. Ugledala sam ga svojim djecijim ocima i shvatila da postoji ljubav na prvi pogled. Nisam znala sto me ceka. smjeh,suze il sreca? Te zelene oci postale su mi san svake noci,svaki sam dan cekala hoce li doci? Trudila sam se biti najbolja prijateljica i uspjevala sam bila sam njegova Kraljica. Ona koja je cuvala najlude tajne,znala sve njegove snove,sve zelje i strahove. A ja sam ga svakim danom sve vise voljela. Bio je djete a opet odrastao muskarac. Toliko sam vjerovala u njega,mislila da me voli. I volio me kao jedinu sestru. Odrastao je uz djeda i baku koji su bili sve sto je imao.Kada sam dosla ,davajuci mu prijateljsku ljubav,savjete,pomoc,obje ruke kad god padne postala sam mu obitelj,ljubav ali ne ona koja sam htjela biti voljena i jedina. Cesto je mjenjao cure,neke su mi bile prijateljice,neke nikad nisam sretala,neke su bile drage,neke sam mrzila ali niti jedna od njih bezbroj nije trajala.Svaka je samo onako jadno prolazna.Svakim danom sam odrastala,sve vise ga voljela,postajala ozbiljnija.Priznati ljubav nisam naucila.Bila sam njegov ponos,pametna"sekica",pristojna curica,dobra ucenica i sportasica.Njegovi prijatelji su me voljeli jer sam bila tako posebna.Zajedno smo se smijali svim onim prolaznima,odbacenima i odmah zaboravljenima.A nikad nije ni slutio koliko sam puta pozeljela biti bar jedna od tih prolaznih al samo da budem. Prolazili dani,godine a moje prijateljice sve umornije od mog cekanja,plakanja i gledanja kako se ljubi s drugima a onda komentiranja pa nije ti losa braco,slatkica je. Moj mobitel priznao mu je koliko ga volim dok sam ja odgovarala pred plocom a mobitel ostavila najboljoj prijateljici da mi ga cuva.Bas na moj rodjendan. Nije nazvao,nije odgovorio,ispred skole nije cekao.samo sam slusala:eto vidis nije te zavrijedio,oprosti ali zivot ti se zbog njega promjenio.Nije se javljao danima,nije me podigao u zrak i vrtio,nije mi rekao sreco Sretan ti rodjendan,voli te braco,nije se pojavio dugo,predugo.Sjedila sam ispred skole,bez prijatelja,njegovog osmjeha i zezanja.Sjedila i kajala se sto mu nisam sama priznala i da budem iskrena to si jos ni danas nisam oprostila.Kad sam najmanje ocekivala srela sam ga,bez sjaja u ocima i prelijepog osmjeha,prisao je i poceo pricat:ej di si?kako si?sta radis?Bila bih sretnija da je dosao i ubio me,rekao mi kucko lazljiva nikad me nisi kao brata voljela ali nije.Postala sam poznanica,cak ni prijateljica.Da sam bar tada shvatila i nekim drugim putem krenula!Ja sam se jos vise trudila,sve sto sam znala da zeli kupovala mu,svaku koju je zelio imati namjestala mu,trudila se biti mu zlatna ribica samo da se vratim bar da budem opet kao sekica.I jesam,uspjela sam.Opet sam bila najbolja,opet najdraza a izjava o mojoj ljubavi kao da se nikada nije ni napisala.Svaka moja prijateljica imala je nekoga,bar je mjesec dana bila voljena a ja sam 9 godina patila.Nisam znala kako je kad te netko zagrli,pojubi,dodirne.znala sam samo kako voljeti i to najbolje skrivati.Jednog dana sam odlucila sve prekinuti i svakom bicu svoju ljubav priznati.Kuci su svi poludjeli,sve mi zabranili,svaki dan me kontrolirli.ali sta su oni bili za mene i moju ljubav??Nista,samo ljudi koji ne znaju iskreno voljeti.zaboravila sam da postoje.Oni su me izdali,ni u jednom trenu me nisu podrzali.Vise se nisam trudila da budem najbolja,da budem obiteljska slatkica,najmlada dobra curica.Mrzila sam ih,skolu,svoj razred,prijatelje.Htjela sam njegovu obitelj,njegove prijatelje,htjela sam njegov zivot umjesto svog.Cekala sam ga satima,prosao je cijeli dan,noc,jutro,popodne cinilo se kao vjecnost.Sjecam se njegova baka se spustila u prizemlje zgrade:Jeste li poludjeli,ti ovdje cijeli dan i noc a on ispred zgrade ne klupi!Otvorila sam vrata zgrade i stala na vrh stepenica prisao je i stao kraj zadnje.Nikad prije nisam vidjela suze u tim zelenim ocima.Ej,ne mogu zivjeti a da ti ne priznam koliko te volim i koliko sam te voljela svih ovih godina.Nasmijao se,prisao mi i uhvati me za ruku,dodi,sjedi kraj mene.Lagala si me znas?Volim te braco.Nasmijala sam se,bila sam djete kad sam te srela,bila bi to djecija ljubav ne bi uspjeli a to nisam htjela,onda sam shvatila da imas toliko onih u prolazu to nisam mogla zamisliti da budem,uvjek si me ucio da budem ponosna,pametna,da ne budem nicija lutkica.Nasmijao se.Znas braco rekla sam smijuci se ovako mozemo pricati satima daj da skratimo muke pa mi reci mozes li me voljet,mogu li biti ja i samo ja u tvom zivotu?Sutio je,gledao je u pod,mogla sam cuti kako dise ,cinilo se kao da je vjecnost prosla kad mi je rekao:Mlada si,nisi nista prosla,samo trening,skola,poludjet ces za koju godinu i ostavit ces me.Znas da si mi sve na svijetu,daj mi vremena.Vremena?Dala sam ti 9 god.Bili smo djeca,nisam znao.Sjecam se da sam ga jos samo jednom za ruku primila i tiho izgovorila:Ako te ikada netko bude volio bar malo poput mene zivjet cu mirno jer cu znati da imas nekoga tko te voli i usrecuje a tvoja sreca mi je najvaznija.Dala sam mu narukvicu bijelog zlata koju sam imala od kad sam se rodila,tiho sam rekla:Neka te sjeca koliko sam te voljela.Okrenula se i otisla.Kao da sam si zivot za sve vremena olaksala.Sljedeci dan je zvao,molio,objasnjavao...ja nisam htjela razumjeti,sad sam se htjela namjerno inatiti,da vidi sta znaci zbog ljubavi patiti.Godinu dana je molio svaki dan,da krenemo ponovo kao par.A ja?Uzivala sam da me moli,ponizavala ga,ismijavala ga,na njemu iskaljavala sve one zabrane koje sam imala od obitelji radi ljubavi prema njemu,a opet kad bih dosla doma plakala sto sam tako tvrdoglava.Tesko bi netko to mogao shvatiti,bila sam cura koja je htijela patnju vratiti.A uostalom on me ucio da nikada ne dopustim da postanem igracka,sad me volis,sad ne.sad mi se javis,godinu dana ne...Moj zivot je izgledao poput pakla,kuci su me zbog njega izludivali,njega zbog svog ponosa nisam htjela.Nisam vise mogla izdrzati sve zabrane,sve svade,sva optuzivanja bez razloga i jedno jutro sam jednostavno odlucila odlazim.Ispisala sam se iz skole,napustila trening,prijatelje,obitelj,sve.Otisla sam 900 km dalje gdje nikoga ne poznajem,gdje me nista ne njega ne posjeca, nema laznih optuzba.Zivjela sam iz dana u dan,misleci biti ce bolje,zaboravit cu ga,neka pati malo zbog mene pa cu se vratiti,moram mu pokazati kako je meni bilo tolike godine.Godinu i 6 mj.nisam nikoga nazvala,zivjela sam u sestrinom stanu,drugoj drzavi,drugom gradu.Prvih dana bilo mi je dobro,privikavanje na grad,ljude,novi dom,samacki zivot,skolu,prijatelje,bilo je lijepo neko vrijeme...A onda griznja savjesti,kako je?sto radi?je li sretan?Ima li nekoga koga voli?Misli li na mene?Brojala sam dane da mi zavrsi skola i da se vratim.Ipak kuci ce mi biti najbolje,u svom gradu najlijepse,on ce mi se vratiti i sve ce biti kao sto sam zeljela prije.Grad,ljudi,Prijatelji sve je bilo isto kao da nikada nisam niti otisla.Isti dan potrazila sam ga.Srela sam prijatelje i odmah ih za njega pitala.on ti je negdje okolo,ne znam nismo ga vidjeli dugo,nije u gradu,on je puko,njemu je droga pojela mozak...Svasta sam cula.Morala sam ga naci..i jesam isti dan.Njegove oci vise nisu bile onako sjajne i lijepe,nije imao djecacki osmjeh...dugo smo stajali jedno kraj drugog bez rijeci,Oprosti mi...tiho sam izgovorila gledajuci u pod,Oprosti.Zagrlio me,stisnuo me uz sebe Uvijek ces biti moja kraljica rekao je.Pomislila sam sve je uredu,ljudi pricaju gluposti. Uskoro je sjeo,uhvatio me za ruke i rekao:Idi,budi sretna u zivotu,nadam se da si me zaboravila,da si sretna.Nisam mogla vjerovati.Sta ti je jesi poludio?Ja vise nisam onaj isti,onaj koga si voljela,po cijele dane i noci sam na ulici,zivim sam,imam druge prijatelje.Koga?Htjela sam znati!Kad mi je nabrojao mislila sam da cu umrijeti,ljudi koji su bili dno dna,prodavali su drogu,zivjeli za travu,speed,kokain i tko zna sta jos.Pa nikada ih nisi volio,jesi puko,sta ces ti s njima?Gledao je u pod...dugo jako dugo.Ja mrzim tvog brat rekao je.Molim,nisam mogla vjerovati!Kad si otisla on mi je radio scene,krivio mene,rekao da nikada vise neces doc.Mislila sam da umirem.Zasto uvijek meni?Sa svojim bratom do dana danasnjeg nisam progovorila ni rijeci.I najvjerovatnije nikad ni necu.Ljubav nije prestala ni tada i dalje sam ga ludo voljela i uporno za sve sebe krivila.On je postajao sve gori,a ja sam se trudila da mu budem blizu pa sam se druzila sa istim drustvom samo da doznam gdje je?S kim?I sto radi?Proslo je 12 godina kad sam ja odlucila da bih mogla s drugim probati.Nije islo,nisam mogla a da ne mislim na njega koliko god da sam se trudila.I onda jednog dana...Cijeli grad prica dobio je puno godina koje ce provesti iza resetaka...Mislila sam da cu umrijeti,pitala sam se gdje je decko kojeg sam davno upoznala,gdje je ona maza?Gdje je onaj u kojeg sam se zaljubila.Dosao je do dna ja tamo nisam mogla za njim.U to vrijeme upoznala sam decka koji me toliko podsjecao na njega,njegove oci,glas,njegove sale,toliko toga.bio mu je i prijatelj,mislila sam da necu uspjeti,nije fer u drugom njega traziti.prolazili su dani ja sam se navikavala,zavoljela ga.Nisam ni pomislila sto cu doznati kad mi je jedan dan zazvonio mobitel.Prijateljica me zvala:Ej sreco izasao ti je van!Ostala sam bez rijeci...Moj decko je stajao iza mene i pitao me:ljube sta je bilo?Tiho sam rekla:Izasao je!Nikad necu zaboraviti taj pogled,to pitanje:Hoces li me sada ostaviti zbog njega?Bilo je to najgore pitanje koje mi je netko postavio.Naravno da necu rekla sam.I nisam.On je izasao,nije mi bilo lako,pokusao je pricati,miriti se ali nisam popustila.Naucila sam kako je kad nekog povrijedis i nisam htjela to ponovno uciniti.
Lajkuj ovaj stih:
 

Na ljetnoj kisi stojis ti

   (upisano: 18 Nov 10, 02:40) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Na ljetnoj kiši stojiš ti…Stojiš i kisneš…Gledaš u mene svojim velikim plavim očima…Nisam sigurna što mi želiš reći, nisam sigurna želiš li mi prići, ili samo stojiš i čekaš… Tvoje usne polako se razdvojiše, rukom prođeš kroz plavu, mokru kosu, te se kapljice rasprše… Traperice su ti razderane, krvariš…Da li plačeš? Krećeš…Pokret ti je tako mekan…Ali, zašto sije sunce dok pada kiša? Zašto je srebrna…? Vidim svijetlost na nebu, čudna je…Zove me…Gledaš me…Zašto? Zašto ništa ne govoriš, samo hodaš prema meni i lomiš se… Zašto ne odgovaraš?…Plačem, želim te zagrliti, ne mogu se pomaknuti, što je to? Pomozi mi…Prolaziš kraj mene, sjedaš na mokar pod, dodiruješ sjenu…Što ti je? Tu sam…kraj tebe…ne gledaš me više… « Dođi…» - govoriš…» Dođi mi opet nazad brzo…» Ne razumijem… « Naše vrijeme, nedostaje mi…Naši poljupci utisnuti su na mojim usnama…» - pričaš mi i bacaš crvenu ružu u bezdan…Što je to…» Ne boj se…Sada si gdje želiš biti…Nedostajem li ti?» Hvata me strah…Što to pričaš…Želim te, boli me…Praznina u meni je… Srebrna kiša te i dalje moči, ti se ne opireš…Razdvajaš usne, ljubiš me, otvaraš ruke, grliš me, diraš moje lice, diraš moje usne, smiješ se…» Oh, kako volim te…» - govoriš…Sretan si, ali, odlaziš…Opet odlaziš…Okrećeš se…» Ne zaboravi me» O, živote moj, ne idi od mene… Pogled skrenem prema dolje…Vidim dugu, ali kako? Vidim anđela, o moj Bože… Kiša me dodiruje, lakše mi je…Otvaram usne, izgovaram « Volim te «…U svijetlu polako nestajem, čujem te kako govoriš, a nema te, zašto? Čujem kako plačeš, osjećam miris ruža i svijeće. Plovim kroz nebo, letim iznad otoka, zelenila…Vidim plavi vodopad, zove me…Spuštam se…Biserno more, okružuje me…Ali ne, ja nisam na zemlji…Što je to?…Ne bojim se, dobro mi je… «Ne boj se» - okrenem se, anđeo i vila rastvoriše krila, i odvedoše me pred sud Božji…Ne vjerujem, ja sam umrla, od boli ja sam mrtva…A ti tek sada plačeš za mnom, tek sada me trebaš i želiš… Ali ja ne mogu bez tebe…Dođi i poljubi me, dođi i voli me… Jer srebrna kiša anđela odavno je prestala…moja bol opet je stvarna postala…Dođi i oslobodi moju dušu…Dođi, zagrli me… Ljubavi, trebam te!
Lajkuj ovaj stih:
 

Hvala ti mali

   (upisano: 16 Nov 10, 00:05) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ispirisana bollom,utehu pronalazim u pisanjuOpijena rečima,osećam vrtoglavicu i bol koji razara svaki delić moga tela.Možda će nekome ove moje reči zvučati prazno,ali one govore istinu,pričaju priču o jednom izgubljenom snu... Prekrivena plaštom tuge u samoći,besciljno lutam ulicama ne bih li pronašla odgovore koji možda i ne postoje.Hladno je,telo mi se grči od hladnoće,ali bojim se da odem kući. Ti nikada nisi kročio u moju sobu koja odiše tvojim prisustvom iako nisi tu.Ta soba krije tajnu koliko mi značiš,krije tajnu ljubav prema tebi a krivicu jer nisam za tebe.Niko u meni nije uspeo da probudi takva osećanja kao ti. Neću da se borim za tvoju ljubav,jer je suviše kasno.Život nam nije pružio priliku da budemo približnih godina,ali nam je ipak pružio šansu da se upoznamo.Meni je pružio šansu da osetim ljubav .Bilo mi je dovoljno samo da te vidim i da budem srećna. Ti imaš neko ko te čeka ....Ja nemam nikoga ostaću sama.Boli me i sama pomisao da te možda više nikada neću videti .Zamišljam da je ovo neki ružan san i pokušavam da se probudim.Uzaliud ipak je to stvarnost...Odustajem od tebe ... Ja ostajem tamo gde si me i našao u samoći ,ti odlaziš da nadješ novu ljubav i sagradiš sebi život.Ipak hvala ti što postojiš iako ne za mene .Hvala ti što si ušetao u moj život .Bio si jedna želja ,jedan neostvareni san ,suza ,bol .Ostao si neispunjeni san ,prolivena suza,bol..Hvala ti imao si strpljenja biiti samnom ,slušati moje probleme ,tešiome da lepša budućnost za mene postoji. Ti nikada nećeš znati da je ovo pismo namenjeno tebi A ako ikada saznaš ja ću biti daleko .Tada će nam jedino nebo biti zajedničko.Tada podigni pogled i pokušaj da na nebu pročitaš moju poruku :“Tvoja sam i onda kada ti ne pripadam,kraj tebe sam i onda kada me nema,sanjam te i kada sam uveliko budna.Zauvek tvoja ,a nikada sa tobom“.
Lajkuj ovaj stih:
 

Znam jednog Andjela

   (upisano: 14 Nov 10, 19:58) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Znam jednog Andjela sa osmehom koji sobu obasja... Sa ocima sto sjaje srecom,sa glasom kao pesmom neke daleke ptice...... Sto te vuce de je slusas?!gleda?!zelis dotkanuti?! Barem na trenutak pomirisati njegovu kozu,osetiti njegovu kosu pod svojim prstima... Barem na trenutak zaustaviti sve,da vreme ne ode,da osatne tu kadaga gledam i sve dublje tonem i gubim se u njegovom pogledu... Pogledu koji gleda nju. Njoj pruZa ljubav,a meni bol. To je ono sto me gusi,sto me ubija,malo po malo... Zelim ga zagliti,zelim ga poljubiti... Ali znam da ne mogu,da ga ne mogu imati... I zasto patim,pitam se? Zasto budalu od sebe pravim,zasto ne prestanem i odustanem..? ZASTO? Zato jer znam gde to idem... Zato jer znam gde ce to zavrsiti... Zato jer je to jace od mene. Ne mogu sebi pomoci,da ga ne gledam-a znam da mogu. Da ga ne nasmejem-a znam da mogu...... da ga ne usrecim-a znam da mogu... Prepotentna kazete ...Mozda... A mozda sam samo malo zaljubljena pa ne vidim istinu sto seskriva iza svakog njegovog pogleda, svake reci,njegovog osmeha... Kazu da ljubav ne poznaje granice.. ..nije istina.. ...ljubav jako dobro zna svoju granicu.. .Ona se nalazi tamo gde ona voli njega,a on nju ne.... I nista to promeniti ne moze... A kada to znas...? Zasto se i dalje trudis? Zasto se mucis? Zasto patis? ZASTO? Zato jer zelis staviti smesak na njegovo lice... Zelis videti sjaj u njegovim ocima.. .Zelis videti te predivne zube kako izviru svaki put kada se nasmeje. Da znas da si ti za to zasluzna... Zelis uzivati sa svakom njegovom recenicom,svakim pogledom,pokretom njegovom tela....... Krenuo je prema meni... srce mi je preskocilo udarac,zastalo na trenutak...... nije znaolo kuda da krene,da iskoci van i padne mu pred noge ilida ostane tu gde je i da kuca i dalje.. .Zastalo je i pomislilo na jednu stvar:""Da mi je ovako svaki dan!""... bez misli i daha,bez zraka i snage da se protivim... Da mi ga je videti bas svakoga dana... Njegove oci sto sjaje,njegov osmeh sto se siri,njegovu kosu sto treperi na laganom povjetarcu... Da mi ga je videti bas svakoga dana......sretnog i nasmejanog,bez brige na ovome svetu, bez tuge sto ponekad izvire iz njegovog pogledaMada on misli da to niko ne vidi... Vidim ljubavi,vidim..vidim da nisi sretan kao sto ZASLUZUJES... Vidim da duboko u sebi patis,makar neces to nikome priznati..niisi sebi.. .a kamoli drugima.. DA MI JE DA TE SVAKOGA DANA ZAGRLIM...BAR NA TRENUTAK.... Zelim mu reci kako ga volim,zaista,duboko i istinski... Zelim mu reci kako je on moja prva misao kada se probudim i zadnja kada idem spavati.. Zelim mi reci kako je on moje najmilije u kako je svaki trenutak snjim kao dar od Boga... Zelim mu reci da mi treba vise od svega....... ................ZELIM......................... jedno su zelje,drugo mogucnosti... Valjda ce doci i taj dan,kada ces se i ti pitati sta bi bilo s nama.... a do tada.... meni ostaju samo beskrajna nadanja... .
Lajkuj ovaj stih:
 

Kisni dan

   (upisano: 07 Nov 10, 01:11) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
April se smjeskao Sumadijom a na Rudniku nas je docekala januarska idila. Beograd je gazio vodu do koljena a u Novom Sadu su oblaci otpadali sa neba rekla mi je dok smo ugovarali mjesto na kojem ce mo se poslije nekoliko mjeseci net poznanstva konacno sresti. Srem, slozili smo se….ja cu autoputem u pravcu Zagreba a ona preko Fruske… i cekat ce me na Rumskoj petlji…. Nisam mnogo o njoj znao jer nisam ni pitao kao ni ona o meni. Prije samo pet sest dana poslala mi je svoju fotografiju napravljenu ispred Arene u Veroni ali sada je kisa bila tako mokra da niko od nas nije bas mnogo licio na sebe. Kroz salu kao i obicno sa prijateljem sam se probijao kroz olujne nalete kise koja je detaljno spirala autoput. Nisam bio uzbudjen jer smo vec toliko rijeci razmijenili da je izgledalo kao da je vec dobro poznajem. I….evo rumske petlje ali na zaustavnoj traci autoputa nema nijednog automobila… Sacekaj me molim te jer je na naplatnoj rampi strasna guzva, rekla mi je telefonom dok sam i sam mogao vidjeti nepreglednu kolonu kako ceka da se prikljuci nama koji smo vec bili na autoputu. Stajali smo i cekali…i evo vidim da polagano daje znak da ce se zaustaviti iza nas u malom pezou svijetloplave boje. Izasao sam i istog momenta osjetio kako me kisni talas tako zapljusnuo da sam bio mokar do gole koze….a ona, otvarajuci vrata i podizuci se zarobi moj pogled svojom prekrasnom pojavom. Visoka, vitka, crne uredno dotjerane kose sa Ferari naocalima koje je po zatvaranju vrata od svog automobila brzi skinula i bacila na sjediste a zatim sa uzdignutim rukama potrcala prema meni. Tih desetak metara je pretrcala tako lagano i brzo da nisam imao vremena ni da se pomjerim. Bacila mi se u zagrljaj kao da smo se hiljadu godina i znali i strasno voljeli….Podigao sam je onako kao sto to cine zaljubljeni u filmskim scenama koje nam do kraja zivota ostanu u sjecanju……a tada…onako mokri, potpuno mokri smo oboje kao po dogovoru kleknuli tu na autoputu, na rumskoj petlji u sred Srema … i ….eh…mozda ce to nekada neko i opisati jer taj prizor nikoga ne ostavlja ravnodusnim a mnogo je automobila projurilo u oba pravca…Tako dug poljubac u Sremu po tako olujnoj kisi nikada niko nije vidio….i dug….i mokar, i vlazan i od zelje i od kise…. Imala je cetrdesetdvije tih dana, fantastican posao a govorila je perfektno Englesiki i Italijanski uz ove nase jezike na na kojima se ipak najbolje razumijemo,…a ljubili smo se kao poletarci…kao da nam je obome prvi puta…. Nisam mogla vjerovati,…konacno prozbori…nisam mogla vjerovati da si mi do poslednjeg detalja opisao sebe. Pa nisam te mogla promasiti…jednostavno u ovom net svijetu gdje svi manje ili vise ali uglavnom lazu ti si se opisao tako dobro da sam srecna sto si bio tako iskren… Pa kako sam ti se opisao tako jasno, upitah….Kako, pa jednostavno…znas vec kako…Napisao si mi da si obican i jednostavan…da si visok, zgodan…da znas da jesi zgodan i to bas…da si …neznam sta jos ali srecna sam da sam te srela…Ti pricas tako obicno, od prvog trenutka se osjecam sigurnom i osobom koja nije prevarena…kao da te stotinu godina poznajem…Boze kako si drag…kako … Idemo na rucak u neki dobar restoran,…rekoh Vazi…kao da je jedva docekala… Ne, nisam ja draga od onih koji ce ti prvo ponuditi krevet…ne, to ne…mozemo li razgovarati, mozemo li biti dobri jedno prema drugom, otvoreni, iskreni, …a i hladno je vani, bas ce nam prijati nesto originalno sremsko… Prijatelju sam dao znak rukom da moze nastaviti sam a ja sam se vjesto uvukao u njen mali auto. Gledala me i smijala se, smijala i smijala…Bila je srecna, bas srecna. Iskre iz njenih plavih ociju su mi bile drazesne….idemo…rece i pritisnu na gas malise koji se kao metak poce probijati kroz kisu koja je jos jace padala. Ovdje idemo preko Save…. u Macvu rekoh, dok sam prijatelju koji ionako ide u tom pravcu rekao da cu veceras kod njega doci na spavanje. On mi je samo dobacio onako usput umjesto pozdrava….”dogovoreno legendo”… Riblja za pocetak, riblja corba na macvanski nacin….pa zatim biftek na moj nacin rekoh konobaru. Kako to upita me on….Neka samo omirise vatru…sto siroviji to bolji, a on kao da je vec milion puta biftek donosio bas meni samo namignu i dobaci , nema problema…a dama…Za mene ce te spremiti Stroganov sa salatom od paradaiza rece veselo ne skidajuci pogled sa mene. Cim je konobar napravio samo jedan korak odlazeci od nas uhvatila je svojom moju ruku…Bila je bas srecna…poput djevojcice… Kako porodica upitah je…Super, dobaci kao da je bas to pitanje ocekivala…super su a tvoji…Nisam bio vec dugo kuci, rekoh…cujem da su svi dobro…Bas lijepo nastavi ona…Znas, nemogu jos da dodjem sebi da si ti ustvari takav …tako si jednostavan..a tako magicno privlacan….Cula sam za tebe, citala neke tvoje price, …da, ovdje po nasim novinama…pises lijepo…lijepo za citati…i ko bi rekao da evo sjedim sa tobom u ovom prelijepom restoranu za koji nisamni znala da postoji… Izvadio sam casopis koji su mi bas tog dana dali u jednoj redakciji u Beogradu i koji ce na kioske stici tek sutra ili prekosutra. Tamo je bio moj najnoviji tekst koji je lako pronasla. Hoces li autogram…salio sam se…Aaaaaah bas sam srecna, mogu li ovaj casopis zadrzati za sebe…Ne, morat ces sutra ili prekosutra kupiti salio sam se dok sam potvrdno klimao glavom…… Vise od dva sata smo ovdje rekoh a ti moras malo duze putovati…ja spavam ovdje..tu u okolini Sapca….Gledala me je pravo u oci dok sam davao znak konobaru da donese racun… Znas, rekla mi je…moram ti nesto priznati…Nisam te takvog zamisljala ali sam te takvog zeljela…bas sam srecna…ti si drugaciji…znas na netu sam iz dosade i kada smo stupili u kontakt mislila sam da si jedan od hiljada koji arce vrijeme na nevazne stvari…vidim da si ozbiljan, …drag do bola…jesi majke mi , ne umem ti ja to objasniti , … i ko da povjeruje da mi nisi odmah ponudio krevet…ne, nemogu da vjerujem da si takav…Tebe vrijedi voljeti, rekla mi je…Ali ne sada…rekao sam….Sada podjimo ja u svom a ti u svom pravcu…neka se utisci sami od sebe slegnu… Pruzio sam joj ruku…a ona se iznenada scucurila uz mene cvrsto me zagrlila i usne su se spojile u dug poljubac….. Stigla sam juce kuci bez problema…porucila mi je SMS-om tek sutradan dok sam ja grabio krupnim kilometrima kroz austrijski Tauern tunel prema Salcburgu pa dalje na sjever…. Slijedece nedjelje provest ce mo zajedno vikend u Budimpesti…cekam te na Ferihegy aerodromu u petak u dvanaest…nesanico moja…rece mi juce na messengeru….
Lajkuj ovaj stih:
 

Mr. Hakim

   (upisano: 07 Nov 10, 01:08) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Azra i Hana su dvije Sarajke, najbolje i nerazdvojne prijateljice. Svaki dan ispijaju kafice na Baščaršiji iako su vrlo različite. Azra je otvorena, a Hana povučena. Azra voli visoku modu, a Hana skromne krpice. Međutim, unatoč tim ogromnim razlikama, ostale su najbolje prijateljice godinama i zaklele se da ih niko i ništa neće rastaviti. Međutim, u Sarajevo stiže jordanski bogataš Mr. Hakim, veoma naočit mladić. U jednom baru upoznaje Azru. Privukla ga je njena duga plava kosa i manekenski izgled. - Pa zdravo! Ja sam Mr Hakim a vi ste jedna vrlo lijepa mlada dama. Mogu li znati vaše cijenjeno ime? - Azra! - Predivno. Očaran sam. Bio bih počašćen ako biste mi se pridružili za pićem, gđice Azra. Nakon upoznavanja, Azra je već znala dosta o Mr Hakimu, a i on o njoj. Međutim, više od svega, znala je da je izuzetno privlačan. Nakon što su se rastali, Mr Hakim je krenuo u šetnju Baščaršijom. Tamo je sreo Hanu i ostao zadivljen njenom crnom kosom i očima boje meda. Prišao joj je. - Ja sam Mr Hakim, a vi ste jedna vrlo lijepa mlada dama. Mogu li znati vaše cijenjeno ime? - Hana! - Predivno. Bio bih počašćen ako biste mi se pridružili u šetnji. - Naravno. I Hana je utvrdila da je Mr Hakim jako privlačan. Da li da kaže Azri za njega? A Azra se također pitala da li da kaže Hani. Ostalo je na tome da nijedna neće reći. Tako se Mr Hakim svaki dan nalazio i s jednom i s drugom prijateljicom, i obje su bile do i preko ušiju zaljubljene u njega. Jednog dana, Mr Hakim je iznajmio salu hotela u kojem je odsjeo da napravi veliku zabavu. Imao je samo jedan zahtjev za svoje goste - da budu obučeni kao likovi iz 1001 noći kako je i sama zabava nosila ime. Kad su ga Azra i Hana pitale koji lik da izaberu, on je rekao objema: - Pa Šeherzada, naravno. Kladim se da ćeš biti najljepša Šeherzada na zabavi. Međutim nije računao s tim da se njih dvije poznaju. Azra je izabrala prekrasnu morskoplavu nošnju iz 1001 noći u kojoj je nakon zabave planirala plesati trbušni ples za Mr Hakima. To isto je planirala i Hana ali u svojoj crvenoj opravi. Nisu se prepoznale iako su u hotelsku salu ulazile jedna iza druge. A Mr Hakim ih je dočekivao. - Azra, moja omiljena Šeherzada. - a zatim - Hana, moja omiljena Šeherzada. Tad su se pogledale i uzviknule: TI! ŠTA TI RADIŠ OVDJE? Mr Hakim je bio iznenađen, ali donekle i polaskan jer je volio da se žene svađaju za njega. Ali ovdje je ostao kratkih rukava, jer su se Azra i Hana povukle da bi razgovarale. Kad su shvatile koliko su bile glupe što su vjerovale tom gadu, izmirile su se i skovale plan za osvetu. Nek za sada misli da ih je razdvojio ali i ne sluti šta ga čeka. Jedna drugoj su na rastanku rekle: Neka mu je Bog u pomoći. A onda je Azra otišla na drugi kraj sale s ljutitim izrazom lica da on ne bi ništa posumnjao. Cijelu večer su ga dovodile do ludila dok je on trčao od jedne do druge s jednog kraja sale na drugi. Da bi sve bilo uvjerljivije, kad bi on došao, jedna bi govorila sve najgore o onoj drugoj.Sutradan su se Azra i Hana našle na kafici i pregovarale o osveti za Mr Hakima. Nakon što su sve dogovorile, složile su se u jednom: Iako je ženskar, stvarno je prelijep lažljivac. Azra je nazvala svog rođaka, direktora jedne banke i zamolila ga da blokira sve prilive novca Mr Hakimu. A onda ga je nazvala i zatražila nekoliko skupocjenih sitnica. On je rekao da je to za njega čas posla. Međutim, nijedna njegova kreditna kartica nije primljena, a kad je otišao na bankomat, nije mogao podići gotovinu. Bio je u škripcu. Ne samo da nije mogao Azri kupiti poklone, već nije mogao platiti ni hotel. Azra ga je tješila: Ništa zato ljubavi. Već ćeš se ti nekako snaći. Sva sreća da nisi s Hanom, čija je porodica vlasnica hotela u kojem si odsjeo. Ali bez brige, idemo mi do njihovog ureda da se dogovorimo. Ja ih poznajem. Poslušaće me. - Azrice, ti si anđeo. Hvala ti. Kad su došli, u uredu su zatekli Hanu i njene roditelje. Kad je Mr Hakim sjeo, Azra je stala uz Hanu. Hanin otac je rekao Mr Hakimu da su mu stvari spremne te da može napustiti hotel. - Ali, gdje ću sad? Nemam novaca. Azrice! Hanice! - Dosta! Na to si trebao misliti prije nego si nas odlučio prevariti. I rastaviti najbolje prijateljice! - reče Hana. A Azra je dodala: A da ne kažeš da mi Bosanke nismo dobrodušne, platile smo ti put do Jordana. I iskreno ti želimo da se više ne vratiš. Zbogom! Mr Hakim se pokunjio i otišao. Čule su da je prespavao na aerodromu dok je čekao svoj let. A Azra i Hana su sačuvale svoje prijateljstvo zauvijek!
Lajkuj ovaj stih:
 

Budjenje zivota

   (upisano: 07 Nov 10, 00:59) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Poput usamljenog stabla,lomljenog vetrovima,paljenog gromovma,usamljenog na mestu na kome već dugo vremena ne postoji ni jedno jedino drugo drvo ili pak omaleni žbun,u beskrajnoj pustoši samoće i zla,na vetrometini svih pakosti ovoga sveta,živeo sam neki svoj život.Život bez nade,bez vere,bez volje,jednom rečju rečeno,život bez života. Bezbroj dugih godina ispunjenih raznim teškim trenucima,užasnim događajima,lakim davanjima i teškim gubicima,od svega na čemu se život zasniva,učinili su da ostane samo jedna jedina stvar,jedna jedina reč,jedno jedino ništa,a što se ipak životom zove. Posle dugih borbi i užasnih poraza,oronuo i bezpomoćan da bilo šta promenim,prosto nisam imao kud.Jedino što mi je peostalo,bila je činjenica da se moram predati toj zloj sudbini i pomiriti sa još gorom budućnošću koja me je neumorno čekala. Davno sam prestao voleti i čak ni u najdražim uspomenama iz rane mladosti nisam se prosto mogao prisetiti ni jedne draži tog osećanja.I ne samo da sam izgubio smisao za ljubav,već sam za divno čudo,izgubio smisao i za mržnju.Ne,u meni nije postojalo ni traga od bilo koje vrste oseaćanja.Nižta me nije moglo opeći,ništa zaboleti,ništa iznenaditi,razočarati,usrečiti ili na bilo koji način izmamiti ni najmanji trag na već oronulom licu.Čak ni namrštenost,ni onaj pogled pun prezira i zlobe,nije se dao uočiti ni u jednom trenutku moje svakodnevnice. Za razliku od senke,koja ne diše,čije srce ne kuca,koja ne osećala žeđ i glad,ja sam još uve sve to osećao i to je i bila jedina razlika od nečeg što je samo mrtva senka i nečeg što je ipak još uvek na neki način živo. I baš tada,kada gotovo više ničeg značajnog za mene nije postojaslo,Bog je hteo da se dogodi nešto ušta sam davno prestao da verujem i čemu se gotovo nikada nisam ni nadao. Da mi je neko kojim slučajem proricao sudbinu i da mi je rekao da će mi se život u ogromnoj meri promeniti,jednostavno,bez ikakvog razmišljanja i dvoumljenja,rekao bih mu da je potpuno lud. Pojavila se gotovo niodkuda.I ako je godinama živela ne tako daleko od mene,ni slutio nisam da uopšte i postoji. Nismo se čak ni tako dobro upoznali,a ogromna bujica lepih osećanja potekla je davno isušenim koritom sreće.Poput udara munje,brže od svakog razuma i od svake svesti,ljubav je svakodnevno rasla,tako da prosto ni ona a ni ja nismo uspevali da pratimo sav taj tok svih tih rađanja emocija u nama,u našim dašama,u našim srcima. Zavoleli smo se,a da nismo ni bili svesni toga.Jedino čega smo oboje bili zaista svesni je činjenica da u trenucima kada se nismo čuli,oboje smo osećali neku užasnu prazninu i ogroman nedostatak nečega.Da,bili smo kao jedna ličnost u dva različita tela.Ličnost koja je u svakom trenutku tražila da se spoji sa onom svojom drugom polovinom.I zaista,oboje smo shvatili,da samo zajedno činimo onu pravu i idealnu celinu.Sve je bez toga postalo nekako otkinuto,odsečeno,nesavršeno. Tog dana sam ustao veoma rano.Mnogo ranije nego uobičajno,bez obzira što gotovo čitave noći nisam oka sklopio.Mada sam se trudio da što pre zaspim,da ne bih izgledao poput šlogiranog karanfila,noć uoči našeg prvog susreta,proveo sam gotovo potpuno budan.Kroz prozor moje spavaće sobe već su dospevali prvi zraci zore,a ja sam još uvek bezuspešno pokušavao da zaspim bar na sat vremena.I u trenutku kada su mi se oči sklopile i kada sam na neki način već utonuo u neki (nazovomo)san,sat je zazvonio. Ne,nije mi bilo kao po običaju potrebno da se protežem u krevetu želeći da odspavam makar još koji minut.Ustao sam kao da su stotinu vragova skočili na mene i za tren oka sam bio potpuno budan bez ijednog traga od nespavane noći i bez želje za snom od bar nekoliko minuta. Poluhladan tuš i par kafa bez šećera učinili su da se osećam kao da sam spavao čitavu nedelju bez prestanka. U Beogradu sam bio nešto pre 10 sati i s obzirom da sam znao da ćemo se sresti tek negde posle pet popdne,čitavo to vreme praznine bilo je dugo kao jedan svetlosni vek. Nije bilo načina na koji nisam pokušao da svo to isčekivanje bar na neko vreme odagnam iz svojih misli.Pešačenje Nemanjinom,Knez Mihajlovom,bulevarom Kralja Aleksandra,par sati u depou preko puta Vuka i ponovno pešačenje do Slavije nije bilo dovoljno da svo to vreme utrošim.Na Slaviji sam bio čitavih dva sata ranije no što je trebalo.No,više nisam imao kud,jer mi je svaki mišić na nogama prosto pucao od silnog hodanja,tako da sam i pored toga što sam bio svestan da će me tih par sati isčekivanja prosto ubiti,ipak odlučio da u obližnjem kiosku kupim neki časopis i uz njegovu pomoć kako tako i to prebrodim.Ne sećam se ničega što sam u tom časopisu čitao,jer moje oči jednostavno nisu uspevale da uspostave komunikaciju sa mojom svešću,tako da se sve ono pročitano jednostavno gubilo negde na pla puta između njih i mog razuma.U nekoliko navrata sam čitao iste stranice i ne shvatajući da sam ih već jednom ili dva puta pročitao. Nije bilo ni jedne tridesdet jedinice,čija lica putnika nisam pomno pratio dok sam sedeo na klupi ispred hrama svetog Save na Vračaru,nadajući se da ću među putnicima koji tu izlaze ugledati nju.Prošli su tri ili četiri busa (ni sam se ne sećam tačnog broja),no ni u jednom od njih nije bilo osobe koju sam zavoleo najviše od svih drugih na ovoj ogromnoj zemaljskoj kugli.Na svakih par minuta sam pogledom uprtim u sat isčekivao da skazaljke budu što više pomerene,no one su gotovo uvek stajale na istom mestu kao da mi je sat bio pokvaren.Hiljadu sam puta proračunavao vreme koje joj je bilo potrebno da stigne do hrama i ipak nikada nisam mogao doći do tačnog rezultata s obzirom na ogromnu Beogradsku gužvu i česte zastoje u saobraćaju. U jednom trenutku,bez obzira što je bus bio predaleko od mene da bih mogao uočiti onu tablicu sa brojem,negde iznad veterinarskog fakulteta,u sebi sam osrio neki čudan nemir i nerečivu sigurnost da mi baš on donosi nju.I nisam pogrešio.Bus je stao na nekih desetak metara od mene,a ja sam još uvek sedeo,nemajući hrabrosti da ustanem.Čak i u trenutku kada sam uočio kako izlazi,zastaje na stanici i pogledom me traži u onoj ne tako velikoj gomili ljudi,prosto nisam imao hrabrosti da ustanem i krenem ka njoj.Osećao sam da će me noge izdati,da će mi ravnoteža popustiti,da ću poput pijanca posrnuti.A onda,onda je odjednom,kao rukom pokošeno sav taj strah i sva ta nesigurnost nestala.Toliko topline,tliko pozitivne energije zračilo je iz nje,da u mojoj svesti jednostavno nikakvom strahu više nije bilo mesta. Ne,ne sećasm se da li smo zajedno krenuli jedno drugom u susret ili sam ja došao do nje,jer u tom zanosu sreće moj mozak to nije ni mogao da registruje,ali se zato tako dobro sećam topline i nežnosti njene ruke i njenih usana. Poželeo sam da je svom silinom zagrlim i da je do besvesti svom strašću srca svog neprestano ljubim,ali sam ipak nekim čudom uspeo da sve to obuzdam u sebi,znajući da nije ni vreme,a ni mesto za tako nešto. Ona je pila neku bljutavu kafu koju je konobar na sebi svojstven način nekako smutio,a ja koka kolu sa puno leda,tako da ni ona nije ni približno imala onaj svojstven ukus.To su bili jedini loši segmenti dok smo sedeli za stolom nekog kafića ,držali se za ruke i pomno se bez treptaja očiju posmatrali.Bez obvzira,koliko god da smo se trudili da neke stvari prikrijemo u sebi,oči nam nisu bili saveznici.Naprotiv,veoma lako i očigledno,bez imalo smisla za nepoznanošću,one su odavale svaki,pa i onaj najskrovitiji deo naših osećanja. Ne,nije mi trebalo dugo da shvatim da je ona jedna divna,iskrena,osćajna,emotivna,jednom rečju Božanstvena soba.Osoba o kojoj se samo sanjati može i kakvu majke veoma retko rađaju.Ni trunke pakosti,ni prah zle namere,ni zrnce nečeg lošeg i negativnog u njoj nije postojalo.Bila je savrašena u tolikoj meri,kao da su sve pametne glave ovoga sveta uložile sav svoj trud da stvore nešto posebno,nešto unikatno,nešto što nigde više ne postoji. Ni sam ne znam kome više da budem zahvalan.Njoj zato što postoji ili Bogu koji je trasirao naše puteve i predudredio da se spojimo u gomili od dvadestak milijardi ljudi i ludo,ludo se zavolimo. Zagrleni smo šetali niz Nemanjinu,neretko posrtajući.Bez obzira koliko god da smo se trudili da nam koraci budu sigurni,u pojedinim trenucima čar i opojnost ljubavi je činila svoje. Na uglu Savske i Nemanjne,požuda i strast su prosto nadvladali svaki deo naše svesti i sav onaj bedem nekog neprimitivizma se raspsnuo kao mehur sapunice.Zagrlio sam je toliko jako da nisam bio ni svestan bola koji joj nanosim i poljubio je žarom kojim nikada nikoga nisam ljubio.Ne,ne znam koliko je to trajalo,ali znam da je trajalo i čitavu večnst za nas bi ipak bilo nedovoljno.Toliko želje,toliko strasti,požude i ljubavi u jednom trenutku nikada se nije izlilo iz moje duše.Znam da ni po čemu ni ona nije zaostajala i da je sve to u najmanju ruku i u njoj bilo prisutno u tolikoj meri.Nisu potrebne škole,gomile pročitanih knjiga,psihologija,filozofija,nije nam bilo potrebno ništa da to uočimo.To je toliko bilo očigledno da bi i svakom prolazniku sve to bilo potpuno jasno. Užurbanim koracima išli smo ka glavnoj autobuskoj stanici.Poslednji autobus tek što nije pošao,a mi smo još uvek ili van stanice.Zaista sam molio Boga da zakasnim i da sve ono najlepše što sam ne samo tog dana doživeo,produžim bar za još koji sat.No,ipak želja mi se nije ispunila.Prokleti autobus kao da je baš mene čekao iako je vreme polaska već bilo prošlo.Nesvesno sporim korakom sam pošao ka jednom od šaltera,jer je vetrovatno još uvek jedan deo mene težio da zakasnim.Uzalud je pokušavala da mi ukaže na činjenicu da će mi autobus otići i da neću imati kako da se vratim kući,jer moje su noge i dalje hodale istim ritmom.Čak i kada sam došao do samih ulaznih vrata na autobusu,verovao sam da će me nešto spreiti da odem.Molio sam Boga da u autobusu nema više ni jednog slobodnog mesta i u trenutku kada mi je kontrolor rekao da mi karta nije overena,prosto sam se obradovao,što bi mi za razliku u svakoj drugoj situaciji u meni probudilo neku vrstu panike i straha.Zaista sam bio ravnodušan,čak šta više i srećan dok mi je to govorio,no ipak mi je nekom olovkom nešto (ni sam ne znam šta,jer na to nisam obraćao pažnju),nažvljao na karti i pustio me da uđem u autobus.Nekoliko poljubaca kroz rešetke koje su delile perone od hola autobuske stanice bili su poslednji dodiri delova naših tela tog dana. Samo nekoliko sekundi pošto sam ušao u autobus,vrata su se zatvorila.Autobus je polazio,a ona je i dalje stajala na onom mestu na kom sam je poslednji put poljubio.Očima punim suza,suza koje godinama nisu ni pojmile da kanu iz njih i dalje sam netremice psmatrao njeno lice,njene ruke i sve ono što se iza onih prokletih rešetaka moglo uočiti.Na kraju,na samom izlazu sa stanice dok smo čekali da se rampa podigne,u daljini sam vide obrise njenog tela,a u mojim mislima je u istim trenucima poput filmske trake prolazio čitav tok našeg susreta. Shvatio sam da sve to nije ni san,ni zabluda ni jedan životni hir,već da je to ljubav koju nikada do tada u svom životu na takav način i u tolikoj meri i jačini nisam osetio.Znao sam da je volim kao niakada nikoga pre i da nikada niko u meni neće probuditi ni senku od svih tih osećanja. Ne,više nisam bio kao ono usamljeno stablo na početku priče,više nisam bio čovek koji živi život bez života,senka koja diše.Bio sam nešto što nikada nisam bio,nešto što ni meni samom nije bilo poznato.Mnogo je toga davno ugašenog ona ponovo probudila u meni,mnogo toga meni do sad nepoznatog pokazala da u meni postoji,jednom rečju,ona je jedina osoba koja je mogla da me vrati i koja me je vratila u život i ne samo to,već je i taj život učinila srećnijim i značajnijim nego što je ikada bio. Kažu ljudi «Samo jednom se voli».Sada i u to verujem i znam da ću samo jednom voleti,da ću je voleti dok se i poslednja varnica mog života ne ugasi.
Lajkuj ovaj stih:
 

Upoznali smo se na veoma cudan nacin

   (upisano: 07 Nov 10, 00:56) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Upoznali smo se na veoma cudan nacin. Preko daljine smo se zavoljeli. Samo smo rijeci, glasove i slike jedno od drugo imali, ali to nas nije sprijecilo da izgradimo ljubav s tolikom jacinom, kao nikada do sada! Kada smo se prvi puta vidjeli, bio je to veoma cudan osjecaj, stojali smo jedno pored drugog, pruzili jedno drugom ruku, gledali se u oci, predamnom je stojala osoba koja mi je bila tako poznata a u isti cas i tako nepoznata. Sjedili smo jedno pored drugog, i gledali se. Pored mene je sjedila osoba o kojoj sam sve znala, ali tako malo imala. Sunce je sjalo u tvoje oci, kao sto su i moje oci sjale gledavsi u tebe. Srce je u istom trenu i sporije i jace kucalo. Da li je to bila zaljubljenost, ili strah, i dan danas nemogu raspoznati! Od prvog susreta, su nastavili i drugi, i treci, i jos mnogo vise.... Sada se nismo voljeli samo rijecima, nego i dodirima. Svaki dan smo se voljeli sve vise i vise. Uvijek smo bili jedno za drugo tu, ja sam bila bolesna, moje srce je bilo slabo kao sto je i tijelo, bilo blijedo i iscrpljeno. Ali to tebe nije sprijecavalo da me volis, nastavio si da se brines o meni i da uvijek budes tu za mene. Pored moje bolesti, imali smo i drugih prepreka, koje je nasa ljubav morala pobijedti. Moji roditelji su bili protiv tebe, samo zbog imena. Da, tvoje ime im se zabadalo u srce kao vatrena i otrovna strijela. Nije im ni bilo bitno sta sam ja osjecala, i to sto si ti mene pravio sretnom. Postavili su mi uslov, oni ili ti. Kako moje srce ovo odluku da prezivi? KAKO? Svijet su mi sa par rijeci moji roditelji, moja krv srusili :( Andjele, ja sam odabrala tebe! Jer nisam mogla da zamislim zivot bez osmijeha koji si mi svaki dan davao na licu, bez tvojih usana, dodira, tvog mirisa, tvojih ociju.... Sada smo postojali samo mi, i nasa ljubav, i nas san! Jeste, postojali smo mi, nas san, i moja bolest :( borila sam se, samo zbog tebe andjele. Samo radi nase ljubavi, i naseg sna. Sve sam od sebe davala, da mi srce ojaca. I hvala tebi sto si uvijek bio tu. Izdrazala sam nekako, ali bol nikada nije prestala. Cak smo i nas san ostvarili, andjele ja sam ti rodila sina! Dokaz i simbol nase ljubavi, ovim smo ojacali nasu vezu, kao i nasa osjecanja, sve je bilo jos snaznije. Ali najvaznije je bilo, rodila sam ti zdravog sina. Konacno nam se san ostvario. Dijete je imalo predivno ime, ime koje smo mu htjeli naditi, j o s kada smo ja i ti bili mladi, i tek poceli sanjati taj san. Kada su moji roditelji culi ime djetea, konacno su prihvatili nasu ljubav. Ali tada je bilo kasno. Moje slabo tijelo, se sve vise iscrpilo, i raspadalo. Ja vise nisam imala snage. Umrla sam! Zao mi je sto sam te ostavila andjele. Oprosti mi. Hoces li mi ikada moci oprostiti. Zao mi je sto ostavi i tebe i sina. Oprostite mi. Vi ste bili ono za sto sam ja zivila. I ja cu idalje zivjeti u vasim srcima, iako moje tijelo vise nije tu, moja dusa ce uvijek biti uz vas. I cuvat cu svoja dva andjela.
Lajkuj ovaj stih:
 

Od prvog pogleda u plavim i crnim ocima

   (upisano: 07 Nov 10, 00:54) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Upoznala ga je sa 14 godina, on je bio stariji od nje, njemu je bilo 19 god. No, to njega nije sprijecilo da pridje malom njeznom plavom bicu. Od prvog pogleda u plavim i crnim ocima ostala je zvijezda koja je bila tek pocetak plamena njihove ljubavi. Poceli su da se zabavljaju. I bili su mnogo sretni, on je bio dosta romantican i njezan prema njoj. To je i bio najveci razlog sto se ona u njega zaljubila, jer do tada nikada nije ostjetil neku n jeznosti, dakle bio joj je prvi momak. Pisao joj je pjesme, sastavljao predivne i prelijepe stihove, pjevao joj je prelijepim i njeznim glasom, pjevao joj je dosta njeznih rock pjesama koje je samo za nju pisao. Jendom je od njega dobila jabuku koja je bila crvena kao krv koja joj je tekla ispod koze, i na kojoj su bili urezani stihovi samo za nju pisani. Voljeli su se, nakon dvije godine zabavljanja uzeli su se. Iako je ona bila mlada tek 16 godina, bila je spremna da stupi sa njim u brak, i da svoju ljubav tako zauvijek svezu. Bili su sretni, njihova prva ljubavna noc ostavila je traga u njoj, sto ce je uskoro napraviti majkom. U njoj je raslo njihovo prvo dijete, porod za nju je bio veoma tesko iskustvo, jer je ipak bila mlada, ali ostala je snazna, i rodila se njihova kerka. On je bio presretan, ovo je bio dokaz njihove ljubavi. I ostali su sretni, nakon nekoliko godina, ona je ponovo ostala trudna, rodila je ponovo djevojcicu, i opet nakon nekoliko godina, rodila mu je sina. Bili su sretna i emocionalno bogata porodica. On je imao hoby, volio je da ide u lov sa svojim drustvom. Jednog dana, ona nesluteci sjedeci u dnevnom boravku, zazvoni telefon, najstarija kcerka se javila, zvala je majka od nje, ona se javila, i slusalica joj samo pade iz ruke, i ona se srusi. STA JE BILO? Izbila je panika? Sta se desilo njoj? STA JOJ JE? Kcerka je opet uzela slusalicu i upitala sta se desilo? OTAC JE RANJEN!!! Pocela je da place, i ona i mladja sestra, a brat nista nije znao tek je imao 1 godinu. Pucali su u njega ne znajuci da je on nego misleci da je neka zivotinje koja se sunja iza grmlja. 3 metka su ga pogodili, jedan u stomak, drugi kraj srca, a treci groz grlo dusnik i glasne zice. Ostao je u bolinici, nije znao za sebe, prosao je kroz mnoge operacije, i nista nije osjecao, nije mogao da govori, sta mislite kakav je to osjecaj kada pjesniku nestane ono sto ga cini, njegov glas, nije vise mogao da prica. 3 mjeseca je lezao u bolnici, a onba je svaku noc, sjedila budna pored njega. Brisuci njegove suze, cisteci njegove rane, ljubeci njegove ruke, gledajuci u njegove polumrtve oci. Kroz previse operacija je prosao, isrcpljen je bio. I zadnja operacija, bila je operacija njegovih glasnih zica. Dugo je trajala. Ona je sjedila u njegovoj sobi i cekala, cekala samo da joj kazu hoce li uopste prezivjeti operaciju i da li ce opet moci govoriti. Cekala je i cekala, odjednom zacula je necije korake... ustala je, na vrata je usao on, hodao je, pogledao u nju, i prvo sto joj je rekao bilo je VOLIM TE, otrcala mu je u zagrljaj, plakala, i ljubila ga. Bili su presretni. Prezivio je svo ovo i njihova ljubav je prevazisla jos jenu planinu jos jednu oluju, da bi na kraju sunce zasjalo. I dan danas su sretni i zaljubljeni kao prvoga dana, mada se ce tragovi oziljaka zbog ovoga uvijek na srcu ostati......
Lajkuj ovaj stih:
 

Kako nekome reci da ga volis i obozavas

   (upisano: 03 Nov 10, 17:59) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Kako nekome reci da ga volis.. Kako podeliti sa njim one najdublje osecaje , u trenucima kada vas ljubav ispunjava , u trenucima kada nedostaju reci , nedostaju slova a dela se cine premalo.Jako puno ljudi traze onu pravu osobu a ono sto bi ustvari svi trebali shvatiti je da upravo ta prava osoba moramo biti mi sami.Nekada nas prozdire onaj osecaj usamljenosti i duboko u nasim snovima trazimo onog princa na belom konju a nismo ni svesni da postoji neko,negde,za koga cemo biti celi svet! Placemo zbog nekih bolnih uspomena ili nesretnih ljubavi a nismo ni svesni da to ni nije bila ljubav jer onaj koji te voli nikada te nece rasplakati i nikada povrediti...Ustvari nikada ne treba plakati jer je dosao kraj vec treba biti sretan da je tu..I onda dalje zivimo u nadi , sanjamo snove o prekrasnoj ljubavi ,cekamo naseg princa.I treba sanjati jer buducnost pripada onima koji veruju u svoje snove . I prolaze dani i prolaze noci i onda kada se najmanje nadamo , kada mozda vec polako pocnemo gubiti veru i nadu pojave se te najnevinije oci,najneznije usne,najcistije srce i najsigurnije ruke da vas povedu u novi zivot.U tom trenutku osetimo onaj polet u srcu , onu snagu ljubavi i nestanu sve praznine , nestanu svi bolovi,sve neprospavane noci i shvatimo da on je taj na koga smo cekali celi zivot.ON je taj koji nam je krao san i ispunjavao nase snove iz noci u dan.ON je taj koji je uspeo ispuniti ovo telo onim prekrasnim osecajem za kojeg smo mislili da postoji samo u bajkama..Osecamo da zivimo,da smo ponovo rodjeni i da je zvezda srece pala i na nas dlan... Postoji savrsena ljubav,postoji tvoje drugo JA ,osoba koja je deo tebe ,sa kojom dises jednim plucima, postoji sreca i ljubav.Zato kada se to dogodi treba srusiti sve mostove iza nas i voleti ,onako beskrajno cisto i iskreno,dajuci sebe u svakom trenutku i ne treba se bojati jer prava ljubav rusi sve prepreke i traje u vecnost..... I kako na kraju reci ono Volim Te kad nam to izgleda nedovoljno da objasnimo nase osecaje..Kako reci osim, Hvala Ti za sve,za svaku sekundu koju mi poklanjas,svaki osecaj kojim mi grejes srce i dusu,svaki osmeh koji je dokaz nase srece,dodir ljubavi pun topline,podrsku,snagu kad je bilo najteze,poverenje,izdrzljivost,hvala ti sto si mi pokazao sta znaci biti voljena.......
Lajkuj ovaj stih:
 

Ti u srcu mome si

   (upisano: 02 Nov 10, 19:36) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Divan dan...sunce toplo i sjajno..greje ozeble duse...ja sedim na ovoj tvrdoj stolici..daleko u mislima..daleko...moja osecanja teza od kamena..duza od reke bez kraja...sve moje tuge skrivene duboko u mojoj dusi...jedina svetla pomisao jedina iskra ..je moja ljubav.. ona je samo za odabrane..posebne..samo za njega...kad sam mislila da se meni tako nesto nemoze niti ce se desiti...zavolela sam ..zavolela sam sve njegovo...neznam kako i neznam zasto...ali se desilo...znam voleti znaci i boleti ali nije mi zao.... Sviraci tuge svirajte mi nesto lepo....nesto tiho....svirajte mi nasu pesmu...sutra je novi dan...ne necu plakati..nikad vise ..necu plakati nosicu svoje tuge...one su mi sudjene... Zelim samo da pre svih tuga osetim njegov pogled stisak voljene ruke..nek se svi moji strahovi istope u njegovom dodiru..i tuge izgube u njegovom pogledu..jer zasluzila sam dugim cekanjem..jedan trenutak srece.....ne trazim mnogo..a cini mi se sve na svetu.....Zelim da uhvatim vetar..nek me nosi u daljine.. da zavaram trag sudbini..zelim da uhvatim zvezdu padalicu pre nego sto padne...zelim da me donese u njegovu blizinu..da citam sapat sa njegovih usana.. da se smejem njegovim salama..da ga se nagledam...zelim tako malo..a cini mi se citav svet...ne suzo ...neces kliznuti niz lice...ne necu plakati...nikad vise....a ti vetre...tebi pricam...ponesi moje reci..i spusti ih tiho njemu u krilo...reci mu da ga volim..najvise na svetu...ako umrem moja ce ljubav samnom umreti...a moja jedina i poslednja zelja ce biti i ostati da ga vidim...zelim tako malo..a cini mi se najvise na svetu...
Lajkuj ovaj stih:
 

E zivote

   (upisano: 30 Oct 10, 22:59) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
E zivote tezak li si..dodje mi da odem za sva vremena i jednostavno zaboravim sve......Nisam znala da neki ljudi mogu biti tako zli i naprkostiti..da cu ovako nisko pasti ni u ludilu verovala nisam al uvek postoji neko da te spasi i zivot zauvek ukrasi..Do juce sve je bilo kao jedna predivna bajka o kojoj ni u snu mastala nisam ali pojavi se uvek neko i u srce s nozem pa cak te i zapeklo,a srce od bola nateklo...Tesko je biti cvrst kad znas da ti je do nekoga stalo al to nekome mozda ne znaci ni malo i meni je zbog toga veoma zao....Ne dozvoljavam nikome samnom da se igra jer igracka nisam vec imam srce i dusu i nedam nikome da mi se snovi rusu...Secam se prvog dana kad sam dosla i u super drustvu sam se nasla,komunikativnu me majka rodila sto me je mnogo i obradovala i neka je vala..za to joj mnogo hvala.....zbog nje i jesam postala bila nekad ona brbljiva mala al ni to vise nije sala..jer sam takva i ostala.....sretna sam sto sam ta koja jesam i sto znam sta je biti covek i voleti i prastati i razumeti ljude ali jedno nikada necu podneti prevare i tracaranja razna mislim da to je nesto najgore sto se moze doziveti..mada mene tracevi ni malo ne interesuju,rekla kazala ....ma pricaj do sutra al kad me neko pod*ebava na neki nacin.... e onda bolje begaj sto dalje od mene jer tu vise nema nikakve rasprave...jednom me povredi i ponasaj se bezveze...ja i ti vise nemamo sta jedan drugome reci...a neko da mi se ulizuje posle nekog nametanja i pitaj Boga jos cega..to kod mene ne pali jer ja to tesko prastam...nemoze od mene niko napraviti budalu samo ja sama to mogu........
Lajkuj ovaj stih:
 

Veceras na tvojoj levoj strani jastuka

   (upisano: 29 Oct 10, 01:20) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Veceras cu na levoj strani jastuka ostaviti jedan poljubac, nezan i topao ... ostace netaknut, no ja cu zamisliti da ipak pronalazi mesto gde pripada............. Ukrascu malo vremena u masti, priviti se blize ... proci prstima po licu tvom, promatrati te u snovima, pazljiva sam, ne zelim te buditi jer mozda sanjas snove u kojima ima mesta i za mene, mozda sam ti blizu ... toliko da me osecas... Volela bih znati, ima li mene pod tvojom kozom, zavlacim li ti se u snove ... budim ti mastu, poticem uzbudjenje ... mislima mi prolazi trenutak u kojem sam spontana, ne znam sakriti svoje osecaje, suze ili smeh ... Videcu dvoje na jastuku, jedan pogled, jedan dodir ... toliko topline, snovi imaju svoje mesto, veceras i opet caruju, ovde sam ... iako celo moje bice izgara od zelje da se nadjem na mestu gde vreme, snovi i masta ... nemaju pristup....ostavljam upaljeno svetlo, neka obasja moje telo ... mozes pogledom istraziti, prepustiti cu se ... u tami me ne vidis samo osecas... I jasno je kako sam nesigurna, zamaram se pitanjima iako za njih nema mesta kada strast vodi igru u kojoj postelja postaje centar mog sveta ... vreme ce pomaknuti granice moje nesigurnosti, svetlo ne primecujem, osecam kako tvoji prsti klize po mojoj kozi ... ne zelim se probuditi, zelim osetiti vise, nastavi ... pusti me u svoje snove..........
Lajkuj ovaj stih:
 

Zar je ljubav tako teska

   (upisano: 28 Oct 10, 17:20) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Noc je pala i pogledi ka nebu.....sveze je ali dok gledam u daljinu osecam neku toplinu oko srca,a obrisi tvoga lika stvarali su u meni sliku prave ljubavi kad si hiljade i hiljade kilometara daleko kad ljubav polagano prerasta u bol i kad mi toliko nedostajes sad mogu napokon priznati sebi i tebi i svima da VOLIM TE........ Zelela sam samo trenutak sa tobom, kad su mi ruke hladne kad u drugim ocima ne mogu da te nadjem ta beskrajna patnja koja razara sve u coveku,patnja koja coveka ubija i koja njegov zivotni put menja iz osnova......... Gde pocinje ta patnja?Da,pocinje tu negde u mom bolnom srcu koje kuca samo za tebe ne mogu da pronadjem reci kako bi opisala svoju ljubav u dugim tihim nocima pruzala sam ruke da dodirnem tvoju kosu,lice da osetim tvoje ruke kako me miluju.. A dodirivala sam usamljenost i padala u zagrljaj tami, nada je jedina stvar koja coveka odrzava u zivotu kroz moje vene tece boja tvoga imena jednom je neko rekao ,ko ceka taj i doceka....... Dali cu docekati?dali ce moje tuzno srce ikada prestati da jeca i place mozda vreme ce pokazati koliko je moja patnja bila velika. Ako je sudbina toliko okrutna da se poigra mojim osecanjima neka moja osecanja pobede sve dusmane koji se meni tako slatko sada smeju nikad u svom zivotu nisam osetila toliku potrebu za ljubavlju jedne osobe... Ovo je vreme kada ima vrlo malo ljubavi a ona je tako neophodna,u meni postoji ljubav koju bih poklonila samo tebi ali znaj to bi bila ljubav koja bi trajala celog mog zivota... Zelis li ti tu ljubav ili mozda zelis nekog drugog kraj sebe da ljubis svojim divnim usnama ,cije ja grehe ispastam...moje?ne nisu,svi znaju da je noc vreme ljubavi da noc svojim tamnim plastom skriva mlade i zaljubljene... Koji na klupi sapucu jedno drugom najneznije reci ovoga sveta,svaka noc je ista ,svaki dan je isti .... Ti si sada daleko,ali daljina nije problem koji me muci ,muci me kad cemo biti zajedno i kada cu te videti..... Sada stvarno nemam snage vise da pisem ali mislim da ces iz ovog mog zbrkanog pisanja shvatiti beskrajno devojku koja je zaljubljena u tebe...
Lajkuj ovaj stih:
 

Veceras se misli prenose na papiru

   (upisano: 27 Oct 10, 13:46) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Veceras se misli prenose na papir u ovoj prokletoj tisini...Kao da sam pozvana da ucinim nesto veliko i trajno....... Kao da sam sa tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoc i svoju strah....... Da ti kazem da senke koje me progone ove veceri imaju tvoje lice, i one koje su zive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost........ Senke nekih mojih zivota prepoznajem, a zeljna sam ih kao sto sam zeljna tvoje ljubavi, dodira, postojanja......... Volim te, znaci traziti smisao, biti spreman i otvoren..... Volim te, znaci ziveti istinu i drhtati pri pomisli na tebe...... Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo. Ljubavi, siromasni su oni koji nikada nisu voleli.. Ja ne zelim da te ucim vec da te volim, to je visi stepen saznanja..... Ako verujes u sebe, za posledicu ces imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji...... Tako ce ljubav i zivot biti jedno. Volim te, zaista te volim.......... Tera me silna potreba za tobom. Tada i moj zivot dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmisljene tobom..... Zbog tvoje ljubavi ti oblici imace neprocenjivu vrednost... Zar mogu ocekivati vise... Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osecanje pripadnosti tebi ne znam vise sta govorim, pokusavam da ti objasnim, opisem stanje u kome se nalazim...... Kako da ti opisem to stanje, taj mamurluk duse, taj instinkt i strepnju, to lutanje.... Opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove prezivljavam dane... Nije tesko biti rob onome koga volis.... Necu da te pitam zasto je to tako ocigledno. Da bi samo uvecalo moj bol, ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmedju dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje bice i cedi ga izvlaceci esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav..... Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, odakle snaga i ta nemoc istovremeno... Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz casa u cas. Kako, zasto, nije dovoljno reci samo volim te............ Plasim te se, zelim te i bojim se tebe, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ogranicenost, i moja tupost i sve moje gluposti.... i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reci cudesne kao putovanja. Kada kazem volim te pomislim na ono sto cini ta rec, na sve ono sto si ziveo, sto zivis i sto ces ziveti............ Koliko samo moze da nedostaje zadovoljstvo milovanja i neznosti.. Volim te u vremenu mnogobrojnih zivota znaci pobediti smrt... znaci nadu i smisao zivota, puteve ka tebi.. Mozda je sadashnja ljubav u ovom zivotu nacin da se naucim patnji.. Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam...... Predosecam da ces otici, da ce te tokovi zivota odvuci od mene.... Ponekad zelim da ti predlozim da krenes sa mnom da delimo zivot koji je ostao. Ali osecam da bih pogresila i uplasila te..... Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve sto si mi podario za ovo vreme ljubavi..... To je sve za sada, za jedan zivot, za delic drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge.... Ti si zaista moja ljubav za sva vremena.............. Ove noci padace kishe....................
Lajkuj ovaj stih:
 

Vecina od nas luta za svojim smislom zivota

   (upisano: 27 Oct 10, 13:43) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Vecina od nas luta za svojim smislom zivota..... Mnogi se svakodnevno pitaju gde on uopshte jeste, a mnogi ga pronalaze svaki dan u drugim stvarima... Neki ljudi zive, a ni ne shvate shta je njihov smisao zivota. Kako god bilo, sigurno je da je pitanje smisla zivota jedno od najvaznijih pitanja.... Ako nemamo smisao nekih banalnih stvari, ne znamo zashto ih onda uopshte radimo.... Smisao hodanja je da bismo mogli otici sa jednog mesta na drugo... Smisao smejanja i plakanja je da bismo iskazali nashe emocije... Smisao gledanja je da bismo videli shta nas okruzuje... Ali, koji je smisao zivota.... Cesto razmishljam o nekim stvarima koje sam ucinila kroz zivot.... Neke su bile dobre, neke mozda i ne.... Cesto sam se smejala, ali i plakala.... Pruzala sam drugima srecu i drugi su je pruzali meni.... Sve te stvari u mom zivotu imaju neki smisao... One mene cine osobom kakvom jesam... Stvaraju moja razmishljanja, moje osecaje, moje sumnje i uverenja... Ponekad stvari na koje smo navikli imati ih izgube za nas svoj poseban znacaj... Kao naprimer svakog dana udishemo zrak... I ne mislimo svaki put kada ga udahnemo kako je odlicno shto ga imamo niti se pitamo kako bi bilo da ga nema... Zrak je samo jedan uobicajni deo nasheg zivota i nije nas briga koji je njegov smisao... Imamo ga i to je dovoljno... Ali, kada se zapitamo shta bismo da ga nemamo... Sta bismo da nemamo sta udahnuti... Tada shvatimo da je smisao zraka bitan da bismo uopshte mogli ziveti.... Mnoge ljude srecemo u zivotu i naviknemo da ih imamo... Medjutim,nismo svesni njihove prolaznosti niti vremena koje nam ih moze oduzeti.. Nemamo osecaj za neke ljude koliko nam znace kada ih imamo, ali kada ih izgubimo shvatimo tek tada koliko nam je njihova blizina i prisutstvo bilo bitno... Tada tek shvatimo koji je smisao njih u nashem zivotu... Ali nemamo toliko vremena niti tu mogucnost da bismo prvo mogli izgubiti nash zivot da bismo tek onda shvatili koji je njegov smisao... Prisiljeni smo o njegovom smislu razmishljati i traziti ga upravo onda dok taj zivot i zivimo... I teshko nam je pronaci ga, jer sve se stalno menja.... Iz dana u dan menjamo smisao, menjamo sebe... Ipak, postoji neshto shto je u svakome od nas... Postoji ljubav.... Ljubav prema roditeljima, ljubav prema sportu,ljubav prema muzici, prema plesanju, ljubav zaljubljenih... Bez ljubavi niko od nas ne bi radio nishta jer ga nishta ne bi zadovoljavalo u necemu shto radi... Ne bismo uopshte ustajali ujutru iz kreveta da ne volimo iskoristiti dan... Ne bismo ni citali novine da ne volimo procitati neshto shto nas zanima... Ljubav nas vuce da radimo odredjene stvari i da usmeravamo svoj zivot..... Ona je nas vodic kroz zivot i ona nas cini radosnima ili tuznima... Cesto ne govorimo kolika je nasha ljubav prema nekome ili necemu, ali duboko u nama znamo da ona postoji i osecamo kolika je... Ljubav mozemo i izgubiti... tako lako da nismo niti svesni koliko nam je znacila... Mozemo je vratiti, ali mozemo i zauvek ostati bez nje.... I mozemo se zapitati, pa koji je onda smisao te ljubavi....Ja sam pronasla odgovor na to pitanje.... Ljubav nam se cesto cini da nema smisla, ali to je mozda zato jer je upravo ona... smisao. Smisao zivota..... Smisao zbog kojeg postojimo
Lajkuj ovaj stih:
 

Ne zelim da skrivam osmeh

   (upisano: 26 Oct 10, 13:34) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ne zelim da skrivam osmeh u narucju tvom,izraz mog lica u ocima tvojim gotovo da sjaji od zadovoljstva,jednom kad me drizish u rukama i privlacish na sebe zracim drugacije,osecam se posebno i neznam to sakriti ne zamaram se time kako izgledam i kako se ponasham....uzivam uz tebe i to je jedino vazno....to je ono sto me pokrece i cini moje snove stvarnima,zrakom osecam strast koja ulazi u mene,vodi me do tebe,toliko blizu da te osecam snazno...i zelim te na sebi,svuda po meni,zelim da me drzish crvrsto i cinis tvojom i ne pustis me...dugo,zarobi me i pokazi mi...sve,sve sto zelish uz mene,dok me imas tako blizu da mozes probati sve,ispuniti svoju mashtu i uzeti deo mene..pokazi mi kako me zamishljash dok ti nisam blizu i pusti me da se zavucem u tvoje misli i tvoje zelje,probam ih dodirnuti i rasipati po sebi,po telu svom....zelim se uvuci u tebe i uzeti deo tebe..pokazi mi delom i objasni recima zadovoljstvo svoje,zelim slushati....zelim te cuti,obelezi me tim recima tako da ih pamtim,da osetim da su moje i za mene,kada je strast na vrhuncu i kada me drzish toplu uz telo svoje dok me mazish nezno...volim tvoje reci,volim tvoj glas i slova koja se kotrljaju po kozi mojoj..volim tvoj vrsak jezika,nestashan i bezobrazno uzbudujuc,tvoje usne.....trenutak u kojem kombinirash reci i pokrete,cinish me tvojom na jedan poseban nacin,onako kako to nikada niko nije....uzimash me celu.....
Lajkuj ovaj stih:
 

Ti si sav moj svet

   (upisano: 26 Oct 10, 13:31) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ti si sav moj svet, sve shto sanjam i sve cemu pripadam..... Kad otvorim vrata svog srca i pogledam unutra u njega, vidim tebe.... Kad slusham sebe shta govorim, cujem da si to ti.... Kao da sam sva preobrazena u tebe, jer sa svakim mojim korakom i ti si, gde god sam ja tu si i ti..... Zrak koji udishem mirishe mi na tebe, pesma koju slusham peva mi o tebi....nebo iznad mene posuto je slikama tvojim...Zaljubljena sam... beskrajno i jako... sve slike u meni si ti...... Svaki otkucaj mog srca je tvoj i cini mi se kao da se topim pred tobom i pred svime onim shto si ti...Sanjam kako sa tobom plovim na beskrajnim valovima ljubavne mashte, koja nezna granice i koja nas nosi sa kraja na kraj svemira grejajuci nas toplinom svoje beskrajnosti i trenutaka koji su vecni.........Zivot je lep, dao mi je da te sretnem i zavolim i ti mene da zavolish..... Trazila sam svoj put i svoj svet i nashla ga u tebi.... Tako simpaticnog, punog srca i dushe beskrajno dragocene.... Moje srce bi ti iz trenutka u trenutak pricalo, shaputalo sve najlepshe reci sveta...da uvek imash na umu koliko mi znacish i da je sa tobom ovaj svet ono shto treba biti......Prostori moje dushe ispunjeni su tvojim glasom,tvojim osmehom, tvojim dodirima i dugom koju isijavash iz svojih ociju... znash da me svaki tvoj pogled presece i u trenutku se nadjem na drugom kraju svemira..... Na onim prelepim poljanama ljubavi gde se nikad ne gubi car, niti nestaje miris, gde je sve savrsheno i oplemenjeno velikom energijom zajednishtva........Puno toga cinish u meni, ni svestan nisi koliko.....Ne postoji trenutak kad nisi tu.....Ne postoji nishta u meni, a da ne dishe tobom..... U svakoj svojoj reci vidim tebe..... Kad me vide da se smeshkam, prepoznaju te u meni.... Kad me slushaju gde govorim, znaju da govorim o tebi..... Ne mogu te skriti, da te ne vide u meni....Cini me se da ko god me je video, video je i tebe...... Jer nosim te sa sobom u svakom trenutku svuda gde jesam......... Jer si ti moje blago, neshto najdragocenije shto mi je nebo poklonilo......Hvala ti, najdrazi, shto zivimo ljubav i shto u njenim rajskim vrtovima provodimo najlepshe trenutke ovog zivota koji nam je dan..... Sa tobom je to najlepshe, sa tobom je to najbolje i ja sam tu da sa tobom ostanem u svakoj vecnosti kojom nas ovo nebo obdari.....Ostavljam ti trag usana na ovim recima da te ljube onih trenutaka kad ih budesh citao.........
Lajkuj ovaj stih:
 

Znas li

   (upisano: 23 Oct 10, 22:41) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Znas li kako je to kad se ne mozes skoncentrisati na nista drugo osim na neciju sliku u glavi... Znas li kako je to kad ni na tri sekunde u danu ne mozes prestati misliti na nekoga... Na njegov dodir...Poljubac...Hod...Osmeh...Oci...Govor... Znas li kakav je osecaj kada mislis da vise nikada nikoga ovako neces voleti a toj osobi do tebe nije nimalo stalo... Znas li kako se osecas kad znas da se moras ozledjivati da bi uz tu,fizicku bol,bar na kratko zaboravio na onu psihicku... Znas li kako je to stajati nad umivaonikom sa staklom na zilama i suzama koje ti teku niz obraze...i ipak biti toliko slab da ne zarezes... Znas li kako je kad shvatis da ovo sto osecas nece samo tako proci nego ces se muciti jos jako jako dugo... Znas li kako je svaki dan se buditi iz nocnih mora... Znas li kako je plakati do jutra...sve dok ti u ocima ne nestane suza... Znas li kako je to kada te sve toliko boli da jednostavno ne mozes ustati iz kreveta... Znas li kako je to kad nekoga volis toliko da bi pred svima to rekao...da bi se pred svima plakao zbog te osobe...i da te ne bi bilo ni najmanje bed jer je volis... Znas li kako je toliko voleti nekoga da bi i umro za njega... Znas li kako je to bojati se upoznati nekog novog...zato da te ne bi povredio kao prosli... Znas li kako je to kad ti se gadi svako ko nije ta osoba koju volis... Kad osecas da ti se gade tudji poljupci,zagrljaji ili cak samo tudje lepe reci... Mozes li uopshte verovati da se to moze dogoditi... Mozes li makar zamisliti kako se ja sada osecam... Ne...ne mozes... Jer tebi je u zivotu sve super... Nemas apsolutno nikakvih problema... I nikada nikoga nisi ovako voleo...a mozda cak uopshte nikada nikoga nisi voleo... Ne kazem da je to loshe... Blago tebi... Ali nemoj se onda igrati ljubavi sa onima koji znaju... Sa onima koji ovo osecaju ili su osecali... Jer da imas imalo mozga u toj svojoj glavici,shvatio bi i video da se meni zapravo celi svet vrti upravo oko tebe....
Lajkuj ovaj stih:
 

Spavas li

   (upisano: 23 Oct 10, 22:38) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Spavas li....Mozda je tako i bolje,necu te buditi, iako sam doshla...... Da ti kazem da mi nedostajesh i da te volim.... Zatvaram davno procitanu knjigu.... Ovako, proshla bih samo tiho, na prstima, bosa, sa cipelama u rukama.... Poput senke nejasno, stopljena sa tamom.... Da nestanem zauvek u izmaglici nastupajuceg jutra..... Da te pogledam, onako, kao nikad do sad.... Nek pogled taj bude tacka, mislila sam, na napisan roman.... Da prodjem kraj tebe nehajno, a ipak odlucno.... I nek vetar shto ga vrata koja za sobom zatvorim nacine, poklopi i zadnju stranu istroshene knjige....Boze, kako mi je drag... Prosto, ne znam gde prestaje lice, a pocinje jastuk.... Koza i svila kao jedno.... Zaboravila sam da se pored njega ne moze proci tek tako. Pitam srce shta mi je ciniti,kaze:"Stani" Pitam razum, rece mi: "Stani, nego ucini shto se uciniti mora....Ne pamtim kad su zadnji put bili tako slozni.... I zato stadoh... Gledam te usnulog i ne zelim da znam gde te san vodi, koje je boje, shta shapuce.... Jer, on je samo pola od onog velikog, nasheg sanjanog.... A ja sam moju polovinu josh tada izgubila.... Doshla sam da ti kazem, idem da je trazim.... Dugo, dugo sam vec budna, teshko je to, snevati se mora.... Samo, pre nego shto odem, zelim da legnem kraj tebe, da se ushushkam pod toplim cebetom, shcucurim poput deteta.... Hocu da naslonim glavu na tvoje rame, da te uzmem za ruku, tvoj dlan lagano da spustim na svoj obraz.... Da oslushkujem otkucaje srca.... Pa da zagledana u zid na suprotnoj strani sobe, urezem taj trenutak u secanje, nek tu pociva dok me secanje sluzi..... A ti spavash i ne bih te budila nizasta na svetu.... Ne..... Ni poljubiti te necu, onako krishom jer bih te probudila i prekinula mozda najlepshe sne koje snivash....Telo tvoje zelim i bludne misli,da primim i dam....Kako je mek tvoj dlan.... Ceo moj svet stoji na njemu.... Tako neobicno mek.... Samo josh malo, samo tren.... Cutim snazno, silovito, kao nikad do sad.... Lezim tu, kraj tebe, bijem veliku, svoju poslednju bitku u ratu izmedju jave i sna, juce i sutra.... I niko ne mora da zna i niko ne treba da zna.... Mozda, samo zid preko puta nas.... Kako si topao.... Nikad blize, nikad dalje.... Osecam tvoj dah, tih, ujednacen.... Sklapam oci, upijam ga i pamtim.... I pamtim toplotu tvog tela, pamtim mirnocu na licu, drhtaj, jedva osetan u tvojim grudima za koji nisam sigurna da li je stvaran..... Zelim, kao shto covek zeli da zivi, da mi osecaj mekoce dlana ostane na obrazu.... Neka ova noc ostane u vecnosti,a ti spavash........
Lajkuj ovaj stih:
 

Ziva Uspomena

   (upisano: 21 Oct 10, 20:34) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Kisa se slivala niz moje lice U ustima osetih slan ukus.Nije to bila samo kisa nego i suze patnje i razocarenja Na kraju zamornog puta nasla sam se na mestu gde sam zelela stici,Neka nemoguca,uzaludna nada me sasvim ozivi.Cemu sam se nadala?U sta verujem?Na malom groblju natopljena kisom nisam nasla nista.Moje ocajno i napaceno srce nije dobilo ni ono malo utehe koju sam trazila.Nikada kao tada nisam bila svesna bolne cinjenice da je Sasa zauvek otisao putem koji povratka nema,u nekom drugom svetu. Ocekivala sam neki znak njegove neviljive prisutnosti,naisla sam na zid ledene tisine.Sa crnog mramornog kamena gledale su me njegove zelene oci i nasmejane usne kao da su htele nesto da mi kazu,ali ostale su neme.Polako drhtavim rukama spustila sam bukez cveca sa porukom:"Dolazicu tebi kao i ti meni ,jedina razlika bice u tome sto ja tvoja vrata nikd necuotvoriti".Posla sam kuci znajuci da me ceka nasa cerka "ziva uspomena na Sasu".Gledajuci njene oci videla samSasine kada sam slusala njen glas cula sam Sasu Drhtavim rukama odmakla sam cela.Hladnim prstima dodirnula mokro lice i oci nateceneod placa,kao da cu tim pokretom odagnuti sliku samotnog groba koji mi se prividjao pred mojim ocima.Mog jecaja vise nije bilo izgubio se u zvizduku vetra . Ipak Sasa je sa mnom .On zivi u mojim mislima i zivece zauvek. ZAUVEK TVOJA NANA
Lajkuj ovaj stih:
 

Zeljna sam tvojih usana

   (upisano: 21 Oct 10, 16:04) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zeljna sam tvojih usana da na njima ostavim tragove ceznje shto me prozimaju celu i cine da sam u svakom trenutku beskrajno tvoja i samo tvoja......Krv u meni vri, oci se zacakle od same pomisli na tvoj pogled kojim si me onog trenutka u svom prisustvu obasjao i od kojeg zivim danima.....Cini mi se kao da si sav moj svet ucinio svojim............Osecam te u srcu svom, tako velikog, tako mocnog i gledam u oci koje mi isijavaju beskrajnu ljubav u koju tonem svim svojim bicem...... Moj si osmeh jer smeshkam se kad na tebe pomislim..... Moj si dah, jer dishem kad u mislima vladash svojim predivnim postojanjem..... Moje si sve... i dobro znash... kad me pogledash......I u svakoj mojoj reci ti mozesh osetiti sebe.....Cini mi se da sve shto govorim to si ti, jer sve shto mislim to si ti, tako nezamenljiv u meni.....Sve boje ljubavi mog srca nose tvoje ime i otkucaj snen prati zvuk tvog disanja, svakog trenutka, na svakom mestu, sa svakim mojim korakom........Priznacu ti da razmishljam u ovom trenutku kako te grlim svojim rukama i kako uzivam u zagrljaju punom topline..... Sve neznosti pretacu se medju nama kao zvezde visoko na nebu kad shalju svoje prekrasne osmehe vecnosti..... A to si ti meni, moja beskrajna zvezda shto me toplinom i sjajem iz dana u dan cini neopisivo sretnom.....Budim se mislima na tebe i sa tobom mi pocinje dan.....I svakog trenutka si tu, deo mene...........A misli me vode, do tvojih usana.... Svojim poljupcima mi sve govorish.....Reci postaju suvishne.....Taj zagrljaj i dodiri ocrtavaju tajne u nama..........Razmishljam najdrazi svakog trenutka o tebi..... U mojim se mislima jasno ocrtavaju boje tvog lica.....Pred a mnom se otvaraju tajne rizicne ljubavi u koje te uvodim bez imalo straha....Jer znam da ti si taj..... Jer znam da si moj svet, a ja tvoj.....Jer znam da smo jedan te isti svet, prekriven pahuljicama najdubljih osecaja...........Zahvaljujem zivotu shto mi te dao, sretna sam jer u ovom svetu postojish takav kakav jesi, pun ljubavi kojom me blagoslovljavash pri svakom mom udisaju i izdisaju..... A ti znash da ti je moja dusha poklonjena sa svom ljubavi koju nosim u sebi i koju svakog trenutka mozesh osetiti u mojim recima.......I svemu shto cinim potaknuta tobom, moj najdrazi......
Lajkuj ovaj stih:
 

Sreli smo se ne tako davno

   (upisano: 20 Oct 10, 01:44) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sreli smo se ne tako davno. Bilo je kao i uvek sto biva: srece, padova, razocarenja. Koliko smo puta usijanih glava glava bili pred prekidom, a onda se vracali jedno drugom ponovo, noseni zarom, na stare staze. Uspeli smo da se odupremo i nadzivimo sve one price i ogovaranja, sve one klevete i lazi. Koliko smo dobrih prijateljskih saveta zakopali duboko u nama! Verovali smo jedno drugom i voleli se. zato su nam zelje i snovi puni ambicija i opstali; zato smo i uspeli sacuvati ono sto su nam srca stvorila; ono za cim smo ceznuli. Sve do sada kada je postalo ozbiljno. Kad je sadasnjost bila isto tako vredna kao i buducnost. Kad smo hteli vise nego sto nam je zivot pruzao i davao. Kada sam ja od tebe zeleo mnogo vise nego sto si mi pruzala. Jer ja te nisam zeleo samo za jednu noc, za jednu avanturu. Zeleo sam te kao buduce ostvarenje svojih zelja. Zeleo sam te kao zenu koja ce me pratiti ne samo dio puta vec citav zivot. Zato nije ni cudo sto sam se s` pravom zapitao da li sam ja sposoban da ti pruzim sve ono sto treba kroz zivot. Da se na kraju pitam da li ce ti ljubav koju ti pruzam biti dovoljna. Ja nisam bogataseg sin da ti mogu pruziti sve sto pozelis jer pored mene bi te ocekivala mnoga odricanja posto nase zelje moramo sami da gradimo i stvaramo; u protivnom, postaju snovi. Jednom, kad nas zivot ponese u kolotecinu svog zivljenja, znaj da nas u njemu ocekuje svasta. Olako si prihvatila moje ispruzene ruke i, verujem, posla bi samnom na kraj sveta, svesna da u zivotu nije srecan onaj sto ima sve, nego onaj koji ne zeli ono sto nema! Shvati, razmisli, odrasti vec jednom da bi u potpunosti meni pripadala, da budes vecno moja, ona kojoj zelim da poklonim tako mnogo; jer ljubav je samo jedna karika u lancu koji vodi ka sreci, cilju, saznanju da ponekad i samo voleti nije dovoljno.
Lajkuj ovaj stih:
 

Moje poslednje reci iz dna duse napisane

   (upisano: 17 Oct 10, 16:54) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sada tek vidim ko se skriva iza te sjajne maske na tvom licu....Videla sam ti pravo lice ti prokleti izdajice...Mislila sam da si bolji od drugih zbog tebe samu sebe sada ubih....Nadala se necemu koje u ostalom i ne postoji,trenutak je konacno doshao kada moje srce vise nece niti zeli dane da broji.....Hvala tebi za sve ove trenutke predivne a najvishe ti hvala za ove unistene zelje i sne....Jednom...al bice kasno otvoricesh svoje oci i recices sebi"Ona je znala da voli"U tom trenutku ko zna gde cu biti mozda ce mi suze niz lice josh uvek liti ili cu naci drugog pored koga cu ostariti...Trudila sam se mnogo oko tebe...ljubav pokusala da ti pruzim na svaki moguci nacin ali ti si bio svo vreme slep,nishta video nisi......Da si barem ikada pokushao malo da me razumesh makar truncicu al tebi je uvek bilo sve jedno...U dushi da me pogledash sve bi ti sada bilo jasno koliko te je ovo moje srce zavolelo strasno...Imam neki uzasan osecaj da sam svo vreme izigravala potrcka da tebi i nije toliko bilo stalo do mene....kao da si jedini mushkarac na svetu za mene i jesi oduvek bio,jer sam samo tebe zelela i u svojim mislima imala......Ni jedan nije uspeo tako lako do mog srca doci ali cini mi se da je ovo kraj mojoj sreci......Unishtio si sve shto smo imali do sada o cemu smo sanjali i mashtali...Gde su sve one divne provedene noci koje smo provodili zajedno,zar ti to ni malo ne znaci.....Govorio si mi kako me volish i kako ti nedostajem...falim ti...Pricali smo uvek o svemu a sada me jednostavno ostavljash nemu....Neznam vise shta da mislim kako ovo sve da shvatim da zaboravim i odem ili da sve to ponovo pokusham da vratim....i posle svega shto si mi uradio pitash se kako ti ne verujem.........eh ostavljash me jednostavno bez komentara koliko god pokushavala neke stvari ali sve to uzalud......samim tim tvojim pokushajem napraviti me ljubomornom mislish da si neshto pistigao...nisi nishta veruj mi.......u ovoj igri ti definitivno gubish....nazalost uspelo ti je da me slomish ali zato ja odlazim...........svu srecu ovog sveta ti zelim i zbogom..........
Lajkuj ovaj stih:
 

<< Predhodna strana   Sledeća strana >>

Strana 11 od 36  | Resultat 401 do 440 od 1412 pronadjenih

1995269

 
 
Serbien Haus TOP Putovanja Traum Reisen Reisen Last Minute Anzeiger Luzern FUSH Promostar Subotica DomaciRecepti.net BrziKolaci.com rtv pink Pink Online rtv pink RTV Pink