Radio Pink - Uzivo radio - Radio Stanica Internet
Stihovi – stihovi ljubavni, stihovi za rodjendan, stihovi za prijatelje, stihovi za bozic, stihovi za novu godinu, stihovi za vencanje, stihovi volim te

SVE VESTI MOBILE APP SHOW BIZ Recepti Trepetnik Vicevi Stihovi Oglasi Sanovnik Poslovice Tekstovi pesama

   Pink Stihovi - ljubavni, rodjendanski, tuzni, smesni, saljive SMS

  Stihovi
Izjava ljubavi
Ljubavne priče
Ljubavni SMS
Nedostaješ mi
Rodjendanski stihovi
Smiješni stihovi
Tužni stihovi
Pretrazi bazu stihova:
Najnoviji stihovi

Suhi pecat na usnama

   (upisano: 04 Dec 09, 04:50) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Vec dugo nisam sjedila na prozoru i posmatrala sjaj zvijezda koje su tako daleko kao i moja sreca... Zadnji put razlog je bio nesanica,ali ne tuzna, vec sretna nesanica zbog ljubavi, zbog napokon pronadjene osobe koja je bila susta suprotnost onim tipovima koji su mi se svidjali ali oci ne biraju vec srce... Kada sam naponon nakon toliko poraza i dizanja sa dna okrenula se i pogledala oko sebe bolje,srce je zakucalo i pocelo skakati zbog njeg... Onda se moja nesretna sudbina preokrenula i lagano se pocela pretvarati u nedovrsenu bajku.... Bila sam sretna i imuna na sve lose stvari koje se se desavale oko mene... Bilo mi je dovoljno da je pored mene i nista vishe nisam trazila.. Ali i veceras kao i te veceri sjedim na istom prozoru, posmatram iste zvijezde ali ne sa istim osjecajima... Sada ih posmatram sa suzama u ocima, sa bolom u dusi i prepuklim srcem... Kako sam samo bila sretna u njegovom zagrljaju opijena njegovim poljupcima... Osjecam jos uvijek njegov dodir u svojoj kosi, na svom vratu njegov dah, na svojim usnama njegove poljupce, njegove ruke oko svog savrsenog struka i jacinu njegovog zagrljaja.... Te noci jako me zagrlio kao da je zelio biti siguran da necu pobjeci daleko,bili smo priljubljeni jedno uz drugo, mazio mi je lice, ljubio mi oci, kosu, usne, vrat.... Bila sam sretna... ali bila-proslo vrijeme koje se ne vraca, vec ostaje samo kao bolna i lijepa uspomena, neopisiva... Da i ove noci dopustam suzama da se slijevaju na lice i uspomenama da dodju po mene kao zli duhovi i da me odvuku do dna, dopustam boli da mi lomi srce i para dusu . Sat otkucava ponoc i ponovo mi budi sjecanje na te poljupce, te zagrljaje... Dizem pogled ponovo na nebo i tada ugledah zvijezdu padalicu,zamislih zelji.. -samo da ga jos jednom zagrlim i poljubim za kraj, da uspijem objasniti srcu koje ne vjeruje da je kraj da ja proslo sve, to je moja zelja.- i jos mu zelim svu srecu ovog svijeta sa izabranicom njegovog srca, za koju ne zelim kako izgleda, ne zelim da ga pitam za nju, ne zelim da znam njeno ime, zelim samo da ga voli i da sretni budu ali daleko od mene. Mislim da ce me tako manje boljete.. Dok oni budu setali zagrljeni kroz neki grad meni ce jos uvijek odzvanjati eho njegovih rijeci dok budem sjedila na prozoru gledajuci u zvijezde osjecajuci njegove poljupce i njegove jake zagrljaje.. Gledam zvijezde i gubim se u ovom nepravednom vrtlogu gdje gori pobjedjuju i bolje prolaze, gubim se u vremenu i ne zeklim se vratiti u stvarnost jer me tamo ceka bol i suhi pecat na usnama, ne zelim se vratiti jer je moja sreca daleko kao i zvjezdane
Lajkuj ovaj stih:
 

Bilo je to jedne lijepe godine

   (upisano: 04 Dec 09, 04:48) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bilo je to jedne lijepe godine................. Tada sam imao 16 godina kada sam prvi put osjetio Žar ljubavi i bio kao sto kazu neki \"zacopan do usiju\" ... Tada sam isao u srednju skolu i bio sam naivno dijete. Upoznao sam djevojku (sada ime ne mogu odati) koja je bila predivna,prelijepa puna zivota i ljubavi. Zaista,zacopan do usiju dao sam sve od sebe da dodjem do tog andjela. I konacno na autobuskoj stanici sam je vidio samu i krenuo sam prema njoj,vidio sam taj prelijepi osmijeh kada sam joj prilazio. Ali kada sam dosao do nje ostao sam bez teksta dali od toga sto sam bio zacaran tom ljubavlju ili nemam pojma znam samo da nisam mogao ni slovo da izbacim iz sebe. Ali nakon duzeg gledanja sam je drhtavim glasom pitao dali bi htjela biti moja djevojka. Pogledala me je i rekla DA ja sam tada bio najsretniji na svijetu ne sluteci kakvu sam kobnu gresku napravio.... I car ljubavi me je obuzeo stvarno smo provodili prelijepe trenutke po parku (djecija posla).... I tako je proslo 3 godine i blizio se dan kada ce konacno da se zavrsi ova srednja skola.... Meni je tako brzo proslo al sve je zasluzna ta osoba bez koje nebi mogao zivjeti... tako da sam docekao i svoj rodjendan i sredio sam da zajedno proslavimo posle skole.Ali bas tog dana moja malena kroz carsiju prolazi sa drugim i ulazi u kafic u kojem sam ja bio zakazao rodjendan da proislavimo. Toliko sam bio razocaran da sam ostao bez ikakve ideje sta dalje kao da me je neko zablokirao.... Tada je moj jaran rekao ma pusti nju ajd ba ne budi glup ispali ti nju sad kad je ona tebe i odlucio sam tako. Moje drustvo se je skupilo i slavili smo rodjendan dok je ona sa njim sjedila do susjednog stola. Ja sam polijepo popio i pocela je moja ljubomora te sam flasu od vina koju sam popio bacio kraj njihovog stola i rekao ajd frajeru napolje da se vidimo ali momak nije htio... Ustali su i krenuli ka izlazu ja sam nju uhvatio za ruku i rekao hvala ti sto si mi uljepsala rodjendan i rekao konobaru da pusti pjesmu koja je bila vezana da je neka cura momka ostavila za ridjendan ... Ona me je pogledala i suzu pustila i rekla mi \"nisam ja kriva drugi su\"....Bas tada su mi dosle rijeci od moje prijateljice koja mi je bila kao seka \"semire ona je zarucena za drugog u inostranstvo majka je dala\"........... Nisam odustajo prolazili su dani a ja bez nje.....umirem.........ubijam se sa alkoholom a mene pokusavaju utjesiti nije ona jedina,vrijeme lijeci rane al uzalud nista mi ne pomaze... Dosam je dan mature i konacno svi sretni osim mene ...izgubio sam ljubav svog zivota. Na maturi sam se napio toliko da sam narucivao samo pjesmu od mileta KRALJICA TROTOARA i za stolom sam pio..Tada je moj jaran dosao do mene i pitao sta mi je a ja sam samo glavom klimnuo... Kaze oces nju da dovedem ..... Ja sam rekaopokusaj al nece htjeti.. I ode a ja sam sam ostao kad eto ga i kaze ajd napolje eno i nje..Ja sam izasao kad moja ljubav staji u haljini prekrasna jojjjj opet sam se zaljubioooo... Odmah sam je zagrlio i poceo ljubiti ali odjednom mi je doslo u glavu pa nije ona moja vec tudja... Pustio sam je i rekao zao mi je ti si tudja i necu da ispadam budala ona je pocela plakati i rekla mene su natjerali a ja sam odgovorio zao mi je i ti si mene ubila i okrenuo sam se i otisao i pustio svoju ljubav drugome bez borbe.... Samo neznam dali je jos volim ili ne ... Nisam je vidio od te mature i daj boze da je nevidim........
Lajkuj ovaj stih:
 

Brak = ljubav

   (upisano: 04 Dec 09, 04:47) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
U posljednje vrijeme nerijetko slušam o tome kako svakim danom raste broj propalih brakova i kako je uopšte brak kao institucija u krizi. Znam da i veliki broj dokonih psihijatara pokušava doći do razloga zbog čega je sve tako, ali nisam primijetila da je nekom to pošlo za rukom. Ili mozgom pošto je to njihovo oruđe za rad. Ja nisam neki stručnjak za bračne odnose ali sam prije svega dobar posmatrač. Posmatram već odavno okolinu i ljude oko sebe, nove i stare bračne parove i sve što je vezano za to. Omiljena \"igra\" mi je analiziranje usklađenosti bračnih partnera mada mi se često nameće pitanje \"šta je on/ona vidio/la na njoj/njemu?\" Ili ono «otkud njih dvoje skupa?» Znam, mnogi će na sve to reći da je ljubav totalno nepredvidiva i da je teško razumjeti. I ja se takođe slažem sa pomenutim. Međutim, nisam nikad čula da je ljubav nešto što ima jako kratak vijek trajanja i da se tako brzo pokvari. Ako je do ljubavi otkud onda toliki razvodi? Sve mi se čini da su mnogi pobrkali mnoge stvari sa ljubavlju i da se iza priče o njoj sve češće javljaju neki drugi razlozi zbog kojih ljudi stupaju u brak. Na početku se svi zaklinju u vječno, da će biti jedno uz drugo i u dobru i u zlu, da će se paziti i maziti. I onda se desi da se pojave problemi i sve pada u vodu. Danas je stvarno rijetko moguće vidjeti da žena pomaže mužu da savlada neku krizu u koju je upao, poslovnu ili privatnu. Još je teže sresti muža koji dobro podnosi neke želje ili ambicije svoje ljepše polovine koje do tad nisu bile aktuelne. Ono što je činjenica jeste da se svi ljudi mijenjaju sa godinama. Problem je samo što bi dvoje ljudi koji su u bračnoj vezi, žive skupa ili imaju djecu trebali da se mijenjaju skupa ili bar otprilike u istom pravcu. Ako sa nekim provodiš vrijeme onda je to i logičan slijed događaja. Ako se družite sa istim ljudima, brinete o istim problemima, razmišljate o sebi onda se i ne može desiti ništa drugo. Tad se razlike mogu samo javiti u nijansama. Međutim, sve češće se dešava da nakon par godina braka dvoje ljudi koji su se zaklinjali u vječnost ne mogu da se prepoznaju. Iznenade se kad se vide, kao da to nije osoba sa kojom su bili spremni na sve. Bitno je razlikovati dvije stvari – biti s nekim ili biti pored nekoga. Ako si s nekim onda ga znaš dobro, voliš njegove mane, znaš šta voli a šta ga nervira, znaš šta ga raduje a šta rastužuje. Ako si pored nekoga onda imaš garanciju da ti u zimskim danima baš i neće biti hladno kad odeš na spavanje i više ništa. Kad ti je teško tražiš vojsku prijatelja ili prijateljica da im se ispovijedaš i svi su ti nekako preči od osobe kojoj si se zakleo/la na vjernost i sve ostalo što ide uz to u paketu. Vrlo je bitan i razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju za brak. Jedan od meni \"omiljenih\" je onaj \"vrijeme je, otkucava biološki sat i sl\" Vrijeme je. Kao kad ti je vrijeme da kupiš automobil ili novi mobitel. S tim što i automobil i sve ostale stvari lako zamijeniš kad vidiš da to nije to i da ima bolje. Malo izgubiš na tim transakcijama ali šteta nije nemjerljiva. Kad biraš muža ili ženu zbog toga što ti je vrijeme onda je tu već problem. Ponuda je nekako uvijek lošija od potražnje, ono što je bilo najfriškije i najkvalitetnije je obično već prodato i ne ostaje ti mnogo solucija. Onda se dešava da se ljudi \"zalijepe\" za prvo na što naiđu ne pregledajući robu detaljno i vrlo često nakon nekog vremena shvate da bi bilo bolje da su još malo birali ili sačekali neku rasprodaju. Jedna od stvari zbog kojih mi uvijek dođe zlo je označavanje neke osobe \"dobrom partijom\". Imala sam par puta u životu priliku da čujem tu prelijepu konstrukciju i uvijek mi je bilo zanimljivo saslušati razloge zbog kojih je taj neko ili neka tako okarakterisana. Uvijek te karakteristike zavise od osoba koji ih analiziraju pa je tako jedan moj poznanik koji je imao posao ne nešto posebno plaćen i titulu inžinjera bio odlična partija za djevojku/ženu koja je sa svojih 25 godina imala propali brak iza sebe i dijete od pet godina. Njen otac joj i danas često ponavlja kako je \"dobila premiju\". Srećom, koliko znam i taj moj poznanik je sa njom sretan i zadovoljan tako da me i ne zanima koliko je \"dobra premija\" ona bila za njega. Da ne pričam bez osnova dokaz mi je mamina poznanica koja uskoro ženi sina. Na pitanje kakva joj je buduća snaha ona kaže: \"Super je, znaš njen otac je vlasnik one poznate fotografske radnje!\". Valjda je dobra. Mene je lično uvijek interesovalo da li se stvarno one mlade i lijepe djevojke zaljube u one bogataše zbog njih samih? Da li su im oni onako smežurani i stari zanimljivi ili njihove nove bankovne kartice i prepuni računi? Da li bi ih ijedna od njih pogledala da rade neki kancelarijski posao za platu u nivou državnog prosjeka i da niko ne zna za njih? Da od njih dobiju prezime zbog kojeg niko neće reći \"Znaš, njen muž je onaj...!\" Uvijek mi se takve stvari motaju po glavi kad čitam one \"ženske\" revije u kojima se oni pojavljuju kao slika ljepšeg i sretnijeg života koji velika većina samo može zamišljati. I baš nekako kod njih se dešavaju transferi od jednog bogatog i poznatog do drugog, kao da neko s vremena na vrijeme otvori prelazni rok u kojem se sve izmiješa kao karte. Vrte se jedni od drugih a opet stalno sve ostaje među njima.
Lajkuj ovaj stih:
 

Vecna rana moga srca

   (upisano: 04 Dec 09, 04:46) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sada cu vam ispricati pricu o devojci koja je ostavila dubok trag u mom zivotu i koji necu moci lako izbrisati. Bio je kraj 2005.godine,tacnije polovina novembra kada sam sedeo sa bratom,koji mi nije rodjen,u njegovoj sobi i pricali o curicama.U to vreme sam zavrsio vezu sa jednom devojkom koja mi iskreno nije puno znacila.Tada sam ga onako iz sale pitao da nema mozda neki broj telefona od neke cure kako bih ubio vreme dopisivajuci se sa njom,cisto da mi ne bude dosadno dok ne nadjem neku curu za vezu.Dao mi je broj od jedne devojke i rekao da se ona zove Nena. Jednog dana sam joj se javio porukom i tako smo se poceli dopisivati i dogovorili se da se vidimo i licno upoznamo.Bio je to 28.novembar2005.godine.Pricali smo dugo,rekla je da ima decka s kojim je u vezi dve i po godine.Mislio sam da nema nista od toga da budemo zajedno,ali kada sam krenuo kuci ispred mog automobila smo se poljubili.Odmah sutra dan je dosla kod mene i tako je to pocelo.Jako kratko smo bili u vezi i zajedno smo odlucili da krenemo da zivimo zajedno.Bio je to 16.maj.Ja sam joj stalno kupovao poklone dok ona meni skoro nikad nije zato sto sam ja imao stalan posao a ona nije nigde radila,ali meni to nije ni malo smetalo zato sto sam je previse voleo.Sve do vremena kada sam je zaposlio u zooloski vrt u Jagodini.Imala je fenomenalnu platu,posao je bio blizu nase kuce i sve je bilo ok,dok nisam posumnjao u jednog momka da se ona na poslu vidja sa njim tajno.Ali to nikada joj nisam rekao,ali igrom slucaja mi je to isto rekao dobar drug kog znam skoro 15 godina tako da sam onda bio siguran u to i znao sam da necemo jos dugo biti zajedno.To me je ubijalo.Stalno sam mislio kako cu bez nje ako se rastanemo,sta cu da radim,hoce li mi neka druga biti bolja od nje...I dosao je dan kada sam ujutru otisao na posao,kada sam se vratio nje vise nije bilo u nasoj kuci gde smo proveli najlepse trnutke,gde smo se najvise voleli,ljubili i mazili i gde smo sve planirali.I gde cemo na more sledece godine posto smo te godine bili u Grckoj,i kako ce nam se deca zvati i sve ostalo. Verujte mi ljudi,u tom trnutku vise nisam znao sta da redim od besa,osecao sam se tako nemocno bez ideje kako bih mogao da resim taj problem koji sam imao.A sto je najgore,rastali smo se bas na dan godisnjice sto mi je najteze bilo.Skoro sam cuo da se udala i da je trudna,kazu u sestom je mesecu i da nosi sina.Ja joj zelim sve najbolje i da pored svog muza zivi srecno do kraja zivota.A ja cu je voleti jos dugo,dugo.
Lajkuj ovaj stih:
 

Izmedju tebe, njega i mene...

   (upisano: 04 Dec 09, 04:46) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Moj je zivot jedan lazni sjaj...to sam ja neporazena, otmena i zaljubljena...zaljubljena u sebe jer najteze je voletu osobu koju moras da vidis ujutro u ogledalu. Svi koji te more odlazis od njih, sve sto te gusi ubijes svezim vazduhom...ali kako da pobegnes od sebe, od svojih misli, srca i svoje sudbine, kad netko najde lek kad netko nadje odgovor...biti cemo srecni svi, ja, ti i on. Dosao si onako kako dolaze takvi kao ti...pun sebe, sa laznim osmehom glumca i propalice. U moj miran dom donjeo si osmjeh, dodire i nemir. Poslje toliko vremena jos si tu, ti on i ja. Krug koji nikako da se pokida.... A ja? bjezim od sebe jer ne mogu da shvatim svoje postupke a bojim se biti sama, bojim se poludeti od sebe...tezka sam znam, i u jednoj priliki rekao si da sam ista kao ja...varam, lazem i umirem zbog tog. Zar smo stvarno tako isti...ili sam umorna tek od svega. Izvlacim se kao pobjednik koji je slomijo dva srca...jedan je njegov a drugi je moj....a tvoje srce tvoja narav i sve sto si ti ostaju nedotaknuti...vjeruj mi ranjen si...ranjen kao ja...jer i mi neporazeni umemo nekad da gubimo...pa makar i sami od sebe... Odlazim od svega...od njegove ljubavi jer me gusi, jer ne mogu vise da disem...ne mogu biti srecna sa njim jer da sam bila, ne bih prespavala mnoga jutra sa tobom, ne bih te ni takla ni poznala....odlazim od tebe, od tvoje glume od tvojih lazi i prevara....odlazim od svoje proslost ali ostajem ja...puna grjeha i strahova...kako cu sama sa sobom. Trazim princa a molim se da ga ne nadjem, jer kad saznajem da sam voljena postajem surova, tezko je kad ne vjerujes nikom, kad se boris sa svojim mislima i snovima. Sva pitanja isplivaju na pucinu i ubijaju me svaki put...kao tvoje proklete oci i tvoj dodir...nasmejana sam pored tebe, ali dali je to bitno? tad se osjecam ko vladar svjeta..ali ipak znam da te nemam...jer takve kao ja nemaju nikoga, to su ptice kradljivice i ptice selice...od jedne fine djevojcice postala sam lukava i preracunljiva...jer ako ne mislim na sebe...ostajem slomljenog srca i snova...ali ipak vjerujem u snove i princa na bjelom konju. Mozda ce te neka voljeti, mozda uspe da te usreci...radujem se njenoj nesreci...jer znaj da ti od sebe nikad neces pobjeci.
Lajkuj ovaj stih:
 

BojaNe. vooLiim te sada i zauvijeK

   (upisano: 04 Dec 09, 04:45) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Moja PRWA LJUBAV... Tesko mi je o njoj misLiti...a tek i pisati. Sta reci. On je bio sasvim drugaciji od drugih.VoLiiLa sam ga na cudan nacin.No to nie biLa ljubav iz sale.Na pocetku sam mislila da nista prema njemu ne osjecam.Mislila sam da je prolazan kao i svi ostali...No to se ubrzo promjenilo.Zavolila sam ga tad kada je i njemu i meni biLo najgore. Stvarno nisam mogla pomisliti da bi mi nesto tako ucinio.A znao je i to vrlo dobro da ga volim. u Suzama sam ga moLiLa da me makar prihvati kao prijateljicu a ne da okrece glavu od mene kao da nikada izmedju nas nie trebalo nesto biti. On me je iscrpio do kraja. Promejnio je ono moje staro ja. Vise nisam ona Agresivna i prokLeta koja je iskoristavaLa. Nije me stid to reci. Samo me je stid same sebe. Sve mi je Bog vratio na isti nacin sto sam ja ciniLa drugima. I neka je. To sam i zasluziLa.On me je promjenio.Niko drugi nego on. Moja prva Ljubav.. BOJAN!!!. Napravio je od mene maLu djevojcicu.Iscrpio me. Ja vise nemam ljubavi. Cak se vise i ne sjecam sta to znaci. Svu sam ljubav njemu pokloniLa. ii to je jos uviek sve sto imam. VOLIM GA!! ... I jos dok se sjetiim kada sm0 trebaLi da dijelimo sve pa se sve zavrsiiLo. Razocarala sam se u ljubav.. Razocarala sam se u zivot. Nista mi vise od toga nie vriedno. Sada sam samo zatvorena knjiga. Ovo sto mi doLazio na put je samo bjekstvo iz krize. Ne zeLiim da me neko vidi kako patim... U suzama pokusajem da shvatim sviet oko sebe. No nie u tome problem.Problem je to sto mene no ne shvata. Ovdje sam samo obicna djevojka na koju niko nece obratiti paznje. aLi u mome realnome zivotu samo me par osoba shvata. ZahvaLna sam sto mi je Bog pruzio zivot da sve isprobam. aLii ljubawii mi je dosta. jedino sto mogu reci da ono sto izgubimo nikada vise necemo vratiti. okrenite ledja i nastavite dalje. Ako patite kao ja nemojte zavrsiti ovako. Idite boljim putem..Ja to nisam znala.. i nisam mogla na vrieme. Ah,kako samo proklinjem onaj dan kada smo se upoznali. zamislim se duboko u misLii. i pLacem jer ne mogu dalje. Zivot mi je na graniiici. Svega mi je dosta. i Ljubomornih dusa. NE ZELIM ZIVJETI AKO GA NECU IMATI. No znam da je to nemoguce. Neostvarivo. Samo u snovima ga mogu imati kao svoju lutku...aLi ni snovi mi ne trebaju.Treba mi realnost. Znam da me ne shvacate. ii Znam da ne citate ovo. aLii to od vas sve zavisi. ZeLiim da se iskazem ovdje. Nie me stid mojih osjecanja. Kada ih iznesem na vidjelo mnogo mi je lakse. Jos ako pisem smirujem svoju strast. On to sve zna. Rekla sam mu. Rekli suu mu. Cuo je i zna!... No on ni mrvu paznje na mene ne obraca. a zna sta sam sve za njega uciniLa i rekao je: \" Neka to ne radi ja necu biti kriv ako joj se nesto desii\" ... znaLa sam i znam da trebam od njega odustati aLi ja to ne mogu.On ce uviek biti moja prva ljubav,a prva ljubav se nikada ne zaboravlja...
Lajkuj ovaj stih:
 

Ponovo si me povrijedio

   (upisano: 04 Dec 09, 04:44) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sjecas li se sta si rekao? Rekao si da ces se promjeniti,za mene,zbog mene... I da oprostila sam ti sve... Dugo si me molio da ti oprostim.... A sada, kad sam mislila da je sve kao prije, da neces vise praviti greske, ti si poceo ponovo po starom... Sada,molim te ne gledaj me vise,ja sam sa sobom sve rijesila i ne zelim se vracati vise na staro ne zelim se vise upustati u to sve.... Umrla je i ona mala djevojcica koja je u srcu nosila svog princa onog s ocima zelene boje sto grijeh i nevjerstvo nose najljepsim a najmrzim ocima..... Osjecam se kao umorni putnik koji vise nema ni snage ni volje da se okrene iza sebe da bar vidi ostatke svoga srca,svoga zivota,koji vise nema snage da pokupi i ponese bar krhotine uspomena.... Najvise bih voljela da idem, samo da idem i da taj put nema nigdje kraja...... Ti znas, ti si znao da si moj zid prema svemu sto je ruzno, moja hamjlija koja me stitila i koju sam nosila u srcu kao nesto najvrijednije, ali uz to morao si mi reci da je zivot period tmurnog, sivog vremena s iznenadnim suncanim trenutcima....... Pravis se da me razumijes, ali ne shvatas da si mi uzeo ono najvaznije-ljubav, polomio moju nadu, razbio moje srce u komadice kao nepotrebno ogledalo.... S tobom sam prosla sve i svasta, davala sam ti podrsku za sve... Sjecas li se kad si pao na dno?? Ko je bio tu da ti pruzi nadu i ljubav?? Ko je bio tu da ti kaze da postoji sutra?? Da,sada se sjecas... Ja sam bila tu.... samo ja i nijedna druga..... Ali ti jos uvijek nisi svjestan koliko si me povrijedio....,ali ja ti oprastam,.... ne shvatas da te ne mrzim....,ne ja sam samo ogorcena.... Ali zivot sve vraca, oko za oko, zub za zub... kajat ces se ti ponovo, ali ova bol ce biti prejaka da suzama joj vratis dug, ova prevara me kostala zivota a tvoje suze ce biti samo jedna velika sramota jer bit ces kriv sto cu pripadati njemu ali zauvijek cu biti prokleto sama... Tesko je zivjeti ponovo sa uspomenama, ne znam ko me tjerao da se vratim na staro.... Ali kada se ponovo pojavis sa prepuklim srcem da me molis za ljubav, stajat cu ispred tebe visoko, hladnog srca, dok bude puhao hladan vjetar... Pustit cu te da mi ponovo kazes kako ne mozes bez mene, kako te proslost proganja i kako je tesko bez mene.... Vidjet cu da tesko dises, da ti ruke drhte i da ti je lice ogorceno.... A onda cu ti samo reci jednu kratku recenicu, bez obzira koliko cu te voljeti i za tobom ceznuti.... recu ti samo: Sve tvoje je proslo najbolje bi bilo da se vise nikad i nesretnemo!!! Otici cu od tebe mokrog lica i prigusenih jecaja, ali svoj ponos necu zamjeniti za ponovne lazi... I opet ce me buditi tvoji koraci, otvarat cu oci na svaki sum, trznut cu se na svaki zvuk poruke....ali ipak cu se zahvaliti Bogu sto je sve proslo, sto sam docekala da vidim suze u tvojim ocima, sto sam docekala da stojim kao gospodarica ispred tebe i tvog srca... Jedna jedina koju si ikad u zivotu volio, ali jedna i jedina koja ti vratila svu bol i koja vise nikada nece biti tvoja!!!! Ostala je tuga koja sve vise boli povecala je moje brige i nastalaa su strahovanja, samo te molim pusti mi ruku!!!! Pokusavam da zaspim, nemoguce... Molim te Boze samo da svane... Bit ce lakse, hoce sigurno... Jutro je....LAZ!!!!! Tesko je,lose je,bolno je.... Ali uprkos tome,hodam ulicama dignute glave,jer nemam se cega stidjeti,dala sam ti svoje srce ponovo ti vjerovala.a ti si sve to pogazio... Stidi se!!! Zadovoljna-i nisam bas, uspjesna-na tom putu sam, nasmijana-uvijek, sretna-jednom bila, voljena-nekad bila, prevarena-bog zna koliko puta..... Ali ponosna-zauvijek!!!
Lajkuj ovaj stih:
 

Moja ljubav na prvi pogled

   (upisano: 03 Dec 09, 21:46) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Subota vece...Lijepo vece...Ljubavno vece...BiLo je to jedno prelijepo vece...Isla sam navce do bazena sa jaranicama nesh da vidimo...Kad smo se vracale isla su neka cetiri momka ja kako sam se okrenula udarila sam u TARIK i to bash njega brata od moje dobre jaranice...Gledala sam i odma sam osjetila nesto prema njemu...ZnaLa sam da ce to biti neuzvracena ljubav...Gledala sam neke 2 minute u njega on me je pitao jesam li \"pijana\"a sam rekla da malo pitao me je zasto ja sam rekla\"pa raskinula sam sa momkom\" gledao je i ja sam rekla cao i svako je nastavio svojim putem...Nakon dva sata otisle smo u Matrix i ja sam malo sjela sa njim nesjecam se ni sta sam radila bila sam \"pijana\" u nekom cudnom stanju valjda je to bilo prvo \"ubijanje picem\" radi momka...Zvala sma ga stalno i danju i nocu nisam mu dala mira...Slala poruke svako 5 minuta..Neznajuci da sam ja samo igra prolazna za njega...Zvala sa ga jednom da se vidimo dosao je i nista nije bilo..Drugi put je bilo JUCE na petak TRINAESTI..Trazio je samnom da ode nasamo da mi kaze nesto nisam htjela...I onda me je kasnie uzeo za ruku i rekao dobro onda nemoj me vishe zvati...Nekim je rekko da sam dijee za njega...A on neshvaca koliko mi djeca znamo da volimo...Mi kad volimo mi pretjeramo...Volimo da pretjeramo...Zacrtala sam sebi bice moj ostvaricu taj cilj...I opet nista sada nesmijem ni u oci da ga gledam...Prodjem ulicom okrenem glavu od njega...Nekad mi se cini da josh nisamzaboravila Bojana ali ipak prema Tariku osjecam nesto nesto tako lijepo i neopisivo nesto sto nisam ni prema kome...Kad je blizu mene nesmiem nista da mu kazem a kad ode kajem se i zelim da je tu pored mene...Ali nie lako ostvariti nesto sto je nemoguce...Nekad mi se cini da sam ja \"deriste\" koje hoce sve i sve i sve i sto zacrta mora da ostvari inace ce biti kraj svijeta...Ali nie bash tako...Svaki dan placem i nadam se da ce doci i reci volim te bicu tu pored tebe...Ali nema ga....On mi je u mislima u snovima...Zivim za njega :(...Neki kazu \"ma stace ti on vidi kakav je\" a oni neznaju sta znaci VOLJETI ja njega volim svim srcem...Malo prije me zove nepoznati broj i ja se javim i meni neka cura kao\"Ostavi Tarika na miru ja sam njegova cura\":(...To je bilo nesto jako ruzno odma sam pocela da placem i prekinula ona nije svjesna koliko me je povrijedila :(...Volim te Tarik i Voljecu te uvijek
Lajkuj ovaj stih:
 

Bajka o ljubavi

   (upisano: 03 Dec 09, 21:04) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bili jednom Kralj i Kraljica. Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi. U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajedništvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, što i sam naziv kraljevstva kazuje. Čim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskočio u pomoć: «Evo, taaaako, pridržaću ti.... zakačiću ga kukicom da ga promaja ne zatvori...»... Drugo nasmešeno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: «Dan pun ljubavi ti želim, evo, idem u pekaru, želiš da ti donesem toplog hleba?»... Čim bi neko uočio neku, tvoju, neispunjenu želju, potrebu...Odmah bi se potrudio da ti se želja ostvari, makar učinio i najsitniji korak da te približi tvom cilju..Koliko je ko mogao pomoći, pomogao je.. bez pitanja, bez očekivanja «revanša», bez kalkulacija u glavi... U Kraljevstvu se, svakodnevno, čuo zvonak smeh i nazdravljanje: «U tvoje zdravlje i sreću, domaćine!», «Za sreću i ljubav mojih gostiju!»... Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, spravljali zajedničke ručkove, večere, organizovali plesove, društvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti. Osmeh na licu dolazio bi iz srca, ljubav bi došla iz duše. Nije bilo trenutka, u Kraljevstvu, kada se neko nekome ne bi osmehnuo, kada neko nekome ne bi izjavio ljubavi ili učinio dobro delo potaknuto iskrenom ljubavi prema bližnjemu... Bilo je, u Kraljevstvu i tuge i suza, ne samo radosnica, bilo je i neuzvraćenih ljubavi, ali pre ili kasnije baš svako bi našao srodnu dušu. Kako se ljubav neskriveno davala, tako je bilo lako uočiti ko, prema kome, gaji posebne simpatije. Bilo je lakše naći životnog sudruga nego u našem svetu, baš zbog iskrenog iskazivanja najdubljih osećaja. No, jednoga dana, Kralj je načuo kako svaki živi čovek ima ograničen broj osmeha koji može pokloniti, ograničen broj puta kada sme reći «Volim te»...Shvatio je da je energija ljubavi konačna, a ne beskonačna kako se činilo...Čovek ljubav troši dajući je drugima, a kada se isprazne zalihe ljubavi, osoba, teško oboli, a može i umreti!!!! Jako se zabrinuo. Razmišljao je, dugo, šta da napravi. Prestao se smešiti Kraljici, prestao ju je grliti «iz čista mira», prošao je celi dan da nije rekao koliko je voli i koliko mu znači. Video je kako se Kraljicino lice uozbiljilo, kako joj se ton glasa promenio, video je kako skriva suze. I Kraljica je, svakim danom, sve manje ljubavi i pažnje pokljanjala suprugu. Jer kada je čovek tužan, nesrećan, ventili duše, kojima propušta ljubav, zatvore se, «zatrpaju»... Kralj nije bio zadovoljan. Voleo je dobijati ljubav i pažnju, veselili su ga Kraljicini osmesi... Odlučio je potražiti pomoć Dvorskog Mudraca. Dvorski Mudrac je odmah ponudio rešenje: proizveo je lažne osmehe, lažne činove ljubavi i napisao je priručnik kako se njima koristiti. U Kraljevstva se proširila vest kako nesebično davanje ljubavi i poklanjanje osmeha oduzima dane života i kako im Dvorski Mudrac može pružiti pomoć. Mudrac se preko noći obogatio prodajući lažnu ljubav i priručnike. Do tada nepoznati osećaji i stanja zavladali su Zemljom Ljubavi: ljubomora «Mislim da njoj daješ više prave ljubavi nego meni», «Poklonila si mi lažni osmeh, a njemu iskreni!!!»; strah «Šta ako mi niko nikada ne pruži pravu ljubav?!», laž «Ma, naravno da ti dajem pravu ljubav!», sumnja «Je li njegov osmeh pravi ili ga je Mudrac tome naučio?».... Počelo se trgovati ljubalju: «Voleću te iskreno, ako i ti mene tako voliš!», «Pokloniću ti pravi osmeh, ako ti meni daš delić iskrene pažnje!»... Više nije bilo zajedništva na koje su ljudi u, Zemlji Ljubavi, bili navikli. Počele su se formirati grupice, mala društva. Unutar grupe delila bi se iskrena ljubav, a članovima drugog društva pružala bi se ona lažna. Ali i unutar društva se dogadalo da se pojavi lažni osmeh! Niko ni u koga nije imao poverenja «Voli li me zaista?», «Daje li drugome pravu ljubav?»... Mudrac je lažnu ljubav stvorio na sliku i priliku prave. Teško je, od oka, bilo proceniti koji je osmeh iskren, a koji lažan ... koja je ljubav prava, a koja lažna.. čuvanju iskrenih osmeha i ljubavi samo za posebne ljude, ljudi su obolevali. Lica su bila bleda, oči bez sjaja, a duša, nekako, prazna. Čak se činilo kako teži oblik bolesti imaju oni koji daju više lažne ljubavi i koji, isto takvu, ljubav dobijaju. Kralj je, i sam teško bolestan, ponovo odlučio posetiti Dvorskog Mudraca i upitati ga šta je, u tako savršenom planu, krenulo po zlu. Pretražio je ceo dvorac, sve tajne odaje, ali od Dvorskog Mudraca ni traga ni glasa. Odjednom Kralj shvati da je prevaren! Kada je malo bolje razmislio od Dvorskog Mudraca je, prvi put, čuo kako je ljubav konačna. Odmah je dao nalog da se, u Kraljevstvu, spale svi priručnici o lažnoj ljubavi, da se iskorene svi recepti za stvaranje lažnih osmeha i uputstva o njihovom korištenju. Na velikoj gozbi, priredenoj u čast pravoj ljubavi, rekao je okupljnima: «Najdraži moji, živeli smo u zabludi. Mudrac nas je zaveo i obogatio se na našoj naivnosti. No, želim da mu, bogatstvo koje je stekao, donese sreću. Želim da pronađe pravu ljubav i da shvati kako je nikakvo, materijalno, bogatstvo ne može nadomestiti. Slobodno se volite iskrenom ljubavlju. Svaka čestica, takve ljubavi, koju poklonite bliženjemu, poput grudve je što se kotrlja niz breg...Postaje sve veća i veća i veća...Takva vam se vraća i ruši svaku nedaću pred sobom! Živela ljubav: moćna i beskonačna!». Jeste li, nekome, danas, rekli «Volim te?»
Lajkuj ovaj stih:
 

Srce moje

   (upisano: 03 Dec 09, 21:01) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Jednoga dana mladić je stajao u središtu grada razmišljajući kako on ima najljepše srce u cijeloj dolini. Prošla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savršeno. Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu složili da je njegovo srce najljepše koje su ikad vidjeli. Mladić je bio jako ponosan i još se više i glasnije hvalio svojim prelijepim srcem. Iznenada, jedan stari čovjek pojavio se ispred povorke i rekao: „Zašto tvoje srce nije približno lijepo kao moje?” Povorka i mladić pogledali su u to starčevo srce. Udaralo je snažno, ali prepuno ožiljaka, bilo je mjesta gdje su komadići bili premješteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostećenih strana(ivica). Ustvari, bilo je puno mjesta gdje su cijeli komadi nedostajali. Narod je započeo - kako može reći da mu je srce ljepše nego što on misli? Mladić je pogledao u starčevo srce i vidio njegovo stanje, i nasmijao se. „Mora da se šališ, rekao je. Usporedi svoje srce s mojim, moje je savršeno a tvoje je prepuno ožiljaka i suza. ”Da, rekao je starac, tvoje izgleda savršeno ali nikad se ne bih natjecao s tobom. Vidiš, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadić srca i dam je toj osobi, i često mi ta osoba uzvrati dio od svog srca koje se uklapa u prazni dio mog srca, ali budući da dijelovi nisu jednaki, ja imam nekih grubih završetaka koje dijelim, jer me podsjećaju na ljubav koju dijelimo. Ponekad dam dijelove srca, ali mi osobe ne vrate svoj komadić srca. To su ti prazni dijelovi-davanje ljubavi je riskiranje. Ovi ožiljci su bolni, otvoreni su, podsjećajući me na ljubav koju imam za ljude također, i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje čekam.\"
Lajkuj ovaj stih:
 

Daleko od jave u dubini snova

   (upisano: 03 Dec 09, 21:01) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Jutro me dotice svjetloscu, toplinom, plavetnilom, a u meni jos crni tragovi noci u kojoj sam bila s tobom. Kad god ranije si me posjecivao budjenje je donosilo dvije tuge: jednu sto je sve bio samo san,a drugu ako je vec tako zasto onda nije trajalo duze. Jutos je budjenje donijelo radost sto je tolika zlosutnost bila samo san... Stajali smo na obali..... Sami u prostranstvu noci... U susret su nam dolazili talasi ogromni, tamni.. Nebo tamno, tamo daleko spustilo se i stopilo s talasima... Ja sledjena, skamenjena, obeznanjena trzeci mrvicu topline potrazila sam tvoju ruku.. Bila je hladna.. Trazila sam tvoje oci kao svjetionik u gustom mraku sto nas je potapao... Nisu sijale.. Mnogo je bilo boli tu oko mene ogradjivala sam se smijehom...Bio je moj lijek za sve sto je bolno.. Trazila sam malo ljubavi u toj tami i pitala se jeli ikada iko prozreo u tajnu ljubavi??? Kako, kada, zbog cega se radja???????????? Jeli to jedino radjanje koje ne boli?????? Radja li se iz kapljice rose, zvjezdanog praha, latice cvijeta, bisera suze, svjetlosti jecaja??? Da se placa svim blagom ne moze se kupiti, nikakvom snagom, ucjenom, molbom, preklinjanjem iznuditi , dobrotom, plemenitoscu osvojiti,a kad si nespreman, kad o njoj ni ne sanjas izroni odnekud i preplavi te kao plima. Ponekad se razum opire, cupa, brani, tjera je, grcevito se brani pa ostane nemocan... Ubiti je ne moze!!! Ti si znao da si moj zid prema svemu sto me povrijedjivalo, prema svemu sto je ruzno, neshvatljivo, nemoguce..bio si moja hamajlija koja me stitila od svih, koju sam nosila u srcu kao nesto najvrijednije, nesto neprocjenjivo, ali morao si mi reci da je zivot kao i ljubav period sivog, tmurnog vremena s iznenadnim suncanim trenutcima.. Trebao si me nauciti da se ni za koga i ni zasto ne vezem previse cvrsto pa ni za tebe kao sto sam to uradila, jer na kraju ce uvijek postojati gubitnici.... Mislila sam da nikada necu saznati sta je mrznja.. Sada znam!! Snazna je poput ljubavi. Mozda jos snaznija. Budi u covjeku zelju da se osveti da i sam bude zao,tanka je ta nit izmedju ljubavi i mrznje,a ja sam je osjetila... A sada se osjecam kao ta tanka nit..Nemam osjecaja...Granica sam izmedju dobra i zla... Nemam snage da se okrenem nazad i vidim ostatke te ljubavi,da vidim ostatke slomljenog srca, nemam snage da se sagnem i pokupim te ostatke da ih ponesem dalje... Ostalo je samo ono sto sam istinski osjecala zabrinutost, ljubav i zelju da poljupcima obaspem to tuzno lice, bezbojne usne, prazne oci i da tim ocima vratim sjaj koji su i ranije imale... Nema vise ljubavi!!!! Umrla je zauvijek u mom srcu!!! Umrla je i ona devojcica koja te branila raznim argumentima i koja nije mogla podnijeti nista protiv tebe,koja te branila nesebicno i pruzala ti ljubav... Ljubav je ta koja pokrece zivot, koja lijeci, oplmenjuje i ne zna za prepreke... Jedina koja je mocnija i od smrti i od vremena... Moze i ono sto se cini nemogucim. Mogla je i od mene ali ne... Voljela sam previse onako kako nisam smjela.. Njegova ruka je donijela bol. Ostala je tuga koja sve vise boli, povecala je moje brige i nastala su strahovanja... Samo te molim pusti mi ruku!!!!!!!!!!! Kroz razmaknute zavjese gledam komadic nebeskog plavetnila i zahvaljujem radosti budjenja. Nije li san kao i daleko sjecanje sto ozivljava ipak nagovjestaj srece ili tuge sto ocekuje moje srce????????????
Lajkuj ovaj stih:
 

Daleko od ociju al od srca ne

   (upisano: 03 Dec 09, 20:58) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Hmmm...Veceras se nekako cudno osjecam!!Citajuci mnoge vase ljubavne price,osjetio sam potrebu da i ja svoju napisem...ovako: \"Prosle godine,sredinom ljeta,7. mjesec!Vrucina...Sjedim pred kucom sa sestrom...Pricamo o svemu i svacemu...Znao sam da joj treba doci neka drugarica iz Njemacke!!Ajde ono drugarica,pa sta?Al nisam ni slutio da ce sa tom \"drugaricom\" doci cura o kojoj sam i sanjao=savrsena...Tada sam jos bio u vezi al nije to bilo to,osjecao sam,znao sam to...Ulazi u dvoriste bijela Opel Corsa...Izlazi Ruzica(cura o kojoj ce se vrtiti ova prica)!Tacno se sjecam svakoga detalja...Ona u bijeloj majici,farmerke,papuce,raspustena kosa,taj pogled...Sve mi je to zapalo za oci(nije OKO,jer sam ju gledao sa dva i to dobro otvorena :))!!Jako,jako...Nakon nje izlazi ta drugarica od sestre...Iznose stvari,pozdravljaju se i Ruzica odlazi...Posto se sve tako brzo odigralo nisam imao vremena ni da ju upoznam...Ni ime,ni nista!!Pozdravljam se sa Franzi (drugarica od sestre) i ulazim u kucu,nako zamisljen:\"Boze tko li je ona cura?\" ...Vidjeo sam ju jos jednom to ljeto,slucajno u prolazu dok smo bili...I to je to bilo...Ja nastavio svojim putem,vjerujem i ona svojim...Cisto sumnjam,cak sto vise znam da ja nisam bio zapazen u njenim ocima...Kasnije sam dosao samo do njenoga msn-a,rijetko smo se dopisivali!!Pocetkom 9-toga mjeseca,raskinem sa Jelenom jer stvarno vise nije islo...Necu reci da je odmah pocelo dopisivanje sa Ruzi,ovo ono...Rijetko sam i ja bio za kompom...Al nakon nekoga vremena,nekad oko 11mjeseca prosle godine,skoro svaki dan smo razgovarali...I malo po malo se upoznali...Svidjelo mi se to vrijeme provedeno sa njom za kompom...\"Lude\" price,zezancija,ma sve...Dolazi nova 2008. godina...Ruzica dolazi u Modricu(grad u kojem zivim) kod rodbine na par dana...Igrom slucaja za novu 2008.-mu stol do stola...Naravno,pozdravili smo se i svako sa svojim drustvom...Pilo se,veselilo se...Pravo fino bilo...Negdje oko pola 2,ako se dobro sjecam,otisao sam do nje...Plesali smo jako dugo...Tad sam joj i priznao da mi se svidja...Opet tih par trenutaka koje smo proveli zajedno,uspjela me osvojiti(nekazem da sam kamen al islo je sve tako brzo,pomalo neobicno)...Smjeskala se...Nazalost,tada nista od nas nije bilo...Nakon par dana vratila se za Njemacku!!Nastavili smo pricati preko msna,tada bolje upoznati,pa je sve lakse islo!!Tri mjeseca volim curu preko msna,njeni odgovori su bili:\"Kako ce mo biti preko msna zajedno?Kako ovo kako ono...?\"...I ja sam se to pitao al unatoc tome osjecao sam mnogo toga prema njoj...Dolazi joj raspust sredinom 03mj/2008god!!Kaze da ce doci vamo!!Kad je dosla,normalno prvi dan sa rodbinom provela,a vec drugi smo se vidjeli tj dosla je sa sestrom(svojom) do mene!!Sjedili smo,pricali,zezali se...Bilo je lijepo...I tako smo par dana provodili!!I jos uvijek nije u meni izlapilo ono sto sam osjecao...Vjerovao sam u nas!!Sestra i rodica/sestricna su je ostavile kod mene jedno vece,otisle do grada a Ruzi ostala koji sat...Odlucio sam da to iskoristim i da popricamo o nama!!Prvo sto mi je rekla:\"Postoje osjecaji al ova nasa daljina?\"...Zivi cak 1600 km od mene odnosno ja od nje...Da,prepreka al rijesiva,bar po meni!!Pitao sam ju dal joj treba vremena za razmisljanje,rekla je da joj treba...Ok,nije problem!!Pricacemo kad budes htjela!!I taman dolaze sestra i rodica opet kod mene i zasjele...Tako nastavili one nase price,bla bla bla bla..Kasnije one otisle,a Ruzi ipak produzila svoj boravak kod mene...Bar jos koji sat...Gledali tv,pricali...Sve je bilo tako lijepo,a u isto vrijeme i neobicno!!Volim ju,voli me al opet postoji ono \"sta bi bilo kad bi bilo\"...fujjj!!I tako lezeci,gledajuci tv iz \"radoznalosti\" sam poceo zagledati u njene narukvice i tako doslo do rukica,zagrljaja i najednom poljubca...Poljubila me iznenada i rekla:\"Nisam mogla izdrzati,ova atmosfera i ono sto osjecam ipak navuklo na ovo sve\"...Morao sam se nasmijati,bilo mi je drago i jako sretan sam bio...Od te veceri tj 12.03.2008 smo zajedno...Nemogu se zaliti,nemam pravo jer cura daje sve od sebe da nam bude lijepo...Isto to ja nastojim ciniti...Sto se tice svadja ili slicnoga,zna da sa mnom ne vrijedi pocinjati oko toga,jer nisam svadjalica i odmah prvi popustim...To ju malo nervira,jer kako kaze najsladje je kad se pomirimo nakon svadje hehe...Al ja uprkos tome svemu ipak popustam :) Neznam sta vise da pisem...Cilj mi je bio opisati kako sam ju pronasao!!Kako se odlucio za nju...Neznam kako bi vam to vise opisao...Cura sa jako puno razumijevanja,sto mi je jako vazno...Je da ova daljina jebe stvar al zato ono vrijeme sto provedemo zajedno,iskoristimo jako lijepo ;) I na kraju:\"Daleko od ociju al od srca ne\" ...Zapamtite to...
Lajkuj ovaj stih:
 

Suze za proslost

   (upisano: 03 Dec 09, 20:58) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ne znam čemu vode mije riječi.Sve izgovorene vec davno su nekome nanijele vječnu bol.Te riječi i mene su gušile dok sam ih izgivarala.Sada pišem,a iza ovih slova ostaje trag suza koje ni vrijeme ne moze da izbrise.Osjećam težinu kamena koji mi stoji na srcu.To srce je bilo okrutno,ali i bojalo se.Moje oči su bile mokre samo na vjetru,a sada i na mekom jastuku ostaje njihov trag svake večeri.Kada će sve nestati? Greške koje sam napravila ne mogu ispraviti ni potoci suza,ni rečenica,ni ovih tekstova koje pišem uzalud.Gubim vrijeme na nečemu što nikada više neće biti isto.Previse je mržnje...Previse losih riječi sam rekla a sad se kajem...Kajem se za sve jer sam shvatila sta mi znači. Gledam nebo,nema zvijezda... Možda zato što ne sijaju više za mene ,ili su ih zamjenile moje uplakane oči.One sada svjetlucaju više od zvijezda. Tragovi moji ostali su i na njegovoj duši... Ni njegove usne nisu bile poštedjene.Možda ih je ukus vina te novogodišnje noći pretvorio u čašu koju sam ispila.Ali te usne ne pamte moje.Njegove oči se ne sjećaju mog pogleda ,njegove oči se ne sjećaju zvijezda,dodira,mog imena...Ne sjećaju se... Možda sam zaslužila da me zaboravi.Možda bi htio da zauvjek budem sama ,da plačem,lijem suze...Da izgubim volju za životom...Ovo je najveća kazna. Ja ne mogu živjeti bez njegovih usana,iako sam mogla ponovo da ih probam ali nisam htjela.Ne smijem mu dopustiti da osjeti moju slabost pa da se poigra kao i ja sa njim...Ne želim da vidi osmijeh na mom licu niti suzu radosnicu...Ne,ja nisam takva.Ja plačem ali smijem se.Gubim ga,ali borim se!Ja znam da sam u njegovim očima i dalje ona ista djevojčica koja se jednom poigrala ali igrala je tešku igru,bolnu... Ja nisam više ta djevojčica,ona se smijala... Sada plačem i njegovo ime izgovaram u sebi kao molitvu.Molitvu od četiri slova... Hoće li mi te smedje oči oči oprostiti sve lažne poglede...Hoće li htjeti sa mnom ponovo da zakorače granicu prijateljstva...Hoće
Lajkuj ovaj stih:
 

Nesretna ljubav

   (upisano: 03 Dec 09, 20:49) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Mnogo je vremena prošlo od raskida a ja sam i dalje bila luda za njim.Svake noći sam sanjala te prekrasne maslinastozelene oči koje su me vodile putevima sna.Bili smo stvoreni jedno za drugo ali ja sam to kasno shvatila.Raskinula sam poslije 3 dana veze.To je bila najveća greška u mom životu.Pokušavala sam je ispraviti...htjela sam da sve zaboravi i da mi najzad oprosti!Volio me je ,a ja sam se samo igrala!Kasnije kad sam sve shvatila htjela sam se vratiti u nazad i ponovo biti sa njim ali on vise nije htio da čuje za mene...Bio je jako povrijedjen i nije mogao preći preko svega!Dugo sam pokušavala i najzad uspjela.Oprostio mi je i bili smo ponovo skupa.Ovog puta on je bio kriv za raskid.Nismo se mogli vidjati i rekao mi je da ne može veza preko poruka...Tada smo ponovo raskinuli ali ja sam ga i dalje voljela.Bili smo skupa za novu godinu jer smo obadvoje bili pijani...Kasnije,na ljenom raspustu kad sam se ja na neki način ohladila od njega on mi je prišao:Počeo je sa mnom da razgovara,šarmirao me je...bilo je savršeno.Ali tada ja nisam znala da li da ponovo budem sa njim...Mnogo se promjenio.Poslije nekoliko dana ponovo me je pitao da mu budem cura:Pristala sam:Bili smo skupa 4 dana i on je raskinuo jer mu je dosadilo.Naravno,bilo mi je krivo...Ali poslije nekoliko minuta on se predomislio i shvatio je sta je napravio jer sam ja prije veze rekla da sa nikom nebi bila četvrti put.Nisam mu htjela oprostiti.On je malo pokušavao i odustao:Ja sam cijelo vrijeme kulirala i pravila sa da mi nije stalo.Ali to je bio loš potez.Sad i njemo više nije stalo...Barem se tako ponaša...Više me ne zove BIVŠA-SRCE kao prvih dana nakon raskida...Više me ne pozdravlja...Drugačiji je.Ne znam šta da radim kad ga još uvijek volim!Da li da mu kažem da mu sve opraštam?Da kršim svoju riječ zbog ljubavi???Ili je najbolje da idem dalje sama...Ja sam mnogo griješila ali ovo ne mogu podnijeti!Mozda hoće da mi pokaže kako može bez mene...kako nisam jedina!Ali i dalje osjećam da ćemo nekad ponovo biti skupa iako je kasno za sve!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Lajkuj ovaj stih:
 

Mnogo je ljudi koji su u moj zivot usli slucajno

   (upisano: 03 Dec 09, 20:49) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Mnogo je ljudi koji su u moj zivot usli slucajno. Jedan od njih si bio I ti. Ali tek na kraju kada je sve vec bilo gotovo, ja sam ostala sama I nista drugo nisam znala, osim plakati. Suvise mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolela sam te, a mozda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana na mom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao I svaka veza I nasa je imala uspone I padove. Bilo je onih dana, kada su drugi zavideli nasoj sreci,a I onih, kada nisu ni pozeleli da budu u nasoj kozi…. Tvoje oci su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja me kroz zivot vodila, I uvek sam im se vracala. I te ruke, nezni dodiri, slivali su se niz nasa tela, a mi smo ljubavlju bili vodjeni… Duge setnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepsi trenutci nase ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kako ce biti kada se rastanak priblizi. Ali dosao je I taj dan,da li tvojom ili mojom greskom sve se zavrsilo. Ostavio si me samu, kao malenu ladju na sred okeana bez igde ikoga… Cekala sam samo oluju koja bi me potopila. Kise koje bi me odvele u vecni san, ali osim bola u mom srcu I samoce, nista drugo nisam imala…Cekala sam danima tvoje pozive, nadala se da cu te jos jednom videti. Otisao si nepozdravivsi se, osim poruke na vratima nista drugo od tebe mi nije ostalo. Pitala sam sebe u ocaju “Da li si druge oci nasao, da li su te druge ruke mamile…?” Guseci se u suzama, skrhano telo moje utonulo je u san… Svanuo je novi dan. Sama sam,jos poneka suza na licu se caklela. I moj verni pas Arci je tuzno gledao u mene, tugu smo delili zajedno. U trenutku na vratima sobe pojavila se moja mati, u ruci je drzala dnevne novine, otvorena 13. strana, I clanak sa nazivom: “Za mene je rodjena, za nju umirem”. Drhtave ruke, oci pune suza, I nemo lice slusalo je reci koje je moja mati citala… …13.januara u Beogradu, bacivsi se pos voz, I.N. ostao je na mestu mrtav. Razlozi smrti su bili ocigledni, jer u svojim rukama drzao je sliku svoje bivse devojke, I papir na kojem su pisale reci: “S’tobom nasao sam srecu, ti si meni sudjena, pozeleti nikada drugu necu ti si za mene rodjena, a ja za tebe umirem…” Ophrvena bolom, briznula sam u plac,nekoliko dana nisam mogla doci k sebi. Osecala sam krivicu, bol I tugu, jer nisam znala zasto je to ucinio…Ali jos vise me je bolelo, sto njegove oci vodilje vise nikada necu videti, jer sam izgubila bice koje najvise volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladih moze voleti, I da sve sto je lepo kratkog je veka… Sada pocinjem sve iz pocetka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noci sanjam njegove oci, koje u meni rasvetle mrak.Svaki 13.januar od tada napolju padaju kise, nisi vise kraj mene, a volim te sve vise. Sada kada vise te nema tu, sama krecem na pocinak I budim se ujutru......
Lajkuj ovaj stih:
 

Jednom i nikad vise

   (upisano: 03 Dec 09, 20:41) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ma kako to nazivali, kako god ime mu dali, jedno je sigurno - nema rijeci koje bi opisale sve ono sto osjecam. Zaljubljenost, strast, pozuda, potreba, pripadanje, ljubav - sve to spojeno u jedno osjecanje koje je dovoljno potpuno i dovoljno snazno da traje cijelog zivota. Sve ostalo sto mi se od tada desavalo sada djeluje nedoreceno, mlako i blijedo naspram ovoga sto mi jos razdire dusu iako je toliko vremena proslo. Ni vrijeme, ni ljudi, ni novi smijeh koji izlazi iz mog srca nisu uspjeli da potisnu ono sto mi lezi na dusi. I pritiska je svom snagom, ali ne izlazi napolje. Sada znam da ce tako da bude zauvijek. Jer, shvatam da je to moja potreba. Moj zid koji me odvaja od svijeta prljavih odnosa, neiskrenih priznanja i osrednjih ljubavi. To osjecanje, jedno jedino i kompletno, cini me drugacijom. Svojom. Jutro je bilo prohladno, ali sunce, koje se vec pomolilo praveci sjene na zidovima, nagovjestavalo je lijep dan. Bio je sijecanj, netipicno umjerenih temperatura, bez snijega i bljuzgavice. Sasvim netipicna zima... Zurila sam na predavanja pokusavajuci da u toj trci udahnem jos malo svjezeg zraka, boja i mirisa na putu do faxa. Na trenutak mi je pogled privukao momak koji je prelazio cestu i kretao se takodjer, prema faxu. On mene nije pogledao, ali na neki neobjasnjiv nacin osjetila sam snagu kojom taj covjek zraci. Da li sam to zakljucila iz nacina na koji se kretao, ne znam, bilo je nekako neobicno... Ali, taj slucajni susret pokrenuo je nesto u meni. Sljedeceg jutra - opet isto, s tom razlikom sto mi je stranac uputio odsutan pogled prije nego sto je zamakeo u ulaz zgrade. I vjerovatno bi sve ostalo samo na mojim mastarijama da me treceg jutra nije oslovio i pozvao na pice. Tek tako, kao da se odavno poznajemo. Buduci da mi je predavanje pocinjalo u 8 sati, imali smo sat vremena na raspolaganju, tako da smo otisli u obliznji kafic da ukrademo malo ljepote jutra uz nesto toplo. Poceli smo da razgovaramo neobvezno, bez zelje da jedno drugo impresioniramo, iznosili smo svoja zapazanja, zakljucke koji su se nametnuli... Bilo je izuzetno lijepo, nekako smo se slozili oko svega bez trzavica, bez isijavanja vlastitog ega koje je tako cesto u neobveznim razgovorima. Poslije toga, svaki dan je pocinjao na isti nacin: Toni i ja smo isli tamo od 7 do 8, poslije toga smo, znam, i dalje bili jedno s drugim. Izmedju nas se razvila posebna vrsta bliskosti, snazna veza koja je bila toliko primjetna da ni jedno, ni drugo nismo htjeli da je usporimo. Nikada o tome nismo pricali, cinilo se da bi rijeci narusile znacaj svega sto se desavalo. Iako sam osjecala da bi s njim mogla da ostanem dok je \"svijeta i vijeka\", znala sam da to nije izvodivo. Sastajali smo se ponekad uvecer, kada bi obavili sve poslove kod kuce i onda bismo setali, satima, pustim ulicama kojima rijetko tko prolazi... Prosao je ozujak, stigao travanj i zazelenio se nas grad... Svibanj je mirisao na lipe i na nasu vezu, na dodire koji peku poput zeravica, na pokrete kojih nismo bili ni svjesni. Nesto tako nikada vise nisam dozivjela. Morali smo prekinuti jer sam saznala da je ozenjen i da ima nepokretnu zenu, koju nije smio ostaviti. Dosao je sijecanj ove godine, hladan i sa mnogo snijega. Okovao je nas grad, tako da su na ulici bili samo oni koji moraju... Zurim na fax. Pet minuta do 8 je... Put mi presjeca covjek hitrog koraka. I on zuri. Upucuje mi letimican pogled. Bez rijeci se razumijemo. Poznata mi je njegova tuga, bol sa kojim zivi... I, u tom, ugasenom pogledu za trenutak vidim bljesak, iskricu koja u sebi sadrzi sve moguce boje. Koja plamti... Nazalost, ne za mene!
Lajkuj ovaj stih:
 

Lijepa mala Marijana

   (upisano: 03 Dec 09, 20:40) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zovem se Ratko, rodjen sam 1991. godine i zivim u Doboju.Ovo je prica o mojoj prvoj djevojci koju nisam zaboravio niti cu ikad.Zvala se Marijana.Bila je ostvarenje svih mojih snova, ali niti slucajno onih erotskih, jer je to bila idealizovana ljubav bez imalo prljavstine, bez iceg tjelesnog, cak i poljupca.Marijana je bila dosta niska i mrsava i niko ne bi rekao da ide u srednju skolu.Upoznali smo se u skoli sasvim slucajno.Bilo je to 22.3.2007.Upoznali su nas moji prijatelji koji idu u nje razred.Ja sam stajao u holu, oko mene se u krug poredjalo oko dvadesetak ucenika, pljescuci i navijajuci gromoglasno.Marijanu su iz ucionice skoro silom izveli.Prisla mi je i tada smo razgovarali.Rekao sam joj da nije ovdje pravo mjesto za razgovor, te da se trebamo naci sutra ujutru prije skole.Sutra dan oko 7:15h sam stigao autobusom ispred skole.Odmah mi je prisla Marijana i njena drugarica.Zatim smo krenuli na nastavu.Na odmorima taj dan smo stalno razgovarali i bili zajedno.Peti cas izmedju 11:00 i 11:45 smo setali gradom.Bilo je oblacno i jako,jako hladno.Drzali smo se za ruke i razgovarali.Drzao sam njenu malu,hladnu, njeznu rucicu, rucicu moje najdraze Marijane.Bio je to petak.U ponedeljak nje nije bilo u skoli, a u utorak smo opet razgovarali.Taj dan smo odredili da nas simbol bude zuta zastava sa crvenim srcem u sredini.Zuta je njena najdraza boja.Ja sam jos u crveno srce dodao zutu traku sa natpisom \"23.3.2007.\" jer je to dan kada smo setali i zvanicno, dan nakon upoznavanja usli u vezu.Taj utorak, 27.3.2007. mi je rekla kako zeli da se malo \"udaljimo\" jedno od drugog kako bi ona o svemu razmislila.Meni je bilo sumnjivo.U narednim danima ona je mene potpuno ignorisala.Skoro mjesec dana nakon upoznavanja, tacnije 20.4. sam saznao strasnu i bolnu istinu.Marijani je njena razrednica zabranila da se vidja sa mnom.Pozvala je njene roditelje i na osnovu traceva o meni jednostavno zabranila.Mene je to stravicno pogodilo.Marijanu ni dan danas nisam prebolio.Namjeravam ako Bog da uskoro doci do njene majke da o svemu razgovaram sa njom i da joj sve objasnim.Pitam se Boze zasto si me razdvojio od moje jedine Marijane?Ali, ko sam ja gresnik da tumacim svetu volju Tvoju, o milostivi Gospode Boze.
Lajkuj ovaj stih:
 

Samo za njega

   (upisano: 03 Dec 09, 20:39) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Iako sam 1000 i 1000km daleko od swog grada,od tebe.. Opet se wratjam tamo swaku notj,i razmisljam o nama.. Setjam se swega shto bilo je... Ne mogu retji da je swe bilo ruzhno,lepih stwari ima wishe... U pocetku smo ja i ti bili najbolji drugowi,iz dana u dan,swe wishe sam te upoznawala,swe wishe si mi se swidjao.. Da,samo swidjao u pocetku. Nije to tad bila zaljubljenost... Prowodili smo po 12h dnewno i wishe.. Zajedno prichali,zajedno pili,zajedno chak i plakali! Kada bi ti samo znao kako sam se osetjala onog kada kada si plakao na mom ramenu,plakao zbog nje i prichao o njoj!!! To nikada netju zaborawiti.. A onda sam se i ja rasplakala,kada si me upitao zashto plachem i shta mi je.. Samo sam tiho odgoworila : ,,Ma znash,zbog Marka.\" Slagala sam te... Ne nisam plakala zbog njega,plakala sam zbog tebe i toga shto sam tek tada bila swesna koliko ti nju wolish i shta si swe spreman da trpish da bi ostali zajedno! Zabolelo me je to.. Jako zabolelo... Ali tjutala sam i drzhala swe za sebe,nisam htela da znas,nisam! I onda sam se jedno wreme u skoli trudila da te izbegawam! Ali mi nije uspelo.. Da li se setjash kada je direktor ushao u uchionicu i reko da ko hotje mozhe da ide na sajam u Bg-y.. Kako sam ja tada bila sretjna,a onda upitala tebe da li ides... Chim si rekao da idehs,prijawila sam se i ja! Subota,5h ujutru.. Nashli smo se wetj na mestu gde je trebao dotji bus... Ti si bio nasmejan,i sretjan.. Zakasnio si,ali znaloa sam i zashto.. Notj si proweo kraj nje! Josh uwek si mirisao na nju... A onda doshlo je i pola 7,wreme polaska.. Ushli smo u bus,seli na zadnje sedishte,a onda su doshli i ostali. Sedeo si do prozora,gledao kroz prozor,i odjednom postao tuzhan! Znam mislio si na nju.. Pa ipak ste bili zajedno 1 ipo godinu,iako te je ona zezala! I tako swe do Bg-a ti si gledao kroz prozor,a ja prichala sa zajednickim drugom.. Setjam se kda me je pitao : ,,Joko koliko ti se swidja?\" i gledao u prawcu t ebe.. ja sam se nasmejala i rekla samo 50posto... i onda tako nastawili prichu.. i kada smo izlazili iz busa,wiknula sam... :,,Heeeeeeeej,D***** 100% 100%...\"... A ti si se samo nasmejao! Znala sam da si chuo ceo nash ragowor i bilo me je briga. Rekla sam sebi ako te tada ne poljubim,da sam budala! Ceo dan po bg-y ishli smo zagrljheni,kao par! swi su mislili da smo zajedno..a nismo.. to me je isto bolelo..... u bgu se nishta nije desilo,sem u powratku.. pod uticajem alkohola u busu,kada si me nezhno ljubio po wratu i rekao ,,poljubio bih te,ali netjesh se setjati...\" i bio si u prawu! ne bih se setjala,bila sam mrtwa. stigli smo u nash grad.. ti si izashao iz busa,ni cao mi nisi rekao.. a onda mi pustio ujutru poruku molim te nazowi me nemam dowoljno kredita.. to je bilo oko 5ujutru,i ja te zowem a sa druge strane se jawi zenski glaaaaaas!!! kako boli.... psowala sam sebe u tom trenutku... nisam spawala do ponedeljka,do skole.. a onda u skoli sam bila tuzna,nesretjna... i ti si to primetio.. prisho,zagrlio me i pitao me shta mi je.. rekla sam nishta.... kraj skole zta ponedeljak,kretjemo kutji,pada kisha,januar.. hladno je... grlish me,da me zgrejesh.. idemo ka kutji... pitash me shta mi je,ja opet nishta... pozdrawimo se ispred moje kutje DRUGARSKI,i ja ulazim,zgrabim fon,i kucam ti poruku ,,pitao si me shta mi je i shto sam sjebana?ZBOG TEBE!!!\" Ti si poslao,shta da ti radim,da nisam sa curom,bio bih sa tobom.. bla bla bla.. LAZHIIIIIIIIII NAJOBICNIJE LAZHI KRETENU!!!
Lajkuj ovaj stih:
 

Procitaj neces se pokajati

   (upisano: 03 Dec 09, 20:38) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Danas je deset dana kako se nismo vidjeli, danas je devet dana kako nismo razgovarali... Prije deset dana sam bila presretna... Ljubila sam te kao nikad, grlila, bojala sam se da cu se slomiti u tvom zagrljaju... Probudila sam se pred zoru, nisam mogla spavati... Bila sam nasmijana i sretna... Voljela sam!!! O, ponovo sam te jako, neupitno, neshvatljivo, neuslovno... Voljela sma te beskrajno... Sjecala sam se prethodne noci, tvog sjetnog lica, tvojih rijeci... Bila sam spremna pokazati ti ljubav, ponuditi je na pladnju ponovo... Prije devet dana smo razgovarali... Bio si na msn-u... Ponovo se nismo razumjeli... Prekinuli smo razgovor, \"bolje je za oboje da vise o tome ne pricamo\"... Onda vise nisi bio online. Hiljadu pitanja u glavi mi se motalo... Da li si me block? Jesi li sa nekom drugom? Jesam li zbog nje ja kriva za sve sto je prepreka izmedju nas? Mrzim sto osjecam da si se vrati starom nacinu zivota, da te ne drzi mjesto i da si ponovo sa svima i da nisi ni s kim. Mrzim sto si prekrsio obecanje da to vise neces ma sta bilo s nama. Ali ocito da ti bez tog ne mozes... Mislim da sam bila blokirana na tvom msn-u. I onda sam svecano i ja tebe blokirala. Ali neki dan si bio online. Bila sam u iskusenju da te deblokiram, ali neee... Nisam posustala... Danas... Danas si me zvao... Da, ponovo si pio, ponovo si \"povuko\", to sam primijetila. Je li to razlog? Ili ti jednostavno nedostajem. Nisam imala rijeci. Svi odgovori su bili suhi... Jedva su silazili sa usana. Umorna sam od tvojih povrataka i odalzaka... Danas si jedna osoba, sutra sasvim druga... Ja volim tvoju njeznu stranu, nikako onu hladnu i nezainteresovanu... Ako je to taktika da me ponovo dobijes - pogresna je... Mrzim sto si tu da poljuljas moju vjeru u sebe, moju odluku da mogu bez tebe... A opet sve kod tebe volim... Sinoc sam te ponovo sanjala... Jutros sam sretna bila, veceras sam samo ranjena, sjetna, zbunjena... Zaista sam pokusala nesto uraditi i nesto promijeniti... Pokusala sam krenuti dalje, spasiti bar sebe... Izasla sam sinoc sa njim, bar je toliko zasluzio nakon svih tih godina koje je proveo pokusavajuci biti sa mnom... Njegova romantika me ubila jer ja volim tvoju morbidnu romantiku... Trudila sam se da ne primijeti da sam mislima odsutna, ali nisam mogla govoriti... Na svako njegovo pitanje sutnjom sam odgovorila, molio me da kazem bilo sto, ali sa mojih usana rijeci nisu silazile... Samo sam ga zamolila da me zagrli i da sutimo... Tako smo sjedili dva sata i gledali svjetla grada, ja sam samo pogledom trazila tvoju zgradu... Setali smo gradom i tada se lagano priblizio, bojala sam se onoga sto ce uraditi! Poljubio me! O, kako sam samo mrzila sebe u tom trenutku, mrzila sam sto sam i pokusala biti s nekim drugim! Njegove poljubce nisam osjetila, iskljucila sam se, mislila sam o tebi. Zagrlio me i poljubio u vrat, bas na isto mjesto gdje sam nekad imala modricu od tvog ugriza... Tad sam osjetila da skrnavim nesto sveto, da sam ubila nesto nevino i cisto... Briznula sam u plac, potrcala samo da pobjegnem daleko, gdje vise nikog nema... Trcala sam kroz cijeli grad, nisam imala snage da stanem, bojala sam se da ce me njegovi poljubci stici... Utrcala sam u stan bez daha, tusirala se, pokusala sam saprati njegov zagrljaj, njegove usne sa svoga tijela... Plakala sam kao nikada do tad... Vec je dva sata poslije ponoci... Pozvala sam jedan broj, otisla do Sjenjaka i dobila sam svoj gram heroina, svoj prvi gram heroina i svoj zadnji gram heroina. Trcala sam ponovo, jurila sam gradom tako kasno i tako sama... Nisam razmisljala sta moze da mi se desi, moj um, moje emocije i moje usne su veceras silovani, nista vise ne moze da me zaboli kao to sto sam pokusala nekom drugom predati se... Dosla sam na tvoja vrata, otvorio si ih sutke... Usla sam bez rijeci, ni ti nisi nista rekao... Sjela sam u dnevnu, na istu onu sofu na kojoj smo se do neki dan ljubili... Zamolila sam te za casu vode... I dok si se ti vratio ja sam vec sebi napravila crtu, crtu koja je vodila od pocetka nase ljubavi pa do moje smrti!!! Znala sam da bi me ta crta ubila!!! I htjela sam je povuci pred tobom, da vidis kako se ja osjecam svakog dana gledajuci tebe kako se na isti nacin ubijas... Povukao si moju glavu nazad, zgrabio me cvrsto za ruke i pitao sta to radim... Samo sam plakala, veceras rijeci nisam imala ni za koga... Nekako sam se iscupala iz tvojih ruku i ponovo potrcala prema stolu... Rukom si moju smrt prosuo po tepihu... Nisi mi dozvolio da uradim ono sto ces ti uraditi... A samo sam htjela da odem prije tebe, da ne gledam kako te gubim, da se ne patim svakim danom i umirem lagano... Pitao si me da li te volim, gledao si me prodorno u oci... Slagala sam \"NE\"... Ponovio si pitanje: \"Da li me volis?\" Ovoga puta nisam mogla slagati, slomio me tvoj pogled: \"Volim te!!!\", vristala sam. \"Ako me volis, voli me bezuvjetno, voli me tako da mi ne nanosis bol, ako me volis nastavi da zivis i nemoj ovo vise nikad da pokusas jer samo zamisli kako bih se ja osjecao da zbog mene ovo uradis, da te ja ubijem!\" Plakala sam... Rekao si mi: \"Jednom ce i ovome doci kraj...\" Znala sam sta to znaci... Plakala sam jos jace... Onda si mi rekao da odem... Nisam ustajala sam poda, plakala sam... Ponovio si da odem... Nisam se micala, nisam treptala, gledala sam u prazno i plakala... Onda sam zacula kako vristis: \"Odlazi!\" Pogledala sam te u oci,iskrile su od bijesa bas kao nekad od ljubavi... Lagano sam ustala i izasla... Vise nisam imala snage da trcim, samo sam vukla gradom... Dugo sam lutala, vec je pocelo da svice... Otisla sam do Axe, kucala i molila da mi otvore... Dobila sam svoju bocu vodke... Usla sam u stan i pogledala se u ogledalo... Nisam se prepoznala, blijedo lice, sminka razlivena po cijelom licu, kosa rascupana, izgledala sam ocajno bas onako kako sam se i osjecala... Gorko sam se nasmijala toj ironiji... Sjela sam na pod pored vrata i pocela iz flase piti vodku... Ne znam kad sam zaspala, ne znam kad sam ustala i ne znam sta cu veceras da uradim... Vise nista ne znam... Volim te na hiljadu mogucih i nemogucih nacina, volim te na sve one nacine za koje nikad neces znati da se neko moze voljeti... Volim te kad se smijes, volim te kad places... Volim te kad si iskren i kad mi lazes... Volim te kad krijes oci, volim te kad trepces... Kad onako nakrivis galvu i slazes da me volis... Volim te kad me stitis i kad me napadas... Volim tvoje smedje oci iako sam jos kao djveojcica mastala da cu se zaljubiti u plave... Volim tvoju rascupanu kosu... Volim tvoje njezne ruke... Volim stomacic tvoj koji raste zato sto smo konacno postigli da budemo \"cisti\", volim svaki kilogram koji si dobio zato sto ti \"crta\" nije bila sve u zivotu... Volim te kad hodamo ulicom, smijemo se bez razloga, krijemo se da se poljubimo pa to uradimo pred svima.... Volim svaku tvoju manu bas koliko i vrlinu... Volim te jer si mi pokazao kako se moze voljeti, jednostavno i nesebicno... Volim te jer si me ti namolio, nagovorio i privolio da te volim... Volim onog prijetalja koji si mi nekad bio... Jos se sjecam kad si mi prvi put trazio broj telefona, kad si uzeo moj msn, kad smo satima razgovarali pa izasli i opet se vratili na msn-u docaekati jutro... Svakog detalja se sjecam... Kako smo se druzili... I kako sam se ja pocela zabavljati... I kako si mi bio tajna skrivena od svih... Kako sam bila sa njim pa dolazila kuci uplakana jer sam tebe srela, jer si mi dosao kao prijatelj i njezno me stisno uz sebe, zagrlio i svaki put tiho ponovio na uho da me volis... Mastala sam da me poljubis, a ipak to izbjegavala... I onda si to konacno uradio... Uzivala sam svake sekunde... Sjecam se da si bio moja tajna i ja tvoja...Jer si i ti imao nekog, pa si sve ostavio zbog mene... Volim kako si me osvajao lagano, kako smo brali prvo poljsko cvijece na Banji... Kako si mi se pojavio na vratima sa tratincicama... Kako si naucio svirati The man who sold teh world zbog mene i kako si donio svoju staru akusticnu gitaru na Soni i svirao mi, a niko nije znao kome tu pjesmu sviras... Volim kad si mi ukrao casu iz Slobode, to je za mene bilo romanticno... Volim kad smo povukli prvu crtu speeda zajedno.. Volim kad nismo znali gdje smo bili, ali smo znali da smo zajedno bili i sve je bilo ok... Volim sto sam bila sretna kad sam ga ostavila pa smo se cijelu noc pijani vozili do Zenice i nazad, a ni sami nismo znali zasto... Volim kad smo padali i kad smo se dizali zajedno... I uvijek cu voljeti onog ko nije bio nikome savrsen sem meni... Volim sto si me prihvatio takvu kakva jesam bila... VOLIM STO ODLAZIS SAD KAD TE NAJVISE VOLIM!!! Jer odlazis da me zastitis, jer odlazis zato sto sad neku drugu tako osvajas, jer odlazis zato sto ti nisam vise ono sto sam bila, jer odlazis zato sto ne volis moje mane kao nekad, jer odlazis zato sto me ne volis na pravi nacin, volis me kao prijatelja??? Nikad necu saznati zasto... Samo znam da sam te izgubila... I ne zelim da te vratim... Ja samo zelim da te volim... Ja sam uvijek bila tvoja supergirl i uvijek cu biti... Mogu ti biti prijatelj kad ga budes trebao, mogu biti uz tebe kad te neka druga povrijedi i cijelo vrijeme kriti da te jos uvijek volim... Kad padnem najnize zbog tebe cu se uzvinuti najvise... Nikad neces shvatiti kako te volim, nikad necu patiti ja cu za tebe sretna biti i nasmijana... Jer ja ne zelim da budes pored mene iz pogresnih razloga, radije cu biti sama, radije cu ja biti s nekim iz pogresnih razloga nego da osjetim da si ti sa mnom, da osjetim da nisi sretan kad si pored mene... A ti nikad neces osjetiti da je tvoja \"prijateljica\" nesretna zbog tebe... JER JA TE VOLIM NA HILJADU MOGUCIH I NEMOGUCIH NACINA!!!
Lajkuj ovaj stih:
 

Borim se ali ne ide

   (upisano: 03 Dec 09, 15:08) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
upoznala sam te jos u skoli,neverovatno kakvo sam misljenje tada imala o tebi..proslo je jako puno vremena od tada sada sam udata i imam dete ali moram ovo da napisem mozda ces se prepoznati u prici ovoj.mnogo vremena je proslo ali osecam i dan danas da te donekle volim.nikada te necu zaboraviti.bio si mi sve na ovom svetu secam se kada si mi dozvolio da ti vozim auto koji ni na sta nije licio ali nama je bio mercedes i odma sam uspela da pokvarim rucnu.kada si me nocu probudio da idemo kod tebe da spavamo jer nemozes bez mene.nikada te necu zaboraviti bila sam naj srecniji covek na ovom svetu dok sam t imala a dosao je taj prokleti dan kada sam morala da odem na more i osecala sam da je kraj.rekao si mi da ces me cekati ali nisi.poslao si mi poruku ko je taj M.a ja nisam imala pojma o cemu pricas.zavidni ljudi su te uzeli od mene a ti si njima verovao umesto mene.molila sam te da me ne ostavis ali bog nam nije dozvolio da budemo i dalje zajedno.proslo je mnogo vremena a ja te ponekad sanjam kako me ljubis i tepas me.imam jedno predivno dete i ne kajem se ali htela sam tvoje dete da rodim.zasto si me tako ostavio?svaki drugi dan se zapitam ali odgovora nema.borim se ali ne ide.
Lajkuj ovaj stih:
 

Nestane sve

   (upisano: 03 Dec 09, 15:06) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zaljubila se mala bila zavedena .. dok je nocima mislila o njemu kako da mu bude vjerna kako hoce da mu bude zena ..sta mu je god pruzala uvjek je htijeo vise nikad nije bila za njega govorili su joj svi ali mala nije svatila da je ljubav slijepa ...davo joj je nade ali nikad da joj zelju ispuni dok je nocu plakala i ceznula za te oci plave nikad ga nije ni zanimalo njeno osjecanje ... mala zaljubljena je pocela da pusi i da pije zaklinjala se u sve da jedan dan bice njen a u dusu je znala da to se nikad nece ostvariti nocima nije oci sklopila dok su vrele suze tekle niz njeno lice on je u tisini lahko spavao .. godina za godinom je prolazila vidala ga sa drugim curama vise nije imala ni snage da pusti ni jednu suzu .. uvjek kad izade nije je ni zanimalo ni jedan momak samo je mislila o njemu i skim je i ove noci proveo ..nije svatila nit je sebi ikad priznala da i on kao svi ima mane za nju je on bio sve njeno dan i noc uvjek misla da je on poseban a nije mogla da shavati da on samo voli da luta da pije zene i kafane .. svetila je se drugima i mrzila sve o muskom rodu ... dan za danom prolazi jedno jutro kad je ustala sve osjecanje za njega sto je imala sve je nestaloo shavtila je sto je grijesila i da nije on jedini uvjerila je se zaljubav uvjek ima nade .. i da nemozes promjeniti sudbinu zato se pita sto kad patis za nekim treba ti dugo vremena da ga prebolis a jedan dan kada ustanes nestane sve
Lajkuj ovaj stih:
 

Bio si moja nevinost i greh i trema

   (upisano: 03 Dec 09, 15:06) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Dosao je i taj dan..Desilo se ono sto sam dugo ocekivala,ono cemu sam se nadala,ono za sta sam zivjela... Ti... Uvijek si bio onaj djecko,kojem nije ni do koga bilo stalo,pa ni do mene.. Bili smo zajedno dugo,dugo.. Govorio si mi da me volis,da volis sve ono sto me cini sretom.. Tjerao me kuci da ucim kada sam imala neki ispit,a ja sam zeljela da budem pored tebe.. A onda me zvao telefonom i slusao ucim li.. Ponavljao za mnom recenice,zajedno se smijali..A onda mi u pola frke upadao u stan sa cvijecem i govorio da vise nisi mogao izdrzati a da me ne vidis... Naslonjena na tebe sa knjigom u rukama zajedno smo ucili.. Sve i jedan ispit sam polozila zajedno s tobom.. Zajedno cekali rezultate,davao si mi podrsku i nadao se kao da si ti polagao taj ispit,kao da je to tvoj zavrsni ispit.. Znali sjediti satima u parku citajuci neki ljubavni roman.. Ili se ganjati po parku,a slucajni prolaznici su nas gledali i samo odmahivali rukama... A onda...onda si otisao,napustio me.. Razlog ni sama nisam znala.. ni zasto ni kako ni kada... Lagano sam padala na dno... Nisam imala zelje a ni volje ni za ispite,ni za jelo,ni za zivot!! Ubio si sve u meni... Nakon nekoliko vremena ponovo si se vratio... A ja sam te ponovo prihvatila u svoje narucje.. Ponovo smo bili sretni,ali ne dugo.. Jednog dana sam slucajno prolazila pored jednog nepoznatog kafica na drugom kraju grada,kada sam slucajno skrenula pogled... SOK!!! Skidam suncane naocale,da se uvjerim u taj prokleti prizor!! Magla mi se spusta pred oci.. Trazim nesto da se uhvatim,da ne bih pala na cestu.. Ponovo dizem pogled... Da,poznato tijelo,poznata crna kosa,poznata roza maica koju sam poklonila toj poznatoj osobi... Ne mogu da vjerujem,pokusavam da se povratim od soka.. Priblizavam se blize i blize.. Da sada sam sigurna da je on.. Sjedi sa nekom djevojkom,plava kosa,duge noge.. Prilazim teskim korakom.. Vidjevsi me samo je spustio glavu.. „Da,to si ti!! Sve je u redu!! Ostani u ugodnom drustvu!!“,govorila sam dok su mi se suze slijevale niz lice.. Laganim korakom sam krenula dalje.. Krenula prema svojoj sobi,prema sebi,... Krenula pokusavajuci se sabrati i dokazati samoj sebi da me ne zasluzujes! Tu je bio kraj! Nakon toga vrijedjao si me.. Ponekad sam znala da te mrzim iz dna duse!! Ne znam zasto si to uradio.. Zasto si me zamjenio sa njom?? Samo sam znala da ti nikada necu to oprostiti a vrijedjanja tvoja su me znala zaboljeti kao ostrica noza koja se zabijala svaki put direktno u moje vec napuklo srce!! Ali uvijek sam ostajala pribrana tu pred tobom,samo se nasmijala uz uvijek istu recenicu:„Ne zelim da se prepirem sa nekim ko se ne nalazi na mom nivou i sa nekim ko ne zasluzuje niti jednu jedinu rijec a kamoli pogled pun sazaljenja!“ A onda kada bih okrenula ledja,suze bi same potekle niz lice onom istom putanjom kuda su potekle i prvi put zbog tebe i pekle me neopisivom jacinom,bile vrele,gorke.. A evo sada,nakon mnogo vremena,ponovo se javljas,.. Ali sada ti places,sada tebi te suze teku.. I sjecas li se da sam ti jednom rekla da ce ti se svaka moja suza vratiti duplo.. Ne mora to biti od mene..ali neka ce sigurno isplatiti sve moje prolivene suze,moje prigusene jecaje,moje slomljeno srce.. Ali ni sanjala nisam da cu to biti ja.. Da vratio si se meni,poslije svega.. Nakon sto si ih mnogo isprobao,nakon sto si shvatio sta si izgubio. Vratio si se kada si shvatio da sam bila najbolja,da sma te bezuslovno voljela,cuvala,pazila.. Da je kap moje ljubavi vrijedila vise nego sve koje si polije mene imao.. Jer ni jedna ti se nije davala na onaj nacin kao ja.. Ni jedna te nije voljela kao ja.. Hladno puse vjetar,kao da zeli zalediti moje vec ledeno srce.. Ispred ociju mi dobro poznata osoba,dobro poznati stari glas.. Cula se bol iz tvojih rijeci, iz tvojih usana zalost.. Moj donedavno topao i ljubazan glas,postao je... kraj... Slusam te pazljivo,bas kao sto si i ti mene slusao,ni rijeci ne progovaram,ne zelim da te prekinem u tebi tako vaznom trenutku.. Moram priznati sve si lijepo smislio,shvatio si koliko ti znacim,tesko dises,pustam te da izgovoris tu zadnju recenicu,da mi kazes kako ne mozes bez mene,kako te sjecanja proganjaju ,da me zelis natrag,da zelis da sam ponovo samo tvoja.. Ali do mene cujes samo kratak odgovor dok poslijednja suza,zbog tebe prolivena,lagano klizi onom putanjom kojom je prosla i prvi put zbog tebe: ...O TOM SAM TI JA PRICALA!! Dosla sam kuci... Kupila sebi litar sampanjca,onog kojeg sam prvi put s tobom pila,nazdravljala sam iz dvije case dok je ceca lagano pjevala: „Bio si moja nevinost i greh i trema,na usnama od suza krvav trag kad god te nema..“ a iz oka se slila jedna suza koja mi parala obraz,slila se onom istom putanjom,ali sada,sigurna sam poslijednji put..
Lajkuj ovaj stih:
 

Zvao se isto kao on...

   (upisano: 03 Dec 09, 00:35) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Noc je...sjedila je u cosku sobe i gledala svoju sjenu na zidu. Tiho je plakala jer nema vise njegove sjene da je u stopu prati... Prazni su i ovi zidovi bez njega...a bio je svugdje... Sve se zvalo njegovim imenom. I ona stara pepeljara na stolu, u kojoj i danas stoje ugasene cigarete sa kojima je on gusio svoje zadnje brige... I ona mala izbocina na zidu iznad kreveta nosila je njegovo ime. Sjecala se kako je vijestim rukama pokusao zakrpiti rupe na zidu koje su godine stvorile . Plakala je... jer nema vise tih vijestih ruku da zakrpe i njeno srce koja se slomilo na pola onog dana kada ga je nebo uzelo sebi... Kruzila je pogledom po sobi i suznih ociju trazila nesto sto se nije zvalo kao on...zatvorila je oci...suza joj je pala na dlan...otvorila ih je polako i sa strahom iako je znala sta ce ugledati... bio je to prsten na lijevoj ruci, kojem je jos prije tri godine ime dala po njemu... Legla je na pod...tijelo joj je drhtalo, ali ne od zime. Tesko je opisati taj osjecaj kada drhtis od tuge i tiho places da neko ne cuje tvoje jecaje iako znas da si sam i da nema ko da ih cuje... kada ne brises ni suze sa svog lica jer vise nemas ni osjecaj da uopce padaju... Cudna je ta bol...kad osjeca da je sve boli...a u biti samo jedna stvar...srce...koje se zamislite....zvalo njegovim imenom. Lezala je tako bespomocno, i samo cekala da prodje bol...jer zna da ce proci...posto sve prolazi. Nije klela nikoga za svoju nesrecu. Bila je sretna sto ga je imala u svom zivotu...i sto je od svih ljudi izabrao da bude uz nju bas...a i znala je da sreca i postoji samo u kratkim trenucima...jer se valjda i ona umori kad nekoga dugo nosi na ledjima. Nije krivila ni Boga sto ga je uzeo sebi, jer je znala da je on oduvijek bio i suvise dobar za ovaj svijet...Samo joj je bilo tesko sto ju je ostavio samu izmedju ova cetiri zida...koja su se zvala njegovim imenom... Utonula je u san. Osjetila je kako je njezno miluje ruka jednog vijestog majstora, a potom ta ista ruka dize do neba. Caroban je osjecaj za nju bio izaci iz ona cetiri zida i letiti iznad cvijetnih polja, osjetiti toplinu sunca i miris proljeca. Velicanstven je osjecaj za nju bio vidjeti djecu kako trckaraju i osjetiti njihovu radost, vidjeti parove kako se grle i osjetiti njihovu ljubav... Probudila se sa smjeskom,iako je znala da je sve bio samo san. Zelju za zivotom joj je vratio jedan andjeo sa vijestim rukama....koji se zamislite....zvao isto kao ON.
Lajkuj ovaj stih:
 

Za andjela

   (upisano: 03 Dec 09, 00:34) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ziveti na ivici razuma moze svako..onda kada ti se sruse snovi..a realnost postane surova.. Dani su pocelida se smenjuju jedan za drugim..puni neke neizvesnosti...a ja na ivici izmedju sna i jave..da li da osecanjima dozvolim da nadvladaju razum i prepustim se slatkim osecanjima koji plave dusu...ili da surovu stvarnost pustim da u mojoj dusi napravi ponor bez dna... Koliko je realno voleti bice nad bicima...andjela...pa nije realno...a ja sam volelandjela..andjela bez krila sa dusom i srcem...andjela sa najlepsim osmehom...andjela koji ne pripada ni meni ni mojoj realnosti.. Na trenutak sam ukrala snove....nekoj mladjoj od mene...povredila neduzno bice..za malo slatkog greha....svesna ili ne istine koja se uselila u moj um..ali kasno...DESILO SE.... A onda jutro koje razotkriva istinu...a meni nije dobro...miris greha svuda oko mene...i pitanje..vecito pitanje....i ono ali iza njega i gomila pomesanih osecanja....koja nedaju snu na oci... Sreca je jedino sto sve prolazi...polako bledi i vreme tece nedajuci zivotu da se zaustavi.... Dobroje da je tako...zivot ide dalje i daje mi i prostor i vreme...da kazem...da napisem...NE UZIMAJTE ONO STO VAM NE PRIPADA...PUSTITE ANDJELE DA SE SA ANDJELIMA DRUZE...
Lajkuj ovaj stih:
 

Vjerovala sam ti

   (upisano: 03 Dec 09, 00:32) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
VJEROVALA SAM TI....VOLJELA VISE I OD SEBE....BILA SAM SPREMNA NAPUSTITI SVE SAMO ZBOG TEBE...DALA SAM TI SVOJU LJUBAV,SEBE I MOJE SVE...A ZA UZVRAT DOBILA BOL I LAZI.... ZASTO SI TAKAV?PITALA SAM SE... GOVORILA SAM SEBI BIT CE BOLJE...ALI ONO BOLJE DOCEKALA NISAM... ZABAVLJALI SMO SE 3 GODINE ZAR\" TI ONE NISU ZNACILE BAS NISTA..?OPRASTALA TI SVE CAK NI MAJKA NEBI OPROSTILA ONOLIKO KOLIKO SAM JA... KLEO SI SE DA TO NIJE ONO STO MISLIM, GOVORIO SI MI KAKO JE TO PORUKA UPUCENA KOLEGI,KAKO SAM NAIVNA I GLUPA BILA... POVJEROVALA SAM TI, I NASTAVILA DALJE.. I VJEROVALA TI I BILA VJERNA DOK SI TI NASTAVIO ZIVJETI ONIM ZIVOTOM KOJI TI ODGOVARA ZIVOTOM VARALICE I SMIJAO MI SE U LICE... ALI JA TO NISAM SHVATALA...SVE DO JEDNE SUBOTE...KADA SI MI REKAO DA NECES IZLAZITI KAO UMORAN SI..I DA JA AKO HOCU DA IZADJEM SA FRENDICAMA DA IZADJEM NECES SE LJUTITI...NISI NI SLUTIO DA MOJ IZLAZAK SA FRENDICAMA SE NE SVODI SAMO NA IZLAZAK U GRAD..NEGO OD JEDNOG DO DRUGOG MJESTA...HM.... KAD SE SAMO SJETIM IZRAZA TVOG LICA KADA SI ME UGLEDAO... BILO JE DOSADNO U GRADU I FRENDICA JE PREDLOZILA DA IDEMO U DISKO U SUSJEDNOM GRADU..OK...OTISLI SMO...NARUCILI SEBI PICE..I LUDOVALE...OKRENULA SAM SE I ZA STOLOM UGLEDALA TEBE KAKO SE TOPIS U POLJUPCIMA NJENIM....IMALA SAM OSJECAJ DA CU SE SRUSITI NA POD....ALI NISAM...SKUPILA SAM SNAGE I PRISLA ZA TVOJ STO....POZDRAVILA SAM SE SA TVOJIM JARANIMA...A TI ME NISI PRIMJECIVAO JER SI SE TOPIO U POLJUPCIMA,DODIRIMA NJENIM...ALI SI SE IZNENADIO KADA SAM TI PIVO ISTRESLA NA GLAVU...POGLEDAO SI ME I ZACUTAO ZNAO SI DA SAM UPRAVU....SAMO SAM SE OKRENULA I NASTAVILA DALJE....UZIVALA SAM JOS VISE...KAKO JE TO DIVAN OSJECAJ BIO...NAPOKON SLOBODNA.... PROLAZILI SU DANI...A TI SI SVAKODNEVNO MOLIO DA TI OPROSTIM...ALI NE DRAGI NEMA VISE.....ZAUVIJEK JE NESTALA ONA MALA KOJA TI OPRASTALA SVE...KOJA JE UVIJEK BILA TU KRAJ TEBE I DOBRU I U ZLU.... SADA SI PAO NA DNO...OSTAVILI TE SVI.... TI ME MOLIS DA SE VRATIM KAO PROMIJENIT CES SE..HM..KOLIKO PUTA SAM TO CULA....ALI NE DRAGI, JA SADA IMAM SVOJ ZIVOT I NE ZELIM TE U NJEMU.... BOLI ME, NEMOGU RECI DA NE....I DODJE MI NEKADA DA TI SVE OPROSTIM I PONOVO OSJETIM POLJUPCE...DODIRE...TVOJE...ALI ONDA SE SJETIM SVEGA......MA IDI DO VRAGA... IMA DRUGIH TO SE ZNA I JA SAM SADA SRETNA MALA....KOJA TE POLAKO ZABORAVLJA....
Lajkuj ovaj stih:
 

Bio si mi sve..

   (upisano: 03 Dec 09, 00:31) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Nije ovo ona djevojčica što je slijepo vjerovala svakoj tvojoj riječi, nije to curica što te voljela i u tvojim očima svijet vidjela, u tvojoj osobi savršenstvo nalazila... Sad je osoba što je sve shvatila, i sve laži oprostila, svaki lažni pogled, svaki pretvoreni pokret, svaki umjetni osmijeh ... I druge je voljela, ali nikad nije zaboravljala kako je biti povrijeđen. Nije zaboravila kako je voljeti, a ne biti voljen, i sve glumiti... Nije zaboravila sjaj tvojih očiju, iako je i s drugim bila sretna i u drugim očima svijet svoj vidjela i u njegovom naručju se iskreno smijala. Samo da znaš, ovo je bila posljednja suza ispuštena zbog tebe, ovo su bili posljednji jecaji koji me tjeraju na plač samo zbog tebe… Nisam ni ja više djevojcica. Naucila sam da suza nije vrijedna osobe poput tebe. Nisi vrijedan moje patnje i boli, život je kratak, a mladost još kraća. Zar da ju potrošim pateći za tobom i žaleci za trenucima koje sam provodila s tobom, žaleći za svakim tvojim zagrljajem koji mi je toliko znacio…ne... odsad to postaju samo lijepe uspomene koje ce krasiti moju mladost. Nisi ti kriv…nisam kriva ni ja, Kriva je sudbina koja mijenja ljude, krivi su životni putevi koji su toliko surovi i neshvatljivi. ali i nepromjenjivi… Život u prošlosti je uzaludan, stoga se okrecem buducnosti. Ali ipak ti zahvaljujem, bio si jedan dio moje mladosti koji ne bih nikad mijenjala, i za kraj, želim samo da znaš bio si osoba koju sam jako voljela.
Lajkuj ovaj stih:
 

Prave ljubavi su tuzne...

   (upisano: 03 Dec 09, 00:30) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
i kratko traju.Nikad nisam vjerovala u ljubav na prvi pogled dok njega nisam upoznala.Prijateljica mi je danima dosadjivala kako ima prijatelja koji je kao stvoren za mene i da bi bili savrsen par.Nisam joj vjerovala ali ionako tad nisam imala nikoga pa sam odlucila da se upoznam s nijm iako nisam bila optimisticna.Nikad taj dan necu zaboraviti.Prvi trenutak kada smo se vidjeli zaljubili smo se jedno u drugo.Prisao mi je poljubio me u obraz,i sa odusevljenem rekao \"Super izgledas\".Otisli smo na kafu,tema smo imali i previse,sve je bili savrseno kao iz filma.Sat vremena nam je bio dovoljan da se jako dobro upoznamo,zavolimo,da postanjemo par.Bio je muskarac kakvog je bilo nemoguce pronaci,pazlijv romantican,strastven,kao stovren za mene,dzentlmen..A njegove najljepse zelene okice su me tako zaljubljeno gledale.NIasam mogla vjerovati da je sve to stavrnost a ne san,kao da zivim u bajki.Ali ja ne bi bila ja kada ne bi sve sto dotaknem upropastila.Tada nisam shavatla koliko ga volim i pocela sam se ruzno ponasati prema njemu sto on naravno nije dopopusti nego mi je jos gore vratio.Pet dana nismo bili u kontaktu,a ja tada kao da sam umrla.Tek tada sam shvatila koliko ga volim i da mi je stalo do njega.Pomirili smo se ali vise nikad nije bilo kao na pocetku,i ubrzo je ponovo doslo do sukoba,obadvoje smo bili previse tvrdoglavi i temperamentni.Svadjali smo se iz ljubavi.Nakon dva mjeseca smo prekinuli,i bila sam previse ljuta na njega da bi patila za njim.Ali vremenom sam mu sve oprostila i ponovo shvatila da nije sve to njegova greska ,da sam i ja grijesila i bila previse ponosna.Ali kako vise nisam bila ljuta na njega pocela sam da ponovo patim za njim,shavtila sam da ga jos uvijek previse volim,da ne zelim zivjeti bez njega.Nisam zeljela nikoga drugog kraj sebe osim njega.Ali nisam znala sta mogu da uradim da ga vratim,Jedina opcija mi je bila da odem do njega i samo bez najave pojavim mu se na vratima,da porazgovaramo,jer nikad nismo mogli razgovarati na telefon,uvijek smo se svadjali.I stavrno jedan dan sam to i uradila.Kada me je ugledao bio je zbujnen ,nije znao sta da mi kaze.Ipak nismo se vidjeli pet mjeseci.Dogovorili smo se da se sutra vidimo i da porazgovaramo o svemu.Dok smo stojali ispred vrata gledao me je tako njezno,naljepsim zelenim okicama,pogledom punim ljubavi.To mi je bilo dovoljno da shavtim da me jos uvjek voli.Kada sam krenula zagrlio me je i tako smo bili nekoliko minuta.Nakon toga ja kao da sam dobila krila,mola sam ljetjeti na krilima ljubavi,bila sam najsretnija osoba na svijetu.Ali sreca ne traje dugo.Sutra smo se opet posvadjali prije nego sto smo se dogovorili za izlazak,po ko zna koji put,opet mi se srusio cijeli svijet.Nikad nismo imali granice,ako se nismo svadjali bili smo najsretnije osobe na svijetu,svi su nam u ocima mogli vidjeti srecu,ali nam je sitnica bila dovoljna da se posvadjamo.Tog trenutka smo krenuli svako svojim putem u zivotu,nismo bili vise u kontaktu.Ja sam pokusala da ga zaboravim u zagrljaju drugog.Ali to nije bilo moguce,u svakom sam trazila njega,uzaludno.Niko nije bio kao on,srce mi je postalo ledeno.Nisam vise imala razloga da se jutrom budim,sve je postalo uzasno bez njega,nista nije imalo smisla.Tako su prolazili dani,mjeseci...sve do njegovog rodjendana.Odlucila sam da mu posaljem neku slatku porukicu i da mu cestitiam rodjendan pa sta god da se desi.Za cudo odgovorio mi je i poceli smo se dopisivati,a nismo se posvadjali.Ali onda mi je stigla poruka od njega koja me je ostavila bez teksta...rekao mi je da je se ozenio.Ostala sam u soku,nisam mogla vjerovati.Sve je palo u vodu.On je sada pripadao drugoj. Nisam ga znala voljeti i izgubila sam ga .Za to placam kaznu,sama sam ne zelim nikoga dugog osim njega,ako nam bude sudjeno bit cemo skupa,a ako ne.....Jos uvijek ga beskrajno volim,mislim na njega svake sekunde,vijeme nije izbrisalo njega iz moga srca,srce i dusa me jos uvijek bole,daljina nije donijela zaborav.Cuvam nase slike i uspomene to mi je jedna utjeha,svaki dan zivim od uspomena na njega.On me je naucio da volim,pokazao mi je sta je prva ljubav,ali u zivotu nikad nista nije jednostavno.Prekasno neke stvari naucimo.Znam da me nije sigurno zaboravio. Ako nam se sudbina smiluje mozda se ponovo sretnemo... Za moje zelene okice,za moju ljubav . Nikad ga necu zaboraviti,uvijek ce imati posebno mjesto u srcu mom.
Lajkuj ovaj stih:
 

Da li se i sada secas svojih obecanja

   (upisano: 02 Dec 09, 23:51) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Da li se i sada secas svojih obecanja,nakon susreta u noci, tada si mi obecao da ces me nauciti da hodam po........ Da li se secas, sada kada te nema ili se samo ja secam svega,naseg prvog susreta u noci.Kada je mesec obasjavao nase selo,da li se secas tog brda \"Kadijevca\" ili samo tvoje telo lezi na groblju naseg sela...Da li se ja sama prisecam tih noci, kada si mi obecao da ces me nauciti da hodam po mesecu,dotaknem zvezde i da svaki novi dan bude srecan.Da se budim kao da sam sisla sa meseca,da mi se zvezde smeju.Rekao si: \"Svaki strah devojcice,koji imas ove noci nestace sa prvim poljubcom sto ce doci\".I stvarno je nestao, ali samo te noci sam osetila kako je to dohvatiti zvezde,hodati po mesecu. Bila je to duga setnja po oblacima,dok smo se jurili mokrom travom na koju je rosa pala,te kapljice nove noci, budile su u meni zelju, da me te tvoje najlepse plave oci cuvaju od zla.I da me nauce da hodam po zemlji a,ne po nebu. Tada si rekao:\" A,sutra kada izadje sunce opet cemo doci na ovo brdo,tada cu ti pokazati devojcice kako se gleda u sat, tacno ces po suncu i ovom brdu znati koliko je sati\".Nije bilo tog sutrasnjeg dana,nije bilo nista od tvojih obecanja,ja sam se probudila kao i svakog jutra sto sam se budila pre.Dosli su po mene,da krenem kuci bila sam tuzna jer sam znala, da sam za tebe samo mala devojcica koju treba nauciti nekim stvarima.Odvojili su nas ja sam otisla,ti si ostao u selu, da nekoj drugoj predajes casove hodanja po mesecu,i da je naucis da gleda u sat bez sata.Ti si po meni tada bio lopov uvlacio si se u misli iz njih krao, sve sto je do tada vredelo i ubacivao sebe.Prosla sam to brdo, pogledala sunce,senku,i nisam znala da odredim koliko je sati,ali sam jasno citala poruku u telefonu: \"Slusaj mala znam cuo sam odlazis,raspust je prosao,nisam ispinio obecanje,ali cu sledeceg leta te nauciti da gledas u sat.A da hodas po mesecu i dohvatis zvezde to cu jos sutra uraditi.Vidimo se CMOKK\"! I vec sutra uvece,ti si se posvadjao sa tom tvojom guskom koju si trpeo pet godina, i posvetio si paznju devojcici da je naucis nekim stvarima.Jos sam te samo jednu noc videla,posle toga i moram da ti priznam sada, uzivala sam u setnji po mesecu,zvezde su me dodirivale, i ta tvoja dva oka plava bila su zvede, te letnje noci.\"Cekacu da izadje sunce i tada cu znati koliko ima sati,a probudicu se kao da sam setala po mesecu,dohvatila zvezde i poljubila tebe\".Osmeh i te reci su te pratile do duse sa moje kapije, ali nisam znala da ce te i te reci ispratiti,verovala sam u tebe beskrajno,ali si me ti izneverio sam si otisao da hodas po mesecu,dodirujes zvezde.Poginu si,sahranjen si na Kadijevcu,sada svakog jutra znas koliko ima sati.Ja to jos uvek nisam naucila,iako sam probala mnogo puta da sve sisteme suncevog sata primenim na to brdo.I po senkama i po oblacima i po mesecu sam shvatila koliko ima sati ali za mene i tebe.Da li ti sada jos uvek znas sta si obecao,nakon susreta u noci.Ili ti ja uzalud sada sedim ovde pokraj tebe i crtam sunceve sate,izvodim teorije sve do noci,i pisem ti price i citam ih.Kao da sam sigurna da ti to cujes. \"Slusaj decaku, sinoc sam setala po mesecu,dodirivala zvezde, trazila tebe i mesec mi se osmehnuo u snu a, ujutru sam videla koliko ima sati na ovom brdu\". Da znam mastam ali ne obecavam kao ti,pa bezim.Ma videla sam samo ovo ispred cega sedim,videla sam tvoje oci,tvoju sliku i tvoj grob, i znala sam koliko je sati ali ne po vremenu, nego za mene i tebe........ Sucev sat,kuca sada u mom srcu u mojoj glavi nema te,gde te je nekada bilo, samo vosak razliven stoji i jedna suza u oku devojcice koja uzalud na grobu sedi... probudi se...probudi se... ustani......ustani... ona te moli... nemozes... necujes... neces... doci... ove... NOCI..
Lajkuj ovaj stih:
 

Bez sna

   (upisano: 02 Dec 09, 23:50) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sedim u sobi tama se svila oko mene,dim cigre se razvio tu smo sam ja i on.I plisane mede svi zajedno nepostojim,dim je nestvaran, lutke su mrtve i ja sam mrtva.Iako pokusavam da napisem bilo sta sto nije vezano za tebe znam i sigurna sam da ce se i ova prica bez naslova na kraju pretvoriti u tebe,Ili u jedno veliko nistavilo sneg je pao, sakrio je tragove koji su nekada otkrivali moje puteve do tebe, plava ruza vise ne krasi tvoj grob. Gotovo sam sigurna da mnogo ljudi zna da je to znak,koji me vuce u zaborav ali ja nemogu zaboraviti citavu vescnost,moram se kad- tad setiti tebe,cak i onda kada sam presrecna,kao sada krivim boga sto te je uzeo, nije morao mogao ti je pomoci nije hteo.Trebalo mu je lepo,pametno bice da krasi njegov svet.Ali ti si i ovde na zemlji mnogima bio potreban,srecem tvoje drugove, skoro svi vec imaju decu,srecem i onu glupacu koja mi je ukrala bar dve godine,prokleta je mojim suzama koje su prolivene zbog tebe.Tragovi noktiju na svezoj zemlji groba ostala su,lupanje kamencica i zemlje jos me budi nocu.Padam u nesvest gubi mi se svaki trag tog ispracaja na put bez povratka,plac tvoje majke,razbijena kola,hitna pomoc,vatrogasci,sleper,i pogled vozaca slepera, njegove suze.Krv i parcici mesa razbacani po vrucem asvaltu,vatrogasceve reci ovaj je sto posto mrtav,sest sati provedene na asvaltu.U nadi da ce te izvuci zivog.Doktorev glas \"DEVOJKO NEMOZES TAMO ZABRANJEN JE ULAZ\" mrtvo iskasapljeno telo na stolu hladnog bolnockog podruma,ime na listi okacenoj o sto.Vreme smrti,beli carsav koji pada na pod, moj krik,doktorev pogled.Strah koji se siri dugim hodnkom,nasmejano lice na umrlici,mobilni koji nije dostupan,prelepe oci na slici groba,mlado lice,poznato lice, obecanja,vesti na tv,strasan udes,nezapamcen u nasem gradu,tvoje ime.IZGUBILA SAM TE. I kako mogu da kazu da sam,samo sto nema plave ruze ja zaboravila sav taj uzas,ali moram dalje.Znam da postoje andjeli verujem u to i nisam jedina koja tako misli ima nas jos,ali dve godine provedene na tvom grobu, svakog dana bezbroj prica napisanih,bezbroj reci tebi receni, nisu te digle ni price ni reci.Ostao si u toj rupi da lezis,ovo je prica bez naslova jer bi svaka rec mogla biti naslov a, ujedno je i moja poslednja prica napisana tebi.Moram da te potisnem u dubinu svog srca,i da te tu cuvam kao jedinu uspomenu koju niko nece taci.Ostaces tu gde jesi ali ja moram dalje,ne zbog sebe,ne zbog ljudi oko mene,vec zbog tebe.Naucicu da hodam po mesecu u svojim mastanjima, svaki put kada nebo bude puno zvezda dozvolicu masti da ih dotakne.Tebi za ljubav,bicu srecna imacu svoj zivot ali tebe nikada necu zaboraviti.Znam da ce jednog dana kada na to budem bila spremna biti jos jedna plava ruza na tvom grobu,sada vise nisam u stanju da ti dodjem.Plasim se da moja sreca ne narusi tvoj mir,ma gde bio gledaj me sa neba cuvaj me,i stopiraj svaku moju gresku, ako je cinim to ti je dozvoljeno.A ja cu ti sada reci slicno kao u tvojoj poruci dok si bio ziv,srescemo se nekada u nekom paralelnom svetu,tada ces me nauciti sve sto nisi stigao ovde.I tada nece biti prepreka za hod po mesecu........TO TI SADA JA OBECAVAM..................mala devojcica,ako si ikada verovao u nju. Tvoj Antonina
Lajkuj ovaj stih:
 

Voljet cu te zauvijek

   (upisano: 02 Dec 09, 23:48) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Hajde, Sandra, već tri sata se spremaš i čučiš ispred tog ogledala! Devojko, izgledaš odlično, sve je na svom mestu, pođi već jednom, taksi nas čeka već deset minuta! Nevena, inače moja najbolja drugarica mi kljucka nad glavom dok obavljam poslednje pripreme pred ogledalom. - Nevena, ne stvaraj mi još veću nervozu, gađaću te ovom bocom, evo stižem! Navlačim štiklice, zaključavam stan i ulećem u taksi (da ne pominjem da taksista već nestrpljivo gricka nokte). - Nevena, čoveče, ja se nikada u životu nisam ovoliko nervirala i nešto mi užasno kuva po stomaku, i sad bih se vratila u stan, i šta ako sve ovo propadne, i ako ne upali, i ako... - izgovorila sam u jednom dahu. Naravno, Nevena je odmah skočila: - Slušaj me dobro, idiote ženski, sad nema nazad, ideš pa makar te ja i Dejan odvukli! Nismo mi kreteni, znaš! Koliko nam je samo muke trebalo da smislimo ovaj plan i da Dejan rezerviše mesto pored tvog gospodina nedostižnog i ti sada da odustaneš, ej samo preko mene mrtve! Daj, opusti se, bre, šta ti je, sve će biti u redu, osećam. Ja ne sumnjam u tebe. - Nevena, šta ako me on i ne pogleda, a šta ako je kreten pa me žešće izblamira, a šta ako on večeras uopšte ne bude tamo? - nisam se predavala. - Ej, nisi ti glupa, nisi ni ćutljiva, snaći ćeš se, a on jedino ako je ćorav, može da te ne primeti! - Da, ali ako se pojavi sa onom devojkom, onda stvarno od toga nema ništa - mislila sam ja na sve. - E, ja mislim da to lažu, a i ako je istina i ako mu je ona devojka, onda će definitivno večeras otvoriti oči i smuvati tebe i kraj! Opet sam morala da ućutim, mada sam zamolila Boga da sve večeras bude u redu. A evo o čemu je reč: ja sam mnogo, ali baš mnogo, zaljubljena u jednog opasno lepog i opasno popularnog dečka koga ću, da bih zadržala njegovu privatnost u ovoj priči obeležiti slovom P. Znači, P. je uobražen, prelep, i sve što prati jednog popularnog dečka a ja sam, znate, blago rečeno, otkinula za njim. Svojoj najboljoj drugarici Neveni i njenom takođe popularnom dečku Dejanu mesecima sam sedela na glavi i pričala i pričala... sve dok mi jednog dana nije pala na pamet divna misao kako da upoznam dotičnog! Ha! A ta moja ideja se sastojala iz toga da mu svakoga dana ostavljam poruke na autu i to ispisane karminom! Kakva sam pametnica! Naravno da se Dejan i Nevena nisu složili sa tim, pa smo prešli na plan B u kome je trebalo samo da se namontirana od glave do pete sa Nevenom pojavim u \"Sovi\" i da se smeškam (!). Dejan je saznao od P-a, onako nenametljivo da li će biti u \"Sovi\" večeras, pošto se oni znaju i kao slučajno imaćemo mesto pored njega i kao slučajno Dejan će nas upoznati i posle je sve na meni (jaoooj!). Moj san je počeo da se ostvaruje! I tako, evo nas ispred \"Sove\", Dejan nas čeka i pomalo nestrpljivo dodaje: - Već sam pomislio da si odustala, ha, ha, taman bi ti to trebalo! - Deki, bre, ne staj mi na muku molim te, vidiš da ne znam gde se nalazim - stvarno mi je bilo frka i dok sam trepnula, sedela sam, pila svoj omiljeni vermut i čekala. Bilo mi je frka ali sam polako počela da se opuštam i da merkam druge frajere, đuskajući sa Nevenom. I onda sam ga ugledala. Bio je na dva metra od mene (bez devojke), tako prelep i za mene tako nestvaran, tako nedostižan... Možda je naš susret očima trajao jedan delić sekunda, ali me je tako opekao da ja nisam mogla da sklonim pogled sa njegovih očiju i lica. Zato me i nije začudilo kada je u pauzi mog đuskanja došao za naš sto. Tada smo se i upoznali. Ne mogu vam reći kako sam se osećala, ne zato što se ne sećam, već zato što to ne mogu opisati rečima. Ipak sam, na svoje iznenađenje, to prihvatila bez straha. Moj san je počeo da se ostvaruje! Te večeri je bio tako pričljiv, opušten i običan a ja opči-njena njime nisam ni primetila da je vreme da pođem kući. Pozdravila sam se sa njima, potajno se nadajući da će P. poći za mnom. I baš kada sam ulazila u taksi, čula sam: - Izvinite, gospodine, ali večeras ću vam uzeti posao! Namera mi je da ovu mladu damu odvedem na mesto gde ću u tišini gledati zvezde u njenim očima, jer na nebu ih nema a meni su tako potrebne. A i složićete se sa mnom da zvezde na nebu nisu ni približno tako lepe i sjajne kao ove u njenim očima. Taksista se nasmešio a ja sam izgubljeno i zbunjeno gledala čas u jednog čas u drugog kapirajući polako šta se dešava. Otvorio je vrata i pružio mi ruku. Onog trenutka kada sam je dodirnula, kada se moja malena šaka našla u njegovoj ogromnoj, znala sam da više neću moći bez njega i da će mi mnogo značiti. Sela sam u njegov auto i krenuli smo... nekud, ne znam ni ja kud... Tamo gde je na miru mogao da gleda zvezde u mojim očima. ]utala sam jer me je bio strah da ću rečima pokvariti taj magični trenutak a to nikako nisam želela. Prvi je on progovorio: - Smem li da ti posvetim jednu pesmu? - Ne vidim razlog zašto ne bi smeo - onda sam začula Darka Rundeka i: \" Tražio sam na vrhu planine anđele visine da mi kažu ime, tražio sam na obali mora odavno zaboravljenu tajnu plime... a pogledaj šta sam našao, prevrćući raj i pakao divlje kose, tamna oka dva, cvet bez korena, ples je sve što zna... O, ko te k meni poslao da mi anđelima kvariš posao...\" - Sviđaš mi se, znaš. Dugo me nijedna nije tako privukla kao ti. Malena, šta to nosiš u sebi, šta to imaš u očima? Nisam mogla da verujem da sam sa njim i da mi sve to priča. Bojala sam se da se ne probudim iz tog tako lepog sna i shvatim da sve ovo nije istina. Skupila sam snage i sve mu priznala. I da sam već dugo zaljubljena u njega, i da sam tek sada kada sam ga upoznala shvatila da to nije moja trenutna zaluđenost, da se bojim sebe, njega i ove večeri. Stavio mi je prst na usne i rekao: - Malena, ćuti. Ja sam tu i nigde neću pobeći od tebe, obećavam ti to. Hoćeš li biti moja devojka? Mogu li da te poljubim? Polako mi se približio i lagano, kao lahor, dotakao moje usne. Ljubio me je tu noć tako željno, tako nežno, tako lepo... Vreme je letelo i ja sam opet morala kući, bilo je kasno. Odvezao me je do stana i ugasio motor. - Malena, bilo mi je mnogo lepo sa tobom. Pošto si sada moja devojka, daćeš mi svoj broj telefona! Ne mogu ja svoju devojku da tražim po gradu a, uostalom, ko će te probuditi ujutru?! Bio je tako sladak da sam ga privukla k sebi i još jednom poljubila. - Mala, ako misliš da odeš kući, nemoj me više tako ljubiti. - Uf, to će ići malo teže - rekla sam, ali ako ne misliš da te ljubim, brzo piši moj broj i gubi se odavde. Zapisao je moj broj, još jednom me poljubio za laku noć, sačekao da uđem u zgradu i izgubio se u noći. Bio je tako lud, lep i samo moj! Čim sam ušla u stan, pozvala sam Nevenu i dva sata joj pričala o njemu. Strpljivo me je slušala, radovala se sa mnom i savetovala me je iskreno i drugarski. - Saki, pazi sada šta radiš. Devojko, najbolji frajer u Beogradu je tvoj, ribe će poludeti, ha ha ha, sve! Ali ti, pamet u glavu, nemoj da praviš gluposti, razumi ga i pre svakog tvog koraka razgovaraj sa njim. Ne dozvoli da ti nekakva glupost pokvari tu vezu. Mislim da se baš upecao! \"Ajde sada, lepo spavaj i ne zamaraj se glupostima, sigurna sam da će te pozvati ujutru. Tu sam sa Nevenom prekinula vezu, ali i pored njenih reči ohrabrenja, ipak sam sumnjala u njega. Nisam mogla da poverujem da se moj san ostvario tako lako a još više nisam mogla da poverujem da sam ja njegova devojka i baš zato sam se bojala da me neće pozvati. Ubedila sam sebe da nekako zaspim i da treba da budem zadovoljna onim što što se desilo jer jedno veče sa njim - i to je nešto. Ustala sam iz kreveta da zaključam vrata od stana kada sam čula da mi je stigla poruka. Uzela sam telefon. Pisalo je: \"Princezo, mislim na tebe! Mala, šta si mi ovo uradila? Nema veze, spavaj, pričaćemo ujutru, tada ću ti sve reći. Laku noć, medo.\" Nisam mu ništa odgovorila jer nisam znala šta da mu napišem, ali sam zato odmah zaspala. Ujutru me je probudio telefonom: - Dobro jutro, da li se moja devojka probudila? - Dobro, bre, pa što me budiš, koliko ima sati? Ako nisi znao da tvoja devojka ima spavaću bolest, sad znaš! - dreknula sam onako sanjiva jer ja stvarno ne volim da me bude ujutru. - Ej, princezo, pa što se odmah ljutiš, samo sam hteo da te zamolim da mi kažeš broj stana da te ne čekam ispred zgrade dok se spremaš. Pogledaj kako je lepo vreme, vodim te na moje omiljeno mesto! - Izvini, ja sam malo nervozna kada se probudim. Dvanaestica, penji se - i nisam stigla ni da ustanem iz kreveta, već je kucao na vratima. Onako naduvena od spavanja, otvorila sam vrata, a on me je dočekao osmehom i rečima: - Lepa si i tako natečena od spavanja i zato ćeš dobiti najslađi poljubac. Poljubio me je tako da mi se zavrtelo u glavi. - Medo, a kako bi bilo da ja uđem, da se ne ljubimo u hodniku zbog komšija! Nasmejala sam se. - Uđi, naravno, mada mene komšije ne znaju a i ne interesuju me, jedino zbog tvoje bezbednosti od komšinica, ha, ha. Dušo, dok se ja umijem i obučem, stavi kafu i sipaj sokić iz frižidera. - Da, draga! Ha, naučiću i kafu pored tebe da kuvam! Tada me je prvi put tako nazvao i od tada sam bila njegova draga, njegova malena i njegov meda. Od tada me je budio svakog dana telefonom ili je dolazio kod mene. Imao je rezervni ključ od mog stana i često me je čekao sa fakulteta a ja nisam imala pojma da je u stanu. Volela sam ta njegova iznenađenja. Stalno smo bili zajedno, naravno, kada su i meni i njemu obaveze to dozvoljavale, a kada nismo bili zajedno, dopisivali smo se i zvali. Počeo je da me čeka ispred fakulteta. Nisam se obazirala na poglede i šaptanja drugih devojaka i koleginica koje su jedva dočekale da me ispituju o njemu a one koje me nisu podnosile - postale su moje \"najbolje drugarice\". Ja sam ćutala, o njemu ništa nisam pričala, ponašala sam se kao i da tada, sasvim normalno. Nismo se krili, šetali smo zajedno i izlazili na javna mesta, ali smo ipak vodili računa jer ja nisam želela da se pojavim u žutoj štampi. To je poštovao. Tada, kada me je sačekao ispred fakulteta, shvatila sam da je naša veza malo ozbiljnija. U jednom našem razgovoru, zamolio me je da verujem samo njemu, da ne čitam novine jer se tu provlače svakakve neistine. Imali smo takav dogovor, i pridržavali smo se toga. Nisu me interesovale priče jer sam ga volela i verovala mu. Svaki trenutak sa njim bio je divan, prelep i svaki mi se urezao u pamćenje. Voleo me je, znam to. Osećala sam to a i on je znao da ja njega volim. Ta ljubav se osećala svakim našim pogledom, svakim našim osmehom, dodirom, poljupcem... Puno smo se vezali i samo nam je to bilo važno. Bila sam srećna kraj njega kao što nikada u životu nisam bila, ni pre a ni posle njega. Znao je to. Znao je da mi je sve. Volela sam njegova luda iznenađenja. Donosio mi je plave ruže, medvediće, čokoladice. Bio je tako lud, lep i samo moj. U mojim oČima viŠe nema zvezda Zabavljali smo se već pet meseci i približavala se Nova godina, 2003. Dogovorili smo se sa Nenom i Dejanom da je proslavimo zajedno, negde gde nas niko neće znati i gde nam niko neće smetati. I otišla sam, ali bez njega. Sama. Raskinuli smo a da ne znam ni ko je kriv za to. Ni ja, ni on. Neko drugi, neko ko nas nije voleo, ko nas nije znao, ko nam nije dozvolio da se volimo. Nismo raskinuli mi, raskinuli su ljudi. Nisam mogla da slušam, nisam mogla da gledam a da ćutim, i prekinuli smo. Tako tiho. Samo me je saslušao, rekao mi je: - Obećala si, malena, obećala si da ćeš mi verovati. Zašto dozvoljavaš, malena da nam oni koji i ne znaju šta imamo, to sruše. Malena, upamti da te volim i da ćeš uvek biti posebna u mom srcu, jedina, i da si ti tako htela... Polako je izašao iz stana a ja sam ostala da plačem. Plakala sam bez stida i srama, želela sam da isplačem sve suze, da me ništa više u životu ne boli kao prvo jutro, kao prvi dan bez njega. Ja sam razumela njega, ali on nije razumeo mene. Sve je bolelo, svaka pesma, svaka ulica, svaka stvarčica u mom stanu. Nisu vredeli ni Nenini i Dekijevi pozivi i molbe da ga pozovem i da nastavimo. Znala sam da to ne bi vredelo, ne bi moglo da se nastavi jer ni ja ni on nismo očekivali da će se ovako završiti. Ne bi imalo svrhe. Živela sam samo za sećanja, spavala sam u njegovoj košulji, mirisala njegove stvari koje su ostale u mom stanu. Sve je podsećalo na njega. Nova godina je bila sve bliža i ja sam ipak odlučila na Nenin nagovor da krenem sa njima. U avionu mesto do mene, rezervisano za njega a sedi neko drugi. U hotelu, moj krevet, veliki a prazan. šetala sam ulicama tog malog ostrva tražeći visoku figuru, sedela na plaži po nekoliko sati, sama i izgubljena, tražeći ga u morskom beskraju, tražeći taj pogled u dubinama mora... Lutala... I nisam ga našla. Nisam ga ponovo imala. Bio je tuđ, možda sam, možda izgubljen. Vratili smo se u Beograd. Nisam se osećala bolje ali sam postala svesna da dalje moram bez njega. U stanu sam tog dana zatekla vraćene moje stvari, osim jedne majice sa medom koju je on najviše voleo, odneo je sve svoje stvari. Na mom stočiću stajao je buket ruža i poruka: \"Malena, izvini, nisam mogao da sačekam da dođeš, video bih te a to bi mnogo bolelo i mene i tebe. Bolje je ovako. Uzeo sam ti medvedića. Želim ti da budeš srećna, ako je neko zaslužio, to si ti i, molim te, nemoj da izgubiš tvoje zvezde iz okica. Izvini ako sam te nekada nekako povredio jer nikada to nisam želeo, osećala si to, ljubavi. Možda nisam imao prava da ovako postupim ali sam morao. Znaš, po prvi put osećam svoju slabost i ne dozvoli bar ti da budeš ovakva kao ja. Čuvaj se, malena!! Volim te! P.\" Tada sam uradila pametnu stvar. Spakovala sam svoje stvari, javila se Neveni, pozvala taksi i sa suzama umesto zvezda napustila naše ulice, naša mesta. Vratila sam se u svoj mali grad gde sam i sada. Radim kao novinar i znam da, ako nekada budem u situaciji da radim neki intervju sa njim, neću moći, jer neću imati snage da pogledam to lice, te usne koje sam ljubila i zvala svojim. Viđam ga, ponekad, kada odem u Beograd, viđam ga i na naslovnim stranama novina, pišu svašta, ali ja ne znam u šta da verujem. To je sada i nebitno... Više ništa nije bitno sada kada nije moj. Ostalo je nešto u mom srcu čega ne želim da se odreknem, ostalo je puno toga u mom sećanju što ne želim da zaboravim. Ne mogu. U mom oku nema zvezda iako znam da on to ne bi voleo da vidi. Sada u njima postoji samo neka praznina, tuga i pokoja suza kada pročitam njegovu poruku, kada prelistam spomenare ili kada osetim zimu u srcu. Proleće je, sve se budi. Samo moje srce još spava i sanja. Zalutalo je izgubivši povratnu kartu u nekom stanu na Slaviji, u nepostojećoj našoj ulici, jednog za nas nepostojećeg grada. Ja sam sama, samo me po danu prati jedna senka, a noću iz tame izranja jedan osmeh, jedan pogled koji me bodri da nastavim dalje i budem srećna. A možda i neke druge Nove godine čekaju na nas. Znala sam - boleće... ...Kada te godine zasite lutanjima, kada ti kapci postanu teški a ruke umorne i željne zagrljaja, vrati se u staru ulicu, ispod krošnje starog hrasta pronađi urezana dva imena, pronađi jednu plavu ružu, dve izgubljene zvezde i mene sa prikrivenom starom čežnjom u srcu. Čekam jer \"sreća je lepa samo dok se čeka\".
Lajkuj ovaj stih:
 

Zeleo si......Iva,Leonora i Antonina

   (upisano: 02 Dec 09, 23:46) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zeleo si....da brzo prodje godine i da ti rodim tri cerke cak si i imena unapred smislio.Rekao si neka bude Iva,Leonora i Antonina.A dotle cu tebe zvati Antonina.Jednog dana si mi rekao i da treba da se prekrstim u ime Antonina,jer te je strah da to ne budu dve cerke i sin.Kako smo se jedne veceri smejali kada sam ja rekla da ja imam osecaj da cu to da budu tri sina i sta ce da im damo zenska imena.Ima o si odgovor za sve zeleo si da ako nista usvojis tri cerke da se zovu Iva,leonora,Antonina.E,sreco moja otisao si zauvek sa ne ostvarenom zeljom.Ni Ive,Leonore ni Antonine nije bilo.Kasno si ukocio,prekasno video sleper,zalepio si se za njega i na ulici ostavio sve nase snove i zelje uzalud sam pokusavala da se bar pravim da si tu.Koristila sam ta imena u pricama koje smo zajedno pisali na tvom grobu,cini mi se da si se uvek slagao sa potpisom Tvoja Antonina,Leonora,u svoj mail sam stavila oba imena i dan danas ih koristim.Posle sedam godina cekanja da se vratis,plakanja i trazenja tebe na svakom liku na ulici .Morala sam da pocnem da gradim svoj ziot,udala sam se,ali sam u crkvi molila tebe i boga da mi oprosti te.Kada je svestenik pitao \"Da li ima neko ko se protivi braku\"Cekala sam tebe da se pojavis,ali nisi dosao.A napitanje \"Da li sam obecana nekom drugom\"Rekla sam ne,a suze nisam mogla da sakrijem.Proslo je neko vreme i ja sam otisla da se poradjam moj muz je uzasno zeleo sina,a ja u sebi sam ponavljala mora da bude devojcica,jer ti me gledas sa neba.I rodila sam prelepu devojcicu,sa plavim ocima sreco moja,nisam mogla da joj dam ni jedno ime od nasih planiranih.Jer se tata nije slagao sa tim,on je zeleo Katarina.Ali ja je zovem i Iva i Leonora a Antonina cuvam za sebe.Oprosti mi sto nisam uspela da ti bar ovako ispunim zelju nisu dali drugi.Ali za nas dvoje ovo je nasa IvaLeonora:)Ponekad je vidim kako se u snu smeje,i znam da si joj to ti dosao da je cuvas.Ona je sada svrha mog zivota,a ti samo tako nastavi da me gledas i neka bude i druga devojcica .A za trecu ipak cu ja da zadrzim ime Antonina.Previse bi mi bilo u ovakvim okolnostima kada ti nisi tu.
Lajkuj ovaj stih:
 

Bezimena

   (upisano: 02 Dec 09, 21:53) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Emotivna sam i poprilično kompliciram i netko mi je rekao da se tako nikad prema muškarcu ponašati ne smije, naravno ako ga želiš zadržati, ali unatoč tome želim ti pisati jer mislim da smo ili barem da smo nekad bili iznad svega, sjećam se da smo bili jedno, stvarno jedno smo bili, nije bila laž, nisam glumila ništa, gledala sam te u tvoje prekrasne, tople oči koje su kraj mene bile i ostale i tvoja sam bila do zauvijek. Nisam nikad trebala mjeriti što, kad, kako, uvijek smo se razumjeli, točno si znao kad sam tužna i kad sam sretna, osjećao si kad možeš biti grub, a kad mi nježnosti treba. Znao si bez obzira na sve kako se u svakoj minuti prema meni ponašati trebaš i voljela sam te uz tisuću problema i još više boli, voljela sam te najviše koliko sam znala. Voljela sam te onako kako si me ti učio, onako kako to stvarno treba biti i sumnje nikad u to naše nebo nije bilo. Zašto toga više nema? Ne razumijem. Nikad nikog tako nisam voljela, nikad prije to sve osjetila nisam, nikad s vremenom nisam osjećala sve veću povezanost, sve veću ljubav, do kraja života s tobom sam biti htjela. Još teže mi je dok ovo pišem što ne znam da li me shvaćaš, znam da nekad prije proživio bi samnom i jednu točku ili zarez dok sad se pitam da li ćeš se opće potruditi ovo pročitati. Gdje si Pile? Sve što nam je važno bilo pospremio si u podrum, odlučio biti netko drugi, jedan od onih o kojima smo mnogo puta znali pričati, o ljudima koji žive samo na površini, a ustvari su ne važni. Ne vjerujem da si me prestao voljeti, mislim samo da si odlučio da me voljeti više nećeš, mislim da si dobro razmislio o cijeloj svojoj situaciji, sve stavio na vagu i donio racionalno rješenje, odabrao ono što gradiš već godinama, odlučio prevariti vlastito srce, odlučio naših 11. godine PRIJATELJSTVA i neke ljubavi baciti u vjetar, odlučio proglasiti me ne važnom. Dobro je za tebe što možeš takvu odluku donjeti, što se s njom možeš nositi. Meni nekako teško pada jer iako smo uvijek prekidali i nešto izvodili ljubav PRIJATELJSTVO i povezanost stajala je na kako sam mislila čvrstim temeljima koji su se srušili onog dana kada se…..,. kad su mi suze padale niz lice sa svakom tvojom riječi jer slutila sam što će se desiti i kad nisam mogla vjerovati da si zbogom tako hladno mogao reći. Sve što se događalo nakon toga su ustvari nekakve sjene i želja za povratkom u prošlo vrijeme. Nije moguće pa stojimo, gledamo u zemlju, okrenuti smo sebi, ne vidimo se, ni ne čujemo se. Znamo. Znamo što nam treba, što nas spasiti može, ali to se ne uklapa u tvoju koncepciju budućnosti pa se ti distanciraš sve dalje, a ja patim još više. Ne shvaćam ni zašto imaš potrebu mi lagati? Kao da sam neka glupača, kao da se samnom ne može razgovarati, kao da ništa ne mogu shvatiti, a unatoč svemu shvaćam i jako boli. Želim vratiti bliskost i povjerenje, želim da sve loše nestane, želim tebe grliti. Pile moje zar ti ne nedostaje onaj jak i čvrst, a opet nježan zagrljaj kad widiš me, zar ti ne nedostaje da me primiš za ruku, zar ti ne nedostaje naš duboki pogled? Zar se više ničega ne bojiš? Zar te nije strah neke više sile? Nekako se drastično u ovo vrijeme osjećam, psihički sam umorna od nas, od ljubavi prema tebi i gle već sam ti cijelu stranicu ispisala dok ja od tebe nisam ni jednu riječ primila, znaš da su ti oduvijek izlike bile nešto iz prošlosti, nešto što ustvari nikad nije ni bitno bilo, pretjerujem... da valjda, ili ipak ne pošto stvarno tako osjećam ili mislim, nisam baš previše u ništa sigurna. Ja ti ovako gledam na našu stvar. Imam tri opcije, govorim sad samo o sebi: podredim se do kraja tebi, budem sve što želiš i vratimo se u naš svijet glumim hladnoću, nezainteresiranost i tu smo, ali ustvari nas nema pobjegnem od tebe zauvijek Prvo mi je najdraže jer jedino sa tobom želim biti, ali nosi se sa svim što želim jer se sve u meni slomilo., a i činjenica da si ti sagradio svoje visoke zidove da više ne da se želiš vratiti u naš svijet, nego ga više ni vidjeti ne želiš. Za drugo ustvari samo odgađam odluku između prvog i trećeg, a treće je ono čemu malo pa opet malo nešto izjavljujem i težim, ali nekako baš i ne uspijevam, ljubav me stalno vraća. Ti si moja najveća slabost i stavila sam te na prvo mjesto makar nikad to tražio nisi, ali sam zato ja očekivala to isto od tebe što doživjela nisam i to me konstantno vraća u kaos jer teško mi je prihvatiti da nakon svega lijepoga i svega ružnoga što sam mislila da se događa s razlogom događa se meni da osoba za koju bi život dala, osoba za koju sam preživjela bolest samo da bi bila s njom, stavlja me u neku glupu rezervu, slažeš si svoj život kao da ga ja ni ne zaslužujem i mrvice mi daješ, čekaš da vidiš koliko su tvoji osjećaji jaki i vrijeme moje uzimaš da bi ih oslabio da bi me bez svoje patnje ostavio. Pobunio bi se sad na ove moje riječi, ali mislim da u samoj suštini to točno tako stoji. Znaš me Pile moje, nikad nikom tepala nisam, nikad toliko analizirala, pisala, ponavljala se hiljadu puta, pokušavala naći nešto kako ja to volim reći opipljivo da se mogu primiti. Znaš cijelu priču moju, cijeli život, sve probleme i uvijek sam jaka bila, osjećam se sada kao da sam čekala cijelo vrijeme tebe i kad sam te našla slomila sam se, dala sam ti svoje srce i bez tebe postojati više ne mogu, ti si moja snaga i moj život, bez tebe venem i nestat ću. Ne pišem ti ovo da ti nešto predbacim, pišem jer kad pričamo pričamo stvari o kojima ne želim pričati, pričamo ono što ne želim čuti, pričamo kao da se ne poznajemo, pričamo kao da se ne volimo, a to je suprotno od onoga što želim reći jer cijeloga sam te prihvatila kakav jesi i nema mi slađeg kad se na neku glupost naljutiš i kad se duriš i kad kod mene tražiš krive komentare, joj pile moje volim i obožavam sve tvoje vrline i mane. DusHaa mojaaaa….. Vidiš vraćam se?! Sve znam, a opet stalno se nadam da ćeš ti biti i početak i kraj. Zbog toga opet ću se maknuti od tebe, pišem i ne vjerujem, ali ipak hoću, moram jer koliko god teško bude još teže mi padaju tvoje hladne riječi, tvoja distanca, tišina između nas koja govori tisuću riječi, a povezane su s njom, mene nema.
Lajkuj ovaj stih:
 

Ja sam zauvijek njegova,a on zauvijek njen...

   (upisano: 02 Dec 09, 21:52) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ponovo se vracam pisanju,ne znam zasto,ali osjecam se bolje ,osjecam se rastereceno ako rijeci prebacim na papir.....Ljubavi moja,citaj moje rijeci pazljivo,nemoj preskakati redove,jer zelim ti reci nesto vazno..zelim se prisjetiti svih trenutaka koje smo proveli zajedno..zelim se prisjetiti svih svadja,svih gluposti koje sam radila zbog tebe i ti zbog mene..zelim se prisjetiti one tri neprocijenjive godine,mira,spokoja,ljubavi,srece.. da samo su bile tri godine svega toga,a poslije je krenulo sve naopako,..osjetila sam da je postojala neka koja je izbrisala svu ljubav iz tebe..koja je dosla i zauzela moje mjesto,koja mi te uzela.. Upoznali smo se tako smijesno..sestra me nagovorila da dodjemo u neki kafic u koji je ona usla jednom i svidjelo joj se..i kada smo sjele..usao je dobar frajer.. crne oci,crna kosa,blistav osmijeh.atletske gradje... prelijep,prezgodan..dok te moj pogled pratio,nesvjesno sam izvalila recenicu:Uh,ko je ovaj jest dobar!! U istom trenutku se muzika ugasila i culi su me svi,cijeli kafic a i ti..I tu pocinje nasa ljubav.. Pocela sam stalno dolaziti u taj kafic..dok nismo izasli,a kada si me poljubio i zamolio me da budem samo tvoja,mogla sam umrijet od srece... Sve je bilo prelijepo,predivno,dok moji nisu saznali za tu vezu,onda su mi te zabranili... A ja sam sve moguce radila da im dokazem da nisi takav kakvim te cijeli grad predstavlja,ali bezuspjesno.. Svi su te smatrali bitangom,huliganom.. A tebi se to svidjalo,svidjalo ti se i to sto te niko nije volio ni podnosio,sto su te svi zaobilazili u punom luku,jer si znao za sitnicu planuti i napraviti opci skandal,znao si se potuci sam protiv petorice.. znao si me navecer zvati i reci da si istukao nekog samo zbog toga sto si cuo da je o mene nesto ruzno rekao.. Nikada necu zaboraviti onaj dan,kada sam te zvala a ti bio nedostupan i onda sam izasla na kafu sa prijateljicama,nije te bilo na uobicajnom mjestu,ponovo sam te pokusala nazvati ali bezuspjesno.. Kada je konobar dosao da nas usluzi pitao me : „Jeli istina?“ Ja sam stala blijedog lica i pitala sta ?? Ne razumijem,ne kontam..jeli istina sta?? Konobar poblijedi ,kaze: „Pa ti nista ne znas!“ O Boze moj sta ja to ne znam.. daj pricaj,reci mi da znam... Blijedog lica me pitao jesam li se cula sa tobom.. rekla sam da nisam,nakon duge njegove sutnje i mog preklinjanja da mi kaze sta se desilo,odgovorio mi je :“Pa on je u zatvoru,priveden je sinoc ovdje u kaficu..“ Sve mi se okrenulo..mislim da sam se mogla onesvjestiti u tom trenutku..nestalo mi je zraka,magla mi se spustila pred oci,nijednu rijec nisam mogla izustiti.. jedva sam skupila snage, ustala i otisla kuci,,, Zvala sam tvoju sestru,ali i ona je bila nedostupna.. Nisam znala sta da radim... Zvala sam i zvala..ali uzalud..Taj kosmar je trajao par dana,dok sam samo sjedila u sobi i plakala, moji su se pitali sta se to desava sa mnom.. Trzala sam se na svaki sum,na svaki poziv,na svaku poruku.. Trzala se i nadala da si to ti.. Jedno jutro dok me mama molila da dodjem na dorucak zazvonio mi je mobitel.. Kada sam vidjela da si to ti,osmijeh mi se vratio na lice.. Rekao si da si izasao i da me hitno moras vidjeti..Samo sam onako u trenerci i duxu proletila pored zbunjene mame ,koja nije shvatala tu moju naglu promjenu raspolozenja,samo sam joj dobacila sa vrata: „Idem vani,ne znam kada cu doci!“.. Mislim da je i ona shvatila,zato me toliko stitila pred tatom,kada je znala da sam s tobom,tati je govorila da je prijateljica dosla po mene,i da ja nemam nista vise s tobom jer si nasao drugu djevojku.. Kada sam te vidjela kako stojis blijedog lica sa podocnjacima ali osmijehom na usnama suze su padale,ali suze radosnice.. Nisam mogla vjerovati da se taj kosmar zavrsio...Stajali smo dugo tako zagrljeni ne osvrcuci se oko sebe.. Zeljeli smo da vrijeme stane i da tako ostanemo zauvijek... ..Sjecam se,kada sam otisla na more,ali bez tebe.. skakutao si pored autobusa i vikao: „Volim te,Sara,volim te...“ dok sam ja sa suzama u ocima te posmatrala neki deda i nena su komentarisali tvoje rijeci... Doslo mi je da ustanem ,stanem ispred njih i kazem im : „Sta je misevi,vi nikada niste voljeli!! A???“-ali nisam... Mislim da sam vise vremena provela u redu ispred poste nego na plazi... Zvala sam te svaki sat vremena i slala razglednice.. i porukice.. Kada je napokon proslo tih 15 dana na moru,ponovo sam bila u tvom zagrljaju opijena tvojim poljupcima koji su bili i zrak i hrana za mene.. Kada bih imala ispit,tjerao me da idem kuci uciti,a onda me zvao da cujes sta ucim i jesam li naucila...uporno sam ti ponavljala da prekines jer ce ti doci dobar racun za telefon,ali nisi se osvrtao na to.. Vec si zelio da znas sta ucim i jesam li naucila...A kada bih cekala rezultate,bio si sa mnom i nestrpljivo ocekivao .. Kao da je to tvoj ispit bio.. Zivjeli smo jedno za drugo. Znao si me navecer nazvati u pola noci,i reci mi samo da izadjem na prozor da me vidis..ili da mi cujes glas..Za 8.mart si poslao mojoj mami cvijece u radnju po svom drugu koji joj je sapnuo na uho da je od tebe..moja mama se zbunila i samo nasmijala,,tada je znala da si ozbiljan sa mnom..Kupovao mi milion stvari,poklona.. Nije bilo stvarcice koja mi se svidjela a da nije bila moja.. Upoznala sam i tvoju mamu u cvjecari kada smo isli da mi kupis cvijece.. A jednog dana si ponovo nestao bez traga,nije te bilo mjesec dana,bio si stalno nedostupan,a ja sam izgubila volju za zivotom.. Bila sam uplasena za tebe,a onda si se napokon pojavio.. Nikada me nisi htio reci gdje si bio,sta si radio,zasto si nestao,.. Samo si mi rekao da si zelio smiriti misli,a onda ponavljao da zelis ostati sa mnom bez obzira na sve.. Cesto sam razmisljala sta je to „sve“... Ali nikada dovoljno hrabrosti da te pitam ili da otkrijem sta je to sve.. A onda je moj tata ponovo saznao da smo u vezi.. pokusavala sam mu objasniti da si mi samo prijatelj,ali ne.. bezuspjesno..zabranio mi je milion stvari,cak i izlaske... znala sam sa mamom satima sjediti i pricati joj kako nam je lijepo,a ona mi davala svoj mobitel samo da ti se javim,a kada bi poruku dobila od tebe bila bih presretna.. Znala sam navecer bjezati iz kuce,samo da te vidim,a nekad mi je i mama u tome pomagala... Sakrivala me i pomagala mi koliko je mogla... A onda je vec nekako uvjerila tatu da ja nemam nista sa tobom.. i onda sam ponovo bila slobodna.. nismo se vise vidjali po javnosti..vec u tvom stanu,u pola noci sam izlazila kroz prozor.. I sve je bilo prelijepo... dok jednog dana nisi mi rekao da ti bivsa ponovo salje poruke.. Nisam se osvrtala na sve to...mislila sam da je to proslost za tebe,, Kada sam prosla pored tebe u gradu,upitao si me gdje cu,odgovorila sam da idem kuci.. i da,stvarno sam trebala kuci,, nakon cega me mama nazvala i rekla da odem do supermarketa i kupim neke stvari... Otisla sam,a kada sam se vracala,na terasi jednog kafica sjedio si s njom.. Magla mi se spustila pred oci,nisam mogla vjerovati svojim ocima...nisam zeljela vjerovati..zeljela sam samo da se probudim iz tog sna koji mi je donio tugu i bol.. nakon toga mirno smo se razisli,,nisam zeljela ni da znam zasto si to uradio,jer sam imala osjecaj da ce me tako manje boljeti.. onda je pocela mracna strana mog zivota.. Ponovo si nestao,a kada si se nakon godinu dana pojavio,nisi bio sam.. bio si sa njom... A nakon nekoliko dana saznala sam da si se vratio jer se namjeravas ozeniti.. Sok za sokom!! Nisam mogla vjerovati,zeljela sam nestati sa lica zemlje.. Zeljela sam unistiti do kraja svoj zivot .. Zeljela sam umrijeti.. A onda ponovo vijest.. Za manje od mjesec dana postat ces tata... Nisam te nikako vidjela,nisam smjela ,bojala sam se svoje reakcije,bojala sam se sebe.. Nisam zeljela da te vidim.. Jer ne bih prezivjela to... I da osvanuo je i taj dan, kisa je padala kao luda,ne znam kada je zadnji put onako padala...Vrijeme je sumorno,sivo,tuzno.... Sve je tuzno..kao da je svijet htio stati za koju minutu,ali neko je taj dan bio sretan...taj neko si ti..21,6 ces joj zauvijek reci \"Da\"..ono DA koje ljudi govore kad misle da ce ih samo smrt rastaviti...boli me..jer se zenis TI...onaj kojeg sam toliko dugo,toliko nevino i cisto voljela,ti koji si mi bio sve na ovome svijetu....Iako sam mislila da sam te preboljela,iako sam mislila da si za mene samo \"mrlja iz proslosti\",sada znam da ces uvijek i zauvijek biti neko zbog koga su pale prve suze ljubavi,uvijek ces biti neko zbog koga sam izdala roditelje,prijatelje i sve sto mi je ikada bilo sveto...uvijek ces biti moja prva ljubav. Uz tebe sam shvatila da zelje mogu ostati neostvarene,uz tebe sam naucila kako boli kad ruke grle drugoga a misle na tebe...Da,bio si onaj zbog kojeg sam shvatila sva lica ljubavi...Sada nakon svega,nakon tebe,jaca sam,gledam drugacije na ljubav,drugacije pokazujem osjecaje i drugacije pustam ljude da udju u moj zivot! Mozda si me naucio pameti....svejedno...vise nije toliko vazno.... Sada me srce pocinje boljeti,sa one strane na kojoj si zivio dugi niz godina,sa one strane gdje spremamo sve one ljude koje ne zelimo da ih zaborav proguta...Tuzna sam i sve ovo me uzasno boli....gledam sve one slike,slusam sve one pjesme...pijem ono pice koje smo uvijek zajedno eksirali ukrstenih ruku....Pustam sva sjecanja da dodju kao zli duhovi,i da me jos samo danas zbog tebe odvuku do dna....Jos samo danas cu pustiti nekoliko suza......Dosle su mi prijateljice,tjeraju me da gledamo komediju,da se smijem...ne zelim da im kazem zasto sam tako tuzna,ali znaju....ne spominju temu svadbe,ali je toliko prisutna u zraku.... Necu da mi kazu da sam jadna...jer nisam,nisam jadna...zivot tek ceka da ga iskoristim,ljubav tek ceka da ju isprobam.... Dva crna oka sada stoje ispred maticara,zamisljam kako izgledas lijepo u bijelom odijelu.....Sada ce te upitati: \"Dali ti …... uzimas .......... za svoju zenu?\" odgovaras \"DA\"...... Dobro je,zavrsilo je...sada samo jos moram napraviti ono zbog cega sam i počela pisati ovo..sada ti još samo moram cestitati.... Mogu li? Mogu,uvijek sam bila jaca od tebe..to sam dokazala...jos jednom cu... “Ploveci olujnim morem zivota kao dva odvezana jedrenjaka,gubeci se u valovima i prizeljkujuci obale,naletjeli ste jedno na drugo...jedno u drugome pronasli sigurne luke...neka tako bude zauvijek,neka vas nikada niko i nista ne rastavi.Vjerujete samo sebi,svojim osjecanjima...neka svaki vas dan na zajednickom putu bude osvijetljen suncem,i neka vasa svaka zajednicka minuta bude ispunjena ljubavlju,postovanjem i razumijevanjem...od srca,kao i uvijek sto sam ti zeljela tako zelim i sada...najsretniji brak,najljepsi zivot i najvecu ljubav… nisam dosla na proslavu nisam stigla,zao mi je..ali sta bih time dobila jer: SVADBA BJESE KO SVADBA,STA DA SE PRICA,PARADA PIJANSTVA I KICA I POZNAT MOMAK KRAJ CURE U BIJELOM..“ Tu je bi svemu kraj.. Vise mi nisi pripadao.. Cijelu noc nisam zapala,znajuci da si ponovo u nasem gradu.. pitala sam se,jesi li me se sjetio kada si prolazio ulicama kojim smo setali,pitala sam se jesi li me sjetio dok si sjedio sa njom na onoj sofi na kojoj smo se prije godinu dana ljubili.. pitala sam..ali odgovore nikada nisam dobila niti cu... Da,vidim, ti si moja jedina ljubavi krenuo dalje.. ti si nastavio dalje,sada je bio i red na mene..morala sam i ja krenuti dalje,,morala sam i ja naci nekog pomocu kojeg cu zaboraviti tebe..ozenjenog covjeka koji ceka dijete.. Odlucila sam krenuti dalje po svaku cijenu.. I jednu noc dok sam sjedila u nasem najdrazem kaficu,dosao si nasmijanog lica,tvoj pogled me pogodio tacno u srce... Svi su ti cestitali.. Sa ocima punih suza znala sam da si postao tata.. I ja ti sada moram cestitati,moram cestitati jedinom covjeku kojeg sam iskreno voljela i kojeg jos uvijek volim,jedinom covjeku koji mi je bio sve na ovom svijetu,svaki otkucaj srca u grudima,svaki osmijeh na usnama,svaka suza u ocima,svaki pogled ispod obrva.. Ne znam kako cu ti cestitati,osjecam da rijeci nece izaci,da ono sto cu reci nece imati smisla ,da ce i to biti jos jedan neuspjeh u nizu.. Dogodilo se to sto se moralo dogoditi,rodilo se to maleno bice i ja sada moram cestitati ,moram podici casu za tebe da zazelim srecu.. Mogu li?? Smijem li?? Znam li?? Smijem,ali ne mogu i ne znam...Sve me boli,sjecanja se vracaju ,slike same ispred ociju nizaju,glupa proslost me ponovo proganja,ne znam kako da se ponasam,a tvoj pogled mi nimalo ne olaksava.. Mogla sam ja biti na njenom mjestu,mogla sam ja roditi to dijete,mogla sam ja izazvati taj silni ponos u tvojim ocima.. Mogla sam ,ali nisam.. Prilazim ti drhtavim i nesigurnim korakom,jedva progovaram..ni sama ne znam sta sam u tom trenutku izgovorila.., ne znam...Bjezim iz tog lokala,sjedam na zidic,sa casom u rukama ,gledam u nebo,pustim suzu, djetetu pozelim svu srecu ovog svijeta,da ima oci na tatu.. Spustim casu na taj zidic i odem kuci... Bjezim kuci,i ne ulazim u svoju sobu,vec ulazim u sbe i ne znam izaci odatle...Pokusavala sam zaspati ,ali uzalud.. Sjecanja su navirala kao zli duhovi.. Trzala sam se na svaki sum,na svaki zvuk... Ujutro sam ustala,kada sam se pogledala u ogledalo nisam mogla vjerovati sta vidim.. Nisam licila uopce na sebe.. Obukla sam se i otisla na kafu.. Nakon nekoliko vremena izasla sam sa njim.. Eto tek onako,zeljela sam pokusati sa nekim,zeljela sam te zaboraviti... A kada me poljubio,mrzila sam sebe..mrzila sam tu pomisao da sam se pokusala dati drugom,ali uprkos svemu ostala sam s njim.. Ali moram ti reci da nisam krenula dalje bez uspomena,bez sjecanja i bez nade da ce se sve ponoviti u nama jos nekom nepoznatom svijetu..I njegove oci me divno gledaju,ali ne nije ti slican,ali je divan veoma drag.. U njegovim ocima ne vidim ljubomoru i zelju da me posjeduje ali osjecam sigurnost i povjerenje .. I on me neprestalno zove telefonom i smislja najludje sale.. Mislim da sam bar malo sretna.. Uskoro ce nas datum,a ja ti necu cestitati i mislim da ce me to ponovo boljeti.. Ali opet ce padati snijeg,i dok me bude ljubio i on ce mi grijati dlanove,a kada dodjem kuci,ja cu sjesti pored prozora i gledajuci u tmurno nebo isplakat cu sve nase zelje,nasu proslost..Jednu noc me nazvao i rekao mi da izadjem na prozor da me vidi,i izasla sam,kako sam sebe mrzila u tom trenutku.. A onda sam izasla kroz onaj isti prozor da ga poljubim,kada sam ulazila u svoju sobu,plakala sam,prisjecajuci se onih trenutaka kada sam bjezala kroz taj isti prozor da te vidim i poljubim,a sada od toga nema ni traga.. Znas ni mama te vise ne spominje i ne voli da pricamo o tebi,a na tvom mjestu neka druga lica stoje i ja vise ne trazim tvoje oci u mnostvu ljudi,gledam u njegove iskreno ili mozda posesivno,ne znam ni sama,ali ipak neka te Bog cuva jedini moj i tvoju porodicu.... A ja ,ja cu te zauvijek voljeti.. Ostali su svi samo sjena koja me prati uvijek... Zato sam zauvijek_njegova.. i bit cu do kraja zivota..mogu biti sa drugim,i udat cu se za drugog,ali on me nikada nece imati kao sto si me imao ti,kao sto sam pripadala tebi.. pripadat cu ti do kraja svog zivota... zauvijek samo tvoja...
Lajkuj ovaj stih:
 

Voli te tvoja strankinja!

   (upisano: 02 Dec 09, 21:50) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Nekad sama u sobi sedim, slusam one stare pesme koje sam nekad davno posvetila tebi i setim se tvog osmeha..Setim se tvog lika i tih ociju koje su uvek blistale kao sunce, i setim se kako je bilo lako da se izgubim u tom plavom moru..Zelim da pamtim one lepe dane i noci kada si mi krisom dolazio i krao poljubce. Da imam moc da ostanem zauvek deo svoje maste jer tamo si uvek ti, nikad ne bih pozelela da se vratim ovom surovom svetu. Ovi ljudi oko mene i ova praznina me ubija. Sve je bilo mirno, tiho i lepo kada si ti bio deo mog zivota jer si me budio iz svakog loseg sna i samo jednim poljupcem me vodio u neki tajni svet gde smo postojali samo ja i ti. Zivot posle tebe nije lak i svaka suza me zaboli jer me vraca u proslost. U one stare dane kada sam bila tvoja lutkica. Kada nisi dao nikom da me povredi i tvoja nesebicna ljubav me je pratila na svaki korak. Danas vise nista nije kao sto je bilo tog Oktobra kada sam srela coveka mojih snova. Bila je to hladna jesen, a ja sam bila izgubljena devojcica kojoj je trebao andjeo cuvar jer sam se plasila i same sebe. Sedeo si u autobusu, gledao kroz prozor kako kisa pada a ja nisam ni primetila koliko si bio lep. Nisam se okrenula za tobom jer mi nisi bio poznat. Tvoje lice je bilo umiljato ali i tuzno. Kao da ti je trebao neko jer si bio izgubljen kao i ja. Mada mi nisi to dao do znanja i pravio si se kao da je citav svet bio tebi pod nogama. Okruzena nepoznatim ljudima, cesto sam spustala pogled ka zemlji, nadajuci se da cu sto brze stici kuci jer je to bilo moje skloniste. Ali taj dan je bio kao nijedan do sada. Prisao si blize, seo iza mene a u mom srcu si istog momenta upalio vatru koja se jos nije ugasila. Bacila sam pogled na tebe, nadajuci se da nisi video ali tvoje oci su vec bile na meni. Nasmejao si se nezno i okrenuo glavu. U tom trenutku, nesto neocekivano i jace od mene mi je dalo snagu i pitala sam te za ime. Jos se secam tvog pogleda, gledao si me kao da sam hrabra i bio si odusevljen ali nisi znao da sam trazila hrabrost duboko u sebi samo da ti kazem tri reci. To prelepo ime...Te usne i te oci..Oduzimao si mi dah sa svakom novom recenicom. Nisam tada znala ali sada znam da je to bio pocetak nas i jedne ljubavi koja nikad nece prestati. Nikada taj dan necu zaboraviti jer sam dosla kuci sva zbunjena ali sa osmehom na licu. Nisi napustao moje misli celo vece. Pitala sam samu sebe, kako te nisam zapazila pre? Rekli su mi da si odavno bio tu, ali mozda nam je bilo sudjeno da se upoznamo bas taj dan. Secam se, ne davno od naseg prvog razgovora, kada si me pitao da budem tvoja devojka. Gledao si me u oci i znala sam da si hteo nesto da me pitas. Odgovor sam ti dala tek sledeceg dana i od tada si postao moje sve. Bio si ne samo moja ljubav nego i prijatelj kojeg nisam ocekivala da imam u toj, tada za mene, stranoj zemlji. Uvek su me ucili da se cuvam i pazim na sebe, ali nisam mogla od tog lepog momka na skolskom autobusu da sacuvam srce. I znao si to. Primetio si da si mi pod kozu usao tog istog dana kada sam te upoznala a ja sam znala da je i za tebe bilo nesto sasvim novo. Znam da si me gledao kao strankinju koja ti je ukrala srce u skolskom prevozu. Dani sa tobom su brzo prolazili. Svi koji su nas videli zagrljene rekli su da smo zaista najlepsi par. Bili smo ponosni time jer smo oboje znali da je nasa ljubav bila ocigledna tom citavom malom naselju. Toplina tvog zagrljaja mi je bila i suvise potrebna. Tvoj prvi poljubac je bio moja najsladja tajna. Imala sam sve kada sam imala tebe. Ali kao sto kazu, nista lepo ne traje zauvek. Uspeli su da nas razdvoje uprkos nasim pokusajima da ostanemo zajedno. Borila sam se za tebe kao za vazduh koji disem. I pre nego sto sam shvatila sta se desava, uzeli su mi tebe i ja sam ostala sama. Sada taj autobus vise nije bio moje omiljeno mesto jer nisam smela ni da ti pridjem. Gledao si me onim istim tuznim pogledom i osetila sam da si hteo da me zagrlis i odvedes iz tog grada i te nocne more. Ako voleti te je bio greh, bila sam spremna da placam za to ali nista na svetu nije moglo da me pripremi za taj osecaj koji si ostavio kad si otisao. Nestao si bez pozdrava a moj svet se srusio. Ta izgubljena devojcica se ponovo vracala na staro i bilo je sve oko mene bez ikakvog znacaja. Tuga mi je bila jedini drug a suze stalni gosti. Nisam mogla da te vratim a patila sam i plakala u sebi nadajuci se da ce neko da me cuje i da mi kaze da ces da se vratis. Iznenada, jednog dana sve se promenilo. Rekli su mi da se vracas! Plasila sam se da ne nasednem na neku salu pa nisam ni poverovala. Ali kada je ponedeljak stigao, i kada sam usla u autobus, onako rastresena i puna treme, podigla sam glavu i bio si tu! Gledao si me tim plavim ocima kao nekada. Nisam mogla ni da disem. Okrenula sam se par puta da vidim da li si to stvarno ti i da li si se zaista vratio meni. Nocima sam u suzama Boga molila da mi te vrati i cuo je moje molitve! Ponovo si usao u moj zivot, a ja se nisam ni malo otpirala tome jer si mi bio potreban. Sve je bilo kao nekad. Moj zivot se polako vracao u normalu. Ali danas, kad pogledam oko sebe, vise nas deli nego sto nas spaja. Vidim te ponekad, javis se samo da znas da li sam jos uvek ziva, ali nazalost, to je sve. Boli me svaki tvoj pogled jer znam da vise nisi moj. Zatvorim se u sobu i placem satima. Jos uvek mi sve tvoje nedostaje i jos uvek se molim Bogu da te vrati u moj zivot jer bez tebe, kao da ne postojim. Znam da cujes moj glas i kad nisi tu i znam da osetis koliko te volim. Pokusaj ponovo sa mnom zajedno. U zivotu, samo se jednom voli iskreno i samo jednom se pati kada ti neko oduzme ono sto ti je najdraze. To smo mi bili jedno drugom. Ne dozvoli da me tuga obuzme i da postanemo samo secanje. Nemoj nikad da zaboravis one letne noci kada si docekao zoru na mom pragu. Drzao si me za ruku i rekao si mi da zelis bar jednom da se probudis pored mene. Rekao si da zelis da ta svaka noc vecno traje i ako smo samo sedeli na ledenim stepenicama. Bio si uvek jedini za mene, i pre cu se odreci zivota nego sto cu se odreci tebe. Neka mi kazu da sam luda i neka me krive za sve protekle dane ali ja cu i dalje da gajim nadu i da se nadam tebi. Kada jedan dan budem starica, i ako budem potpuno sama, necu se kajati ni tad sto sam te cekala. Napusticu ovaj svet sa osmehom na licu jer znacu da sam se borila ceo zivot za srecu, ljubav, .. i tebe. Kazu mi da treba bolje da razmislim jer ti nisi za mene. Kazu mi da te ne drzim za rec jer ces me opet slagati i povrediti. Razumem da poneki zele najbolje za mene ali ne shvataju da si ti moja jedina sreca. Zar da zivim zivot iz dana u dan, pretvaraju ce da volim drugog coveka, kada samo tebe nosim u srcu? Niti hocu niti zelim da se probudim pored drugog, a da mislim da tebe. Ja verujem u nas onako kako samo neko moze da zamisli! Pa slazi me opet, povredi me, izludi me i ostavi me...ja cu i dalje da hodam za tobom, sa nadom da ces se okrenuti jedan dan i pogledati me. Bol sa tobom mi je poznat. Ne zelim novi da stvorim. Zato cu ponovo da ti se nadam i samo tebe da volim, jer i ako me povredis opet, bar sam navikla na tvoj bol. Kada bih samo znao koliko mi nedostajes...Price kruze o tebi i cujem da nisi nasao nista novo. Znam da su ti druge kao igracke koje imas jednu noc a onda ih posaljes dalje. Znam da zivot ni tebe ne miluje, ali mora da bude tako za sad. Iskreno to verujem. Sve velike ljubavi su skoro srusene pre no sto pobede. Htela bih da znam da li mislis na mene. Htela bih znati koliko puta pozelis da okrenes moj broj ali se predomislis. Zajedno smo prosli kroz toliko toga i mi nemamo kraja, ali ne znam da li i ti to shvatas. Da li cekas dan kada cu biti tvoja kao sto si zeleo? Da li jos uvek to zelis? Da li se nekim nocima nadjes u tami svoje sobe, sam i dotucen, samo s mislima o meni..? Rekao si mi da cemo na kraju svega ovoga, ja i ti jos uvek biti jaki i da cemo na kraju pobediti ovaj svet. Boli me to sto ne mogu nista da ucinim da ostvarim tu zelju. Da li se secas kada si rekao da me volis vise od zivota? Tvoja mala srpkinja, tvoja strankinja..Jedina koja je mogla da te spusti na zemlju i vrati u zivot. Nismo isti ja i ti. Nasi sveti su toliko razliciti ali sudbina je ipak htela da se sretnemo kao deca i da se zavolimo. Neka mi brane da ti dolazim i da ti cujem glas. Ulazu sav prokleti trud da nas rastave svaki put. Ne smem da te zagrlim i da ti kazem koliko mi znacis. Ne smem da naslonim glavu na tvoje rame i da ti pozelim laku noc. Ali smem ludo da te volim! Nikad mi to nece moci oduzeti! Zakljucan si duboko u meni i ne pustam te. Ipak ti zelim sve najbolje ako odlucis da odes...Kazu mi da odlazis ponovo i dobro znam sta to znaci. Rusi se sve oko mene kao prvi put i dusa mi umire za tobom. Vidi se, jednostavno je pretpostaviti da me lome, ali ipak ce da nastave. Sve dok ne padnem na zemlju, sa tvojom slikom u ruci a tvojim imenom na usnama, nece da me puste. Ali vredan si toga! I dalje cu da te cekam..Tuzan je bio taj dan, kada si od mene posao. Videla sam tvoj izraz lica, tvoj bol u ocima ali si potiskivao suze. Gledao si u mene bezpomocno, i u sebi plakao. Pruzio si ruku mojoj majci i rekao da ti je zao za sve lose sto si im naneo. Obecao si da ces da me ostavis na miru, samo jos par godina. Rekao si da ces da se vratis po mene kada bude vreme za to. Okrenuo si se, suze vise nisi mogao da sprecis i osetila sam koliko ti je bilo tesko. Nisi me vise pogledao jer nisi hteo da vidim kako places. A i ja sama sam bila u suzama i dok si odlazio, i dalje sam te volela! Jos vise i jace nego ikad do tad. Htela sam da krenem sa tobom, pa pobegnemo zajedno bilo gde, da me vodis sa sobom gde god da ides! Ali samo sam usla u kucu, zatvorili su mi vrata a ja sam pala na dno! Bez snage da dalje nastavim sa zivotom. Bez volje da se bilo kome izvinem jer znam da su to ocekivali. Povukla sam se u sebe i samo sam trazila mir. Jos uvek je sve to urezano u meni kao da je juce bilo i ne mogu da zaboravim. Nemam sta da oprostim njima. Nisu znali bolje i nisu sa mnom umeli. Tebi sam oprastala za svaki put kad si me povredio i pre nego sto si to ucinio. Nista se kod mene nije promenilo. S vremenom sam postala jaca, jer nisam imala izbora, ali jos uvek te cekam. Bez kajanja! Znam da ces opet naci put do mene. Znas gde sam i znaj da ces zauvek biti u meni. Zauvek te voli, tvoja mala strankinja!
Lajkuj ovaj stih:
 

Nasa 2 sata

   (upisano: 02 Dec 09, 21:08) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bilo je lepo...kaoiz bajke...svaki drugi dan za pocetak...a onda sreda......pa duga samotna nedelja...puna iscekivanja da zazvoni telefon i da cujem dobro poznat glas....\"Cao...ja sam...sta ima novo....kako si....ee znas bio sam zauzet...nisam mogao....znas ona moja..ima nekih problema...pa tako...eee ja sam slobodan u cetvrtak...da se vidimo....Prosao je i cetvrtak i nedelja i nizali su se dani...tako u nedogled....a ja sam cekala puna nade da cu ga videti.....da cu bar 2 sata provesti sa njim....da cu uzivati u njegovom glasu...pogledu....poljupcu... Proslo je mnogo dana vise ih nisam ni brojala...a onda se oglasilo zvono na vratima.....nikog nisam ocekivala...pa nisam ni pozurila da otvorim... To je bio on.....koji obecava...koji ni jedno obecanje nije odrzao uvek pod nekim izgovorom.......zaboga pa on je bi ozenjen....on je morao uvek i na vreme da bude tamo gde pripada.... Meni kao i mnogima koje su kao i ja pristale na takvu vezu ostajali su oni retki trenuci njegove slobode...onih famoznih 2 sata strasti....ili mozda lazi koja se uvek tada izgovara.... Nisam mu se obradovala...sto ga je jako zacudilo. \"Pa nije valjda da si ljuta...pa ti znas da imam i previse obaveza...jedva stizem...ali mislim na tebe\" -Hahahaha...kako je to otrcano zvucalo.... -Da, ljuta sam ali ne na tebe...nego na sebe, jer ja sam ti dozvolila da od mene napravis svoju ljubavnicu...ja sam ti dozvolila da me ponizis i od mene napravis ovo sto jesam...ali vise nisam....i nikada necu biti.... _Zato..idi tamo odakle si dosao...gde pripadas...jer ni tam o ni ovde nisi kompletan.... Okrenula sam se da ne vidi onu iskru u mojim ocima...koja je pretila da me oda... Nije mi bilo lako da to izgovorim ali sam rekla. Ni narednih dana nije mi bilo sve jedno...dok sam presabirala sve dane provedene sa njim....ali pomoglo mi je da shvatim...NIKADA SA OZENJENIM a to bih svakoj slobodnoj zeni preporucila...a ozenjenima...pa njima bih rekla da prestanu da lazu sebe.....niti su spremni da prekinu sve...niti je to dobro za njih...a ipak pozele avanturu....ma uostalom i nije vazno...toliko je dobrih muskaraca medju slobodnima...e njima treba posvetiti svoje snove.
Lajkuj ovaj stih:
 

I danas

   (upisano: 02 Dec 09, 21:08) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
I danas si tu u mom srcu.Kad vidim nasu kcerku vidim tebe,nas koji kao da nismo nikad ni postojali otkad si otisao.I tako prolazi dani za danom,iako imam dijete i covjeka koji me voli ja se i dalje nadam. Znam glupo je,ali ti si mi bio prva i najveca ljubav,poslije tebe sve je palo u zaborav. Gdje li si Kristijane?Zasto si dopustio da mi neko drugi udze u zivot kad si mogao i danas biti tu? Jako me boli,sto je odgaja drugi i daje ljubav koju si ti trebao dati. Nadam se da ces se jednom pokajati sto si nestao bez traga. Mozda sam te trebala traziti,jer nisi ostavio samo mene,al;sad znam da bi to bilo samo tapkanje po mraku. I danas nasa Tijana zove njega svojim ocem,a mene grle druge ruke. O ,moj Boze dok je gledam i vidim tebe paklene suze mi prze obraze.
Lajkuj ovaj stih:
 

Vise ga nema

   (upisano: 02 Dec 09, 21:06) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Noc,setam ulicom dugom,razmisljam o njemu.Razmisljam kako je zivot cudan.Ponudi ti ljubav a onda je uzme.Pored mene prolaze mnogi stranci i svaki od njih ima po nesto njegovo.Gledam zaljubljene parove kako setaju srecni i zagrljeni.A ja sama kao stranac u velikom gradu.Odjednom,moje misli se prekidaju.Vidim njega kako stoji ispred mene. \"Zasto?Zasto si se sad pojavio,kada sinoc si mi rekao da je gotovo?Zar si opet dosao da mi nanosis bol?Zasto sada cutis?Reci svoje poslednje reci jer ih vise nece biti.DARKO odlazim.Odlazim daleko odavde.Reci sada dal si srecan il te srce boli kao mene.Da li se to meni cini il iz tvojih ociju besne suze?\" Bile su to moje poslednje reci. -\"Malena moja,izvini.To sam rekao a ni sam ne znam zasto.Ja te ipak volim.Znam da si mi rekla da odlazis daleko ako dodje kraj.Ali ako ti sada odes,odlazim i ja,ali drugim putem.Odlazim na nebo,medju andjele,da te cuvam gde god da budes.Reci sada,pile moje,dal se razdvajamo nas dvoje.Ako se rastanemo nas dvoje,bice tako srce moje.A ako ipak nastavimo dalje za mesec dana eto ti i svadbe.\" Rekao je i to su bile poslednje reci njegove koje su se ostvarile.Svako je svojim putem kreno,kao sto je reko.Ja daleko a on na nebo.I danas ta ljubav boli,na srcu su ostale rane.U srcu mom njegovo ime pise,al jedno je sigurno,on i ja nikad vise.
Lajkuj ovaj stih:
 

Moj brat

   (upisano: 02 Dec 09, 21:00) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Volela sam jednog decka najvise na svetu.I sad ga volim puno.I volecu ga dok sam ziva.Ustajem i lezem sa suzama jer on nije kraj mene.Ljudi koji su trebali sve da ucine da budemo jedno uz drugo su nas razdvojili.Kad sam plakala on me je tesio.Kad sam se smejala,smejao se i on samnom.Kad sam bila bolesna on me je lecio.Uvek smo bili jedno uz drugo,ali sad vise nismo.Taj decko,to divno bice bio je moj rodjeni brat,al nas rastavise roditelji.Ja sad zivim sama a on ko beba sa njima.Imao je nesrecu motorom i sad nista ne zna.Sad je poput malog i nezasticenog deteta,koje trazi pomoc na svakom cosku.U bolnici,dok je bio u komi,bila sam na neki nacin i ja.Molila sam boga da mi ga ne uzima.Svaki dan sam bila u bolnici i pokusavala da ga dozovem,probudim...Samo sam zelela ponovo da vidim njegove plave okice,da osetim njegov zagrljaj,da cujem kako izgovara moje ime,one reci koje je stalno govorio:\"Seko moja dok je tvog brata ti ces biti srecna\".Odjednom sam osetila blagi stisak na ruci.Bio je to moj bata.Cuo je kad sam ga molila da mi stisne ruku ako me cuje.Onda sam ga molila da otvori okice,pokusavao je,ali nije mogao.Imao je tesku povredu glave.I danas,posledice su mu ostale.Ja ga vise ne vidjam.Roditelji su zabranili da ga vidjam,a on od nesrece ne moze sam da odlucuje o sebi.On je bio moj andjeo,moja snaga,moj zivot.Bio mi je sve na svetu.I sad je.Ali sad ga visr nema kraj mene.Ne mogu da vidim njegove plave okice kako mi se raduju,ne mogu da osetim njegov zagrljaj kad mi je potreban,da cujem sve njegove reci koje mi govori.I sad nemam ono sto sam najvise volela.Nemam mog brata uz sebe.A pitanje je dal cu ga ikad vise i videti.Ko ce sad da me tesi kad placem,da se smeje samnom,da mi pruza podrsku?Niko.Plakacu sama a smejati se necu.Izgubila sam brata,izgubila sam ui srecu
Lajkuj ovaj stih:
 

Ne dosanjani san

   (upisano: 02 Dec 09, 20:59) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zima je stigla prerano u nas gradic i u moje srce. Ranu zimu u nas gradic je donjela prioroda, a u moje srce ti voljeni moj. Upoznali smo se jos prije 10 godina i poslije se nismo bas sretali iako smo bili komsije godinama. Zivjeli smo svako svoj zivot u borbi za opstanak u ovoj okrutnoj stranoj zemlji. I onada sretnemo se na Dame Biraju ovoga ljeta. Dopisivali se, sastali i predali jedno drugom bez mnogo razmisljanja. Kratke ljetne noci bile su prekratke kolika je bila nasa zelja jedno za drugim. Pocela sam da vjerujem u bajke i da sam nasla svog prinaca na pocetku jeseni svoga zivota. Zivjela sam 3 mjeseca u tvome zagrljaju i u oblacima. Moju srecu mutilo je samo tvoja prica o tvome nedosanjanom snu za kojim ceznes i kome tezis. Pricao si o zelji da imas savrsenu porodicu koju nisi nikada imao i da ces sve uciniti da bude savrsena. Prvi put kad si mi to rekao suze su kanule nis moje lice, jer sam znala da se ja u tu tvoju sliku ne ulkapam. Od toga dana suze su postale moje drugarice. Svejedno i dalje smo se sastajali. Dopisivali se, zvali jedno drugo, dolazio si i radio sve da me ucinis sretnom. Znam da nisi glumio jer to se ne noze glumiti. Moju srecu je samo mutilo taj tvoj san o kome si cesto pricao. Ali da ces me ostaviti na nacin kao sto si nisam bila spremna. Ostavio si me iznenada poslije neprospavane noci u tvome zagrljaju. Cijelu noc si me ljubio i grlio, govorio da me volis i da sam tvoja sudbina. Iznenada si rekao da se vise necemo vidjati i da je to bolje i za tebe i za mene. Otisao si na brzinu da nisam ni shvatila da si ozbiljno mislio. Izasao si i odvezo se kuci, ja sam te ispratila pogledom sa prozora i tu sam docekala jutro oblivena suzama. Od toga dana mojih suza na mom licu je sve vise i vise, kao snjeznih pahuljica sto padaju u nasem gradicu. A ja voljeni moj poslije tebe nikada necu biti ista, jer sad i ja imam nedosanjani san. WSE
Lajkuj ovaj stih:
 

Cudna je ta ljubav

   (upisano: 02 Dec 09, 20:58) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Dugo sam se dvoumio da li da napisem jednu ljubavnu pricu koja mi se vec danima mota po glavi. Tu pricu koju cu vam napisati, ispricao mi je jedan drug kojeg sam sreo na ulici pre par dana,bio je tuzan,slomljen,nisam znao sta se desava sa njim!Prisao sam mu,pozdravio se sa njim i pitao ga sta mu je,zbog cega je tako tuzan kao da mu se ceo svet srusio? Znate,kada ste tuzni uvek trazite rame za plakanje,da se nekom izjadate i ispricate sve sto vas muci,da olaksate sebi dusu. Upravo to je i ucinio,oci su mu bile pune suza,sa bolom u dusi,drhtavim glasom poceo je da mi prica,ja sam ga pazljivo slusao i upijao svaku njagovu rec,trudio sam se da sve dobro upamtim kako bih vam sve to sada preneo na ovih par listova. Verujte mi da sam se prvo dugo premisljao,nisam znao da li da napisem njegovu pricu i da je kasnije kada prodje neko vreme pokazem drugima,nisam znao da li bi ta prica ostavila trag na srcu osobe koja je procita i da li je tako nesto vec neko doziveo ili ce tek doziveti.Ja iskreno ne bih voleo da neko tako nesto dozivi jer ta prica nije ni malo srecna kao u nekim serijama gde se sve zavrsava sa srecnim krajem,kada glavni likovi uvek pobedjuju ,izbore se za svoju ljubav i ostaju srecni! Ruku na srce mene je njegova prica jako pogodila,cak sam za malo zaplakao od tuge,zalim ga i varujem da to nije zasluzio,u ostalom i sami cete zakljuciti kada je budete procitali i dobro razmislili o svemu. Znam,neko je sigurno doziveo nesto slicno jer to jednom dozive svi zaljubljeni. Zamislite kako je kada nekog zavolite svim srcem,kada ste spremni za ljubav uciniti sve pa cak i ono naj gore,kada vam draga osoba ne izlazi iz glave danima...kada je sanjate nocima....kada se ujutru probudite i odmah pomislite na nju,kada brojite minute da je vidite,kada bi uradili sve ali bas sve da je usrecite pa makar i sami sebe ponizili zbog toga kao sto je to ucinio moj drug,ponizio je sam sebe pred drugima,postao je predmet tudjih ogovaranja,ali nama veze,za ljubav se sve radi i sve se trpi. Necu vas vise daviti sa ovim recima nego cu poceti da pisem njegovu pricu! Sve se odigralo u jednom malom selu blizu **.ime sela nije bitno niti su bitna imena koja ucestvuju u ovuj prici nego cu im dati neka druga imena da se neki nebi prepoznali u ovoj prici i naljutili se a to je naj manje sto zelim! Znate,selo kao selo,svi se znaju i medjusobno druze,razmenjuju traceve tako da se u njemu nista ne moze sakriti,sve izadje na videlo kad-tad! Mom drugu cu dati ime....... DOSTA SAM VAS ZAVLACIO SA OVOM MOJOM NAVODNOM PRICOM O DRUGARU KOJI JE NAVODNO BIO SJOMLEN I TUZAN,PREVAREN I OSTAVLJEN!OVA PRICA KOJU CU VAM SADA NAPISATI DESILA SE UPRAVO MENI I SVE U NJOJ STO VAM SADA BUDEM NAPISAO JE CISTA ISTINA BEZ IMALO LAZI! Sve je pocelo da se desava jedne jesenje veceri pre jedno tri ili mozda cetri godine,ni nesecan se vise koja je godina bila ali se jako dobro secam svega drugog sto se desavalo.Napolju je padala kisa,duvao je jak vetar,bolje receno - bilo je uzasno vreme,ali to me nije sprecilo da izadjem Bio sam kod kuce i spremao se se za centar...Taman kada sam se spremio i krenuo do auta tel mi je zazvonio,javio sam se i zamislite ko me je nazvao-bila je to neka ????? ?????,prava mala fukara. Htela je da je vodim u // kod nekog njenog \"\"nazovi decka\"\" ali to naravno nije bio njen decko nego samo jedan sa poduzeg spiska njenih ////// sa kojima je bila i to sve za jednu noc.Neznam sta joj je to trebalo da od sebe pravi takvu ????? ali dobro sta se tu moze,svako ima pravo da od svog zivota pravi sta hoce.Na zalost,posto sam po dusi jako dobra osoba odmah sam pristao da je vodim i ako sam znao sta radi po gradu i da bih zbog toga ja mogao imati problema kojih sam kasnije i imao kada su njeni saznali,ali ovo nije prica o njoj pa cemo to sada preskociti! Da sam znao da cu te veceri upoznati devojku koju cu zavoleti kao lud a koja ce mi na kraju svega unistiti zivot nikad nebi pristao da idem u zr,izmislio bih nesto,da sam bolestan ili nesto slicno samo da ne idem,i dan danasnji proklinjem tu noc kada smo isli za /\\. Dogovorili smo se za mesto gde cemo se naci i krenuti za grad.Bilo je to neko mesto iza sela,tamo je trebala da me saceka i odatle bi krenuli za grad,niko nije znao da ce ici samnom pa tako niko nista i nije mogao da prica. Seo sam u auto i otisao do tog mesta,////// je vec bila tamo,cekala me je.Ali na moje veliko iznenadjenje ona nije bila sama,sa sobom je povela i jednu drugaricu cisto da mi pravi drustvo dok ona upraznjava /// //////. Usle su u kola,////// je sela pored mene a drugarica na zadnje sediste,stidljivo se javila jer ja sam za nju bio stranac jer me do tad nikad nije videla,bila je mlada i nije jos izlazila.Progovorila je samo par reci na putu za grad... Kada smo stigli otisli smo do nekog parka gde je ////// navodno cekao decko.. Prosetali smo se malo po parku i napokon smo na jednoj klupi ugledali grupu od jedno 5-6 momaka koji su cekali //////.Nas dvoje nismo znali te momke pa smo sve posmatrali sa strane nista ne govoreci.////// nam je rekla da odemo da se negde provozamo a ona ce nam kao javiti kada zavrsi sastanak sa deckom.Tada je sve pocelo...... Seli smo u kola i odvezli se u neku malu ulicicu.Napolju je padala kisa...slivala se niz zamagljena stakla od kola,na radiju su bile neke balade..vece je bilo romanticno..stvoreno za ljubav.Nisam znao kako da zapocnem pricu sa njom cisto da je malo oslobodim i da je opustim.Pitao sam je da li je gledala neke filmove,serije i neke sitnice jos cisto da bi izvukao neku rec iz nje.Pricala je tiho i polako ali je polako pocela da se oslobadja,rec po rec i razgovarali smo kao da se vec znamo odavno... Sedela je na zadnjem sedistu mog auta a ja sam bio na prednjem okrenut prema njoj,posmatrao sam je i pratio svaki njen pokret,ulicno svetlo i po neka munja kada bi sevnula obasjavala joj je lice,shvatio sam da u zivotu nisam video lepsu devojku,zaljubio sam se,priznajem.U jednom trenutku sam cak i pozeleo da joj pridjem blize i da je poljubim ali bolje je sto nisam jer bila je mlada i neiskusna i ko zna sta bi se desilo,uplasila bi se mozda a to nisam hteo!Zadovoljio sam se samo pricom i to je bilo to! Kroz nekih pola sata krenuli smo kuci i naravno zezali se celim putem do kuce..to vece nikada necu zaboraviti,te noci sam se zaljubio i ako to nisam smeo,nisam ni slutio sta ce mi sve izdesavati zbog te devojke ali kasno je bilo za povratak,nego da nastavim gde sam stao..... Posle te veceri nisam je video par dana ali na srecu jednog vikenda sam je video,zracila je lepotom..jos uvek se secam tog osmeha,tog lica i te lepote,bila je pravi mali slatkis.. Prisao sam joj i rukovao se,poceli smo da pricamo o tome kako smo se lepo proveli u // i jos neke sitnice..Predlozio sam joj da opet odemo negde sa strane kako bi opet bio sa njom ali ona nije smela,bila je mlada i bojala se sta ce reci njeni,dal ce je pustiti.. Medjutim,nema veze,i ako nismo nigde isli bilo mi je dovoljno i to sto sam je video. Nekoliko dana posle naseg susreta ona je sa svojom naj boljom drugaricom pocela da dolazi u moju ulicu,svaki ali bas svaki dan,pratila me je u korak.Shvatio sam da se zaljubila u mene sto je meni naravno jako znacilo ali bilo mi je glupo da budem sa njom jer bila je tako mlada..imala je samo //god i bilo mi je glupo da budem sa njom jar znam da nam ne bi islo! I tako,dan za danom,nedelja za nedeljom..prolazili su i meseci a bogami prodje i godina..Nije vise bila ona mala naivna devojcica koja je ludela zamnom i pratila u korak svaki dan,na njenu nesrecu uhvatila se sa nekim losim drustvom koji su bili pravi..kako bi ih nazvao,KLOSARI! Oni nisu bili dobro drustvo za nju i to sam joj i rekao stotinu puta ali ona je bila tvrdoglava,radila je sve po svom i nije slusala nicije savete a pogotovo ne moje i ako sam joj zeleo sve naj bolje. Pocela je da menja momke,ali to nisu bile veze nego samo avanture za jednu noc sto naravno nije bilo dobro za nju. Poceli su tracevi..svi su pricali kako je laka zenska,da je kurva i da je moze imati svako ko je pozeli za jednu noc! Nije imala srama ni od kiga,nastavila je da ih menja iz vikenda za vikendom a ja sam sve to sa strane posmatrao,bilo mi je krivo ali ja tu nista nisam mogao da uradim..bila je nerazumna! Ali ipak,postoji bog..Jedne veceri bas na moj rodjendan kada sam se sa drugom vracao iz /////// ugledao sam nju i drugaricu kako stoje ispred nekih vrata na ulici.Odmah sam stao sa kolima i prisao im da razgovaramo..Naravno,odmah su mi cestitale rodjendan i posle toga smo poceli da se zezamo.Ostali smo dugo na ulici,naravno da niko nije gledao na sat...Posto sam bio mrtav pijan nekako mi je bilo lakse da joj se priblizim..zagrlio sam je i onda....desilo se i to......nas prvi poljubac.I dan danas se secam toga,nikada to nacu zaboraviti.Ostali smo jos malo na tom mestu dok nismo odlucili da se malo provozamo po selu.Stao sam na kraj sela pored nekog zbunja i naravno opet sm poceli sa ljubakanjem.To vece mi je bilo nezaboravno....Dobio sam naj lepsi poklon na svetu..NJU! Medjutim,sve sto je lepo kratko traje bas kao i moja zelja da cu biti sa njom...Vec sutra dan otisla je sa drugim,to me je preseklo,mislio sam da cu poludeti od besa,hteo sam je samo za sebe i ako sam dobro znao da je laka zenska i da mi nikad nece pripasti i biti samo moja,znao sam da ce jos biti sa stotinu njih.. Pomislio sam u sebi da cu je zaboraviti i da vise necu misliti na nju..bio sa sa dosta devojaka ali uzalud sam pokusavao da je zaboravim,bilo je to neizvodljivo. Resio sam tada da budem sa njenom naj boljom drugaricom,mislio sam da ce mozda tada obratiti paznju na mene ali naravno da sam se zeznuo,lepse joj je bilo da menja frajere nego da se veze za jednog! Nekoliko dana posle toga dobio sam poziv da vratim nju i drugaricu iz /////.bile su sa nekim momcima koji su ih iskoristili i nisu hteli da ih vrate pa su se setile mene jar znale se da ih necu odbiti i naravno bile su u pravu,kao budala sam odjurio u ///// po njih mada to nisam trebao da uradim!I to vece sam bio sa njom i naravno da sam bio presrecan ali nista nije vecno,i to vece je moralo proci ali opet bio sam zadovoljan i ako sam bio sa njom samo par sati. Prolazilo je vreme ali ne i moja ljubav prema njoj ali dzaba mi je sve to bilo,znao sam ja dobro da od toga nema nista. Dok sam bio sa njom pokusavao sam da je odvratim od te njene lose navike da bude sa sto vise njih\"kao da se takmicila sa svojom drugaricom koja je bila profi /////.Rekla mi je stotinu puta da nece vise to da radi,da ce se promeniti i da ce redje izlaziti ali posto sam je dobro poznavao znao sam da je to neizvodljivo.I stvarno,neko vreme je nisam video,nije izkazila ali to je bilo vrlo kratko,opet je sve pocelo po starom,izlazila je i opet je pocela po starom.Jednom sam se cak i zakleo da je vise nikad necu pogledati,da cu je zaboraviti ali to je bilo nenoguce uvukla mi se pod kozu,nisam mogao da prestanem da mislim na nju.Secam se jedne veceri koja mi je pomogla da je zaboravim na neko vreme a to je bilo tada kada sam bio negde sa strane i posto je bilo dosadno vratio sam se kod nas,cim sam izasao iz kola neko me je pozvao po imenu-bila je to ona,sedela je preko puta sa nekim tipom i ljubakala se,neznam ni sam sto me je pozvala-kao da je htela da mi tera inat da mi pokaze da moze da radi sta hoce i da je nije briga.Tog puta mi se stvarno zgadila i uspeo sam nekako da nateram sebe da vise ne mislim na nju a jos mi je pomoglo i to sto sam cuo da je bila i sa nekim pandurom.Bio je ozenjen,cak je i dete imao,zamislite tu sramotu,vi mozda i znate sta je to ali ona ocigledno nije znala za tu rec.Posle toga sam se malo ohladio jer shvatio sam da samo zaludjujem sebe,znao sam kakva je i kiliko god se trudio da je necu moci promenuti.Znao sam i gde je izlazila,cuo sam razno price o njoj,svi su se hvalili kako su bili sa njom,kako je dobra u krevetu i jos puno toga o njoj-sve mi je to smetalo priznajem al sta sam ja tu mogao?nista,naravno.Neko vreme je opet nisam video,nista nisam cuo o njoj i naravno to mi je odgovaralo,polako sam poceo da je zaboravljam i bilo je sve ok.Ali malo sam uzivao u tom mom takozvanom miru a evo i zasto..jedne veceri sam se spremao da izadjem malo u provod,dogovorio sam see sa drugom da odemo negde sa strane da se napijemo i dobro provedemo ali kada sam izasao na ulicu video sam pored auta jednu moju drugaricu,prisla mi je i pitale me da ih vodim negde sa strane na sta sam ja budala odmah pristao al bolje da nisam al ko je tada razmisljao,cim sam je video odmah sam se pogubio.Sela je pozadi,stidela se,znala je vrlo dobro da znam sve o njoj,nije smela u oci da me pogleda.Kada smo stigli pitao sam ih u koji kafic zele da odemo ali ona je rekla da ne zeli u kafic,vise bi volela da se provozamo.Drugaricu sam ostavio u jednom kaficu a nas dvoje smo otisli do /////////.Zamislite,pored nas reka,mesec,zvezde..bilo je romanticno.Ito vece smo opet zavrsili zajedno,bilo je super,barem meni ali ne i njoj za nju sam bio samo broj vise.Secam se vrlo dobro da nije volela mesec,pojma nemam zasto ali znam da sam se ja trudio kao budala da ga zaklonim,stavljao sam trenerku na prozor samo da bih njoj sve bilo ok,uradio bih sve za nju.Posle te noci nasi su se odnosi malo promenuli,vidjali smo se skoro svaki dan i skoro svaki dan bili zajedno,i tako dan za danom resilismo da stupimo u vezu,da pokusamo pa st bude.Istvarno,sve je bilo super prve dve tri nedelje a onda su pocele svadje.Secam se,jednom nasam mogao da vodim nju i drugaricu sa strane i ona se odmah naljutila na mene a nije trebala,i naravno otisla je sa njom bez mog znanja kao da je zelela da mi napakosti.Saznao sam sa taj izlazak odmah,bila je sa nekim ///// a njena drugarica je cak i zavrsila sa jednim //////,sramota!Sutra vece je dosla kod mene kuci.pricali smo,zezali se i slusali muziku dok nisam odlucio da je pitam kako se provela sinoc na sta je ona hladno odgovorila da nije nigde izasla,kao bila je kod drugarice celu noc.Nisam hteoda precutim i rekao sam joj da znam sa kim je bila sa strane,malo se zbunila ali mi je ipak na kraju posle duzeg ubedjivanja priznala.Pitao sam je dal je mozda bila sa nekim da me mozda nije prevarila,cisto sam proveravao njenu takozvanu vernost a znao sam da je to vece i ona bila sa nekim i ako je ona uporno tvrdila da nije.Posvadjali smo se,pokusao sam da se naljutim na nju ali nisam mogao,vec sam je suvise zavoleo i sve bih joj oprostio a ona kao da je to znala pa je to i koristila. ovo sam napisao pre 3 god.ovo je samo jedan deo-recimo da ovo dodje kao mali uvod moje zivotne price.. ako vam se svidja postavicu i ostali deo price uskoro
Lajkuj ovaj stih:
 

<< Predhodna strana   Sledeća strana >>

Strana 22 od 36  | Resultat 841 do 880 od 1416 pronadjenih

2044153

 
 
Serbien Haus TOP Putovanja Traum Reisen Reisen Last Minute Anzeiger Luzern FUSH Promostar Subotica DomaciRecepti.net BrziKolaci.com rtv pink Pink Online rtv pink RTV Pink