Radio Pink - Uzivo radio - Radio Stanica Internet
Stihovi – stihovi ljubavni, stihovi za rodjendan, stihovi za prijatelje, stihovi za bozic, stihovi za novu godinu, stihovi za vencanje, stihovi volim te

SVE VESTI MOBILE APP SHOW BIZ Recepti Trepetnik Vicevi Stihovi Oglasi Sanovnik Poslovice Tekstovi pesama

   Pink Stihovi - ljubavni, rodjendanski, tuzni, smesni, saljive SMS

  Stihovi
Izjava ljubavi
Ljubavne priče
Ljubavni SMS
Nedostaješ mi
Rodjendanski stihovi
Smiješni stihovi
Tužni stihovi
Pretrazi bazu stihova:
Najnoviji stihovi

Sretan rodjendan moje milo

   (upisano: 12 Sep 10, 12:51) - pink radio. com

Kategorija: Rodjendanski stihovi
sretan rodjendan moje milo sretno ti sve danas bilo nek ti rodjendan u veselju prodje i cestitka ova u srce dodje SRETAN ROĐENDAN
Lajkuj ovaj stih:
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Lea i Martin

   (upisano: 10 Sep 10, 13:30) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Lea i Martin su se znali od 5-tog razreda osnovne skole.Otkad se znaju izmedju njih uvijek postoji "ono nesto"... Njihova ljubav se rasplamsala u prvom razredu srednje skole...kada su zajedno upisali opstu gimnaziju... Ta skola ih je zauvjek spojila...Njihovi roditelji,profesori prijatelji su prihvatili ovu prelijepu mladenacku ljubav iako su bili jako mladi... Lea i Martin su dane provodili zajedno ispunjavajuci ih poljubcima,zagrljajima i slatkim tajnama... Svaki trenutak proveden zajedno ih je zblizavao svakog dana sve vise... Jednog dana Lea se nije osecala dobro i mama je odvela doktoru na pregled.Njegov izraz lica nije ohrabrivao ni Leu ni njenu mamu.Doktor im je saopstio ruznu vest:Lea je imala tesku bolest srca i trebala je hitno transplataciju... Najveci problem je bio sto nije bilo donatora...Martin jedugo cekao Leu i kada je vidio onaku bledu znao je da nesto nije u redu...Lea ga je odvela na njihovo zajednicko mjesto i dok je prikrivala suze sve mu je ispricala.Martin je osjecao kao da mu se srusio cijeli svjet,imao je jaku potrebu da zaplace ali znao je da ne smije-znao je da mora biti jaci-radi svoje Lee... I tako su dani prolazili a Martin i Lea su svaki dan provodili zajedno...on se trudio da Lei udovolji u svemu mada je to nekad bilo nemoguce a Lea je pokusala da bude jaca od bolesti... Martin je znao da to sto radi nije dovoljno...Jednog dana Lea je primila poziv u kojem su joj rekli da su nasli donatora i da za 2 dana ima operaciju...Bila je presretna jer je to znacilo da ce za 2 dana biti zdrava i ponovo ce moci uzivati u svim carima zivota-zajedno sa Martinom...Kada mu je to rekla on je samo zagrlio kao da im je to prvi i poslednji put da se vide... Dva dana su brzo prosla i Lea je otisla na aerodrom a sa njom njeni roditelji,prijatelji i naravno MARTIN...Sa svima se pozdravila i obecala im da ih nece napustiti...Njen avion je skoro poleteo... Zadnje sto je Lea vidjela je bilo tuzno Martinovo lice... Operacija je prosla savrseno...Lea se polako oporavljala i nakon 3 dana je dobila dozvolu da se vrati kuci... Dok je cekala da joj aviom poleti jedino je mislila na Martina kako ce se opet videti mada je bila tuzna jer je svih tih dana nije nijednom nazvao... Roditeljima nije nista govorila a ni oni nisu njoj...Napokon je dosla u svoj radni grad!Bila je presretna... Gledala je kroz prozor i trazila Martina...Nije ga videla...Kada su sisli sa aviona, vec tuzna Lea,upita mamu:GDJE JE MARTIN?!-mama je blijedo pogleda i oci joj se napunise suzama... Lea je zapita sta joj je...A mama je kroz plac upita:ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE?!?!?!
Lajkuj ovaj stih:
 
 

Samo za tebe

   (upisano: 09 Sep 10, 00:50) - pink radio. com

Kategorija: Izjava ljubavi
I kada sunce ispred zvijezda pobjegne, i kada mjesec svoj zenit na nebu dosegne, znaj da cu tada mislit samo na tebe, znaj da te tada zelim samo kraj sebe. Prije tebe, ja za ljubav nisam znao, prije tebe, samo sam Bogu dane, krao, a sada mi srce samo za tebe bije. Jeli moguce da se tako mnogo zaljubim, da se u dubinu tvojih ociju izgubim, i da nista vise na svijetu vazno nije, jer tvoja ljubav jace od Sunca grije. Nije m i zao sto sam cijeli zivot tebe cekao, i jos bih toliko, ne bih li tvoju ljubav stekao, prije sam mogao samo da se drugim cudim, a danas i ja od ljubavi skroz poludim. Volim te, ti si mi jedina na svijetu, za mene si ljepsa i od rose u cvijetu, volim te kao nijednu drugu do sada, jer tvoja ljubav mojim srcem i dusom vlada
Lajkuj ovaj stih:
 
 
 
 

Sada su ostala samo secanja

   (upisano: 08 Sep 10, 10:59) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sada su ostala samo secanja,uspomene koje nace da se obrisu,koje progone i bole. Pocelo je kao opklada,koju sam dobila,ali izgubila sam nesto mnogo vazno,svoje srce i veru u ljubav.Nisam znala da cu toliko da se zaljubim u njega,verujte mi da to nisam ni zelela.Samo sam zelela da pokazem da mogu da osvojim nekoga ko je 18 god. stariji od mene.I uspela sam.Kad je pao na moj sarm,dopustila sam sebi da uzivam u toj avanturi.Imao je u sebi nesto sto jednostavno oduzima dah,najlepsi osmeh na svetu,ali je imao i jos jednu devojku,za koju sam i ja znala.To mi nije smetalo u pocetku,uzivala sam u njemu,predavala mu se bez razmisljanja,verovala njegovim obecanjima i brzo ga zavolela kao nikog do sad,a onda ga napustila kada sam shvatila da me boli sto sam druga.Znala sam da me voli,ali ne dovoljno.Sada ga jos po nekada sretnem u prolazu,jer sam morala da se odselim,da pobegnem od njega,ili od sebe,sada vise nisam sigurna.Jos se po nekada vratim na kratko da posetim sva mesta gde smo bili srecni i da vidim njegove zelene oci,koje se sada sve redje smeju.Znam da je nikada ne bi ostavio zbog mene,kraj nje je imao sigurnost,a samnom samo tinejdzersku zaljubljenost,plasio se mojih godina.Bilo je prelepo imati oazu u njegovom srcu,uzivati u njegovom zagrljaju,ali sada je sve to daleko,kao i on,kilometrima,a ja sam sa sobom ponela ovo srce koje nosi njegovo ime i uspomene. Mozda samo nisam znala da se borim za ljubav,a mozda sam znala da je to veza bez buducnosti.Ne znam.Znam samo da nikoga necu voleti kao njega i gde god da odem od sebe necu pobeci i od ove ljubavi koja se vec godinama ne gasi.On je sa njom,a ja ostajem sa uspomenama na njega,sa uspomenama na nas. Odlazim,a volim te....
Lajkuj ovaj stih:
 

Ono sto imas

   (upisano: 08 Sep 10, 10:54) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavni SMS
Ono sto imas danas cvrsto zagrli jer mozda ce sutra nestati. V O L I M T E
Lajkuj ovaj stih:
 
 
 
 

Volela je drogu mozda i mene

   (upisano: 07 Sep 10, 12:14) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bilo je decembarsko jutro, hladno, sumorno i sa pahuljama na prozorima.Gledao sam moju Sofiju kako spava i milovao je po kosi, bila je poput andjela...poljubio sam je na njen slatki nosic i rekao:” Budi se spavalice”...otvorila je svoje okice i protegnula se.""Dobro jutro voljeni moj""...poljubila me i ustala koracajuci prema kupatilu,ostao sam u kupatilu gledajuci je,.Imala je divne obline,i dobar ten.Kosu dugu,kao lan.-“Srce,jesi mi spremio kafu”...cuo sam je dok se umivala...ustao sam, otisao u kupatilo i zagrlio je oko struka nezno je ljubeci po njenim golim ledjima...Znao sam da su nam to poslednji dani jer je studirala u Sarajevu tako da bi se vidjali samo 2-3 puta u mesecu, sto meni nije bilo dovoljno, uopste.Pomisao da ce se vec sutra vratiti u Sarajevo i da se moram rastati od nje jedno dve do tri nedelje ubijala me nacisto….!!! ..... ”Volim te” govorila mi je...verovao sam joj sve do tad, a onda…..Proveli smo dan u krevetu,a onda negde predvece ona je pocela pakovati svoj kofer.Bio sam tuzan,kao da mi se sve rusi preda mnom.Otisla je...nisam to mogao zamisliti,zivot bez nje...vise puta sam joj nudio brak,ali htela je zavrsiti svoje studije.Zvao sam je i culi smo se skoro svaki dan.Moj najbolji drug je studirao sa njom takodje,i javljao mi je da je vidja i da nema nikoga u Beogradu.i da kad izlazi,izadje samo sa drugaricama.Zvonio mi je telefon,bio je sakriven broj...mislio sam da je ona,ali nije...bio je to Stevan koji mi je rekao: ,,E brate sta ima,zovem te samo da ti kazem da sam sada video Sofiju sa nekim frajerom u nekom autu.Nazvao sam je istog trenutka,ne cekajuci da Stevan zavrsi svoj razgovor,ali nije mi se javljala...zasto mi je to uradila?Da li jedna osoba moze povrediti tako surovo nekog?Tesio sam se,misleci da joj je mozda neki drug...zvao sam je ceo dan i celu noc,ali od odgovora nista...slao sam poruke da se javi i dalje nista...sve do jednog dana...Bio sam ocajan i nisam zeleo nikoga da vidim.Po prvi put u svome zivotu patio sam zbog jedne devojke...srce mi se lomilo...Stiglo mi je pismo,bilo je od nje.Pisalo je sledece: VOLJENI MOJ, PISEM TI ZADNJI PUT...ZELIM DA ZNAS DA JE MEDJU NAMA KRAJ,TI NE MOZES NISTA DA MI PRUZIS.JA SAM SRECNA OVDE I NE NAMERAVAM DA SE VRACAM TAMO!!!UPOZNALA SAM ALEXA,ON JE SVE STO SAM TRAZILA,ONO STO MI TI NIKAD NISI PRUZAO...NE,NE PRICAM O LJUBAVI,TO SAM UVEK IMALA OD TEBE,ALI NISTA VISE...A OD LJUBAVI SE NE ZIVI DRAGI...ZATO SVE NAJBOLJE U DALJEM ZIVOTU I >ZBOGOM<"" Plakao sam kao dete,i brisao suze,nisam mogao shvatiti kako da toliko patim zbog jedne devojke.tesio sam se, da ipak ona to nije mislila ozbiljno.Stevan me je nazvao nedelju dana nakon naseg zadnjeg razgovora,rekao mi je da je vidja po lokalima u losem drustvu i da se DROGIRA...a da je drogom snabdeva upravo Alex.Inace Alex je bio Rus,Imao je puno problema bas zbog droge,pa je pobegao u Beograd.Nisam mogao verovati...Bio sam razocaran i postavljao sebi milion pitanja,i cak osudjivao sebe zasto sam je pustio da ode...2 meseca kasnije,Stevan je dosao do mene i doneo mi pismo...pisalo je: VOLJENI MOJ,POSTO MI NIJE JOS DUGO OSTALO OD ZIVOTA ZELIM TI RECI DA SAM TE VOLELA,DA TE VOLIM I DA CU TE VOLETI I NA DRUGOM SVETU...ZAO MI JE STO TI NISAM MOGLA PRUZITI NISTA OSIM NASIH LEPO PROVEDENIH TRENUTAKA,ALI SADA JE VEC KASNO DA SE SVE VRATI UNAZAD.MENE JE SAD JEDNA JACA SILA UZELA U SVOJE RUKE-DROGA!!!POSTALA SAM ZAVISNA,I NE ZELIM DA ME VISE IKADA VIDIS OVAKVU...A KAKO NI JA TEBE NE MOGU VIDETI...OSTALO MI JE JEDNO RESENJE...SMRT!TAKO VISE NECU PATITI,A I SKRATICU SEBI MUKE---VOLJENI BUDI MAKAR TI DOBRO KAD JA NISAM MOGLA.ZAUVEK TVOJA....SOFIJA! Kad se Stevan vratio u Beograd javio mi je da nje vise nema i da su je nasli na ulici mrtvu.Nisam mogao to izdrzati.u nasoj sobi video sam samo njen lik,kao da me je zvala da dodjem kod nje...da je pratim na onome svetu...to sam i uradio...otisao sam na njen grob i zavrsio sa svojim zivotom...bez nje mi ne vredi ziveti...
Lajkuj ovaj stih:
 
 
 
 
 
 
 

Tesko je jos uvek

   (upisano: 06 Sep 10, 11:48) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
.Sjela je po ko zna koji put na onu njihovu klupicu u parkicu gdje su se uvijek nalazili....suza je krenula...tesko je jos uvijek, a davno je to bilo...ili ipak nije..... Upoznali su se kad joj je bilo 16, zapravo kao da su se znali oduvijek. Bio je visok, crn, simpatican i imao je one crne, velike oci koje se pamte-zauvijek. Proslo je godinu dana njihove veze koja je bila skoro bez mana. Ipak savrsenstvo ne postoji, ali ovo njihovo bilo je blizu toga. Vidali su se svakog dana, najcesce bi se nasli na onoj maloj klupici u parkicu, a tek bi kasnije otisli negdje drugdje. Prirasla im je srcu, pa ipak su se kod nje prvi put upoznali. Taj dan javio joj je da ne moze doci prije 8 navecer jer mora obaviti nesto s prijateljem. Rekao joj je kao i uvijek: „Volim te mala, znas“, i poklopio. Oko 3 vratila se iz skole i sjela pred televizor dok joj se grijao rucak. Bip, bip...culi su se zvukovi mikrovalne. Rucak je gotov. Uzela je tanjur i krenula prema stolu. Bam! Tanjur joj je pao. Stala je kao ukipljena, preplavio ju je cudan osjecaj, praznina.... Osjecaj nemoci..... „Nesto mu se dogodilo.........Ma nije“- tjesila se. Sigurno je pogrijesila. Pokupila je ostatke tanjura i sjela. Nije mogla misliti. Uzela je mobitel u ruku utipkala njegov broj-naravno da ga je znala napamet. „Korisinik je iskljucio mobilni telefon“, govorio je neumorno onaj naporni glas vec 6. put. Nemoguce. Pa on ga uvijek ima upaljenog. Ma vjerojatno mu se baterija istrosila. 5 sati je, a od njega ni glasa. Zvono na vratima-skocila je. Od kad je dosla kuci nije ni takla knjigu, a sutra pise povijest. Na vratima njegovi starci. Samo su je pogledali i znala je. „Srce, njega....njega vise nema“, odzvanjale su joj te rijeci u glavi kada se budila na krevetu. Onesvjestila se. Pa kako, zasto, ma nije moguce. Oko pola 4 on i prijatelj vozili su se kuci i na Ljubljanskoj je na njih naletio pijani vozac koji nije vidio da je na semaforu crveno svijetlo. Dva mlada zivota otisla su u nepovrat. ....... Jos i danas, nakon 2 godine kada prode pored one iste, male klupice, srce zastane, a suza potekne. Bio joj je sve, a lijepo su joj govorili-nemoj da ti netko bude sve jer kada izgubis tu osobu onda izgubis sve i ostaje nista.....ali kako je mogla odoljeti njemu, kako je mogla da joj ne postane sve kad je i ona njemu bila sve. Ostaje samo nada da ce jednom moci krenuti dalje. Ne da ga preboli, ne to nikad nece moci, pa ipak je on bio njena prva prava i velika ljubav. A samo je tako nestao......tako brzo i u nepovrat....Jos i danas sjeca se njegovih zadnjih rijeci koje je tako voljela, ali ne vise od njega. „Volim te mala, znas“.......
Lajkuj ovaj stih:
 
 
 

Otkako sam spoznala ljubav

   (upisano: 05 Sep 10, 14:09) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Umela sam da cenim prijateljstvo, poslovne saradnike, drugarice, ali ne i muškarce. Nije me stid da priznam da sam bila pravi monstrum koji je u jačem polu video samo potencijalne žrtve. Drugačija osoba postala sam zbog ljubavi prema Gvozdenu, svom novom direktoru - Ljubomora je prokletstvo - rekla sam bivšem dečku Ivanu u trenutku kda sam ga ostavila. Bila je to jedna od fraza koje sam često ponavljala. Izgovarajući ove reči, više sam uživala u tome kako one zvuče nego što sam razmišljala o njihovom pravom značenju. Ipak, poznavala sam taj osećaj i znala sam da ne želim da gubim vreme pored bolesno ljubomornog muškarca. I, ostavila sam ga. Divila sam se sebi što sam se lako oslobodila Ivana i njegove ljubomore. Među nama je zauvek gotovo: "zbogom" i "nemoj da mi dosađuješ, okani me se"... Kao da ništa nije moglo da bude lakše od toga. Volela sam ga u početku, a onda je ljubomorom i scenama ubio moju ljubav. Pratio me je, ispitivao, optuživao da se viđam sa svakim muškarcem koga znam, ili se bar meni činilo da je tako bilo. Sada sam svesna činjenice da je većina ovih optužbi proizvod moje mašte. Zapravo, prestala sam da ga volim i tražila sam opravdanje da ga ostavim. Uobražena kakva sam bila, nisam mogla da dozvolim da mene krive za prekid veze, krivac je morao da bude on. Tako sam sebe ubedila da je neophodno reći zbogom jer je bilo jasno da ostavljam paranoičnog čoveka koji ljubav izjednačava sa posedovanjem. Na meti mladih udvarača Posle raskida sa Ivanom nije mi trebalo mnogo vremena da se povratim i oporavim od života pod stalnom prismotrom - tako sam gledala na vreme provedeno sa njim. Pošto ga više nisam volela, nije bilo patnje ni suza. Prijateljice i poznanice, kako bliske tako i one koje sam površno znala, raspitivale su se o našem nedavnom raskidu, a ja sam kao papagaj ponavljala priču o "posesivnom jadniku kome ne treba devojka nego robinja". Znam da sam preterivala nepravedno dodajući izmišljene detalje koji, zapravo, nisu bili sasvim izmišljeni jer sam ih videla negde "između redova". Moje priče bile su tako uverljive da sam i sebe ubedila u njihovu istinitost. Odlučna da proslavim početak novog života, počastila sam sebe krstarenjem po grčkim ostrvima potrošivši pri tom sve ono što mi je testamentom ostavila tetka koju sam jedva poznavala, a ipak me je volela dovoljno da mi ostavi lepu svotu. Krstarenje je bilo božanstveno, uživala sam u čarima bezbrižnog letovanja. Bila sam sama, bez pratnje, pa je često oko mene bilo mladih udvarača. Ovo mi je, kako sam tada mislila, zapravo podizalo cenu pokazujući koliko sam neodoljiva. Kada sad razmislim o tome, sigurna sam da su mi prilazili više iz dosade, a ja sam se tada osećala važnom gledajući sa visine na sve oko sebe. Među potencijalnim Ivanovim "naslednicima" odabrala sam Dejana ali sam se ipak pobrinula za to da na osvajačkom putu naiđe na poneku prepreku. Bio je moj, znala sam to, ulovljen u mrežu, ali morao je bar malo da se pomuči. Nisam ja bilo ko, treba da zna da mene nije lako obrlatiti - gordo sam mislila. Dejan je imao kestenjaste oči, jake obrve i telo koje je savršeno izgledalo - vitko ali ne preterano atletski oblikovano. Očigledno nije imao dovoljno vremena da bi ga traćio u teretani. Odmah sam zaključila da je bogat, da ima stila i da zna kako da udovolji devojci. Ubrzo sam saznala da je menadžer u jednoj poznatoj firmi, da nije oženjen i da je pošao na krstarenje upravo zato da bi se pošteno odmorio. Flert sa mnom predstavljao mu je izazov, ali nije planirao ozbiljnu vezu. Shvatila sam to iz njegove priče, naime, nijednom nije spomenuo mogućnost da se sretnemo posle krstarenja, kada se vratimo u svoju zemlju, ali nisam marila za njegove reči; verovala sam da sam toliko privlačna i neodoljiva da nikada neće moći da me ostavi. Šetala sam Dejana po grčkim restoranima i plažama kao trofej, šepurila sam se i zamišljala da me svi zadivljeno gledaju. Ako bi mi se desilo da naslutim prezir u nečijim očima, smejala sam mu se nazivajući ga ljubomorom. - Vidiš, mala, tako se to radi - nadmeno sam svojoj novostečenoj prijateljici, takođe turisti na krstarenju, pokazivala zlatni lančić koji mi je Dejan poklonio. - Dobiću još nekoliko ovakvih stvarčica, a onda idem dalje, u lov na "krupnu divljač". Baš sam bila glupa što sam gubila vreme sa Ivanom... A bio je ljubomorna budala. Moraš, mala, da podigneš sebi cenu i da se ne spuštaš ispod toga - izgovarala sam ove besmislice zaboravljajući da postoji samo jedna kategorija žena koja za sebe odredi cenu i predaje se tek onda kada se nadoknada spusti na sto. - Ali, zar ne voliš Dejana? - Ma daj, ne pričaj gluposti, ljubav je za gubitnike - rekla sam odmahujući glavom. Poigravala sam se njegovim emocijama Zaista, nisam volela Dejana ali sam uživala u svemu što mi je pružao. On se, međutim, zaljubio u mene a tome je najviše doprinela moja prvoklasna gluma. Za ulogu mazne i zaljubljene žene mogla sam "Oskara" da dobijem - da se radilo o filmu, a ne o pravom životu. Iako mi je na početku veze iskreno rekao da mu naš flert predstavlja samo letnju avanturu, nije se završilo kada smo uplovili u Pirej, naprotiv, bio je inicijator naših susreta u domovini. Svesno sam se poigravala njegovim emocijama izvlačeći korist u svakoj prilici. Dejan mi je pomogao, zaposlio me je kao direktorovu sekretaricu u preduzeću u kojem je radio, kupovao mi je odeću, nakit i izvodio me je na ekskluzivna mesta. Savest me nikada nije grizla ili bar nisam dozvoljavala da ona dopre do moje svesti. Mislila sam sve najbolje o sebi. Mlada, lepa, pametna, prema sopstvenoj filozofiji imala sam pravo da uzmem ono što je najbolje. Naravno, to što sam tada smatrala najboljim bilo je daleko od pravih vrednosti koje čine život. - Lepotice, da samo znaš koliko te volim - šaputao mi je Dejan u intimnim trenucima. - Ne bih podneo da te izgubim. - Nećeš me izgubiti - odgovorila sam ne razmišljajući. Ništa mi te reči nisu značile, bio je to refleksni odgovor bez dubine i iskrenosti. - Obećavaš? - pitao me je pun nade i poverenja u moju iskrenost. - Da! - prenemagala sam se glumeći zaljubljenu devojčicu. Ipak, obećanje sam prekršila. Osam meseci nakon što sam se zaposlila moja firma je dobila novog direktora. Kao sekretarica bivšeg rukovodioca trebalo je i ja da odem. Ipak, zahvaljujući Dejanovoj intervenciji, ostala sam na istom radnom mestu. Novom direktoru Gvozdenu Jovčeviću bilo je četrdesetak godina, imao je prosedu kosu i oštar pogled. Procenila sam da je moćniji od Dejana, da uz njega mogu više da napredujem i bolje da živim, pa sam počela da mu se nabacujem. Naravno, u tim trenucima nisam razmišljala o njegovom karakteru, bilo mi je važno samo ono što sam shvatila da može da mi pruži. Koristila sam sve svoje fizičke atribute, kao i golicave i slatke reči da Gvozdenu dam do znanja da sam mu na raspolaganju. On je, međutim, ostao hladnokrvan što je u meni podsticalo sve veću zainteresovanost. Novi direktor - Svaki muškarac može da bude moj samo ako ja to hoću. Gvozden će mi biti lak plen, gotov je, samo to treba da shvati - hvalisala sam se pred prijateljicama pretvarajući se da ne primećujem da one prevrću očima. Bila sam dobra i odana drugarica, zato me nisu napustile, ali danas sam sigurna da ih je moj stav prema muškarcima izuzetno nervirao iako mi to nikada nisu u lice kazale. Možda zato što se činilo da je neosvojiv jer nije reagovao na moje "signale", a možda zbog njegovog pogleda, tek, Gvozden mi se uvukao pod kožu. Osim toga, potreba da ga zavedem prisilila me je da ga bolje upoznam i da pokušam da ga pridobijem uzimajući u obzir njegove emocije. Kao rezultat čeprkanja po njegovoj ličnosti, saznala sam da je, između ostalog, nežan, pažljiv, human i veoma pošten. Zatim se dogodilo nešto što nisam očekivala ni u snovima - zaljubila sam se u njega. Ludovala sam za Gvozdenom ceneći ga više nego Dejana koji me je obožavao i sa kojim sam već dugo bila u vezi. Iako je posumnjao u to da se sa mnom nešto čudno dešava, Dejan nije glasno preda mnom komentarisao. U svojoj sebičnosti i nepromišljenosti nastavila sam da se zabavljam sa njim ne želeći da ostanem sama. Čuvala sam Dejana za svaki slučaj ali nadajući se da ću osvojiti Gvozdena. Prošlo je nekoliko meseci, ništa se nije promenilo i osećala sam da neću moći tako da nastavim. Sve više sam se zaljubljivala u Gvozdena a vreme provedeno sa Dejanom nije mi prijalo, ponajviše zbog griže savesti koja je postajala sve jača. Trpela sam Dejanove poljupce i često bih sebe uhvatila kako u njegovom zagrljaju razmišljam o Gvozdenu. Na kraju mi je postalo nevažno da li ću materijalno profitirati, više nije bila presudna finansijska već emotivna strana. Osim toga, odnekud je "provirilo" i moje poštenje. Osećala sam da više ne mogu da zavaravam Dejana i postala sam svesna činjenice koliko sam se ružno ponela prema njemu. Ostavila sam ga objasnivši mu da ga više ne volim. Dejan je teško podneo raskid. Molio me je da ga ne ostavljam obećavajući da će učiniti sve samo da ga opet zavolim. Koliko god da sam bila okrutna prema njemu, nisam imala srca da mu priznam da ga nikada nisam volela, što znači da je nemoguće da ga ponovo zavolim. Posle raskida sa Dejanom i dalje sam pokušavala da prokrčim put do Gvozdenovog srca. On je, nažalost, ostao moj neostvareni san. Jednog popodneva otvoreno mi je rekao da su moje šanse - nikakve. - Gorice, vi ste mlada i lepa devojka, nemojte da gubite vreme na mene. - Ali... ja vas volim. - Nemojte pogrešno da me razumete, vi ste veoma poželjni, ali ja sam oženjen i volim svoju ženu i decu. Ne zanimaju me veze van braka. - Biću sve što želite, nikada neću tražiti da ostavite ženu. Ona nikada neće saznati za mene. Molim vas, ne ubijajte mi nadu! - Vi me ne razumete, ne zanima me niko osim moje supruge. Volim je i nikada je neću prevariti. Razumete li? Volim je! Moje žrtve Briznula sam u plač posle ovog kratkog, ali za moje srce ubojitog, razgovora. Svakako mi je održao pravu lekciju o ljubavi. Dugo mi je trebalo da se povratim od ovog ljubavnog neuspeha, ne zato što je bila povređena moja sujeta nego zato što su bila povređena moja osećanja. Iako sam bila ranjena, o Gvozdenu nijednu ružnu reč nikome nisam rekla. Opravdavala sam njegov stav i uvek sam pozitivno ocenjivala njegove postupke. Moje poštovanje prema Gvozdenu bilo je toliko da sam uspela da savladam svoja osećanja i nastavim da radim lagano gradeći prijateljski odnos sa njim. Prijateljice su bile veoma iznenađene promenom u mom ponašanju. Govorile su mi da sam postala ona nekadašnja objašnjavajući da se sećaju da sam se baš tako ponašala na početku veze sa Ivanom. Prisetila sam se svojih ranijih veza shvativši da su moje emocije uvek diktirale odnos prema muškarcima. Ako sam ih volela, bila sam dobra i nežna prema njima. U tim slučajevima jedino je srce bilo moj putokaz. S druge strane, kada nisam bila zaljubljena, pretvarala sam se u monstruma koji u muškarcima vidi samo potencijalne žrtve. Ove dve strane moje ličnosti bile su toliko snažne da su jedna drugu isključivale, a moj um pomućivale do te mere da nisam mogla da se kontrolišem. Shvativši da je ovakvo ponašanje neprimereno odrasloj osobi, odlučila sam da se promenim. Evo, prošlo je godinu dana od početka moje "tihe metamorfoze". naravno da nisam "nova, promenjena osoba", ali borim se sa sobom. Kada mi se ukaže prilika da od nekog muškarca izvučem korist, neke sile kao da me vuku i teraju da to učinim, i ponekad me gotovo nadvladaju. Ipak, mnogo više nego ranije, odupirem se takvim nagonima i trudim se da postanem bolja. Nadam se da će se uskoro pojaviti neki novi Gvozden u mom životu i da ću postati dobra i plemenita žena - zauvek.
Lajkuj ovaj stih:
 

Nek se slavi jos dugo

   (upisano: 05 Sep 10, 14:06) - pink radio. com

Kategorija: Rodjendanski stihovi
Nek se slavi jos dugo, dugo,ovaj divan dan , ovaj najdrazi dan, neka ti zivot sve sto pozelis, u narucje da srecan rodjendan
Lajkuj ovaj stih:
 
 
 
 
 
 
 
 

Detinjasti postupak

   (upisano: 04 Sep 10, 08:15) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Dimitrosa sam upoznala slučajno, surfujući na netu. Naša interesovanja bila su slična i često smo "razgovarali" saznavajući tako sve više podataka jedno o drugom. Pošto sam se detinjasto ponela poslavši Jasminu da na prvom sastanku s njim glumi mene, bila sam nesrećna i utučena. I, priznala sam mu to. Poverovala sam da je među nama sve završeno, ali pronašao je način da ipak budemo zajedno. Ne znam zašto, ali nikada me nije posebno zanimao prestonički noćni život iako sam imala sasvim pristojno društvo sa kojim sam provodila mnogo vremena, zajedno smo odlazili na more, u bioskope, pozorište, na književne večeri, koncerte... Svi iz mog društva odlazili su s vremena na vreme na "tulume" uz obaveznu konzumaciju alkohola, duvanskog dima i neverovatnog repertoara pevaljke u mini suknjici, ali mene nikako nisu uspeli da animiraju za takvu vrstu zabave. Prvo, alkohol ne podnosim, dim još manje, a za neartikulisano zavijanje još uvek neafirmisane buduće zvezde naše estrade zaista nemam ni volje ni živaca. Zato, umesto da idem u "život", najradije sam birala druženje sa grčkim mitovima ili romansiranim istorijskim likovima. Jasmina, sa kojom se družim od prvog osnovne, nije krila da ne razume moju sklonost ka, kako reče, "buđavoj istoriji koja to nije", i sigurna sam da joj je svaki put bilo drago kada svojim nenadanim dolaskom prekine moje putovanje u prošlost. - Milice, da li stvarno misliš da će ti to nekada u životu zatrebati? Pobogu, kome je još važno kako se zvao grčki bog rata ili koga je Hera rodila a ko joj je pastorak?! I ko mari za Zevsove nebrojene preljube? Osvrni se malo oko sebe, već ti je dvadeset pet godina, a još nisi ostvarila pravu vezu. Pomisliš li ti ikada na udaju? Jasmininu omiljenu tiradu nikada nisam prekidala, puštala sam je da je po hiljaditi put izgovori do kraja a onda smo se, uz kaficu, dogovarale o našim uobičajenim aktivnostima. Opsednutost internetom Umesto istorije, čudnim sticajem okolnosti upisala sam i završila informatiku i tog leta bila sam u potrazi za odgovarajućim poslom. S obzirom na to da su moji roditelji sasvim pristojno materijalno potkovani, ali ne zahvaljujući njihovom radu i trudu nego nasledstvu od prethodnih, vrednih generacija naše porodice, nisam bila u grču zbog zaposlenja i zato sam koristila taj predah da se posvetim svom omiljenom štivu, ali i "igrački" koju sam od tate dobila na poklon za dvadeseti rođendan. "Pentium trojka" sasvim je zadovoljavao moje potrebe i u međuvremenu sam se baš zarazila surfovanjem po internetu. Jasmina je bila potpuno nezainteresovana za taj oblik zabave ali, kada sam joj pokazala kakve se sve mogućnosti nude, izvesno kratko vreme gnjavila me je da je ponešto naučim, međutim, kao i obično, njena pažnja mogla je da se zadrži na nečemu najduže nekoliko dana i onda je rapidno počela da pada. Kada sam završila studije, moja opsesija internetom počela je da dobija razmere elementarne nepogode. Svaki trenutak koristila sam da se konektujem i pronalazim brdo novih informacija kojima sam utaživala žeđ za nečim novim, nepoznatim. U nekoliko navrata stidljivo sam se uključila u internet diskusije sa mladim ljudima iz celog sveta, naravno na teme koje su me zanimale. Posle žešćeg "okršaja" sa jednim Grkom oko čuvene Atlantide, počeli smo sve češće da "razgovaramo". Priznajem, prijalo mi je da razmenjujem mišljenje sa nekim koga sam doživljavala kao sebi ravnog i naši učestali kontakti dugo su bili na "akademskom" nivou, sve do trenutka kada mi je na ekranu zasvetlelo Dimitrosovo pitanje: - Milice, koliko ti je godina? Istog trena, ne razmišljajući, ukucala sam cifru, a onda dodala: - Zašto? - Očekivao sam da si mnogo starija, a sada sam baš prijatno iznenađen činjenicom da neko tako mlad dobro poznaje istoriju i mitologiju moga naroda. Laskalo mi je to, priznajem, i, što da ne, pitala sam i ja njega koliko mu je godina. - Trideset četiri, ali s obzirom na to da radim sa mladim ljudima, osećem se mlađim. Tako je počelo... Svakodnevno smo Dimitros i ja "ćaskali" posredstvom svojih kompjutera, nekada i dva-tri puta dnevno. Čudno je to, uvek sam tu vrstu komunikacije smatrala nekako otuđenom, nestvarnom, ali ispostavilo se da sam posle izvesnog vremena počela da zamišljam kako on izgleda, kako se ponaša, kako reaguje... Osetila sam da je i on pomalo zainteresovan za mene ali se nisam usuđivala da se otvorim, nego sam na njegova pitanja lične prirode odgovarala neutralno, koliko je to bilo moguće. - Ti nisi normalna, taj Grk ti je baš okrenuo pamet, samo o njemu pričaš! - ljutito je gunđala Jasmina posle bezuspešnih pokušaja da me nagovori da izađemo. - Zatvorila si se u četiri zida kao da su ti svrake mozak popile. Hej, devojko, sva si požutela, ne vidiš ni sunca ni meseca! Ako misliš da ću te takvu gledati, grdno se varaš. Razgovaraću sa tvojom mamom, ovo više ovako ne može! Naravno, ćutke sam otrpela njenu galamu. Prošli su meseci kada mi je, iznenada, na mejl stigla fotografija. Dimitros na Akropolju. Srce mi je brže zaigralo jer mi se sa ekrana smešilo markantno tamnoputo lice čoveka koga sam, kako mi se činilo, već dobro upoznala ali me je zaprepastila činjenica da sam ga gotovo tako zamišljala. Pošto nije bilo nikakve poruke, pretpostavila sam da se i od mene očekuje isto. Zato sam pronašla jednu zajedničku fotografiju sa Jasminom i namerno, bez objašnjenja ko je ko, poslala sam je. Najava dolaska Moj internet poznanik javio se vać sutradan uz komentar: - Ne znam koja si od ove dve devojke ti ali, pošto dolazim na jedan dan poslom u Beograd krajem maja, nadam se da ćemo se upoznati. Javiću ti se telefonom čim stignem. Nadam se da nećeš biti zauzeta. Uhvatila me je užasna panika. Šta sad? Šta ako se nada da je Jasmina devojka sa kojom svakodnevno komunicira? Šta ako bude razočaran što sam to ja? Priznajem, Jasmina je mnogo atraktivnija od mene, mnogo više polaže na svoj izgled, uvek prati modna dešavanja, jednom rečju, ona ume sa muškarcima, za razliku od mene. Odmah sam je nazvala i, kako sam joj delovala usplahireno, dotrčala je i s vrata počela: - Znala sam da će nešto krenuti naopako. Šta je sad? - Jasmina, molim te da me saslušaš. Dimitros za nekoliko dana dolazi u Beograd i želi da se sretnemo. Pošto sam mu poslala našu zajedničku fotografiju, plašim se da misli da si ti, zapravo, ja. I... plašim se da će se razočarati kada vidi mene, pa te molim da me zameniš. - Ti si potpuno luda! Zar misliš da tip neće provaliti da ja nisam osoba sa kojom je sve ove mesece razmenjivao umne, visokoprane misli? Osim toga, moje znanje engleskog je na nivou srednjoškolskog, što znači nikakvo. Ne pada mi na pamet da se blamiram pred tipom zato što si ti ko zna šta utripovala! Ipak, nisam odustajala jer sam znala da Jasminu treba dobro pritisnuti i pristaće na sve što od nje očekujem. Konačno je prihvatila da me zameni, ali uz uslov da to bude samo jedan susret. Dimitros se javio telefonom prvog radnog dana sledeće nedelje. Dogovorili smo se da se nađemo kasno popodne u bašti hotela "Moskva" jer je tamo odseo. Odmah sam nazvala Jasminu zamolivši je da se pripremi. Bila sam zadivljena kada sam je videla, činilo mi se da nikada nije tako dobro izgledala. Sa strepnjom sam je ispratila sve vreme joj dajući uputstva na koji način da izbegne teme koje bi je mogle odati. Sastanak s Dimitrosom Ništa nije moglo da mi skrene misli sa Jasmininog i Dimitrosovog susreta. Iako sam pokušavala da se zabavim nečim, uhvatila sam sebe da nervozno šetam po stanu i svaki čas bacam pogled na sat. Vreme se sporo vuklo, činilo mi se da je prošla godina pre nego što je Jasmina uletela u moju sobu. Bila je raspoložena, razgovorljiva i jedva je čekala da mi sve ispriča. - Pobogu, ni sanjala nisam da je tip tako zgodan i šarmantan. Nije mi trebalo mnogo da iz malog mozga izvučem zaboravljene fraze engleskog jezika i sasvim zadovoljavajuće smo komunicirali. Pravi je laf. Otišli smo na večeru u "Staru trešnju", plesali smo, smejali se, jednom rečju, sjajno smo se zabavljali. U stvari, trebalo bi da ti se zahvalim što sam se ovako dobro provela. I, znaš, Milice, ovo ti se možda neće dopasti, ali dogovorili smo se da za tri nedelje otputujem kod njega u Atinu da mi pokaže sve ono o čemu ste vas dvoje raspredali u prepisci. Prosto nisam mogla da odolim kada me je pozvao. Nadam se da se ne ljutiš. Pa, nisam ja kriva što ti nisi htela da se vidiš sa čovekom! Bila je u pravu. Šta sam mogla da očekujem poslavši prelepu Jasminu u naručje mladiću koji mi se, to sam tek sad shvatila, veoma dopao. Nisam imala pravo da se ljutim na nju, ali ipak mi se želudac nekontrolisano stisnuo u čvor. Šta sad? Na to pitanje nisam mogla da odgovorim i odlučila sam da sve prepustim vremenu. Sutradan sam od "svog" Grka dobila poruku: - Bilo mi je divno sa tobom, očekujem te, kako smo se dogovorili, u mom gradu. Kako nisam znala šta da mu odgovorim, nepomično sam buljila u ekran, nesposobna da ukucam jedno jedino slovo. Prošlo je nekoliko munuta i stigla je nova poruka: - Šta se dešava, Milice, vidim da si na liniji ali nećeš da pričaš sa mnom. Gde sam pogrešio? Odlučila sam da odmah prekinem ovu šaradu i impulsivno sam mu odgovorila: - Nisi ti pogrešio, ja sam. Prvo, moram da ti se izvinim što sam bila nepoštena prema tebi. Nisi se sreo sa mnom nego sa mojom prijateljicom Jasminom. Zaista ne znam šta mi je bilo, pomislila sam da ti se sasvim sigurno ona dopala na fotografiji i zamolila sam je da se nađe sa tobom umesto mene. Znam da je to bilo detinjasto, ali pošto ste se ti i Jasmina tako lepo proveli i pošto ćete se uskoro sresti i u Atini, ne želim da kvarim vaš odnos i iskreno se nadam da će vam opet biti lepo. Nije bilo odgovora. Sada je Dimitros verovatno zbunjeno gledao u ekran i ko zna šta je mislio o meni. Rezignirano sam isključila kompjuter i pošla u šetnju kejom. Šta sam uradila? Zašto mi je sve ovo trebalo? Sledećih nekoliko dana uzalud sam proveravala svoje poruke, nijedna nije bila od Dimitrosa. Dakle, normalan, odrastao čovek naljutio se zbog infantilnog poigravanja dve Beograđanke sa njim. Očekivala sam da mi se bar Jasmina javi sa vestima, ali ni nje nije bilo, a ja se nisam usuđivala da je nazovem. Poslovna ponuda Nedelju dana kasnije mama mi je rekla da sam dobila poziv za razgovor u vezi sa poslom. Kako, pitala sam se kada nigde nisam konkurisala, bar ne u poslednjih nekoliko meseci. Ali, dobro, možda je u pitanju neka firma u koju sam se ranije prijavila a nije dovoljno ažurna ili im je upravo sada potreban neko mog profila. Međutim, kada sam videla naziv firme, nikako nisam mogla da se setim da sam pokušala da kod njih dobijem posao. Bavili su se prodajom kompjutera i verovatno bih im sasvim odgovarala bar u delu kada je potrebno kupcu objasniti sve mogućnosti određenog programa. Još jedna stvar me je iznenadila: ko ozbiljan zakazuje razgovor sa kandidatom u pet popodne? Ipak, radoznalost me je prisilila na to da se pojavim. Doterana najbolje što sam umela, prijavila sam se na portirnici odakle su me uputili na treći sprat, kod gospodina Pavića. Mlađa, uglađena sekretarica objasnila mi je uz izvinjenje da je potrebno da sačekam kratko vreme da gospodin Pavić obavi razgovor sa svojim inostranim partnerom i da ću odmah zatim biti primljena. Nisam bila nervozna zato što nisam bogzna šta očekivala i, kao što sam već rekla, došla sam više iz radoznalosti. Posle kratkog telefonskog poziva sekretarica mi je rekla da mogu da uđem. Stariji čovek je ustao iza ogromnog radnog stola ljubazno mi pruživši ruku uz srdačan osmeh. Priznajem, bila sam zbunjena jer mi je to ličilo na pozdrav čoveka kod koga je urgirano za mene sa nekog veoma važnog mesta, a ja nisam znala sa kojeg. Raspričali smo se, ponudila sam mu na uvid svoju diplomu, rekla šta sve umem u poslu koji bi trebalo da radim i činilo mi se da je gospodin Pavić veoma zadovoljan. Objasnio mi je da njegovo preduzeće sarađuje sa jednom grčkom firmom i da bi bilo potrebno, s obzirom na to da dobro govorim engleski, da već koliko prekosutra otputujem u Atinu na pregovore o novoj pošiljci. Bila sam polaskana tolikim poverenjem, sledećeg dana sam sa gospodinom Pavićem razradila sve detalje mojih obaveza i spremila sam se na petodnevni poslovni put. Veče uoči putovanja sedela sam pred kompjuterom lomeći se da li da se javim Dimitrosu. Ipak to nisam učinila. Susret u Atini Pošto sam se smestila u prestižni atinski hotel u kojem mi je naš partner rezervisao sobu, javila sam se u centralu kooperantske firme i dogovorila termin za susret sa njihovim menadžerom, gospodinom Lenakisom. Kada sam prolazila kroz hotelski hol, recepcionar me je zaustavio rekavši da mi je Lenakis ostavio poruku da se nađemo u maloj taverni iza ugla u kojoj me već očekuje. Iako mi je to bilo pomalo čudno, sledila sam uputstva i, ušavši u polumrak lepo uređenog lokala, zastala sam za trenutak da bi mi se oči privikle na slabo osvetljenje. U dnu prostorije primetila sam da je jedna povisoka silueta ustala i pošla prema meni. Uputila sam se u tom pravcu a onda sam shvatila da mi taj čovek pruža buket prelepo aranžiranih margareta. Otkud je znao da baš njih volim, sevnulo mi je kroz glavu. Uz osmeh iskrenog zadovoljstva prihvatila sam cveće i, podigavši pogled prema svom saradniku-džentlmenu, ostala sam skamenjena. Preda mnom je stajao Dimitros! - Vidiš, Milice, ipak nam je bilo suđeno. Doduše, malo sam sudbini pripomogao, ali to nije greh. Reci da se ne ljutiš što sam se ovoga puta ja poigrao sa tobom. Nije mi palo na pamet da se naljutim iako sam shvatila da je sa svojim beogradskim saradnikom, gospodinom Pavićem dogovorio sve detalje mog "radnog" angažmana, kao i put u Atinu, a saznala sam i da je onog dana kada sam bila na razgovoru za posao, Dimitros sedeo u susednoj kancelariji iščekujući ishod. Sledećih pet dana provela sam na svim mestima koja sam toliko želela da vidim, u društvu čoveka koji me je oborio s nogu. Već treće večeri, dok smo plesali tesno priljubljeni, rekao mi je da želi da sa mnom provede ostatak života. - Nema razloga da dajemo sebi vremana da se upoznamo. Mislim da se sasvim dovoljno poznajemo posle onoliko četovanja, a bilo bi lepo i da ponešto zajedno otkrivamo. Javila sam svojim roditeljima da se udajem i ostala sam s Dimitrosom u Atini. Naravno, zbog administrativnih poslova morala sam često da putujem u Beograd i da objašnjavam mami da se nisam zaletela, da je Dimitros pravi čovek za mene. Treba li da kažem da je Jasmina bila moja kuma na venčanju? Prošlo je sedam godina otkako smo Dimitros i ja zajedno i nijednog trenutka nisam se pokajala zbog svoje ishitrene odluke. Svake noći zaspim i svakog jutra probudim se pored čoveka za koga me vezuju najdublja osećanja.
Lajkuj ovaj stih:
 

<< Predhodna strana   Sledeća strana >>

Strana 143 od 308  | Resultat 5681 do 5720 od 12297 pronadjenih

2032080

 
 
Serbien Haus TOP Putovanja Traum Reisen Reisen Last Minute Anzeiger Luzern FUSH Promostar Subotica DomaciRecepti.net BrziKolaci.com rtv pink Pink Online rtv pink RTV Pink