Pink Stihovi - ljubavni, rodjendanski, tuzni, smesni, saljive SMS

Najnoviji stihovi

Na stanici zivota    (upisano: 22 Sep 08, 20:04) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Ja znam da nikada necu ljubiti tvoje oci, ni buditi se srecna misleci na tebe. Ja nikada ti nisam ni ime znala nikada te nisam Svojim zvala, ja znam Ti nikada neces biti moj.I proci ce jos puno nedelja, usamljenih nedelja kako bih ih zvala, a ja cu Te i dalje cekati, i svake sekunde i svakog trena okretacu glavu traziti tebe, da se za tebe molim. Moje ce suze za tebe teci, a ti to nikada znati neces, i zauvek volecu te tvoje oci, tu tvoju kosu i celog tebe. Volecu te svim svojim bicem, volecu te do kraja zivota svoga kada poslednja sveca za mene dogori, i zauvek cu te cekati na stanici zivota mog, i na njoj stajacu sama.Ja koja sam uvek ispracala, mozda ce i mene ispracati neko, ko zna mozda jednog dana?! Mozda cu nekada zeleti nekog vise od tebe ali ga sigurno necu voleti tolikom jacinom kao i ovog puta. Stajacu i dalje, cekacu drugi deo sebe, na stanici zivota mog trazicu iskru oka tvog, trazicu tebe pokraj tela tvog, trazicu ljubav da mi se ona vrati, trazicu nekog da me shvati, kao sto svaki andjeo trazi dom svoj BLISTAJ U LEPOTI TI ANDJELE ""MOJ"". Samo ostaje nada da vreme sada leci sve rane i da bog ce mi dati sad snage preziveti te dane.... Nocas pada kisa sve jace i jace,kao da bog nad nama place.Ko da zali trenutke neke tako daleke.Kap po kap,tragove brise ono sto smo bili a nismo vise,jedna ljubav i srecni ljudi,dvoje koji ne postoje. Lajkuj ovaj stih:

Jeca mi je sve u zivotu    (upisano: 22 Sep 08, 18:48) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Imala sam 18 godina kad sam ostala u drugom stanju, taj decko koji mi je to uradio ne zeli da me vidi. Kad bi ga nazvala da vidimo sta cemo, on bi rekao abortus ali se nije pitao kako je meni,da li ja imam para za to i da li ja to uopste zelim.Dani su bili sve kraci i polako je proslo 4 meseca. Stomak je bio sve veci ali ja bih ga stezala da moji roditelji ne primete. Morala sam da pobegnem, da odem iz ove zemlje. Trazila sam da odem kod strica u Nemacku. Moji su se zacudili zato sto nikad nisam htela ici tamo. Ipak su popustili i napravili mi vizu i pasos i kranula sam. Jedino sto me odrzavalo je ovo dete u mom stomaku. Kad sam stigla bila je to jedna prelepa drzava. Odmah drugi dan stric mi je nasao posao u firmi gde sam radila kao sekretarica. Ispricala sam im sve posto oni nisu imali decu. Prihvatili su mene i moju bebu. Dosla bih saposla kuci i mastala o mojoj bebi i koliko sam noci sanjala da smo skupa, da on shvati i da se vrati meni i mojoj bebi.Sutra sam imala slobodan dan i dok sam lezala na krevetu, bolovi su poceli u stomaku. Vristala sam, cula me je strina, dotrcala je, pomogla mi da ustanem i unela me u kola. Bolovi su bili sve jaci a ja sam bila presretna sto bar nesto imam od njega. Kad smo dosli do bolnice, uneli su me u jednu prostoriju, osetila sam kako beba izlazi iz mene. U nesvestici sam cula plac bebe. kad sam dosla sebi, sestre su mi donele moju slatku devojcicu. Bila je preslatka, dala sam joj ime Jelena i zaklela da nikad nece znati ko je njen otac! Od mog porodjaja su prosle tri godine. Niti sam videla svoje roditelje niti Jelenonog oca. Jelena je bila slatka umiljata devojcica, imala je crne oci na njega i njegove obrve a sve ostalo na mene. Tri godine radim u fabrici imamo nas stan, a mene su unapredili da budem direktor fabrike. Zivele smo raskosnim zivotom, Jelena i ja smo se igrale kad dodjem sa posla a ona je uzivala jer je imala svega. Jako puno sam se posvetila Jeci tako da kolegina nabacivanja nism primetila. Jednostavno nisam nikog zelela kraj nas. Jelena je napunila cetiri godine i pitala sam je koja joj je zelja. Rakla mi je da hoce da vidi baku i deku i gde sam ja zivela pre dolaska u Nemacku. Ispunila sam Jeleni zelju, krenule smo rano ujutru. Kad smo dosle pred kucu mojih roditelja, oni nisu znali da sam ja rodila i da sam pobegla tamo zbog toga. Imala sam 23 godine ali ipak sam se plasila reakcije roditelja. Stale smo kod kapije i vikale ubrzo je izasao moj brat. Nije mogao da me prepozna. Dugo gledajuci u mene rekao je sestro ti si?Ja sam potrcala prema njemu i grlili smo se, ipak prosle su duge cetiri godine otkad se nismo videli. Pozvao nas je u kucu, upoznao se sa Jelenom i rekao joj:"Ja sam ti ujak"Jelena ga je zagrlila i poljubila. Kad smo usli nije sve bilo isto, nove stvari, veca kuca. Neka devojka je izasla iz sobe, brat me je upoznao sa njegovom suprugom odnosno mojom snajom. Jelena je pitala gde su joj baba i deda?Brat je rekao da su kod sestre. Jecine tetke. Dugo smo sedeli a oni nisu dosli, Jelena je bila nestrpljiva pa smo krenuli kod moje sestre koju nisam videla 4 godine. Stale smo pred prodavnicu da kupimo keksa. Taman da nam naplati, tip udje u prodavnicu i hoce preko reda, okrenula sam se i pogledala ga, to je bio Jecin otac. Rekao je Sladjana ti si? Da, ja sam. Pogledala sam u Jelenu i rekla sam joj da ide u auto. On me je pitao da li je to njegova cerka? "Da jeste", odgovorila sam ali si ti za nju mrtav i otisla sam u auto. Kad smo stigli kod moje sestre, odmah me je prepoznala a Jeca joj je rekla "Ti si moja tetke"Sestra me je gledala zbunjeno i pozvala nas je da udjemo. Moji roditelji su takodje izljubili mene i Jecu i nisu mogli da veruju sta se desilo. Dok se Jelena igrala sa sestrinom decom gledali smo je i kako bi narod rekao"krv nije voda"Moji roditelji su cuvali Jecu i ostalu decu da mi izadjemo. Kad smo dosli narucili smo pice. Za susednim stolom je sedeo Jecin otac. On me je stalno gledao. Ustala sam i krenula u wc. Stala sam pred ogledalo i gledala se zbunjeno. Otvorila su se vrata i usao je Jecin otac. Rekao je "Prelepa si kao i pre a imamo i prelepu cerku"Rekla sam mu da ja imam prelepo dete a ne ti. Odgovorio je "Molim te oprosti mi"krenule su mu suze iz prelepih crnih ociju. Rekla sam mu:"nikad"i okrenula se i otisla. Sutradan smo se spremali da idemo za Nemacku. Kad smo krenuli kola su isla za nama. Primetila sam da je on. Stala sam i izasla iz kola. Zagrlio me je i rekao"Ako se predomislis, znaj da cu vas cekati"Jecu je poljubio i poceo plakati. Pitala sam ga hoces sa nama?Rekao je :"Mogu?, Stvarno me pozivas?"Da rekla sam, :"Oprastam ti"Jeleni sam objasnila da je to njen otac. Jelena ga je zagrlila i rekla:"Tata". Oci su mu zacaklile, suza je pala. Rekla sam:"Sad smo zajedno i niko nas nece rastaviti"Jelena je bila presretna, zaspala je na njegovim grudima, on je mazio i pevao da zaspi. Lajkuj ovaj stih:

Kad zaspu andeli....    (upisano: 22 Sep 08, 18:47) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Proslo je tocno sest godina od kad su moje oci prvi put ugledale te plave oci, i boju kose pokosene trave.Sican se dobro tog ponosnog osmjeha, treptaja okica i pomalo smotanog hoda. Odma san se zaljubila u te oci, Boze moj, nikad u zivotu svom nisan nista lipse vidila. Hm, dobro se sican tog dana. Tog dana kad mi je prvi put pruzija ruku, prestavljajuci se pomalo sramezljivo: "Duje, drago mi je", reka mi je dok me duboko gleda s tim lipin plavin ocima. "Dea,i meni je drago" odvratila san mu. Bila je to ljubav, ljubav na prvi pogled. Ljubav o kojoj ce se posli puno pricat. Duje i Dea, najzaljubljeni par u kvartu. Di je on bija, bila san i ja, a di ja i tu i on. Nikad nismo jedno drugon bili dosadni. Svi su mislili, Duje i Dea ce u brak. Kako su se samo privarili. Bog je tija da bude drugacije. Odjednom se Duje prominija, nije me vise zva tako cesto da idemo vanka, upozna je neke nove prijatelje koje ja nisan smila znat. Mislila san neka, mozda zeli malo drugaciju okolinu, nek upoznaje nove ljude. Nije to nikakvo zlo. O kako san samo naivna bila. Toliko san bila slipa, toliko zaslipljena tin plavin ocima da nisan ni primjetila da nisan vise broj jedan u njegovon zivotu. Svakin danon je bija nekako odsutan,sve sta bi mu govorila nije ga zanimalo,nije se vise smjeskao kad bi ga mazila i ljubila. Nije mi uzvraca poljupce. Nekad bi me znao skakljat, ljubit cilo vrime. Sad je sve to nestalo.Kako mi je samo nedostajalo sve to,a najvise iskren pogled njegovih plavih ociju. Mislila san da je neka druga u igri, o kako samo danas zelin da je bila druga. A nije. Sto se dogada s mojin malin suncen?Svi su znali, svi su znali osin mene. Samo ja nisan znala, a mozda nisan tila ni cut ni znat. Moj Duje svakin danon se sve vise predava drogi. Da, drogi. Najgoroj suparnici. Droga!? A sta mu je falio. Sve san mu dala i vise nego sta san mogla. A sta je bilo najgore? Setan ulicama kvarta i gledat sve one nase zajednicke prijatelje koji vise nisu bili nasi prijatelji, koji su me gledali sa zaljenjen, a neki su u meni gledali krivca. BIla san kriva? A zasto? Jer san ga volila, upravo zato. Tila san da postane neko, da postane covik. Zar je to grijeh? Ak zli jezici su takvi da okrivljuju onoga ko je tu najmanje kriv. Mene. Govorili su da san ga gusila svojon velikon ljubavlju. A koji to covik se zbog srice predaje drogi? Nismo se vise vidali ka prije, kako mi je samo nedostaja. A ono malo vrimena sta bi mi ga posvetija, iskoristila bi da ga mazin, da ga tjesin, i obecava mi je i obecava da ce se sutra skinit. Al to sutra nikad nije doslo.Svi su ga odbacili, niko ga vise nije tija. A ja san mu bila sve i roditelj i cura i prijatelj. Sve.Pa ja san ga volila.I pokusala san pomoc, kunen se da jesan. Dala san sve sta zaljubljena zena moze da da. A te veceri srce mi je tuklo ka ludo, plakalo mi se. Jako mi se plakalo. I plakala san na njegovu ramenu. Plaka je i on. Vratila su mi se sjecanja, svi oni nasi trenuci lipi. Sve ono sta je bilo samo nase. I otisla san, otisal san kuci. O Boze da ga baren nikad nisan pustila. Nisan tribala pustit ga iz narucja. Sljedece jutro mobitel mi je zvonija ka lud.Jednin "halo" srusija se cili moj svit, jednin "halo" nestajo je moj zivot.Sve ono cemu san se radovala samo tako je nesatlo. Dok san trepnula okon.Nasli su ga ispod mosta,umra je ka posljednja propalica. Ljudi koji su ga nasli tako su ga gledali, a nisu ni slutili da postoji neko ko tu propalicu voli vise od ikoga. A sprovod?Niko mog Duju nije dosa ispratit, osin mene, mojih i njegovih. A di su tad nestali svi oni nasi prijatelji? NIti jedan prijatelj, niti jedan. I to me je pogodilo.Jako. Ostala san sama, a mozda san i ja tako tila. Cesto se sitin tih plavih ociju i smotanog hoda. I nemogu se pomirit s tin da nikad vise njegov sapat na uhu, nikad vise njegovi poljupci, zagrljali. Nikad vise njegov onaj pogled. A skin cu se smijat? S kin cu radost dijelit. Bija je moje sve, moja svetinja na koju s ejos uvik kunen.Jedina stvar koja me radovala i iako je bija narkoman ja san ga i tad volila,on je meni i tad bija najdrazi, najlipsi. Jer bija je moj. I u dobru i u zlu. Zbog njega mi se isplatilo sutra budit.A zbog koga sad da se budin,kad se moje malo sunce zauvik ugasilo. I sidin sama na klupi, tamo di smo mi nekad sidili skupa. Osmjeh njegov mi odzvanja u glavi i dode mi da vristin bas ka sad. I citan mu svaki dan kad oden na njegov grob onu istu pismi koju je on nekad cita meni: "Kad zaspu andeli..." Lajkuj ovaj stih:

Ljubav nije stid    (upisano: 22 Sep 08, 18:47) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Sve se to desilo kada se nije trebalo desiti. Bilo je leto i sedela sam sa mojim muzem sa kojim smo imali takozvati veliku 4 godisnju lubavi ali uzalud nesto je tu izmicalo nesto nije bilo tu da bi sve bilo savrseno ...znam niko nije savrsen i nema u nicem savrsenosti ali problemi su poceli od njegove porodice tako da i on u poslednje vreme imao uticaj od njih i pocela sam da mislim da to nije ono pravo jer tada sam samom 17 godina imala. I tada se desilo cudo u tacnom trenutku na tacnom mestu od svih tih pritisaka koji sam imala od njegove porodice koji mi nisu dali da zivim moj zivot sa njim kako mi to hocemo njegov najbolji drug se pojavio na nasa vrata jedne noci... isto tako u problemima sav i on isto uticaj porodice da se ozeni sa zenskom kojom je bio veren ali nad kraj veze nije nju heto vise ali pak to je bila jedna patriarhalna porodica koja nije dozvoljavala da ima greski u svom moralu. I on bi tako ot te noci ceo svoj dan proveo kuci ali noci preveo sa nama i tu je bio moj i njegov start iste smo misli imali iste probleme iste muke i tu je pocela prica. Bojala sam se puno ali to je nesto sto moje srce htelo i nije znalo sta postoji drugo osim coveka kojeg sam imala taj pervi put u mom telu u mojoj dusi on je bio u svemu u meni neopisljivo kako nemoze ljudsko bice da kontrollise te osecaje ali ja sam samo bila 17 i trebala mi je zastita i on je bio tu moja najveca zastita. Vreme je prolazilo i ja sam se vise odvajala od moga muza i odlucila da raskinemo to sto sada mislim da nije bilo pravo ali pak moji snovi sa covekom koji je bio moje sve su bili u izmicanju takodje jer on nije imao izlaza mora o je da bude tu za njegovu porodicu i tako je bilo sve dok nije poceo rat a ja trudna od nase ljubavi sa njim a on pojma ot tog ne i nismo se videli ni culi 2 godine. Prvi nas pogled se sreo posle rata i bio je sasvim hladan od izvan a vreo unutrasnji...toliko vremena sam cekala i molila se da sve bude kako treba ali pak price su sqe izlile da on je ima dete i sa nju njegovu zenu i nisam mogla to da svatim zato sto ne mogu da svatim ljude koji zele imati decu sa onim koji nisu u ljubavi i drugo iznenadenjeje bilo kad mi je rekao da ceka jos jendo dete sa njegovu zenu tu je bio kraj za moja osecanja ali pak zivot je dugacak i kad pomislim sta covek moze da uradi moze i kraj da bude blizu za sve ali pak imam dete za koje treba da zivim i tako odlucim ali pak se mi vec opet uklapamo zajednoo tokom naseg rastanka za vreme rata ja sam imala kracu vezu dok nije doslo do udaje ali sam tada na kraju svatila da moje srce je jos sa ocem mojeg deteta i nisam htela napravit jos jednu gresku . I on je cuo za to i bio mnogo ljut na mene ali kako mogu ja da pokazem kad sam saznala sa njegovu decu sa njom kad on nije heto nju i pored sveg on se nije trudio javljatio i pitati za mene. I sad smo jos tu ali i ja sam udata za coveka kojeg ne volim za kojeg nemam osecanja samo benefite ali zivot ne ide tako ne mogu vise zivim mnogo dalje od coveka kojeg volim vidamo se dva put godisnje ali i tada on se samnon ne ponosi veq krije zato sto sam ga ja izneverila zbog veze koje sam imala dok smo bili u ratu. Ali ja sam bila depresivna jer on se izgubio tada totalno i mislila sam da nikad vise ga necu videti ali pak vidite kako je zivot i sada kad me jos voli puno i jos vise ali pak na taj nacin na koji moze jer drugog izlaza nema on se stidi tog a ja sam u stanju da i njega izgubim i osvetim se mojoj najvecoj ljubavi i dokazem da sve sto je najvrednije u svetu jeste moje dete moje zlatno dete moj andjeo koji imam kao podar od boga i njega i za kojeg cu da se i dalje osvetim da dokazem da je iz ljubavi ma gde bilo i kako bilo i ako ce svet mene liciti na najgrozniju osobu ali pak zato sto sam bila sa najboljem drugom moga muza ali pak imam to sto sam zelela u drugi nacin i osvetit cu se sa ljubav za moja osecanja i moj prosao zivot. Lajkuj ovaj stih:

Ima li kraja ljubavnoj prici    (upisano: 22 Sep 08, 18:46) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Uvijek sam bila vesela djevojka, gdje je igranka tu sam i ja, gdje je smijeh tu sam i ja.Imala sam dosta prijatelja, uvijek bi imala vremena za svakoga i rado pomagala svima. Nisam se nikada vezala ,bilo je ljubavi tu i tamo, ali nikada nista ozbiljno, da mi se neko priblizi ili da nekoga iskreno zavolim. Svi su to bili muskarci u kojima sam vidjela mane i za koje sam smatrala da nisu neki sa kojima bih provela ostatak zivota,jer vjerujem u pravu ljubav koja vjecno traje. Slucajno smo se zavoljeli, a dotad smo bili poznanici koji bi povremeno popili kavu zajedno, cesto bili skupa u drustvu i tako. Od prvog dana kad smo krenuli bila je to ljubav, nismo se mogli odlijepiti jedno od drugog. Ali morao je doci i rastanak, jer zivimo u razlicitim drzavama. Prvih mjesec dana razdvojenosti je dobro prosao, jer me je posjetio, opet su dani tako brzo prolazili, a noci jos brze,jer su bile pune ljubavi i strasti. Opet rastanak, ali sada na duze, nekih 5 mjeseci. Ali mi smo se voljeli, govorili da ce to lako proci, imaju telefoni, samo treba vjerovati u ljubav i imati povjerenje, a sve ostalo ide lako. Tek tada su poceli problemi, njegova ljubomora, nepovjerenje, ozbiljnost... Ja sam prestala da izlazim, jer jednostavno me nije zanimalo. Prijateljici mi je bio rodjendan, mislite da sam isla, znam da bi mu smetalo, a volim ga. Najbolji prijatelj, Boze sacuvaj, pa on je musko, kako bi sa njim izisla... Ali sve meni to nije smetalo, jer nekoga volis. Odrekao se i on nekih osoba koje se meni nisu svidjale, jer znam da ne bi nista dobro donijele nasoj vezi (znate kakvi su ljudi danas pakosni). I tako do juce vesela djevojka, koja je uvijek zabavljala drustvo i bila miljenica u drustvu, sad je postala tiha, mirna, povucena u sebe, ne zna vise ni zbijati sale, ni sale joj vise nisu smijesne. A vjerujte da je ni prijatelji vise ne zovu ni na pice, a kamoli na izlazak. Ali ja to sve nisam vidjela, jer sam vidjela samo njega. I dosao je nas sastanak. Vau, koji je to sastanak bio nakon toliko vremena i toliko ljubavi, odricanja. Mislili smo da cemo uvijek biti skupa. Ali to je svega trajalo 10 dana a onda je nastao tajac... Osjetis tisinu, ne osjetis dodire, osjetis da je osoba koju volis najvise na svijetu - stranac... Pokusavas na sve moguce nacine da nesto izvuces da vidis sta nije u redu, ali ne,sve je u redu. Umor, neke brige, nista strasno.. Ali dosao je i taj dan, kad ce se sve razjasniti... - Znas, mislim, da je najbolje da prekinemo... Od tada se ne sjecam vise nicega,znam da sam plakala,jecala,i pitala zasto,ali se odgovora ne sjecam. Proslo je par dana, ali nista,ni poruke ni poziva ni nista. Lutala sam kao muha bez glave, nisam ga sretala. A zatim sam otisla do njega, jer sam morala da razjasnim neke stvari, morala sam da saznam istinu.Ali nisam puno saznala.Opet je bilo suza. Znas daljina, jos nismo sigurni u svoje osjecaje, ja tebe jos volim i ne zelim da me mrzis, ali to je tako. Od tada smo jos koji mjesec dana svaki dan provodili skupa, ne mogu reci kao par,ali koristili smo nase vrijeme skupa. Evo vec vise od mjesec dana kako sam se vratila kuci, cujemo se svaki dan, ja pokusavam da se ne javim, ali ne mogu kad dobijem poruku da ne odgovorim... Nisam osoba koja bi tek tako odbila nekoga... Sto puta sam rekla da se ne javlja, ali on se javi ja odgovorim, da li je to ljubav ili navika, ne znam. Samo znam da nije lako ni njemu ni meni, ali cemu ovo vodi? Lajkuj ovaj stih:

Tebi... koji si uzeo srce...    (upisano: 22 Sep 08, 18:46) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Nevino srce i duša, nikada prije okaljani, diječijom ljubavi umirisani. Nikada prije ja nisam potpunu bol osjetila, a ti si je svjesno unio u moj život. za samo jedan (dan) noć ja sam izgubila sve što sam imala. Sigurnost,samopouzdanje i hrabrost, za moj život bore se noći. I zato...pozivam za svjedoka mastionicu i pero i ono što se perom piše, da me shavte i da mi pomognu da preživim svaki novi dan i svaku novu noć. Da sam samo malo sigurnija, znala bih šta dalje. Da me nazoveš, da mi samo kažeš, da je to bilo bez veze, da je to bio samo malo tren tvoje gluposti, tvoje slabosti, opjenog stanja. da mi kažeš da je to bilo slučajno i da nije trebal da se desi, znala bih šta da dalje radim. Patnja bi bila manja a možda i nebi boljelo. Ali bilo je mnogo drugačije. zaklinjali smo se da nam nemogu ništa, nema tog stvora na svijtu koji nas može rastaviti. A bila je lijepa, taj stvor...dobra prijateljica tvoje sestre. Eh da je moja ovdje pa da joj zaplačem na ramenu da me zagrli i kaže da me moja majka čuva sa neba i zna da će sve ovo proći. Al neće, ova bol ubija ubila je i nju. Nije mi jasno šta su ti učinile, šta su rekle, nisam pogrješila. Čuvala sam zrnca naše ljubavi kao vrijedno kamenje, radovala se kada bi te pusile da dođeš do mene a da za to nemoraš da moliš. Nisam sigurna da su me ikada voljele, čak ni onda kada nisu znale ni moje pravo ime ni moju sudbinu. Valjda sam ja kriva što su me rodili oni koji se nemole Bogu kao tvoje sestre. Načini im se razlikuju i one su u tome moju manu tražile. Trebao si davno da prestaneš da me ljubiš, da staneš, da se neigraš mojim grudima, mislima, odjećom...nisis trebao da mi stvirš ova sjećanja, jer bole. da nisam bila toliko sigurna u tvoju ljubav pomislila bih da je samo moje tjelom trebalo tvoje i obrnuto al ne...sa tobom je to bilo drugačije. I živim u nadi da ću jedno jutro ustati, ugledati te kraje sebe da ću vidjeti veliko ozareno sunce u mojoj sobi, ne nije se ni to desilo, a sada znam da nikada više i neće. Strah, osjećam strah, kuda kako dalje. Dala sam ti 6 najljepših godina ne kajem se ali šta sada. Trbalo bi ubijati prošlost sa svakim novim danom što se gasi. istrajati da ne bolu, lakše bi se podnosilo jutro što traje, ne bi se mjerilo onim što više ne postoji. Ovako se mješaju utvare i život pa nema ni čvrstog sjećanja ni čistog života. dave se i osporavaju neprestano. Ja drugačije ne mogu. da mi je hrabrost da te nazovem, pa makar čula glas tvoje nove ljubavi, ali da onda čujem tebe, da mi kažeš istinu, ja sam je valjada zaslužila. ali neide, nemam ja snagu za to. Ti si pokrenuo bujicu emocija i osjećanja, a ja živim i brojim ove noći i jutra koja me prže. Nisam sigurna da sam te usrećila, ali znam da sam sebe uništila. valjda je istina jedna, Sve prave ljubavi su tužne. Ja sam svojom ubila sebe. neka te voli, đelim ti bar upoal kao što sam ja i neka zna da si najveća sreća koja može zadesiti ženu koja se istom bogu moli kao tvoja sestra. Neka je mir mojoj napaćenoj duši, naćiću ga pa makar i u raju. Lajkuj ovaj stih:

Zaboravi Milenu II    (upisano: 22 Sep 08, 18:45) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče i te veceri, kao i mnogih pre nje, bio sam nervozan i gorio od nekog uzbudjenja u ocekivanju da sto prije dodje ono vrijeme koje je oznacavalo pocetak igre, igre koja je polako unistavala moj razum i moje nerve. . Ta igra, uzela mi je sve. Drustvo, familiju i ono malo ponosa kojeg sam imao. Posto je rana vecer bila, polako sam se uputio setajuci prema tom kafeu gdje su se skupljali sumljiva lica i koji je smrdio na miris stotinu ne izpraznjenih pepeljara. U taj, meni jos uvijek strani grad, dosao sam da ucim, a naucio sve ono sto nije bilo dostojno ponosa. U svoj rodni grad se nikad vise nisam vratio. Vec davno su izblijedela lica mojih naj milijih, mojih prijatelja, ako sam ih ikako i imao, moje brace i mog jedinog roditelja. I ja postadoh samo jedno lice, jedna osobe za kojom se nije vrijedno okrenuti. jedna cudna pojava. Sjeo sam za prvi slobodni sto kraj garderobe i narucio jelo i pice. Atmosfera je bila kao i svako vece u to vrijeme. . Ne snosljivu graju samo je nadjacivala vika konobara koji su za bifeom narucivali jela i pice. Moj poglad je lutao po gostima nebili ugladao poznato lice i u jednom momentu se zaustavio na jednom licu jedne zene i od tog momenta napravio nevidjenu zbrku u mojoj glavi. Plava duga kosa, ociju boje najdubljeg planinskog jezera koje su nijemo gledale polu praznu casu vina na njenom stolu. U ocima sam video suze koje u isti momenat nanijese vise boli u mojoj dusi nego sto su i bile uzrok. Ni sam neznam koligo sam dugo posmatrao njezin lik da vise nisam bio svijestan okoline, cak ni tad kad mi je stiglo pice i jelo. U jednom momentu su nam se pogledi sreli. Vrelina je oblila moje lice, bio sam zbunjen kao da me neko uhvatio u nekoj kradji. Nijemo se nasmijesila i klimnula glavom u znaku pozdrava. Primjetio sam da se malo smirila i da su joj suze nestale iz tih divnih ociju. Sada mirnom rukom, podigla je casu, okranila se prema meni, pokretom ruke nazdravila i u jednom gutljaju ispila ono malo vina sto je bilo u casi. Spremala se da napusti lokal tako da sam se trgno i ne primijecujuci u tom momentu koliko mi je za taj pokret bilo potrebno hrabrosti, ustao sam od stola i prisao njenom stolu i meni malo cudnim glasom zapitao je dali bi htijela da zajedno popijemo pice i da joj ja tu vece pravim drustvo. Trajalo je vijecnost dok mi nije odgovorila. Ispitivacki me odmijerila od glave do pete i malo drsko rekla-zasto ne. Dopratio sam je do stola i uzeo iz njenih ruku njen mantil koji je, cinimise, mirisao na ljubicicu i sam se cudeci kako mi tako nesto pada na pamet u tom trenutku. Vodili smo neku neobaveznu konverzaciju polako se ispitivajuci. Ja sam bio odjednom spreman da zna sve o meni, ona mi je malo pricala o sebi. Zvala se Milana sa dugim i. Razmisljao sam, kako divno ime za tako divnu pojavu, a u mojoj glavi se vrtilo od uzbudjenja. I ona kao i ja, bila je stranac u tom gradu, gradu za nas pridoslice bez duse koji je ispijao i zadnji zivot iz nasih mladih tijela i u kojem smo nestajali poput neke planinske magle. Bili smo mladi zeljni zivota, zeljni provoda, ljubavi i spremni za zrtve i to sve skupo placali. Sa interesovanjem je slusala sve o meni, i prvi put u svom zivotu, kao da sam se ispovijedo, bio sam iskren i moju pricu ne cinio nimalo tuznijom a ni ljepsom. Cudno se smijesila njenim mednim usnama i na trenitke su bljesnule njene pravilno biserni zubi. Tek tad sam primijetio kolika je u stvari njena ljepota, ali i primijetio neku tuznu sijenu koja je lebdila u njenim ocima. Ni njen osmijeh, ni njen nonsalantni razgovor nije to mogao skriti. Primijetio sam i to da je vise puta nervozno kledala prema ulaznim vratima kao u iscekivanju da se neko poznat njoj pojavi. Pogledi su nam se sreli i manihalno sam dodirnuo njenu ruku koja je kao slucajno bila tako blizu moje ruke. Osijetio sam kako drhti cijelim tijelom. O, kako moze covijek da bude u zabludi, kako moze da pravi greske, kakve kakva mala nepaznja da me navede na krivo razmisljanje. U tom trenutku sam smatrao, njeno tijelo drhti kao i moje, od neke ceznje, vapi za ljubavlju. Njeno tijelo je drhtilo od straha, jer se u to momentu na vratima pojavio meni dobro poznati zestoki momak i nijemo je pozdravio i uputio se ka sanku. Njeni nokti su se zarili u moju saku i sa cudjenjem sam je pogledao. Upitala me, dali sam spreman da je pratim to vece kako sam obecao. Potvrdio sam i ubrzo zatim smo izasli iz kafea. Aprilska noc je bila prohladna tako da se ubrzo privila uz mene. Pristala je da prosetamo do moga auta tako da smo pricajuci, i u jednom momentu sam cak poceo da pijevusim jednu melodiu od Zdravka-april u beogradu. Dugo smo se vozili po tom velikom gradu tim sirokim ulicama i prepustali se svak svojoj masti, to sam mislio tada. Par puta su nam se i usne dotakle, a njene su imale ukus jakoda a njena kosa miris pokosenog sijena. Ni sam neznam, zasto me sve u vezi nje, posijecalo na moje dijetinjstvo i moje skolske dane i bezbriznu mladost. Vise puta sam uhvatio njen pogled i njen osmijeh koji je bio sve blazi i bezbrizniji. Jutro smo docekali blizu jedne male kafane gdje smo i doruckovali i rekla je da je vrijeme da ide i da ima svoje obaveze. Dao sam joj broj mog telefona a ona obecanje da ce me nazvati i da ce rezervisati vece za mene. Koliko sam u tom momentu pridavao vaznost na koji je nacin izgovorila te rijeci, jos veca je bila moja zabluda da ce mo se mi sresti. Nismo se sreli te veceri, druge nedilje, iduceg mijeseca - nikad vise. Moje ocajanje je bilo iz dana u dan sve vece. Nocima sam imao nemiran sam, ako sam ikako mogao da ga tako nazovem. Trazio sam je svuda, tamo gdije smo se i upoznali, ali mi niko nije mogao a ni htio da ista kaze o njoj. A tako sam malo znao onjoj. Moje razocarenje, moju tugu i bol, topio sam u picu i misleci da cu je zaboraviti. hiljadu puta ponavljajuci ocajnimi placnim glasom-zaboravi Milenu-. Sa svakom ispijenom kapi alkohola. pojacavao se moj neizbijezni pad, i iz mene je izlazilo i ono malo snage i nade da cu je ponovo sresti. Jednog toplog avgustovskog dana, dok sam ispijao hladno pivo na splavu, prisao mi je moj poznanik iz mog grada kojeg cinimi se nisam mijesecima vidjeo i uz nepovezanu pricu me upitao dali znam jos koga iz naseg grada. Ja sam mu spomenuo par imena, na sta me on upitao, a sta je sa onom malom iz moje ulice koja se ovdije dobro snasla i da se vidja sa nekim zestokim momcima, a njemu se ipak cini da ona u stvari radi u baru kod, meni poznatog dilera, i da se zove, ako se ne vara Milena. Neznam dali je primijetio ocaj, blijedilo i eksploziju u mojoj glavi. U tom momentu i ono malo -ja- je nestalo iz mene. Nijemo sam ustao od stola i uputio se u grad da nastavim svoj neizbijezni, spori pad... Moja se potraga nastavila. Na tom dalekom putu, dalicu ja naci nju, dali cu naci sebe... Lajkuj ovaj stih:

Ljubav boli kad se priroda umesa    (upisano: 22 Sep 08, 18:44) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Zelite bolnu istinu o ljubavi - evo je. Imao sam samo 14, a ona 15. Upoznali smo se u dvoristu jedne cetvrti i ona je za mene bila najruznija osoba na svetu, iako je dobro izgledala. Vreme je prolazilo, ona je bila sa mojim drugarom (necu da kazem najboljim ali dobrim) i nikada na nju nisam pogledao kao na devojku dok je on nije povredio. Ostavio ju je iznenada, a ona je dosla do mene, zagrlila me i rekla "On mene ne voli, sad je gotovo ali stvarno." Ne mogu da kazem da mi nije bilo zao ali sam osetio i srecu, rekao sam sebi to vece "Konju, de su ti oci bile?" Islo je polako, napunio sam 15 god., skupio snage i prisao joj. Nije mi verovala, smejala mi se dok sam joj pricao da je volim i zavrsilo se savrseno - nakon dva meseca, napokon sam je poljubio. Rekao sam joj da zelim da pokusam sa njom jednu ozbiljnu vezu. Tako je i bilo naredne 3 god. mi smo bili zajedno. Sada mi je 20 god., a protekle 2 sam bez nje. Jedne veceri dosla je kod mene kuci, sva uplakana i rekla mi "Ljubavi, bila sam kod lekara." Znao sam da je imala problema sa grudima ali mi nije rekla koliko je to ozbiljno. Pitao sam je sta se dogadja i ove njene reci nikada necu zaboraviti "Samo te molim da me poslednjih nekoliko meseci zivota ucinis najsrecnijom devojkom na svetu. Prestao sam da idem u skolu i posvetio se mojoj (kako sam je zvao) budalici. Nisam mislio da ce se stvari odvijati na nacin na koji su se odvijlale ali... Posle mesec dana rekla mi je da ima rak u poodmaklom stadijumu, da lekarima nije jasno kako, ali da je od smrti deli par meseci. Nadao sam se, isla je na tri operacije, nakon kojih vise nije imala grudi. Uradili su sve sto su mogli, a ona je tog popodneva, u svojoj kuci, pored svoje mame i mene sklopila oci i zauvek me napustila. Mami je rekla da ne brine i da se potrudi da zivi dalje, a meni je rekla da kada jednog dana budem lezao u svom krevetu, star, sed, bez zuba, da se setim nje i njenog obecanja "Malecki, cekacu te!" Nisam bio svestan sta se dogodilo, sve se odigralo u par meseci, a na mom srcu i dalje je rana nju i dalje volim kao da je ziva i ne mogu, ma koliko se trudio ne mogu da zavolim nijednu drugu. Samo zelim da mi se vrati moja budalica. Jos uvek cujem ono njeno Malecki, volim te!, Malecki, reci mi da me volis, da me nikada neces ostaviti, a ona ostavi mene i sto je najgore od jedne stvarno velike ljubavi ostala je slika i uspomena na moju prvu ljubav. Ne mogu vise,... boli Lajkuj ovaj stih:

Nesmemo da se volim, al se ipak volim    (upisano: 22 Sep 08, 18:44) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Volela sam te a to nisam smela, al sa tobom biti, je bila jedina stvar koju sam ja htela. Gledala sam u tebe kao u Boga, tvoja pojava na mene je uticala kao Droga. Tada nisi ni predpostavljao da ludo te volim, da zbog tebe sam cak morala i Bogu da se molim. Nisam znala sta da radim, bilo me je strah, jer kada god sam te videla ti oduzimao si mi dah. Prolzailo je Vreme u kojem sam se ja sve vise gubila, osetila sam kako mi je neka jaca Sila presudila. Primetila sam kako me ljubav sve vise steze, iz Dana u Dan mi je bilo sve teze. Nisam vise znala kako to da prezivim, nisam vise mogla samu sebe da krivim. Ja Osecaje vise nisam umela da krijem, tako da jedno vece dok si i ti bio tu, ja sam pocela da pijem. Lagano sam se opijala, dok sam Film u glavi razvijala. Smisljala sam kako sve to da ti kazem, jednostavno nisam imala vise snage da te lazem. Prilika se pruzila kada si sam izasao Van, ja sam zatobom krenula, nesugrna dali cu preziveti taj Dan. Rekla sam ti, slusaj mora da ti nesto priznam, pazljivo me slusaj jer cu sada moju najvecu Tajnu da izdam. Gledala sam u Pod, i rekla mu da ga volim, i koliko ga zelim, i da neumem sa nikim drugim da ga delim. On me je pogledao bledo i rekao mi, da si ja to samo umisljam, i zamolio me da prestanem o tome da razmisljam. Video je da se protiv Suza borim, da iznutra kao Vatra gorim. Primetila sam i ja da i njemu nije svedno, uhvatio me za ruku, i rekao da kada bih bolje razmislila, i sama bih svatila da nije vredno. Kako bih volela da sam u tom Trenutku u Zemlju propala, ma cak bih i sama svoj grob tada iskopala. Znala sam ja dobro da mi nikada zajedno necemo biti, ali sam i znala da je pokusavao od mene nesto kriti. Tako da sam mu rekla, da ja znam i da i on mene voli, i da njegovo srce isto kao moje boli. Rekao je da sam mu drugarica i da je normalno da me voli I da sam mu zato draga, sto je vise pricao to vise ga je izdavala Snaga. Primetila sam u njegovim Ocima cudan Sjaj, i rekla sam: Posto ti nista nece znacit,i sada mi jedan poljubac daj. Prvo je cutio i nije nista rekao, trebalu me je vremena dok je do sledece recenice stekao. Rekao je ne, nezelim to, na to sam ja samo postavila pitanja, sto? Pricao mi je kako to nebi bilo tacno, i kako bi to nas Odnos pokvarilo, piznala sam mu da nije tacno ali da bi to ipak moje Snove Ostvarilo. Vise nije imeo Strpljenja i krenu je Kuci, ja sam samo viknula ODGOVORI MI ONDA KOLIKO CE JOS MOJA LJUBAV PREMA TEBI DA ME MUCI? Odgovorio je tiho: Mucit ce te dugo, jer i mene muci vec duze vreme, i lagano je seo u Kola spreman kuci da krene. Rekoh mu da stane, i da ponovi to sto je rekao. Kaze: Aleksandra, svaki smo dan zajedno, uvek si tu kada mi trebas, zar neznas da sam i ja prema tebi osecaje stekao. Volim Te Leksi ali znas da tu Buducnost nepostoji, moji se sa nasom vezom nikada nebi slozili, a nebi ni tvoji. Nemozemo tek tako da zaboravimo na sve, primetio sam ja odavno da ti volis me. Pitam ja njega: Zasto moramo obracati paznju na druge, zasto njima trebamo dozvolit da nam sude. Meni nije bitno i da je ceo svet protiv nas, sve sto mi je bitno je da ti ujutro, i predspavanje cujem glas. Aleksandra, nemozemo zajedno bit,i zaboravi na sve, nisam ja covek koji ce ostvariti tvoje sne. Rekla sam: Dobro radi kako ti drugi kazu, primetit ces i sam jednog dana da te lazu. Okrecem se sada, napustila me nada. Cujem ja njega kako zove moje ime: Aleksandra, molim te pomiri se sa time. Govorim mu: Dobro, zaboravi na sve, zaboravi da sam ikada rekla da volim te. Sada mi govore da stanem, a meni sada jako malo fali da mu nesto lanem. Ali dobro eto stanem i jedva cekam da cujem sta ima da mi kaze, stvarno me se zanima sta ce sada da me slaze. Priblazava mi se, a je se pravim da mi je sve jedno, osetim njegove usne na mojima, i shvatim da je sve sto je bilo veceras, njegovog poljubca je bilo vredno. Lajkuj ovaj stih:

Prva ljubav zaborava nema    (upisano: 22 Sep 08, 18:43) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Kazu da prva ljubav zaborava nema.....Do neko vreme nisam verovala u to, ali, sada verujem.....Tesko je kada zivis bez onoga koga volis, a pogotovo kada moras to kriti....A jos je teze kad je taj neko sa drugom, a ti si ovde daleko i pitas se u samoci "Sta li sada on radi?".........Imala sam 13 godina....Bila sam najbolji djak u svom odeljenju i bila sam popularna u skoli....Decaci su me jurili sa svih strana, ali, ja sam volela samo jednog... A i on je mene ludo voleo. U pocetku smo bili najbolji drugovi, a posle me je pitao da se smuvamo. U pocetku sam se dvoumila, ali, sam kasnije rekla "DA"... Izlazili smo oko 3 meseca, koja su bila najsrecnije doba mog zivota. Jos uvek pamtim dan kad me je poljubio po prvi put, i kada sam mu ja odgovorila na to. Raskinula sam sa njim zato sto je krenuo u srednju skolu i nismo mogli tako cesto da se vidjamo, ali, jos uvek sam ga volela i ludela za njim. Svaki dan sam mislila o njemu, trenucima koje smo proveli zajedno i radostima koje mi je donosio. Stalno sam pitala za njega, ali, sam onda prestala jer su drugi primetili da ga jos uvek volim. I tako je proslo neko vreme i ja sam se preselila ovde u Ameriku. Bila sam tuzna neko vreme, ali, vec sam se sada navikla. Sada zivim super, imam decka amerikanca i super se slazemo. Volim ga jako puno, a i on mene. Porasla sam i sazrela i sada gledam na zivot drugacije. Svima pricam da vise o njemu ne mislim, ali, to nije tacno. Mislim, i to cesto, i stalno mi dolazi u san, iako ja hocu to da sprecim... ALi, ne mogu, jer zivot je takav. Ovoga leta idem u Srbiju i nadam se da cu ga videti. ALi, sta ce se dogoditi, ja nemam pojma. Samo znam jedno, a to je da ga nikada necu izbrisati iz mog srca, jer prva ljubav zaborava nema... Lajkuj ovaj stih:

Srebrna kiša anđela    (upisano: 22 Sep 08, 18:43) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Na ljetnoj kiši stojiš ti… Stojiš i kisneš… Gledaš u mene svojim velikim plavim očima… Nisam sigurna što mi želiš reći, nisam sigurna želiš li mi prići, ili samo stojiš i čekaš… Tvoje usne polako se razdvojiše, rukom prođeš kroz plavu, mokru kosu, te se kapljice rasprše… Traperice su ti razderane, krvariš… Da li plačeš? Krećeš… Pokret ti je tako mekan… Ali, zašto sije sunce dok pada kiša? Zašto je srebrna…? Vidim svijetlost na nebu, čudna je… Zove me… Gledaš me… Zašto? Zašto ništa ne govoriš, samo hodaš prema meni i lomiš se… Zašto ne odgovaraš?… Plačem, želim te zagrliti, ne mogu se pomaknuti, što je to? Pomozi mi… Prolaziš kraj mene, sjedaš na mokar pod, dodiruješ sjenu… Što ti je? Tu sam…kraj tebe…n e gledaš me više… « Dođi…» - govoriš…» Dođi mi opet nazad brzo…» Ne razumijem… « Naše vrijeme, nedostaje mi… Naši poljupci utisnuti su na mojim usnama…» - pričaš mi i bacaš crvenu ružu u bezdan… Što je to…» Ne boj se…Sada si gdje želiš biti… Nedostajem li ti?» Hvata me strah… Što to pričaš… Želim te, boli me… Praznina u meni je… Srebrna kiša te i dalje moči, ti se ne opireš…Razdvajaš usne, ljubiš me, otvaraš ruke, grliš me, diraš moje lice, diraš moje usne, smiješ se…» Oh, kako volim te…» - govoriš…Sretan si, ali, odlaziš…Opet odlaziš…Okrećeš se…» Ne zaboravi me» O, živote moj, ne idi od mene… Pogled skrenem prema dolje…Vidim dugu, ali kako? Vidim anđela, o moj Bože… Kiša me dodiruje, lakše mi je…Otvaram usne, izgovaram « Volim te «…U svijetlu polako nestajem, čujem te kako govoriš, a nema te, zašto? Čujem kako plačeš, osjećam miris ruža i svijeće. Plovim kroz nebo, letim iznad otoka, zelenila…Vidim plavi vodopad, zove me…Spuštam se… Biserno more, okružuje me…Ali ne, ja nisam na zemlji… Što je to?…Ne bojim se, dobro mi je… «Ne boj se» - okrenem se, anđeo i vila rastvoriše krila, i odvedoše me pred sud Božji… Ne vjerujem, ja sam umrla, od boli ja sam mrtva…A ti tek sada plačeš za mnom, tek sada me trebaš i želiš… Ali ja ne mogu bez tebe…Dođi i poljubi me, dođi i voli me… Jer srebrna kiša anđela odavno je prestala…moja bol opet je stvarna postala…Dođi i oslobodi moju dušu… Dođi, zagrli me… Ljubavi, trebam te! Lajkuj ovaj stih:

Medo i Zeko    (upisano: 22 Sep 08, 18:42) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Evo, i ja cu probati da, posle duzeg vremena napisem pricu… dobru… ali ne znam hocu li uspeti. Zasto?Pa price ne mogu pisati sa pola srca, ne mogu bez one polovine, bez onog dela koji sam tebi poklonila. Uzeo si ga, odneo na drugu stranu grada… mozda u skrivenom dzepu kaputa, a mozda ni sam ne znas da posedujes nesto tako vredno kao sto je srce… Krenula bih od kraja-tako mi je lakse. Pisala bih o onome sto je SADA, o onim emocijama koje me trenutno preplavljuju i ne daju da te zaboravim. Krenula bih od kraja i rekla ti kako te trebam, kako bih zelela da te zagrlim, poljubim, ali glupo je… ljudi kazu da treba krenuti od pocetka, da, pre nego sto nesto(ili nekoga)pokusamo zaboraviti trebamo da retrospektujemo taj dogadjaj, da se prisetimo svega i tek tada, kazu, mozemo da zaplovimo u neku(mozda bolju)buducnost. Pa… pokusacu… *** Bilo je leto, odvratno sparan dan, ali nije mi smetalo. Kretala sam na more savrseno raspolozena i nista me nije moglo uzdrmati. Malo mi ide na zivce sva ta euforija oko letovanja… keva i cale digli su neku frku. Stojim pred busom, a oni se samnom pozdravljaju kao da me nece videti million godina. Gledam kevinu “kako cu ja bez tebe” facu I ulecem u bus… zapravo, ja sam jedva docekala tih deset dana bez njenog i celetovog “uradi ovo, nemoj ono… bla, bla, bla… ” I da, ulazim u bus, trazim slobodno mesto, sedam do neke devojke i jedva cekam da bus krene. Krenuli smo!Pogledom “svrljam” po svim poznatim i nepoznatim licima. Jedno mi je posebno zapalo za oko. Lep neki decko… mislim simpatican… lepo obucen-neke krem pantalone, crna majca sa nekim otkecenim, zutim natpisom, smedja kosica, zelene oci, preslatke us. . . . UH!Pa on me je POGLEDAO!!!Mozda je skontao da piljim u njega(?)!Briga me!O, pa sta je sada ovo?Da, da, i on svojim pogledom istrazuje moje telo, lice… sve. Pa dobro, moze mu se svideti-roza trenerka, plava majca na bretelice sa lepo upakovanim sisicima, neke lude, sarene oci, duza kosa… DA!!!!Pogledi su nam se sreli. Sva sam se stresla… Sad smo oboje gledali ispred sebe. Ne znam za njega ali ja sam jedva cekala ponovni susret nasih ociju. Sediste do sedista-ubrzo je poceo i razgovor. Pored ok izgleda “gospodin Simpaticni” znao je gomilu strava fora. Skontala sam da smo slicni. Bila sam u nekom drugom svetu, zalutala u svojim mislima kad su me prelepe oci pogledale i najsladje usne na svetu izgovorile: -Ej, a kako se ti zoves? -Tijana-odgovorila sam uz najsladji osmeh(bar sam verovala da je to jedan od bolje uvezbanih). Namerno ga nisam pitala za ime jer nisam zelela da skonta da se mi je simpatican. Oni koji se nisu znali-upoznali su se i ubrzo je svako sa svakim vodio neki, cinilo mi se, neverovatno zanimljiv razgovor. Vreme mi je prosto proletelo. Nisam ni primecivala da je odavno pao mrak, da je prosla ponoc. Kako je vreme odmicalo sve nas je manje bilo budnih da bi na kraju ostali budni samo on, ja i njegov drug-Nikola. Skontala sam da svice, a da ja nisam ni oka sklopila. -Hajde se, molim te digni da ja malo odspavam-rekla sam tom preslatkom decku kome jos ni ime nisam znala. -Ma daj… mrzi me… -A molim te, samo pola sata! -Pa hajde lezi tu kod njega, ja cu se dici-Nikola kao da je znao sta treba da uradi. Zapravo nisam to zelela… ali nije mi smetalo, priznajem. Legla sam pored njge, naslonila se na njegovo rame i pokusala da zaspem… uzalud… njgova blizina me je jos vise cinila nervoznom, miris njegovog parfema me je opijao-BRUT. Pravila sam se da spavam, a samo sam uzivala naslonjena na njega. U jednom trenu mi je sklonio pramen kose koji mu je verovatno smetao… znam da mi se to, tada, ucinilo neverovatno slatko. Gledala sam kroz prozor… dan se polako budio… Ne znam kada ni kako-zaspala sam. Probudila sam se kada je vec pola autobusa bilo budno. Kako je to smesno!Svi onako “zguzvani” i podboli od spavnja, cupavi, zeljni da se bucnemo u prelepom Jadranu… Ubrzo smo I stigli u Becice-u grad koji obozavam… ne znam zasto… mozda zato sto mi uvek donosi nesto novo, a mozda zato sto tamo svaki put ostavim deo sebe… ne znam, ali tako je. Cekali smo citavu vecnost, cini mi se, da udjemo u sobe. Cim smo usli, ostavila sam stvari, na vokmenu pustila mjuzu i… zaspala… Spavala sam neka tri sata. Tek kada sam se razbudila malo sam bolje pogledala smestaj… hotel(ako se to uopste moze nazvati hotelom, jer je meni vice licilo na brvnaru)je bio uzasan… neke drvene kucice, odvratni kreveti… svejedno… Bilo mi je vazno samo drustvo koje je bilo super… znala sma da ce provod biti maximalan, a vetar mi je sapnuo nesto sto nisam razumela. Tek kasnije sam uspela da shvatimda mi je vetar saptao o tome kako ce mi ovo leto doneti nesto veliko i lepo… Mislim da vetrovi ne lazu jer, zaista, desilo se nesto, za mene ogromno vazno i veliko… vece od brda, i od planina… Samo citajte dalje… *** Na njega, zapravo i nisam mislila… ma nisam ga se ni setila. Bio mi je samo simpatican… nista vise. Nije okupirao moje misli sve do pred kraj letovanja, ali idemo redom. U pocetku nismo previse vremena provodili zajedno, sa isitim drustvom, a onda je doslo vece za koje sam mislila da ce biti isto kao i sva predhodna… a nije bilo!Nije jer mi je ta noc poklonila njega. Sedeli smo na klupi-on, ja, njegova sestra, Nikola i neki(meni nepoznati)likovi. Ceskala sam ga po glavi i pricali smo… ne znam o cemu, ne secam se. Secam se da mi je Jovna tada uputila jedan cudan pogled… nisam se obazirala, ali znala sam zasto me je tako pogledala. Ne znam da li su svi oko mene osetili ono sto i ja… Znam samo da sam u svakom nejgovom dodiru, pogledu, u svakoj njegovoj reci pronalazila ono SVIDJAS MI SE… Iako nije izgovorio nista ni slicno tome, znala sam to, osetila, neki fluid izmedju nas govorio mi je da sam u pravu. Kasnije smo sedeli na stepenicama hotela(tj. Brvnare), lezao mi je u krilu. Rekao je: -Ceskaj me- i ono sto sam naslucivala bivalo je sve jasnije. Bila sam svesna da sam u ceskanju profesionalac i da je uzivao u mojim dodirima. Znam-da je macak sigurno bi poceo da prede od zadovoljstva, ali drago mi je sto je samo covek, kao i ja, sto su nam se zvezde te noci sklopile i ko zna kada ce se razdvojiti… -‘Ajde, ja cu tebe ceskati po nozi-izgovorio je moj zelenooki slatkis kome sam, konacno, saznala ime-Predrag. To njegovo ceskanje shvatila sam kao izgovor da me dodirne, da oseti moju kozu pod svojim rukama… znala sam da sam u pravu jer kod tih stvari nikada nisam gresila… savladala sam citanje izmedju redova… Moje lujke iz sobe odavno su otisle na spavnje, zakljucale sobu i… -DIVNO!Ove moje su zaspale, kako cu ja sada uci?!-ciljala sam na jedno. -Pa spavaj kod mene i Nikole- kao da mi je citao misli. -Ma… glupo mi je!-foliram se je. -Pa ‘ajd, i ja cu!-nadovezuje se Pedjina sestra. -‘Aj… -kao, tesko mi je palo. Naravno, spavala sam sa njim u krevetu. Ne znam kada smo zasplai, znam samo da je napolju vec svanulo, ceskla sam Pedju, svirale su balade, a spolja je dopiralo udaranje talasa o stene, soba je mirisala na brut, a ja sam uzivala bez slutnje da ce mi sledeca noc doneti nesto prelepo… nesto za cim svaka devojka cezne… Ceo dan sam bila sa njim. Svi su primetili da nesto postoji izmedju nas dvoje. Verujem da su se bogovi samo smesili i pravili planove za mene i njega i mislim da su taj plan sproveli u delo pre nego sto smo nas dvoje postali svesni svega. Secam se datuma(a kako i nebi kada smo na taj dan slavili nase mesecnice), secam se cudnog rasporeda zvezda, suma mora, secam se i majce koju je nosio, secam se i sta mi je rekao… a volela bih da zaboravim… I to vece sam spavala kod njega u sobi, u njegovom kreveti, samo, ovaj put je on mene ceskao, ovaj put je svirao 50cent, a ne balade, ovaj put nisam osetila miris bruta… bila sam svesna samo njegove blizine, ovaj put sam osecala da ce se dogoditi nesto vazno i da-ovaj put mi je on pokazao sve cari prvog poljupca. Bila sam uzbudjena kao nikada do tada, usta su mi bila suva, srce ludacki lupalo, glave su nam bile sve blize i blize, ljubomora na te milimetre sto su nas delili me je ubijala jer sam vec mogla da osetim njegov vreo dah na svojim usnama i… POLJUBILA SAM GA!Ja, mala lujka, poklazala sam tim milimetrima da mi ne mogu nista i uzivala u onome sto mi je ova noc poklonila, uzivala sam u svom PRVOM POLJUPCU… bio je prelep… najlepsi od svih. Ne zato sto je bio sa njim nego zato sto sam sva drhtala, sto sam tada(prvi i jedini put)osetila leptirice u stomaku i nekome se predala. Drhtala sam ljubeci njegove usne jer sam osecala kao da mu svakim poljupcem sve vise pripadam… tek kasnije sam shvatila da je zaista tako. Zaspali smo kasno… kada smo uspeli “ugasiti” sve zvezde, ”utisati” more, zaspali smo, a budjenje kraj njega tog jutre bilo mi je najlepse. Nikada pre i nikada posle jutro mi nije donelo toliku srecu… a bilo je i lepstih jutra… vaznijih… ipak, ona nisu ucinila da se osecam toliko srecno. A osecala sam tu ogromnu srecu jer sam imala prelepu noc IZA sebe, prelepu buducnost ISPRED sebe i prelepog njega KRAJ sebe… uzivala sam… Ubrzo sam se vratila kuci i dalje ne verujuci da se sve ovo bas meni dogadja, da bas ja imam tu srecu da ga ljubim svakoga dana… jednostavno, nisam verovala da mi trajemo jer, plasila sam se da sam mu samo prolazna avantura… a bila sam mu, ustvari, sve na svetu. Bio je to tek pocetak necega prelepog… *** Uzivla sam u svakom novom jutru jer sam znala da mi svaki novi dan donosi njega-moju srecicu, mog MEDU!Tih pet meseci sa njim nikada necu zaboraviti. Necu zaboraviti kako sam bila srecna kad pogledam na kalendar i shvatim da je “nas” dan… a sada… sada mi se samo neka kisa pojavi na obrazima, onako iznenada, a ja kao ne znam sta je to… Mnogi su nam zavideli, a svi su govorilio da smo lepi izaljubljeni, a ja tada za to nisam marila. Ustvari, ja tada o tome nisam ni razmisljala jer-NE ZNA COVEK STA JE SRECA DOK BEZ NJE NE OSTANE… sada znam da je tako. Necu te lagati, mali, bicu, po prvi put, potpuno iskrena prema tebi-ne volim te, nisam te ni volela, jer, ne znam je, Medo, sta je to ljubav… jos uvek cekam da se pojavi neko sa “mojim” sjajem u ocima, sa “mojim” osmehom na usnama, pita me “jesmo li se mi vec negde sreli”, pruzi mi ruku i zaplovi samnom u vode ljubavi. Da, pravu ljubav jos nisam spoznala. A ti… svesna sam svega-svidjao si mi se… jako, mozda sam cak i bila zaljubljena i sve te emocije mesala sam sa ljubvlju… sada znam da je nije ni bilo. Samo ne znam zasto se mucim da ti pojasnim moja osecanja kad ti ovo neces ni procitati… nije me briga… pisem sebe radi. Znas li koje mi je vece ostalo u najlepsem secanju?Ono kad smo stajali na “nasem” mestu, pricali, a potom se, na sred ulice ljubili dok je padala neka sitna kisica. Drzala sam te za tvoju malu guzu u zelji da zauvek imam tu privilegiju da te po njoj lupkam, onako kad “odvalis” neku glupost, usnama si mi upijao kapljice kise sa lica… u tom trenutku je u mene, cini mi se, stala sva sreca ovoga sveta… Secam se, htela sam da odem kuci, a ti si, onim lepim, dubokim gasom rekao nesto sto ce mi zauvek ostati u secanju…: -Ti bi da ides, a nisam te video cele nedelje i sad mislis da cu te tek tako pustiti da mi odes?Nema sanse! Slatko sam se nasmejala, jos sladje te poljubila, nezno se privijajuci uz tebe zeleci da zauvek ostanes kraj mene… Bilo nam je lepo… i tada i svaki sledeci dan, ali primetila sam ja, polako, da se zar na mojim usnama gasi, da nema vise vatre u mojim ocima, primetila sam i znala sam da je kraj blizu… Tu, pred novu godinu raskinula sam sa tobom. Zato?Jednostavno, tvoje ruke su mi postale hladne, tvoji poljupci mi vise nisi bili slatki kao pre, a na tvojim dlanovim vise nisam pronalazila svoju buducnost. Dosadila mi je ta rutina i raskinula sam, prodala ti neku glupu laz(u koju si ti naravno poverovao)i zgrabila nekog novog za ruku… Samo, on nije imao zelene oci, nije ljubio tako slatko, nije me toliko voleo i nije mirisao tako dobro kao ti… shvatila sam to posle dve nedelje, kad mi je zafalio stari, dobro poznati miris bruta na tvojoj majci, tvoj mali nosic i ono nase vreme. Za sve to vreme ti si patio, gledao me kao se ljubim sa njim i verovatno sam ti ja bila jedina zelja u ponoc… nisam marila za to, ali shvatila sm sve i ti si mi se vratio… Par mojih slatkih poruka ti je bilo doboljno. Pomirili smo se, ali nismo bili dugo. Ponovo sam ja sve okoncala, ali bilo mi je tada prelepo iako je kratko trajalo. Tada si mi dao najsladji nadimak- zeko, a ti si bio moj medo, tada sam ti poklonila mali deo srca i ljubila te najstrasnije… i ja sam odrasla, malo za to vreme, ljubila sa sa par njih mozda samo iz zelje da dokazem da mogu, da jeseam zaboravila tebe-mog malog medu… a nisam… i necu… to znamo samo bog i ja. Niko od onih sa kojima sam bila me nije znao tako slatko ubedjivati da pristanem na nesto sta necu, niko me nije znao tako lepo ceskati po ledjima, ljubiti me nezno “za kaznu”, brojati samnom poljupce… niko… samo ti… Jedva sam docekala da te, posle te dve nedelje poljubim, zagrlim, slusam tvoje lude price, stojim sa tobom na sred ulice, da me hranis belom MILKOM. Tih dana, na snegu, uz tebe je mom srcu bilo toplo… jako… Kada sam ponovo otisla od tebe moje srca se zaledilo, sto od hladnoce, sto od straha da ne bude slomljeno… i nije… samo sam ti dala jedan deo njega… to ti je HVALA za sve prelepe noci, za svu toplotu u sred zime, za sve poljupce, suze, neispavane noci koje si proveo, verovatno me zeleci kraj sebe. Pitali su me svi zasto sam raskinula sa tobom. Nisam im nista pametno znala reci, govorila sam kojekakve gluposti, a oni nista nisu znali… Pitaju me i sada zasto se ne pomirim, a ne znaju da to nije lako, da je previse toga izmedju nas, da nisi ti jedini u mom zivotu, ni ja utvom, verovatno… ne znaju ni da bi ponovna veza tobom za mene bila kao citanje neke knjige koju sam procitala vec million puta. Izvini, ali tako je. Ne mogu vise… Sada sam mozda i zaboravila sve tvoje-poljupce, dodire, price, ali neka… pusticu da prodje jos malo… da te se jos malo zazelim… Znas, nikada nisam shvatila, a ni sada ne shvatam-ZASTO BAS JA?Zasto bas ja koja nisam ni zgodna, ni lepa, ma nisam cak ni dobra… a mogao si imati bolje. Mogao si imati neke, koje bi ti pruzile ono sto ja nisam, ono sto treba svakom muskarcu. Zato pored toliko lepih i zgodnih devojaka bas ja da ti zavrtim pamet?A nisma samo tebi to u radila… i oni posle tebe “jeli su mi zi ruke”, zeleli me kraj sebe, samo, ja nemam snage za to. Shvatila sam da ljubav nije ono sto mi trenutno treba. Zato idem, ponosno dalje, nastavljam gaziti po drugima, visoko podignute glave… nije mi zao sto sam odvratna prema mnogima. . ni mal one zalim zbog toga. Ljudi su uzasni!Svi ce te koristiti dok mogu, od tebe uzeti najvrednije a onda te sutnuti i to je sva filozofija… *** Ne brini, cuvam sve tvoje-onaj Mik-Maus stoji na mom random tolu da me u trenucima sete podseti na to da ima neko ko me voli, ko bi mi se rado vratio i ko je uvek tu za mene… ma sta god da se desi… A onaj sareni medo je na polici… sa drugim plisanim igrackama… ne gledam ga cesto jer ne bih da te se jos cesce setim… Znas sta me jos zanima?Kako uvek znas pravi trenutak da se vratis u moj zivot?Taman onda kad pomislim da sam te zaboravila ti se vratis i porusis sve moje iluzije, udjes u moje misli i ne das mi mira. Posumnjam, tada u svoje emocije prema tebi i prema onome koji se tada nadje kraj mene. Isla sam, jedne veceri, sa mojim tadasnjim deckom, a ti si nas pratio. Znala sam da si to ti-prepoznala sam te po hodu, po plavoj jakni, frizuri, prepoznala sam te jer srce zatreperi samo kad tebe ugleda. Bolelo te je to sto sam ga ljubila na “nasem” mestu, zar ne?Oprosti, ja tek sada znam sta je to bol. Glupa sam sto sam mu dozvolila da gradi kule i gradove za nas na temelju nase ljubavi… ali nije uspeo… nije on kao ti… nije ti ni do kolena, Medo. Saljes mi i sada poruke, pitas sto ne budemo zajedno… Sada je, koja sam na svako tvoje ZASTO imala svoje ZATO, ne znam sta da ti kazem. Jednostavno, ponestalo mi je reci, vise nemam dovoljno jake argumente pa cutim… ne odogvaram na tvoja pitanja. Cudno ti je da ja cutim, znam, ali sta bi drugo… necu da te lazem, povredjujem, pa cu samo cutati… tako je, izgleda, najbolje. Mali, veruj mi, ja vise ne mogu ovako. Precesto me “salecu” secanja na nase dane i ne daju mi da nastavim bez tebe… a zelim to… tako prokleto zelim da te stavim u svoju kutiju uspomena i sa NJIM zaplovim u bolje sutra, da sa NJIM, na njegovom brodu odem u neku srecniju luku… gde tebe nema… ne znam kada ce se to dogoditi. Vecni sam optimista i verujem da hoce… jednom… Seti se mali. . . Ono vece kada si me pratio iz grada, a ja ti pricala kako cu “kad porastem biti novinar, pisac, pisacu price, pesme, proputovati svet” nikada necu zaboraviti. Slusao si moja mastanja, smejao se. . a videces-bice tako!Svaku svoju zamisao sam ispunila i na tebe sve redje pomisljam. Nisi mi tada ni verovao, predpostavljam, ali eto, napisala sam, pricu bar. Da, nisi znao da ce ta prica bas tebi biti posvecena… a jeste… i ta i mnoge druge. Sad shvatam zasto kazu da zivot pise romane. Evo, ovo je uvertira za moj roman, bice najbolji, veruj mi… Plasim se da, jednom sve ovo ne izbledi, da se ne pojavi neko sa lepsim osmehom, sladjim nosicem, sjajnijim ocima i ne izbrise te iz moga srca… . plasim se jer znam da nista nije vecno. Nece ovo tvoje ime, urezano na clanku moje noge, vecno tu ostati da me seca na tebe. Kad odem negde, ostavim uspomene na drugom kraju sveta, sta ce me podsecati na tebe?Tudja ruka na mom ramenu?Sumnjam… *** I opet cu ti ja, luda pricati kojekakve gluposti, nastaviti te kititi najlepsim imenima, recima. Ali moram… prosto ti moram reci da jos uvek pamtim miris tvog parfema, gela za kosu, pamtim nacin na koji si se se osmehivao, a tvoj smeh mi i dalje odzvnja u usima kao najlepsa sinfonija moga zivota. Kad osetim, u vazduhu miris bruta udisem ga svom snagom, zatvaram oci kao da zelim da zamislim da si ti ovde… kraj mene… , ali ne!Ovo je zivot, a ne filim i znam da se dobra vila nece stvoriti kraj mene, da necu upecati zlatnu ribicu i da nemam Aladinovu lampu i znam da te ne mogu stvoriti kraj sebe. Znam jer prestal sam da verujem u vile, zlatna ribica-pitanje je postoji li, a bajku o aladinu I njegovoj lampi sam odavno prerasla i znam da ne vredi ponovo pocinjati jer bi svaki pocetak bio samo nastavak, bleda kopija necega sto smo vec prosli… ne vredi… Sta jos hoces da ti kazem?Zanima te to da srce zatreperi svaki put kad te ugleda, da od tvog pogleda osecam zemljotrese, da me svako tvoje “CAO” ubija jer si me nekada uz to “CAO” znao tako slatko poljubiti, da pukne. Zanima te to, zar ne?Neka, pusticu te ovaj put da nahranis svoju sujetu, da povratis svoje ego. Zasluzio si… Ti znas da sam uvek bila jaka, da sam se znala izboriti za sve svoje, ali sada necu!Odustajem ode tebe!Da, Medo, tvoj borac je bacio svoje koplje, tvoj borac je postao kukavica. Sta mogu-nemam vise snage… Znam, kriva sam za tvoju bol, kriva sam sto si u stanju da u tri sata nocu “visi” pod mojim prozorom , kriva sam i za to sto “svake noci zaspes tuzan zbog mene”(to su tvoje reci), mozda grleci ono moagarence sto sam ti poklonila tog hladnog februarskog dana kad sam ti rekla “zbogom”, kriva sam i sto sam ti slomila srce, ali, molim te, probaj da me hvatid. Probaj da me razumes jer uvek si to umeo. Shvati-nisam mogla ziveti u toj rutini, gledati kako se, iz dana u dan, ponavlja sve ono sto samo davno preziveli. Shvati me jer ti najbolje znas da meni uvek treba nesto novo. Mozda ti nisam rekla da sam nestalna, da m, e ne mozes zadrzati?Oprosti onda-KRIVA SAM! Mrzim ovo!Ne znam na pisati pricu u kojoj nece biti ni jedan klise!Moram da naucim jos novih reci… Ali postoje li druge reci kojima bih ti mogla reci da mi nedostajes, da te trebam?Ne verujem… Pa nista… nastavicu koristiti te otrcane fraze… Recicu ti nesto sto sigurno nisi znao-ni meni nije bilo svejedno kad si ponovo nasao devojku. Ja sam za ovo vreme imala puno momaka, a ti ni jednu devojku… Meni se ta cinjenica bas i nije svidela-nisam mogla da zamislim da ti ljubis, volis neku drugu, da joj mozda spaces isto sto i meni, da mozda sa njom gradis kule od ljubavi… ne, to mi se nije svidelo. Imala sam ja tada njega, i sada sam sa njim, ali moj zivot je isvise komplikovan, ja sam komplikovana. Nebi me shvatio ni da hoces. Ali, ne bunim se-dobro mi je ovako-sa njim, bez tebe. Naviknem ja na sve. Vise mi ni ti ne falis kao pre. Ali, veruj mi, Medo, onda kada sam te ugledala, posle tih predugih pet meseci osetila sam nesto prelepo… Nisu to oni leptirici u stomaku(ma i zaboravila sam kakao izgleda osetiti ih)… to je neko cudno uzbudjenje… ne mogu ti to pojasniti. Mogu ti reci samo da si se promenio… omrsavio si, nemas vise zvezda u oku(rekla sam da cu mrzeti svakoga ko ti ih ukrade, a ja sam to ucinila), i osmeh ti je drugaciji… samo je tvoj nosic ostao mali, sladakPitam se, da li je i dalje samo moj?Da li bih te i sada smela ugristi za njega, a onda ga slatko poljubiti i smejati se sa tobom tim nasim glupostima… Ah… sve mi to nedostaje… Volela sam da me beskrajno dugo ubedjujes da pristanem na nesto sto ne zelim i da ti onda ja, sva ponosna kazem: -Ma ne mozes me ubediti, kad ja jednom kezem “NE” to je definitivni NE!-ipak, ti nebi odustajao. Bori bi se do kraja, ali me nebi uspevao ubediti. Da, uvek sam prepoznavala tog malog borca u tebi, tog malog ratnika koji je spreman sve da izdrzi. One noci, kada si dosao ispred mog prozora htela sam ti reci da mi nedostajes, d ate trebam, sanjam, da niko ne voli kao ti, htela sam izaci napolje, poljubiti te… Umesto svega toga rekla sam ti da ides… i ovaj put si me poslusao. Otisao si slomljen, tuzan, bez onog sjaja u ocima. Eto, sta sam ti uradila… Videla sam te danas. I ovaj put sam, kao slucajno prosla tvojom ulicom, bio si na uglu, sa drugovima. Mahnuo si mi i na moj osmeh uzvratio istim… samo, tvoj je bio mnogo sladji. Stajala sam na pedeset metara od tebe, pricala sa bratom, pogledi nam se, nisu mogli razdvojiti. Osetila sam da jos uvek znacimo jedno drugom. . . oci sve govore Zao mi je sada sto ti nisam pruzila ono sto za sluzujes, sto te nisam znala voleti, sto sam ti ukrala poslednju zvezdu iz oka, zao mi je, Medo… nastavi… idi dalje, nacices opet neku, vidis da mozes, da imas snage. Okreni se samo, zatvori sva svoja vrata za mene, zgrabi neku novu malu za rucicu, slazi je da je volis i zaboravi me. Zaborvi me jer ja cak nisam zasluzila ni da me se stis. Mnogi bi na mom mestu plakali nocima, tugovali, ali ja ne zelim da se zatvorim medju cetri zida, da osudim sebe na patnju bez kraja, zato ja plovim vodama buducnosti, sa svojom rukom u njegovoj i srecna sam, mogu ti reci. Setim ste se samo kad pogledam na sati i vidim da su skazaljke sklopljne, kada vidi mda je taj I taj dan, kada mi on kaze dam u znacim, dam u nedostajem, kada me neko pogleda, onim “tvojim” pogledom, kad osetim da neko mirise, hoda kao ti i bude mi krivo tada sto te nemam, ali sta mogu?I to je zivot. Nista u nejmu nije ili crno ili belo-sve je sivo, nesto izmedju. *** Nocas si mi se bas nesto vratio u misli… ne das mi mira. Evo, vec je svanulo. Napolje neki ljudi(sve onako u lepim odelima, skockani od glave do pete)zure negde. Mozda ka svom cilju, ili ka boljem sutra-bas kao i ja. Mozda su svi oni slicni meni, a mozda nam je jedina slicnost to sto samo ljudi. Spustam roletnu jer ne zelim da mislim da se sve oko mene budi, ustaje dok ja tonem. Pisem i dalje… cak mi je i reci ponestalo. Nije vezno!Pisacu i neke gluposti sam oda ne zaspem, da ne utonem u san, da te ne sanjam ponovo. Ne mogu vise!Svako budjenje iz san samo me muci jos vise. Po stoti put ti kazem-ZABORAVI ME!Zavoravi me jer ce te secanje na mene ubiti, zaboravi jer ce te tudje usne peci, dodiri boleti, zaboravi me, ne trudi se da me vratis. Rekla sam ti-ja sam lutalica, skitnica, ne moze me niko zadrzati… . ni tvoja ljubav ne moze pomoci –necu ti se vratiti!Sada ne… mozda jednom… ne znam kada… Ali tada, kad ti se vratim, oprosti mi nesto-oprosti mi to sto cu tada biti prljava od tudjih dodira, poljubaca, oprosti jer ni tada necu biti potpuno tvoja… nikada se nikome necu predate u potpunosti. A ne znas koliko bih volela da ti se vratim tada, kad dodje to- “jednom”, kad naucim da volim, da dajem, a ne uzimam, placem i molim i tada bih ti vratila sve zvezde koje sam ti pokrala i bila tvoja… zauvek… Shvatila sam da ljubav nije ono sto se srcu ucinilo. Verovala sam da je dovoljno to sto znam da postojis, da si covek kao i ja, da smo pod istim nebom… a vidim-nisam bila u pravu… moram jos puno cekati da bih saznala koje je pravo znacenje reci LJUBAV! Oprosti, evo, ja cu ti se izvinuti, oprosti, zbog udaraca primljenih zbog mene. Veliko je tvoje srce, nije ledeno poput moga, zna da prasta. E kad bi me naucio tome… Iako sam te videla, iako si mi se javio i najneznije me pogledao plasim se da se nesto promenilo medju nama-neces vise ni da okrenes moj broj. Znam-on ti je zapretio, ali zasto, Medo?Uvek si bio hrabar!Pokazi mu da si musko, da ga se ne bojis. Ok-krij se od njega, ali posalji mi jednu poruku-tek da znam da me nisi zaboravio. On nece saznati… obecavam ti! *** Dok sam pisala prve redove ove price- nije mi bilo lako, tuzna sam bila, cini mi se, ne volim to reci, ali tako je… a sada, pa… osecam neko olaksanje, shvatam da sam srecna ovde i sada, u ovom vremenu u kom zivim, u ovom trenutku u kom uzivam, sa tobom ili bez tebe-srecna sam. Bez tebe malo manje, ali navikavam se. Nosim na ruci, narukvicu sa njegovim imenom, ljubim ga strasno u vrat, a ne onako nezno kako sam tebe i shvatam neke druge zivotne vrednosti. Da, mnogo toga se promenilo, ali jedno nije-I DALJE MI NEDOSTAJES. Spavaj, Medo, mozda me i usnis ako se andjeli za to pobrinu… pa valjda vide da mi je zao. Sanjaj me, a ja cu njega… moram. Nije u redu da slomim jos jedno srce. I njemu puno znacim-vidim to u njegovim ocima, pise mu to na usnama, procitam to u svakom oziljku od cigareta na njegovoj ruci. Vidim i nije mi drago jer velika je odgovornost cuvati(i posedovati) nesto vredno kao sto je necije srce. Sanjaj me i ja cu ti doci jednom, recicu ti da sam naucila da volim i svu svoju ljubav podeliti sa tobom, zajedno cemo se popeti na mesec, poskidati sve zvezde sa neba i staviti ih jedno drugom u oci, a do tada… zavolimo neke druge! Ne znam ni zasto sam napisala ovu pricu(?). Nije mi vise ni vazno da bude objavljena-ionako je ti neces procitati. A i kako da je objave kada su vec i bogu dosadile reci kojima te kitim. Ipak, vredi pokusati. Kazu da imam talenta, probacu… pa sta bude… probacu jednom, drugi put, probavacu i citav zivot ako treba. i kazu neki pametni ljudi da se zivot sastoji iz niza pokusaja. Kazu i ja im veruejm. Onda?Pa naravno, pokusavacu dok ne bude isuvise pokusaja, dok nizati pokusaj za pokusajem ne postane uzaludno, pokusavacu dok zvezde se ne ugase, dok ne stanem iza horizontaa, pokusavacu dok sve rezerve snage ne istrosim na pokusaje… “Molim te pazljivo slusaj, a onda se sama nekako snadji. Trudi se uporno, il’ barem pokusaj, Nekoga boljeg od mene nadji. Vrata od svoga srca zakljucaj, Ja sam i dalje izgubljen slucaj. Pricu o nama probaj da izostavis, Ne javljaj se i ne pisi. Nikakvu uspomenu nemoj da ostavis, Iz secanja me izbrisi…” Lajkuj ovaj stih:

Moje crno srce    (upisano: 22 Sep 08, 18:41) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Imala je 18 godina, zivela u Amrici. Bilo je dosta Srba u tom gradu ali nije ni jedan znao da voli kako je znao ON. On je bio amerikanac (crnac), uvek su joj govorili da su oni losi ljudi da su druga rasa i da su pogane krvi. Ali ona je te ljude postovala kao sve ostale. Jednoga dana bila je ispred zgrade sa drugaricama i prisao je on. Tog dana su se upoznali. I od toga dana nisu se odvajali. Nije smela da kaze roditeljima, ma bas nikome za njega. Osecala je da se radja ljubav izmedju nih dvoje. On je bio gangbanger, prodavao drogu, to mu je bio posao. Njegov zivot je bio opasan. Bio je iskren prema njoj nije je lagao. I dobru i losu istinu o sebi joj je rekao. Uvek su isli u setnje, zabave, six flags, plaze itd. Uvek su imali o necemu da pricaju. Jedno vece je otisla u kino sa njim da sagledaju film, te noci su zavrsili kod njega. Celu noc su proveli zajedno koja je bila ne zaboravna. Te noci dok ga je ljubila u isto vreme su joj suze lile. Sledece jutro je bila u velikim problemima posto su je roditelji trazili. Mnogo je nalagala i na kraju se nekako izvukla. Ova ljubav je bila totalna tajnost. Niko nije smeo da zna. Bila je svesna ako saznaju rastavice ih. Njen otac je bio jako strog nije joj dao da ide nigde. Tako da je bezala iz skole i kada je on na polslu iskoriscavala je vreme da bude sa njim. Kada god joj je zazvonio mobilni to bi bio on. Razgovori dugi satima nisu bili dovoljni za njih. Kako je vreme prolazilo odlucio je se da ce da je upozna sa njegovim roditeljima. Oni su je odmah zavoleli. Bilo je sve teze vremenom posto su njeni bili sumljivi u nju. Otac je poceo da je tuce i da joj preti. Nekoliko dana posle toga je dosao on po nju u skolu. Rekla mu je sta je se desilo u placu, on joj bio jako ljut i hteo je da ide da vidi njenoga oca, ona nije to dozvolila tako da je onda on rekao da moze da zivi sa njim i njegovim roditeljima. Bilo joj je tesko napustiti majku i bracu ali nije mnogla vise. Ta ljubav je postala jaca da nije mogla da se knotrolise vise. Tako da je odlucila da ode sa njim i zamisljala da ce provesti ceo zivot zajedno sa njim. Kada su pobegli zajedno odlucio je on da hoce da je zeni i ona je naravno pristala. Imali su cak i datum za vencanje. On je odlucio da ce da promeni zivot. Nece da vise luta, prodaje drogu i da zivi tim opasnim zivotom kojim zive svi gangbangers. Nasli su stancic malo ga opremili i ziveli sami. Tada ga je pocela jos vise da voli, kada je videla koliko je pazljiv prema njoj. Osecala je se totalno sigurno pored njega. Nije joj nikada bilo dosta njegovih poljubaca. Kako je vreme prolazilo culi su da ih trazi policija. Njeni su saznali za njega. Dobili su racun od njenog mobilnog i tu su nasli njegov broj i tako su nekako saznali za njega. Ona je se plasila posto je osecala da ce da bude mnogo problema. Svake noci bi on ustao i samo sedeo i razmisljao. Jedno vece i ona se slucajno probudi i vidi ga kako sedi do nje dok je ona spavala. Upitala ga je "zasto ne spavas" on je samo odgovorio "odvesce te od mene". Tada su mu pocele suze da liju niz lice. Ko bi rekao da crnac koji je bio gangbanger moze da place. Ona je sela do njga i cvrsto mu ruku stisnula govoreci "nikada nas nece rastaviti". On je nju molio da se zakune da im nece dopustiti da ih rastave. On je se zaklela i rekla "sta se god desi, uvek cemo biti jedno uz drugo" Volim te i zauvek cu te voleti. Niko nas nemoze rastaviti, posto je nasa ljubav najjaca. Ljubav ce sve da pobedi. To vece su se isplakali zajedno i zaspala je na njegovim prsima. Nekoliko dana posle toga nazove ona svoju drugaricu, i drugarica joj rece da je policija trazi svugde zajedno sa njim. Odmah je otisla sa njim do policija da vide zasto ih traze,ne znajuci da ce ih policija uhapsiti. Njeni roditelji su izjavili da je ona opljackala njih. Zatvor je za nju bio pakao, neke je stvari videla o kojim nije sanjala. Nije se sa njim videla 22 dana. Njeni su joj dolsi u posetu i rekli mozemo da te oslobodimo ako se odreknes njega a ako ne, mozes da zaglavis do 6 godina robije. Ona je samo govorila "bolje mi je i 6 godina robije nego zivot bez njega" Sudjenje je bilo vec nekoliko puta. Samo se nastavljalo. Nije mogla da vise bude u zatvoru mislila je da ce da poludi. Tako da je rekla roditeljima da ce da ga se odrekne. U sebi je mislila da opet pobegde cim oni ih oslobode. Otisla je kuci sa roditeljima. Bilo je zadnje sudjenje i tada je zadnji put njega tu videla. Samo su mogi da gledaju jedno u drugo nista vise im nisu dozvolili. Suze su joj lile kao kisa iz neba isto kao i njemu. Taj dan njeni roditelji su ih oslobodili samo sto ja ona morala ici sa njima a on sam. Dva dana posle toga su joj kupili kartu za Srbiju. Nikako nije mogla da pobegne. Plakala je, derala se, molila boga ali nista nije mnogo da se tu ucini. Sva su joj vrata ka njemu bila zatvorena. Molila je boga da je trudna sa njim pa makar da ima nesto od njega. Napustila je Ameriku i otisla u totalno drugu sredinu. Sve joj je bilo neobicno i sve je mrzela. Lila je suze danima i nocima. Nije nigde htela da izlazi i da ikoga upoznje. Cak je i pomisljala da se ubije. Nije mogla u kontakt da dodje sa njim nikako. Otac joj re rekao da ih on uznemirava i da je trazi. Trazio je on nju ali nikako nije mogao da je njade. Saznao je preko njene drugarice da je u Srbiji i da se nikada vise nevraca. Niko mu nije hteo dati njenu adresu. Zato se nisu nikada vise ni sreli. Proslo je malo vise od godinu dana i ona je jos uvek u Srbiji. Ta devojka sam ja. Jos uvek sam sama i nezelim da budem ni sa kim. Jos uvek ga volim i uvek cu ga voleti. Znam da ne mozemo biti zajedno to nam nije dozvoljeno iako se volimo. Zato sto je ovaj svet proklet. Zato sto su ljudi rasiste i puni mrznje. Mogli smo da budemo srecni zajedno ali nisu nam dozvolili. I danas dan se osecam kao da pripadam samo njemu. Moje je srce on uzeo tako da ne mogu nikome da ga dam. Moji su mi dali sve samo da ne budem sa njim. Imam bas sve ali zapravo nista. Nikada necu biti sretna. Iako imam novac, stan, auto i mnogo jos toga ali zapravo nemam nista zato sto sve je to nista bez njega. O njemu sam cula sasvim malo. Rekla mi je jedna drugarica da me je trazio dugo dugo vreme. Moji su se preselili tako da nije znao gde vise da ide da me trazi. Bez mene je se opet vratio u zivot koji je rizican i opasan. Cula sam da ga je napao jedan gangster koji je hteo da ga ubije i da bi se on odbranio ubio ga je. Sada je u zatvoru, kada ce izaci ja ne znam, zavisi kako ce da ga osude. Nas kraj je jako tuzan zato sto ja sam sama i jos uvek ga volim a on je u zatvoru i osecam da i on mene jos uvek voli. Jos uvek zivim sama bez njega ali neznam koliko cu jos moci da izdrzim da zivim ovako. Mnogo dobrih muskaraca zele da mi se priblize i da me upoznaju ali ja ne zelim ni jednog. Tuzna sa nesretna i osecam se potpuno sama. Niko me ne razume. Rodjena sam da osetim sta je to ljubav i da ga volim do kraja zivota. Sudbina nam nije dala da budemo zajedno, to je bilo jace od nas. Ne znam dokle mi je sudjeno da zivim, samo znam da cu da umrem sama sa njim u mome srcu. Lajkuj ovaj stih:

Sada verujem u ljubav    (upisano: 22 Sep 08, 18:41) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Jos se secam naseg prvog poljubca. Negove nezne usne su mi krale dah i nije bilo sanse da im odolim. Ali tada sam bila sigurna da je to bila samo fizika privlacnost. Lep, krupne crne oci, crna kosa, visok, fudbaler, divno gradjen,a uzimajuci u obzir i godine naravno da nisam mislila da sam se zaljubila. Ipak nam je bilo divno iako sam ja mislila da nasa veza i nije previse ozbiljna. Cak i kada mi je on rekao da me voli i da je zaljubljen i da ce me cekati da se vratim iz Amerike nisam mu verovala. Ja sam uvek bila jedina u drustvu koja nije verovala u onu pravu ljubav u 15. godini. I tako kada je dosao dan da odem nazad u Ameriku, mislila sam da bi bili najlakse i za njega i za mene da raskinemo. Mislila sam da mi nismo u tim godinama kada bih mogli da cakamo jedno drugo 10 meseci do sledeceg puta kad ja ponovo dodjem u Beograd, a i nisam htela da njega obavezujem na tako nesto. Zivot u Americi sam oduvek mrzela i i dalje ga mrzim, i mislila sam da ako ostanemo zajedno bice mi jos teze da izdrzim tih deset meseci jer ce mi on non-stop biti u mislima i vreme ce prolaziti jos sporije nego obicno. Ali sam se prevarila. Cak i kada sam raskinula sa njim nisam mogla da ga izbijem iz glave. Pa ipak nekako sam izdrzala i docekala sledece leto i moj povratak u Bg. Bila sam vesela jer cu ponovo biti sa mojim prijateljima i rodbinom, ali vise od svega sam htela njega da vidim. Onda sam saznala on ima devojku vec 3 meseca i da se veoma vole, barem su to svima govorili. Na neki cudan nacin sam imala osecaj ko da to nije moguce a i da jeste bila sam sigurna da ce raskinuti sa njom kad cuje da sam ja dosla. Nije bili tako. Izlazili smo uvece na ista mesta sa istim drustvom, ali smo se kulirali maksimalno. Nisam znala sta drugo da radim. Svaki put kad bi cula da je otisao da se vidi sa njom poludela bi. Cula sam da je devojka jako lepa i skroz cool, sto me je cinilo jos vise ljubomornom. Leto je polako prolazilo i nista se nije desavalo. Na moru je bili uzasno. Pokusavala sam da idem na zurke i budem sa drugim tipovima na jedno vece cisto da zaboravim na njega ali nista nije pomagalo. Tad sam i prvi put plakala zbog muskarca, obicno sam ja bila ta koja je devojkama govorila da ce sve biti u redu, da on nije vredan njihovih susa, da je on na gubitku, a sad sam ja bila ta kojoj je bila potrebna uteha. Setala bih se plazom i gledala parove kako im je lepo i kako se vole....bilo mi je ocajno a saznanje da su on i njegova devojka zajedno otisli na more me je ubijalo. Mogla sam da ih zamisli kako se maze, ljube, vole, smeju.....i znala sam da mu ja i ne padam na pamet. I kad smo se konacno vratili kuci mislila sam da su stvari krenule malo na bolje. Smuvala sam se sa jednim tipom samo da mi njega napravila ljubomornim, i uspela sam iako nisam bila sigurna da cu. Mada je on to dobro sakrivao, kad bi se videli ili bili u zajednickom drustvo non-stop bi gledao u mom pravcu a ja bi se pravila da ga ne primecujem, osim kada bi nam se pogledi seli.....onda bi se gledali minutima pravo u oci ko da nikog drugog nema na ovom svetu. I u njegovom pogledu sam znala da mu je stalo do mene isto onoliko koliko i pre mozda cak i vise. Ali iz nekog razloga nije nista hteo da preduzme. Ja sam se pravila kako mi je super u vezi sa novim, iako sam se osecala strasno lose sto ga tako vucem bez veze a njemu je stvarno stalo do mene. Posle nekog vremena sam raskinula sa njim i izvinila se za sve i tako smo sada ostali super drugovi. Sve do poslednjeg dana leta nadala sam se da ce mi ON prici i nesto barem reci, ali nije. Tako je dosao i taj zadnji dan. Nisam htela da idem i satima sam plakala. Kad sam izasla zadnje vece pozdravila sam se sa svima i krenula kuci. Moja dva najbolja druga su krenuli da me isprate a sa njima i ON. Bila sam toliko tuzna da me je bilo briga da li ce ista uraditi ili ne. Kad smo stigli do moje kuce on me je samo jako zagrlio i rekao da se cuvam. Kasnije mi je bili toliko muka od cele nase citucije da sam mu priznala sve i kako sam bila sa onim tipom samo da bi ga napravila ljubomornim i kako ga i volim svim svojim bicem i kako to nikad nikome nisam rekla i kako nije istina da meni nije ni bilo stvarno stalo do njega kad smo bili zajedno. Iskreno nisam nista ocekivala od njega samo sam htela to da mu kazem da bi sebi olaksala situaciju. On je odgovorio i samo rekao "nemoj nikad da me zaboravis jer ja znam da tebe nikad necu zaboraviti" I evo me sad sedim u svojoj sobi u Americi i citam ove ljubavne price, i misim na njega. I opet sam morala nekom da kazem kako se osecam pa evo pisem vama. Ja sada verujem u ljubav u mojim godinama samo, boli sto sada kada shvatam da ga volim ta ljubav mi nije uzvracena. Ja sam shvatila koliko ga volim i koliko mi on znaci tek kada sam ostala bez njega, i sada znam da je istina kad kazu " oni koje najvise volimo uvek nadju nacina da nas najvise povrede " Lajkuj ovaj stih:

Nezaboravna ljubav    (upisano: 22 Sep 08, 18:40) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Nisam imala namjeru da ovu pricu napisem, jer nisam spremna da probudim sjecanja, koja su se izgleda po prvi put utisala. Ali ipak skupila sam snage da se prisjetim proslosti i da s vama podjelim najljepse i nezaboravne trenutke mog djetinjstva. Ovako je pocelo... Upoznali smo se ispred skole i moglo bi se reci da je to bila ljubav na prvi pogled. Uskoro smo se poceli zabavljati. Svako me jutro zvao bolje receno budio uz Alenovu i Indirinu pjesmu "LOPOV". Bilo je to 4 najljepsa mjeseca mog zivota. Po prvi put mi nije bilo vazno sta drugi pricaju i misle o meni. Postojala sam samo za jednu osobu NJEGA. Lijegala sam s njim u mislima, sanjala ga i budila se s njegovim imenom na usnama. Sati s njim su mi prolazili poput sekundi. Do tada sam se smijala onome ko bi mi rekao da ne moze da spava da jede ili da uci zbog ljubavi. Sada su se sve te stvari odjednom desile meni. Ponekad bi imala problema kod kuce radi njega, ali cim bi vidjela sjaj u njegovim ocima sve bih zaboravljala. Mislila sam da se zar koji sam osjecala u srcu nece nikada ugasiti. Ali i to se moralo desiti. Ne kazu bez razloga da sve sto je lijepo kratko traje. Tako je bilo i sa nasom ljubavi. Poceli smo se svadjat, vise se nismo razumjeli, bili smo kao dva stranca. Ipak sve sam to mogla podnijet dok se nije desilo onoga cega sam se najvise bojala. Utjehu je poceo traziti u drugim curama. To je bila kap koja je prelila casu. Nocima sam plakala, zoru docekivala sa suzama na licu. Moj zivot bez njega vise nije imao smisla. Svi su me tjesili da cu ga prebolit i da nije jedini na svijetu. A ja sam utjehu trazila u Lopovu, i cijepanju njegovih slika. Dugo mi je trebalo da ga prebolim. Par puta mi je trazio da se pomirimo al meni to moj ponos nije dozvolilo, mada se ponekad znam kajati zbog toga. Sada smo prijatelji. Ali i dan danas nije mi svejedno kad ga vidim sa drugom, a cini mi se ni njemu. Kada me pogleda u oci, ja se vratim u proslost i sjetim se njegovih zagrljaja, kada mi stisne ruku moja koljena zaklecaju, kada cujem njegovo ime srce jace zakuca. Od tada sam imala mnostvo momaka, ali nijedan se ne moze porediti s njim, ni za jednim nisam suzu pustila. Sad mi je dovoljno da cujem Lopova i da me emocije preplave. Ipak sta god da se desi LOPOV je pjesma mog zivota! OVO NIJE NEKA POSEBNA PRICA, A NAJBOLJE CE JE RAZUMITI KOJI SU DOZIVJELI NESTO SLICNO! Lajkuj ovaj stih:

Posveceno bivsoj ljubavi    (upisano: 22 Sep 08, 18:40) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Ovo je zadnje pismo koje posvecujem tebi....Vise mi nista ne znacis. Sada imam njega koji mi pruza srecu koju ti nikada nisi htjeo. Nisi me bio vrijedan...Sada to znam... Mislio si da si neka faca i da mozes da se igras sa ljudima kao da su igracke...Imao si svaku curu koju si pozelio, a ja sam ti bila jos samo jedna u nizi, novi trofej koji si morao dobiti..Povredjivao si me svojim rijecima, svojom oholoscu...Bila sam ti samo igracka s kojom si s vremena na vreme bio na jedno vece i koju sledeci dan nisi ni pozdraviti htjeo...kao da se ne poznajemo, kao da mi nisi pricao kako me volis...A ja sam bila slaba, nisam ti se mogla oduprijeti, nisam ti znala reci ne...Bio si moj san, moja iluzija, moje sve...Voljela sam te iako nisi bio vrijedan moje ljubavi... Ali sada je gotovo. Okrecem novu stranicu jer zivot je prekratak da bih ga na tebe potrosila. Ne priblizavaj mi se vise...Ne zelim da te vidim, da cujem tvoj glas, ne zelim. Zelim samo da zauvijek odes iz mog srca i zivota. Znam, sada se cudis sto sam tako hladna prema tebi, i cudis se sto ne zelim da budem sa tobom... Pa, zar stvarno mislis da bih njega prevarila ili ostavila zbog tebe??Zaista mislis da si tako mocan?? Ne, nisi!!! Ti si samo jedan slabic koji se krije iza sloja hladnoce. Ti i ne slutis da te ja poznajem bolje od bilo koga drugog... Ali to sada nije vazno. Ti si izabrao svoj put i ja ti zelim sve najbolje. Nadam se da ces se i ti jednom zaljubiti i da neces biti povrijedjen kao sto sam ja bila. To ti zelim iz dubine moga srca, jer samo tada ces moci shvatiti kolika je moja ljubav bila... Zbogom Sinisa. Ovo je bila zadnja ispovijest moga srca koju sam ti posvetila...Sa ovim pismom brisem svaku uspomenu na tebe. Lajkuj ovaj stih:

Ti si moja najveca Greska    (upisano: 22 Sep 08, 18:39) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Zavoljela sam najboljeg druga, a to nisam smela. Ja unapred sam znala, da ta veze nece moci da funkcionise, ali ipak sam se zaljubila. Tako mi je bio drag, tako sam se lepo osecala sa njim. Svaki dan smo bili zajedno. Ujutro rano, smo isli zajedno u skolu, on bi me odpratio kuci, i nastavio dalje. Kada bi stigao kuci, odma bi me nazvao, da pita sta cemo da radimo. I tako je bilo iz dana u dan, trajalo je 6 godina. Posle dve godine druzenja, ja sam mu priznala osecaje koje sam imala prema njemu. Na pocetku to nije verovao, ne veruje ni sad. Nazalost on meni nikada nije rekao da me voli. Jednog dana me je jedan mladic pitao da izadjemo. Iskreno, jedini razlog sto sam izasla sa tim mladicem je: jer sam htela da vidim da li ce biti ljubomoran ili ne. Nikada mi nije direktno rekao da je ljubomoran, ali tog decka nikako nije mogao podnjet. Nazivao bi ga papkom, i pitao bi me sta vidim u njemu. Ja sam pocela da menjam decke, iz dana u dan, u nadi da cu jednog dana naci nekog, koga cu zavoljeti vise od mog druga, nazalost to mi nikada nije uspelo. Naravno da svakog mog decka, moj drug je nazivao idiotom i davao im razne nadimke. Za moj 16 rodjenda, moj drug (Vedran) me je izveo na veceru. Pricali smo o raznim stvarima, smejali se, prepucavali, i uzivali u tom sto smo zajedno. On je nazalost opet morao da spomene jednu temu o kojoj smo se non stop svadjali. Mrzila sam o tom da pricam sa njim, ali me je on uvek ispitivao, sa kim spavam, koliko puta i tako dalje. Priznajem i sama da nisam bila cvece, i da za moje godine sam imala mnogo iskustva, sa muskarcima, ali sto on nije razumeo je, da sam ja u tom trazila nacin da ga prebolim. Da ga zaboravim na tren, da se predam nekom drugom. Nazalost ni to mi nije uspelo, i kad bi telo predala drugom, moje misli njega nikada ne bi napustile. Uvek bi mastala da je on taj skim delim postelju, i to mastanje me je cinilo sretnom, sve dok ne bih otvorila oci, i morala pogledati realnost. Realnost je bila, da to nikada nije bio on, vec uvek neko drugi. Dosta smo o tome raspravljali, on bi me uvek rekao, da mu ne trebam govorit da ga volim, ako cu spavati sa drugima. Na sto bi mu ja odgovorila, ti da si moj, ja nikada drugog ne bi ni pogledala. Znam da mu je bilo krivo, ali ni meni nije bilo svejedno. To je samo bio moj bedni pokusaj da ga dovedem do toga, da i on meni kaze da me voli. Uglavnom, svadjali smo se tako, dok smo setali gradom. Vece je bilo predivno, a osecaji mi nisu dali mira. Morala sam biti sa njim, pa makar to bilo jedno vece. Ludila sam od zelje da ga poljubim, da osetim njegove ruke na mom telu, njegov dah na mom vratu. Morala sam, jednostavno, morala sam da osetim nejgove usne na mojima. Setajuci smo stigli do parka, na to mesto su uvek dolazili mladi parovi, koji bi sedeli na klupama, i ljubili se do zore. Tako da sam i ja sela na jednu od tih klupa i rekla mu da sam umorna, i da zelim malo da se odmorim. Seo je kraj mene. Naslonila sam glavu na njegovo rame, i uhvatila ga za ruku. Rekla sam mu, da ludim za njim, da svaki put kada ga dodirnem imam osecaj kao da mi struja prolazi kroz telo. Da nema stvari koju zbog njega ne bi uradila, da moj zivot ne vredi nista bez njega, i da jednostavno nemam vise snage da se borim protiv toga. On je na to rekao, da mu je iskreno zao sto ja tako osecam prema njemu, i da on to nezasluzuje. Na sto sam ja odgovorila ne treba ti biti zao, nisi ti kriv. Suze su mi krenule na oci, mislim da bi manje bolilo da sam hodala po vatri, nego te reci sto je on izgovorio. Skupila sam zadnju snagu, i krenula da ga poljubim. On je okrenuo glavu i pitao me sta to radim. Imala sam zelju da nestanem, da se izgubim, da me vise ne bude. Jedva sam mu rekla, da zelim da ga poljubim, i ako me ne voli. Ali da mi ipak pruzi to, jer zelim znati kako je poljubiti osobu, za ko je ti srce kuca. Videla sam strah u njegovim ocima, i usne su mu drhtale, dok je izgovorio, da ne misli da je to dobra ideja. Ali za mene je bilo vec sve gotovo, tako da sam odlucila da bar za kraj, opet cu krenut da ga poljubim, pa neka bude sto je sudjeno. Poljubila sam ga na usne, tresla sam se, nisam znala sta se to dogodilo. Ostala sam bez reci, bez daha, ustala sam se sa klupe i pobegla. Nisam mogla da spavam celu noc, mislila sam na poljubac, i bila sam u oblacima. Ali u isto vreme, bila me je i strah, jer nisam znala sta nosi sledeci dan. Kako ce se on ponasati, sebe sam mrzila jer sam reagovala kao dete, ahhhhh, toliko emocija je prosle korz mene, da se i ne secam kada sam zaspala. Ali sutra dan, on je opet dosao po mene, i krenuli smo zajedno u skolu, o poljubcu nismo pricali. Vreme je prolazilo, a ja sam ga iz dana u dan sve vise voljela. Nadala sam se necemu, sto sam znala da se nece desit. Nastavila sam i dalje da menjam decke, a on nikada nije curu imao, nema je ni danas. On se promenuo dosta, nije vise bio ona ista osoba, koju sam jednom davno upoznala. Ali to nije ubilo ni jedan osecaj koji sam ja imala prema njemu. Poceo se prema meni grozno ponasati, svasta bi mi govorio, i mnogo bi se trudio da mi da doznanje da mu nije stalo. U drustvu bi se uvek trudio, da poklanja paznju svim drugima osim meni. Jednog dana mi je pukao film, i pitala sam ga zasto to radi. On se pravio kao da ne zna o cemu pricam. Naravno da sam mu objasnila o cemu se radi, i on je rekao da to nije tako. Bila je to subota vece, kada je izaslo nas nekoliko zajedno. Sedili smo svi za stolom, zezali se i bilo je lepo. Naravno da me je on ignorisao kao po obicaju, i poklanjao svoju paznju svim drugima osim meni. Preko toga nisam mogla nikako preci, ipak bio je sa mnom svaki dan. Sta god da mu je trebalo ja sam bila ta sto bi mu to ucinila, ti ljudi su bili vise manje poznanici, a ja, ja sam bila jedina prava drugarica koju je imao. Cemu onda da potreba da se ponasa prema meni kao da sam niko i nista, kada smo u drustvu. Da li je i on hteo da me pravi ljubomornom? U cemu je bio njegov problem? Ja vise nisam mogla podnejti njegovo ponasanje i zamolila sam ga da me odveze kuci. On je poceo da se dere na mene, i pitao me zasto ga pitam sada da ide kuci kada vidim da mu je lepo. Nije ni proslo dva minuta, pitao ga je jedan tip da ga odveze kuci, na sta je on naravno pristao. Ja sam se u tom trenutku digla, i napustila mesto. To je bilo pre pola godine, od tada se nismo ni videli ni culi! Jos uvek ga volim, jedina mi je zelja. Ali necu da ga na zovem necu da mu se javim, jer ja nisam nista pogresno ucinila. Pre svega, posle svake svadje sam ja bila ta sto se njemu izvinjavala, i ako nije on vazda bio u pravu. Ali eto nisam htela da ga izgubim zbog neke glupe svadje. Ali vise necu, vise nemam snage, pre svega ne mislim da zasluzujem da se prema meni tako ponasa. On se sada druzi sa ljudima, koje mi je govorio da nepodnosi, ide na mesta koja mrzi, samo da nije sam. Znam ja da mu nije lepo, znam da mu nedostajem, ali zna on to i sam. Znam i zasto to radi! Radi to jer zeli da znam, da on ima i druge prijatelje, da moze i bez mene. Lepo za njega, mogu i ja bez njega, a kada ne budem vise mogla, a sve mi se cini da necu jos dugo moci, pre cu se ubiti nego mu pokucati na vrata. Volimmmmmmm te, ti si bio moja prva i jedina ljubav!!! I ako si bio moja najveca greska! Lajkuj ovaj stih:

Cekanje    (upisano: 22 Sep 08, 18:39) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Znas li mozda za nocne leptire; za njihova neduzna telasca, kako njihove mrvice-glavice lupaju o zatvoreni prozor zbog naslucenog svetla sa druge strane? Kada mi telo postane tesno, kada mi samoca stane nogom na vrat sebi licim na takvog obezglavljenog leptira, koji cini se beskrajno udara u prozor. Vrtim se po sobi....Iznalazim dojucerasnje sitnice, mamilice osmeha, a samoca me pritiska olovnom tezinom, gusi. Jesi li ikada imao utisak da sve sto dotaknes vristi od hladnoce i te odvratne samoce, koja se nemilosrdno lepi za mene k"o cicak. Pokusavam da zaspim, a pomracina u sobi naraste i uskovitla se. Igra hiljadu svetlih tacaka pred ocima. Onda zurim u casovnik da uocim koliko su kazaljke pobegle od ponoci. Ukljucim radio i slusam eto nekog ko ima volje da prica. Nema pobednika, a gubitnika....Kad kroz roletne razaznam dan pomislim: "Ako trazis nekoga, nekoga za cuvanje onda imam ruke za tebe. Ako trazis nekoga, nekoga za zauvek onda tvoj sam covek oduvek..." i setim se tebe. Uguram se u prepuni jutarnji autobus i krenem tamo gde me vode obaveze. Na lica ni ne obracam vise paznju. Sve mi izgleda posivljeno i jednolicno, kao da je uvaljano u tugu i sad ocajno luta, bez cilja. Kada me nesto pitaju cedim reci kroz zube da ne izmili iz mene ta samoca. Svakog dana krug ponavljam, kao Zemlja kada se okrece, ali i ona to sigurno lakse podnosi. Kada dodjem u svoju sobu reci mi same naviru, reci kao vesela, ciktava deca koja jure niz tobogan; a ja onda mogu samo da se stropostam bez snage na krevet. I onda osetim koliko nas sve spaja i razdvaja u isti mah i dodje mi da ti pricam i da budem kraj tebe, ali svuda unaokolo kao odgovor izbija tisina. Onda plac provali iz grla i obnevidim od suza. Jesi li ikada plakao toliko zbog nekog? Onda dodje vreme kada se sve utisa, a tisina posle placa je teza nego pre. Kada budes odmaknuo ovu pricu od sebe, u neverici i zapitas se da li je to samo prst sudbine ili slucajnost da te dobro znam, cuces i sve druge reci koje ti ovde nisam rekla i onda ces videti kako Zemlja, moj dragi menja dan u hiljadu boja... Lajkuj ovaj stih:

Bobisa, nocas sam te sanjala...    (upisano: 22 Sep 08, 18:38) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Sanjam... Nalazim se u jednoj ulici u gradu... Sve je tako jasno... kao da se desava ovoga trenutka... odjednom predamnom si ti... lice ti je nateklo od placa... vlazno... suze i dalje teku... gledas me onim pogledom, onim meni dobro znanim... optuzujucim... onim zabog koga sam osecala da nosim svu krivicu ovoga sveta na svojim ledjima... onog zbog kojeg sam se osecala kao najveci gad na svetu... a nisam to bila nikada to nisam bila... gledas me ne pricas nista, a ja cujem tvoj glas: Ti si kriva... ti si kriva za sve... cula sam to... a onda si se okrenuo i poceo da bezis od mene... u glavi mi je bilo ne nisam ja, ti si bio kriv za sve... ti to znas... Potrcala sam za tobom... Stigla te... uhvatila za ruku... nisi hteo da se okrenes... skrivao si pogled... naterala sam te da to uradis... nezno sam te gledala u oci... meni tako dobro znane... jer u njima uvek sam citala sve... bile su tvoje ogledalo... najlepse oci na svetu... u njih sam se i zaljubila... Bobisa, ali ti znas da ja nisam kriva... da nikada ja nisam bila kriva... poceo je da place... sa njim i ja... rekao je: ne, Tanja... ti nikada nisi bila kriva... plakali smo zajedno... a onda, ne znam kako, zasto, uzeo me je za ruku i odveo svojoj kuci... kuci koja je nekada trebala biti i moja... a koja je sada neke druge... u snu znala sam da mu zena nije tu... odjednom pojavila se njegova mama... zena koju sam izuzetno volela uvek, i ona mene ali... Tanja ce veceras da spava kod mene... cula sam kako joj kaze... ona je znala celu nasu situaciju dok smo bili zajedno... i koliko smo oboje patili nakon kraja... i da on sada a i ja imamo porodice... rekla mu je da ne mogu... ali ja sam ostala... legli smo u razlicite sobe... ja sam u jednom trenu ustala i otisla kod njega... nije spavao... cekao me je... kao i nekada i ovde u snu citao je moje misli...jedini one me je znao bolje od mene same...rekao je: pa gde si ti do sad? Zagrlio me je, jako, snazno, kako samo on ume, kako me nije grlio 10 godina...u snu osetila sam svu silinu tog zagrljaja... kao i uvek kada smo bili zajedno... kao i uvek kada sam ga sanjala... samo snove sa njim nisam sanjala..bili su vise od toga... kao prespavana realnost... poljubio me je... osetila sam to svim svojim culima... pomislila sam...ja ovo sanjam...opet mislis na mene Bobisa...prestala sam da razmisljam i prepustila mu se... Toliko si mi nedostajao... Bobisa... Toliko... 10 godina si mi nedostajao...moja spavacica je skliznula... ljubili smo se... svaki poljubac sam osecala onako jako kao kada smo bili zajedno... odjednom... cujem dolazi mu zena... necu da mu stvaram probleme... nekako uspevam da pobegnem... da me ne vidi..bezim onako u spavacici... sve tako realno...bezim...sve dalje... po nekim zgradama se krijem... bezim od ljudi... i sve dalje... i... i... i... budim se... otvaram oci... nalazim se u svome krevetu...svesna sam da sam samo sanjala... ali osecaj isti... kao sto sam uvek sa tobom imala... kao sto sam uvek imala kada bih te sanjala... tako stvaran... tako me podseti na tebe... na nas... na ono sto sam nekada znala osecati... pa namerno htela da zaboravim... nemam snage... ni zelje da ustanem iz kreveta... zelela bih da se opet vratim... da spavam i sanjam... da te ponovo osetim, Bobisa... ljubavi moja... jedina prava... ostale sam nekako vise umisljala da volim... zeleci da ponovo osetim ono sto sam sa tobom osetila... jer to sa tobom jedino je bilo stvarno... ono pravo... ali nisam... iako sam budna... i dalje te osecam... i blizinu tvoga tela... mekocu tvoje koze... tvoj dodir... nacin kako me samo ti znas ljubiti... osecaj... nisam tuzna... nisam sretna... samo, ponovo te imam u svojoj glavi, i opet precutno znam... da si opet... poceo misliti o meni... o nama... Lajkuj ovaj stih:

Zbogom ljubavi...    (upisano: 22 Sep 08, 18:37) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče I ove noci prisecam se tebe i potoci suza klize niz moje lice. Bili smo zajedno cetiri pune godine, sta se sada desilo sa nama? I pre tebe sam imala vezu od cetiri godine koja je pukla najvise mojom greskom,a i ova se zavrsava na identican nacin. Ne shvatam u cemu je problem, jesam li ja to prokleta da svaku vezu pustim da traje dugo i zavrsim je? Uzdisem prvo, osecam da cu puci i pustam dubok uzdah iz grudi nalik kriku, nadajuci se da ce sa tim jednim uzdahom sva tuga bezpovratno izaci. Osecam da ne mogu da izdrzim i pustam suzu, jednu, drugu, tvoj lik lebdi u mislima, suze ne prestaju. U sobi me okruzuje samo mrak, samoca i bezbroj puta u glavi odzvanja isto pitanje:" Kako dalje bez tebe"? Panika me hvata. Odjednom, zvoni telefon.....tvoj broj. O, Boze, ON?? Pustam da telefon odzvoni do kraja, ne javljam se, brisem suze, sredjujem se jer znam da ces opet nazvati. Nedugo zatim opet zvoni, javljam se, moj glas ne odaje nikakvo osecanje, cini mi se da zvucim potpuno ravnodusna, oglusujem se na sva tvoja izvinjenja i molbe da opet budemo zajedno i odbacujem te potpuno hladno, kao nekog neznanca. Prekidam vezu, iskljucujem telefon, ponovo placem i glasno jecam zeleci da izbrisem svako secanje na tebe. Cetiri godine je dugo, predugo. Ziveli smo zajedno, bili smo jedno. Voleli smo se najvise na svetu i proziveli smo zajedno SVE i vise sto jedan par u zajednickom zivotu dozivi. Osecali smo preveliku ljubav jedno prema drugom, toliku da me je plasila. Ja sam bila verna tebi toliko da sam cak i drustvo odbacila. Nisam zelela nikog osim tebe, svi su mi smetali, bili dosadni. Ti.... ti si pre dve godine jurio moju dugogodisnju najbolju drugaricu, pre par meseci opet drugu najbolju drugaricu i sve sam oprostila. Cesto se pitam koliko nisko covek moze da spusti sebe zbog ljubavi, za mrvicu paznje? Znam da si me voleo, ali zasto si me tako kaznjavao, tako nisko spustao i sebe i mene? Zar je to ljubav... ili mozda bolest?? Tvoja bolest!! Ova noc je trebala da bude moja, svim pravom mi je pripadala a ti si izasao sa njom "drugarski". Zar jedna "drugarica" veceras ima veca prava nego ja?? Nema veze.... zbog uspomene ne ljubav koju si pre osecao prema meni i godina provedenih zajedno, zavrsavam ovu vezu bez histerije, bez ijednog pitanja:"zasto, zar ti nije zao da odbacis sve sto smo stekli..."? i prepustam se ovoj beskrajnoj, pretecoj tami. Osecam da mi je mnogo lakse sad kad znam da nisam ja kriva ili sam , mozda, trebala OPET da oprostim?! Dotakla sam samo dno-dalje nema.. prepustam se suzama dok ne iscrpe svako secanje na tebe. Dok u bolu grlim tamu u mislima mi poput odjeka naviru stihovi pesme jednog poznatog pisca: "Neverni osmeh prelece ti preko ociju Svaki put kad dodjem tebi da ti kazem "Zbogom" Cinio sam to tako cesto da mislis-opet cu se vratiti..." Lajkuj ovaj stih:

Moj lopov i ja    (upisano: 22 Sep 08, 18:37) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Dan kao i svaki drugi dosadan...a kakav bi mogao i biti u tudjoj zemlji ali ipak za razliku od drugih za mene nekako poseban...Bas danas osjetih jaku zelju da jedan dio svog zivota tj. pricu o mojoj najvecoj ljubavi ostavim na stranici vaseg sajta.Secam se svega kao da je juce bilo a ipak je proslo dosta vremena od naseg zadnjeg susreta.Sve je pocelo ovako...Slucajno srecem jednu od poznanica necu reci drugarica jer je nisam smatrala tako i ona mi u sali nabacuje kako se neki decko raspitivao za mene...Ja sve to vise nekako obrcem na salu ali joj ipak obecavam da cemo se upoznati jer je on zamolio...Dok prica o njemu koristi sve najbolje epitete te on je cool,sladak,privlacan bla bla bla...a ja pomisljam u sebi dobro zenska glava ajde da vidim i to cudo..Taj dan sam joj rekla da cu izaci i eto da cu se ako nista upoznati s doticnim..Ostatak dana sam provela u razmisljanu ko bi to mogao biti jer mesto u kome sam zivela je zaista bilo malo i svi smo se znali izmedju sebe...i ako je toliko cool i cute kako ona kaze kako to da ga nisam vec ranje primetila..Polako dolazi vreme spremanja,sminkanja i konacno izlazak..Stizem u lokal gde smo se dogovorile da se nadjemo pomalo nervozna lomeci prste...razgledam i heh konacno primecujem separe i moju doticnu poznanicu sa dvojicom momaka...i dok pravim prve korake u sebi promrmljah :"Eh sad samo nemoj da se izblamiras kao sto mi se desavalo vise puta prilikom upoznavanja naravno ne mojom krivicom.Konacno stizem do separea..i pocinjem sa kao u fazonu jao bre jedva sam vas nasla i onim svakodnevnim cao cao ja sam ta i ta...NJih dvojica mi govore svoje ime sedam i vec pocinje neka tema za rzgovor..Dok caskamo u par navrata primecujem da se moji i Milanovi pogledi susrecu..aha to je taj kontam u sebi...Pa dobro nije bas onakav kako ga je ona opisala ali nije ni los moze proci hehe.Posebno sto mi se svidelo kod njega je smisao za humor..te noci sam se puno smejala njegovim raznim dozivljajima..Vreme je tako brzo prolazilo i odjednom primetih da se lokal prazni sto je davalo znak i nama da je vreme da se kupimo kako ja imam obicaj da kazem.Predlazem im da idemo ili negde drugo ili boze moj kud koji mili moji..Poznanica se vadi kao kako sutra mora rano da ustaje i da joj se ne ide nigde..a i Milanov drug pronalazi neki izgovor.Pa dobro kontam ako necete necete nista onda idemo kuci..Milan se odmah nudi da me isprati kuci jer kako on to kaze danas se svasta desava pa nebi zeleo da idem sama...Pristala sam a i verujte mi ko bi mogao odgovoriti sa ne tim zelenim okicama.Caskali smo tako uzput i odjednom me snazno okrenuo na sred moje ulice i poljubio eh kako je samo on znao..Priznao mi je da mu se duze vreme svidjam ali nije znao kako da mi pridje..Ja sam bila pomalo zbunjena ali srecna...ispunjena nekim cudnim osjecajem..Iod te veceri dva zelena bisercica su bila i moje danas i moje sutra...legala sam i budila se s njim na usnama..Vidjali smo se skoro svaki dan ponekad cak i vise puta...Secam se samo jednom da smo napravili pauzu jedan dan se nismo videli i vec smo obadvoje bili posizili..Potrcali smo jedno drugom u zagrljaj i tad mi je moj dragi Milan rekao reci koje mi i dan danas znaju dusu razoriti i baciti me u setno raspolozenje..Da ovako je izustio:"Malena puno si mi nedostajalaaa...Volim teee veruj mi...ne zelim nikad da se rastanemo..A ja ja sam ga ljubila kao luda i cini mi se od tada volela sve vise i vise..I bilo je lepo jedno vreme ali kao sto kazu sve sto je lepo isuvise kratko traje te je tako bilo i s nama..Pocinju prve svadje..prvi nesporazumu ali sve odbacujem na to da je svaki pocetak tezak i da cemo prevazici to...Sad se vi verovatno pitate zbog cega svadje?Moj dragi je ziveo nekako isuvise brzim zivotom bio je on dobar imao je neiskvarenu dusu ali ipak nekako prljavu proslost koju je vukao za sobom.Pored svega toga jednog dana saznajem da je bio cak s nekom devojkom i to me rusi do kraja...nocima nisam mogla da spavam plakala sam vristala..trazila objasnjenje"Boze zasto zasto se sve to meni bas desava"."Zasto sam uvek ja zrtva surove stvarnosti..Pitanja su se nizala a odgovora nije bilo...S Milanom sam pocela redje da se vidjam a i kad bu mu nesto nabacila poceo bi sa kao "Ti nisi normalna kako mozes tako nesto i da pomislis da bih te varo i bla bla ...bio je dovoljno ispraksan pa bi na kraju uvek izlazio kao pobednik..Tih dana utjehu sam nasla u cigaretama i ispijenim soljicama kafe.Imala sam prijateljice ali verujte mi nijedna nije znala da mi svojom recju olaksa dusu i da me barem koliko toliko svati..Mozda zato sto smo bile i mlade i sto nisam imala ni s jednom starijom osobom da popricam pa da me uputi ka pravom..Znate kad bi se ispovedala s vojim prijateljicama one bi mi cas rekle kao"Ti nisi normalna odjebi ga...kako mozes biti s njim "a vec za koji min bi reci"Ma dobro ako ga volis onda predji preko svega"Posle toga sam svatila da me ne mogu razumeti u potpunosti sve do onog momenta dok to i same ne dozive...I pored svega sto mi je radio moj zeleni andjeo je i dalje za mene bio najbolji i jedini na svetuu...moj lopovcic kako sam ga znala zvati je bio sve ono o cemu sam mastala kao klinka..Svadjali smo se sve cesce i cesce i doslo je i do prvog raskida...koji je bio neizbezan..bilo mi je tesko ali sta sam mogla..Druge sam lagala da je sve gotovo a u sebi prizeljkivala da ga opet imam kao pre...da setamo pored reke zagrljeni srecni...da mi bar jos jednom kaze "Malena volim te"...i da jos bar jednom zajedno poslusamo pesmu od grupe Valentino-Volim te jos(inace moju omiljenu).I posle kraceg vremena imala sam ponovo mog zelenookog samo nekako nije to bilo to..rekao mi je"Malena volim te",cak smo i setali ponovo pored reke zagrljeni samo sto nismo vise bili srecni kao pre i pesmu od Valenitna smo slusali ponovo ali i ona kao da je sada bila otpevana na drugom jeziku...Toliko sam izgubila poverenje posle te njegove prevare da bi sumnjala i u najmanju sitnicu cak i onda kad je mozda govorio istinu...Jednom secam se da se oseco nekako skroz potisteno i rekao mi je da se prosetamo do reke jer bi mu to prijalo.Pristala sam i tada secam se to vece moj andjeo se otvorio kao nikada do tada..Pricao mi je sve o svom zivotu o svim problemima o prljavoj proslosti a ja sam mu kroz plac i jecaje govorila da ce sve biti ok...da ce mu nasa ljubav dati snagu da to sve zaboravi i nastavi dalje..On me nemo pogledao i izustio"Malena pa sta bi ja da nemam tebe"Slatko sam se nasmejala i vec priblizila svoje usne njegovim i pocela ga ljubiti....Mrsio je moju kosu...tepala sam mu kao malom detetu..prijalo mu je to..Znao je moj Milan da je jedino meni mogao dusu da otvori skroz...da sam jedino ja uvek bila tu za njega..To vece je bilo mozda kad bi morala da izdvojjim jedno od najlepsih...Nasa sreca i ovog puta kao i prethodnog nije potrajala dugo...Opet smo se zakacili...opet sam se osjecala losee..opet je moje lice bilo vlazno od suza...moj zelenooki je opet ucinio nesto sto nije smeo...Ovog puta sam bila skroz razocaran i ogorcena..Nasla sam ga u gradu i sve mu sasula u lice..sve ono sto sam mozda dosta puta precutala....Zelela sam da izbacim iz sebe jednom zauvek taj bol koji je bio na mom srcu.Ovaj put me je morao saslusati do kraja ...i slusao je...Videla sam cudan sjaj u njegovim ocima znala sam da me je voleo ali na neki cudan nacin..Ni dan danas neznam otkud mi tolika snaga i hrabrost da mu sve istresem u lice...Cak sam mu rekla da me vise nikada nece imati da on cak ni nije vredan mene..da zasluzujem mnogo boljeg...Sve je to slusao i nemo me gledao da bi na kraju rekao "Malena ako odes odneces i moje srce"....Odneces mi srecu...U sebi sam pomislila heh a ko je odneo moju srecu...ko je ukrao osmeh s mog lica?Trgla sam se iz razmisljanja i rekla mu vise iz nekog besa nego sto sam zaista to zelela da je ovo zbogom zauvek...da je jednom moralo i to da se desi i tako dostojanstveno odsetala od njega.Vidjala sam ga posle ponekad bi se i pogledi susreli ali nista nije bilo kao pre..Dugo nije imao devojku a onda je naletio na jednu i ubrzo je ozenio i otisao s njom u inostranstvo...On se izvukao a mene kao da je zauvek prokleo...posle njega nikad vise nisam osetila sta je ljubav a pruzala mi se sansa dosta puta..Imala sam dosta momaka ali sve njih sam tako hladnokrvno ostavljala kao da sam se njima svetila za sve sto mi je on radio..Dragi moji citaoci pokusala sam da prebolim mog zelenookog time sto sam samu sebe ubedjivala da ga ne volim vise i verujte mi uspela sam posle duzeg vremena....Sada ga se cesto puta setim kad caskam sa prijateljicama o bivsim ljubavima ili kada slusam pesmu od Valentina ali sve se zavrsava na tome...Nadam se i iskreno zelim da ce jednoga dana naici osoba koja ce mi znaciti mozda isto onoliko koliko mi je znacio moj lopovcic ako ne i vise...Vama dragi citaoci hvala sto ste bas moju pricu odabrali za citanje..Nadam se da ste bar nesto poucno nasli u svemu ovome... Lajkuj ovaj stih:

Tesko je kad znas da si nista onome koje tebi sve    (upisano: 22 Sep 08, 18:36) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Mrzim subote, mrzim sutret s tobom,mrzim tvoje lepe crne oci, toj osmeh i mrzim onoliko koliko sam te volela. SASA ti si bio koji me je naucio sta ljubav znaci ,kako da zavolim ali me nisi nauci kako da zaboravim tebe onako kako si ti mene. Zasto se to nama moralo desiti, zasto si se podigravao sa mojim osecanjima, zasto si druge slusao? Toliko pitanja da na nijedan ne dobijam odgovor a ono sta najvise hocu da znam jesi li me ikad i voleo, ali ne to su samo pitanja. Ti decko 21 god visok, crn, crne oci, osmeh iz snova na koji bih svaka devojka pala. A ja za tvoje drugove bila sam obicna plava klinka koja se tebi kao svidjala. Secam se svakog naseg izlaska dok sam igrala a ti mi drzao oko struka topila sam se ali ne nisam htela da priznam nisam sama sebi htela da priznam da te volim. Nase pesme dok si mi pevao nije mi bilo vazno koje oko nas za mene bili smo samo mi! I vreme je tako prolazilo. I svako jutro kad se probudim i dodjem na prozor ti si bio tu da mi kazes dobro jutro komsinice. Oces da te odvezem do skole? A ja ko smotama ne u redu je. I onda je dosla ona, tvoja nova devojka. Ne znam ni od kad ni odakle ali mrzim je iz dna duse i dan danas. I jedno je sto ne mogu da shvatim da bi je prevario sa mnom, ja mozda jesam bila klinka ali ne bih te delila jer sta je moje moje je, nisam skrta ali sto se tice toga bilo je moj ili njen. I izgovor je bio ja sam MALA! I onda je dosao tvoj drug iz Srbije. Glumila sam da mi nije stalo do tebe iako si mi govorio da me volis i tvoje glupe price. S tvojim drugom sam krenula iz inata jer je on bio 22 a ja 16 da vidis da nisu godine za ljubav nisu vazne. Iskreno dok sam njega ljubila tebe sam zamisljala i svaki dodir njegov bio je tvoj. Mrzela sam nacin na koji si me gledao kad smo svi zajedno izlazili jer ja kao njegova cura a on kao tvoj drug. I onda sam shvatila da ne mozes ni da budes fer drug jer si hteo da budem s tobom, Sasa mrzela sam te zbog toga a ujedno i volela jer sam te volela a Zoran je sve to zno. I sa njim sam reskinula jer zao mi ga bilo, bila sam ravnodusna prema njemu, govorila sam kako samo tebe volim dok mi je on obecavao da cu te zaboraviti uz njega i nisam uspela. Prosle su 3 godine od tad i znaj teze bolesti nisam mogla da prebolim. Mislim da nista gore nema nego kad znas DA SI NISTA ONOME KO JE TEBI SVE. Nijedna noc nije prosla da zbog tebe nisam oplakala ni jedno jutro nisi otisao na posao da me nisi video na balkonu. I onda su poceli kako koji pozivi na telefon i kad sam mislila da sam te zaboravila srce bi mi zaigralo. A sad Sasa 4 godine od kad sam pocela da te volim i prestala. Znas da imam decka i da ga volim i da ga ne bih prevarila. Zasto pokusavas ponovo. Znaj nisam ravnodusna prema tebi ali ne mogu. On mi je pomogao dosta toga, naucio me voliti onog ko me voli. Nasla sam nekog ko ce mi ljubav uzbratiti, nasla sam nekog koga sam zamisljala tebe. Lajkuj ovaj stih:

Volim te bez obzira na sve    (upisano: 22 Sep 08, 18:36) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Secam se bilo je leto, sedela sam sa drugaricama vani i onda dobar tip sa dobrim autom i muzikom, sve 4 smo pogledale te i sve 4 pozelele.Bio si toliko ozbiljan i izgledao grub.Onda je dosao moj komsija pitalasam ga "ko je ovaj tip" to vam je ACO ima curu 2 ipo godine. Odmah sam rekla nema nista od ovoga. Proslo je neko vreme poceo ci da dolazis gde se svi nasi okupljaju ista prica ponovo ozbiljan pogled kad pogledas spustim pogled. onda mi je Bojana rekla ovaj te tip posmatra , ma daj reko gde ima curu 2 ipo godine bas i tako zgodan misicav gde bih on mene posmatrao. Te veceri dosla sam na interenet pricala sam njegovim drugom i kaze jedan decko se raspitiva za tebe, misli su poleteli na acu i da bio je to aco. Zar on nema curu, ne raskinuli su prije mesec dana. Posle 2 veceri dobila sam msg " Caos mala sta se radi? Aco ovde! Ko je bio srecniji od mene.Po prvi put tip po mojoj zelji zgodan visok crn,misicav wow! tako smo se dopisivali nekoliko dana. Radio si van grada tako da nisi dolazi na park gde i svi ostali.Drugarice su primetile jer sam na mob bila 24/7. Kad sam ih rekla da je Aco sve su stale i gledaju u mene. I onda su pocele price... Aco je budala, aco je poznat po tucama,aco je bezo od policije, aco je ovo aco je ono. ali to me nije sprecavalo da pricam s njim on je bio tako nezan prema meni u jedno da imam takvog tipa i da propustim ... Mi smo i dalje pricali sve mi je isricao, i onda sam rekla nema sanse da ja idem sa ovim tipom! Mi samo mozemo biti prijatelji cao ,cao i to je sve! Ali mi kao prijatelji smo pricali do 3-4-4 ipo ujutro a on na posao u 5 a ja u skolu u 8 toliko mi je to kao nase prijateljstvo znacilo da nisam mu rekla reci da idem da spavam nego sam na casovima spavala.I dok me je budila njeova bivsa devojka da mi kaze da ga ona jos voli a prevarila ga zbog toga su i reskinuli, tako je proslo 3-4 meseca ti si se vratio sa radnog mensta u moj grad.Te subote bilo je disko, normalno mi ce mo ici ali kao sa drustvom sedeli smo citavo vece ostavila sam sve drugarice da bih bila sa tobom i ti drugove. Dok smo sedeli svi su nas gledali kao da smo nesto lose uradili a samo smo se smijali doslo je vreme da idemo kuci rekao si "Vozim te ja" nisam htela jer bojala sam se tvoje lude voznje, i tako si insistirao dok nisam pristala pod uslovom da ne vozis brzo, prisato si , stao mi je ispred stana. i tu smo se poljubili ali samo u obraz nisam htela. U ponedeljak si dosao po mene u skolu tako i utorak i sredu ali u sredu 11.08.04 kad sam islazila iz auta tu smo se poljubili i dok sam isla kuci govorila sam Branka ti si sa njim i luda si jer znas da ti tvoji nikad nece dozvoleti ali za mene je to samo bilo kao 2 dana ako bude islo ako ne nikom nista. Tako prodjose par meseci kad su setre saznala zive mi nisu dala za nenjega ucenjivale me da raskinem sa njim da ce me reci mami i tati da ce mi biti zabranjeno da izlazim da oni nikad nece prihvatiti. Isli smo pod obecanjem da se nece tuci dok je samnom u vezi i tako je bilo, osim sto je upisao box ali jebiga to nemogu da mu branim.Ali trenuci sa njim su nezaboravni, i dan danas sam savim srecna sa njim, jedino sto me muci sto moji ne znaju i sto znam da mi nikad nebih dozvolili i ali moram da ih lazem jer ja ga VOLIM svojom telom i dusom. Gde da im kazem da idem sa aco deckom koji je problematican koji igra box to moji meni nikad ne bih dozvolili jar ja sam njima cerka koji bih da budem sa nekim streberom da bih bili zadovoljni. Sad smo 7 ipo meseci zajedno i volim ga ludo vjerujem da i on mene jer planira buducnost sa mnom dok on tako masta ja cutim jer nemogu nista da kazem jer on nezna da je meni to zabranjeno. Lajkuj ovaj stih:

Ja udata, on ozenjen    (upisano: 22 Sep 08, 18:35) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Udala se mlada a da nisam ni znala da li to stvarno zelim, da li ga stvarno volim. Zbog raznih problema resila sam da se udam. I evo me mnogo godina u braku, nesretna bez ljubavi. Imam dete koje najvise na svetu volim, muz koji me ne maltetira ali ipak nesto fali. Ceznula sam za ljubav jer nisam nikad osetila sta to znaci. Sta znaci kada se zaljubi neko i iskreno voli. Mislila sam da tako mora biti, ali sad shvatam da to nije zivot, to nije ljubav. Tesko je da zivis sa nekim kog ne volis, prema kome nista ne osecas. A onda se desilo to. Prvi put sam osetila nemir u sebi, prvi put se osecam kao zena. Upoznala sam ga pre godinu dana. Vidjali se i culi telefonom ali samo poslovno. Njegove reci su mi bile malo cudne i neobicne ali sam mislila da je to samo sala itd. Pre mesec dana, ne znam ni sama zasto, nazvala ga da odemo na kafu ali sami, i on je dosao. U oci mu se videlo da se zaljubio na prvi pogled. Rekao mi je da ima 36 godina, dosta stariji od mene, da je ozenjen i ima sina. Pricali smo o svemu i svacemu. Shvatili da imamo dosta slicnossti. Od tog dana cesto me zove, salje e-mails. Vidjamo se dva puta nedeljno i stvarno nam je lepo. Ove osecaje nemogu da opisem jer prvi put u zivotu dozivljam tako nesto. Pomislim cesto zasto je moralo sve tako da bude, zasto bog spaja pogresne ljude. Ne verujem da je ovo medju nama lepo samo zato sto je sve tajnost. Verujem da postoji prava ljubav ali retko. Ne znam sta ce se odigrati dalje, ali znam da nisam spremna da zivim ovakav zivot. Rekao je da bi mogao da se razvede da mu to nije nikakav problem ali meni jeste. Iskrena da budem ne znam ni sama sta hocu. Hocu njega a ne mogu zbog svog deteta. Ko je u slicnoj situaciji, shvatice. Ali ovako ne ide. Sa muzem vise nema nikakve teme, ne razume me, a ni ja njega. Cak i u vezi neke sitnice. Nisam glupa i ne mora nista da mi se nacrta da bi ukapirala ali ja jednostavno njega ne shvatam sta zeli reci, tako i on mene. Da li je sudbina takva da zivis sa nekim a ne zelis, da spavas kraj nekog a volis drugog. Znam greska je sto sam se udala tako mlada ali sta da se radi sta je tu je. Znam isto da problemi se ne rese tako-udaj se, ali sada je za sve kasno. Sada mi je sve jasno ali sta to vredi. Ostaje mi samo da patim ili da cekam dok dete poraste, a do tada mogu i da skrenem. Problem je u tome sto moj muz ne bi pristao da dete ostane kod mene, a ja ne bih mogla ziveti bez deteta. Nisam spremna za sudove itd. Neznam vise ni ja. Lajkuj ovaj stih:

Ti mene ne volis    (upisano: 22 Sep 08, 18:34) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Taj bol sada para mi telo. Taj bedni bol, sada sece mi vene. A misli koje mi prolaze kroz glavu one ubitacno siliju mi dusu. Leka nema, a protiv sile koja me napada ja odbraniti se ne umem. Kriva sam ja, jer ja sam ta, sto se ubedjivala, sto se lagala, sto se nadala. Ja sam upravo ta sto te je ludo voljela. Pred ocima mi je non stop bio tvoj lik, u mislima sam stvarala iluziju o nasoj zajednickoj buducnosti. Kao da sam mentalno bolesna bila, zamisljala sam nesto sto nikada postajalo nije. Ti si bio moja adikcija, moja potreba. Na mene si uticao kao droga. A ja, ja sam bila tvoja lutkica, samo jos jedna igracka u kolekciji tvojoj. Radio si sa mnom ono sto si hteo, dobivao si od mene sta god da si pozeleo. Iz dana u dan sam ti ugadjala, a nocima ti svaku zelju ispunjavala. A sada se nepoznajemo vise, jel? I sada, sebi moram priznati sto si ti znao od pocetka. Ja vise nemam snage da se samu sebe lazem, ja vise ne umem da sanjam lepe sne. I zato priznajem samoj sebi. Da ti mene nikada voleo nisi. I da sam ja u zivotu tvom igrala samo ulogu kurve, koji si iskoristavao kada si hteo. A ti, ti nemas pojma koliko to boli, ti nemas pojma sta mi to radi. Ne znas da si me otrovao, i da ces me sahraniti kao fatalna bolest. A to nemoras ni znati, jer ja sam tebi NIKO I NISTA. Prokletaaaaa sam, jer sam te zavoljela. Lajkuj ovaj stih:

Prolaz kroz zaborav    (upisano: 22 Sep 08, 18:33) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Strahovi kao i u svima, žive i u meni. Najviše me je strah onoga što ne vidim. Jednom sam pročitao « Blaženi oni koji žive u neznanju » G.Duncan. Nikada se nisam bojao istine bojao sam se mraka neznanja. Tapanja u tome mraku. Mrak jednako neznanje jednako zaborav. Strah me je i da ću zaboraviti ... Večer je pala na nas, mrak je polako nadjačavao posljednje zrake sunca ... preuzima njegovu ulogu nad nama ispunjavao još jedan dan. « Volim te « « Sretna ti godišnjica! « Našli smo se tamo gdje i prvi put, u isti vrijeme kao i prvi put, na mostu branitelja ... dao sam joj crvenu ružu koju sam, sam uzgojio u vrtu ... Nisam je želio kupiti kao i svatko ... Ovako mi je bila ta ruža posebna, kao i ona kao i Nataša. Krenuo sam je poljubiti, polako sam joj se približio uhvatio sam ju za ruku, počeo se naginjati prema njoj ... zatvorio oči ... Ruka joj je odjednom postala hladna ... vjetar je zapuhao i nisam ju više osjetio. Otvorio sam oči ... nije je više bilo samo je ruža padala na pod. Čuo sam u zraku kako lomi zrak kroz koji pada. Šumila je prema tlu ... zatim tresak ... dotakla je tlo. Najglasniji zvuk koji sam čuo do sada. Kao da se dogodila saobraćajna nesreća ! Ali nje nije bilo ... više je nije bilo nestala je ! Osvrtao sam se oko sebe mislio sam da je šala. Osmijeh mi se počeo nadzirati na licu ali ubrzo ga je pokrio očaj, strah, zbunjenost ! Uzeo sam mobitel i nazvao sam ju ... otipkao sam njen broj 098 ... Naslonio sam slušalicu na uho i čekao ... « birali ste nepostojeći broj ... « Hm ... čudno ! Stajao sam još par minuta čekajući nju moju jedinu ljubav moju... kako se ono zove ? Nisam se mogao sjetiti ! Koji ti je ... ? Polako sam krenuo kući prešao sam cijelu deltu, pronašao auto, sjeo u njega i krenuo. Cijeli vrijemo sam razmišljao o njenom imenu ... znao sam da mi je to ime najljepše ime na svijetu ! I da joj pristaje uz lice ... Bilo mi je na vrhu jezika ... ali ne nisam mogao sjetiti ! Sjećao sam se jasno njenog lica i osmijeha ... bio sam uvjeren da se nasmiješi još jednom da bih joj znao ime ... ali nisam mogao predočiti to ! Nisam mogao predočiti njen osmijeh. Nisam se mogao koncentrirati. Došao sam kući ušao u dnevni boravak i upalio televiziju ... počeo sam gledati svoju omiljenu seriju « oz « Više sam vremena provodio u mašti nego u stvarnosti mislio sam na nju. Zazvonio je telefon ... pomislio sam « to je ona « potrčao sam se javiti ... Dignuo sam slušalicu ! « halo « « trebao bih Danijela ! « stariji glas je bio sa druge strane, znate kada vas nazove netko nepoznat pa ga pokušavate predočiti ? Tako sam pokušao i ja ovo je bio glas proćelavog čovjeka oko 65godina, sijede kose, krupnog ... i znam da se trudio govoriti književno, znači bio je domaći. « nema ovdje nikakvog Danijela « odvratih « a da li mi možete dati njegov broj ? « « gospodine pogriješili ste broj « « A ha, a koji broj da nazovem onda ... ? « « laku noć ! « Poklopim slušalicu ! Najprije sam se nasmijao i to mi je na par trenutaka odvratilo misli od nje. Sjeo sam i pogledao mobitel ... nisam imao ni poruke ni neodgovorenih poziva. Pomislio sam na nju na njen osmijeh ... hm ... kako se ono smijala ? O ne ... nisam se mogao sjetiti niti njenog osmijeha ... izblijedio je. Nestao ... Sjećao sam se samo kako bi je nasmijao, način na koji bi izmamio njen osmijeh. I početak istoimenog ... Počeo sam polako luditi ... nisam se mogao sjetiti njenog osmijeha stvari koja mi je bila najdraža ... Da bih se smirio odlučio sam pozvati njega. Otišao sam u sobu i otvorio tajno skladište. Uzeo sam ono što mi je trebalo njegov uzrok, njegovu srž. Vratio sam se u dnevni boravak sjeo u fotelju i otvorio kutijicu ... gledao me je ! « Nemoj ! Zar ne shvaćaš da zbog mene nju gubiš ? Vidiš da je se više ne možeš ni sjetiti ! Zbog mene je zaboravljaš ! « Sjedio je na podu do mene, Crni Vrag; prekriženih nogu, sav obučen u crveno ... igrao se sa svojim repom. « Nemoj me više zvati, za nju je prekasno, nju si već zaboravio one je nestala. Ako želiš ti živjeti zaboravi na mene Ovaj put ja častim došao sam bez da si me pozvao. Zbogom « Pretvorio se u dim ... mirisao je po sebi po kutijici u kojoj je spavao ! Ja zaboravio nju ? Ona nestala ? Nema teorije ! Uzeo sam telefon u ruke i počeo birati njen broj 0.... Koji je ono bio broj ? Pogledao sam u imenik, u mobiteli ali tamo nije bilo više njenog imena. Nasmijao sam se, opet je imao pravo, opet se poigrao sa mnom i brisao mi je sjećanja. Zašto to nije napravio kad me je bolilo ? Zašto sada kada je volim ? Ironija ... Uzeo sam papir i olovku i počeo pisati ... pisao sam sve čega sam se sjetio a da je bilo vezano uz nju ... Njeno lice ... Njena kosa ... Zašto je volim ... Kako je volim ... Kakvi su joj roditelji ... Sve, sve, sve, ... Dignuo sam glavu i pogledao na sat ... nisam ga vidio ... bar ne kazaljke. Protrljao sam oči, da mi se izoštri vid i vidio da je mala kazaljka prošla pet a velika je bila na devetki ... 05:45 ... uh ... ! Naslonio sam glavu na rub fotelje da malo odmorim ... « Opet si cijelu noć radio na kompjuteru ? Ajde ... ! Odi u sobu nastaviti spavati.» Sestra se spremala za školu. Otišao sam leći u krevet. Uzeo sam mobitel, na njemu je bio jedan neodgovoreni poziv, bila je to ona ! Bio sam tako sretan ! Sjetio sam se kako se smijala moja ljubav moja Nataša ! Nataša, Nataša, Nataša, Nataša, Nataša, Nataša, Nataša ... Duboko sam uzdahnuo i rekao sam sebi bio je to samo san ... Osjećao sam se tako razriješeno ... zatvorio sam oči ... razmišljao o njoj, o Nataši ! Strahovi kao i u svima, žive i u meni. Najviše me je strah onoga što ne vidim. Jednom sam pročitao « Blaženi oni koji žive u neznanju » G.Duncan. Nikada se nisam bojao istine bojao sam se mraka neznanja. Tapanja u tome mraku. Mrak jednako neznanje jednako zaborav. Strah me je i da ću zaboraviti. Star me je da se neću moći sjetiti strah me je zaspati ... Lajkuj ovaj stih:

On i ja!!!    (upisano: 22 Sep 08, 18:33) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Kada je on dosao u moju skolu, bila sam ubedjena da je on jos jedan frajer koji je problematican i glup... Bio je neki dalji rodjak mojoj najboljoj drugarici. Nisam imala nikakvog kontakta sa njim... dok jednog dana nisam shvatila da mi se svidja. Mislila sam da ce me proci kao i sve do sada, ali nesto se desilo u mom srcu... Zavolela sam ga! Radila sam razne stvari da bih ga osvojila, moja drugarica je stalno pricala sa njim o meni, ali njega nikad nisam interesovala. Muvao je neke moje drugarice ali bezuspesno. Zavrsila se skolska godina i ja sam nasla nekog ""decka"" i on je za to znao. Vidjao je on mene sa mojim ""deckom"" i ogovarao me. U novoj skolskoj godini sam prestala da se glupiram i nisam se uvopste trudila da mu dokazem da ga volim. Mislio je da sam ga zaboravila ili da ga uvopste nisam ni volela. Onda sam namerno pocela da muvam jednog njegovog dobrog druga. I on je davao znakove da hoce da budemo zajedno. Tada je moj voljeni pitao njegovu rodjaku, a moju naj drugaricu ""Pa zar se ja njoj vise ne svidjam?"", a ona mu je rekla ""Ne""!Kasnije je saznao da sam bila sa njegovim drugom... Posto smo bili u istom drustvu-uvek smo znali sve jedan o drugom. Jedne subotnje veceri sam resila da izadjem u lokalu gde izlazi on i moja drugarica. Skockala sam se i krenula. Kada me je video poceo je odmah da me muva, po nekom njegovom fazonu... I upalilo mu je!Odveo me je u neki mrak i sve ono je bili O. K. dok nijerekao sta hoce od mene... Jeste da ja njega volim ali nisam htela da spavam sa njim... Pustio me je nije me primoravao... Kada sam se vratila kuci htela sam da se ubijem jer nisam spavala sa njim... mislila sam da sam pogresila. A on je pricao svima i svuda kako smo nas dvoje vodili ljubav, a ustvari nismo. A sta bi tek bilo da jesmo?Sada posle godinu dana znam da sam ispravno postuila i ne kajem se... ali i dalje ga volim i ako sada imam decka koji je mnogo dobar ali me podseca na njega zbog ociju i imena... Njega vidjam skoro svakog dana i hvala Bogu sto ne idemo u istu skolu jer mislim da bi me to dotuklo. Volim ga i dalje... vec 3 godina... Jedino se nadam da ce doci vreme kada cu ga zaboraviti... Lajkuj ovaj stih:

Branili su nasu ljubav    (upisano: 22 Sep 08, 18:32) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče bilo je leto kada sam te prvi put videla. ispratio si me kuci. bio si moj prvi decko. prve suze, prva radost, prvo mastanje i prvo skrivanje. trazio si moj broj. nisam verovala da ces me nazvati. brzo je dosao dan mog odlaska u grad u kome sam zivela sama i usamljena. nazvao si me. moje srece nigde kraja. i tako je to sve pocelo. zvao si me svakog dana. vidjali se samo par puta u godini. moji su branili, nisu te voleli a i drugi su nam zeleli kraj. ali mi smo se ipak borili za nasu ljubav i nista nam nije smetalo. iskoriscavali smo svaki trenutak da se vidimo, cujemo. godine su prolazile. bilo nam je lepo. bio si i ostao jedini covek koji je mene mogao da shvati i razume. sad shvatam i verujem da si me iskreno i stvarno voleo. a ja nisam ni sama znala sta hocu. htela sam tebe ali neznam dali ces me shvatiti i verovati ako ti kazem neznam sta mi je bilo kada sam ti rekla da je medju nama kraj. nadam se da hoces jer su te iste tvoje reci bile kada sam te jednoga dana nazvala a ti mi rekao da si se ozenio mojom drugaricom i da neznas sta ti je bilo. nisi je voleo, znam. brzo je bio medju vama kraj. i opet nas dvoje zajedno. posle svega. za sve ljude koji su nas poznavali bili smo najbolji par. to je bila prava ljubav. niko se nije nadao da cemo se jednoga dana rastati. zbog tebe sam nocima bezala, nocima plakala, batine dobijala, sve one uvrede slusala da sam ja za sve kriva sto si se rastao. jedino je tvoja majka znala da to nije istina. jedino mi je ona verovala. i zato mi je mnogo zao. bila mi je majka koju nikada nisam imala, bili ste mi sve na svetu. familija koju sam od uvek zelela, ljubav koju nikada nisam osetila a mozda i necu. Nemogu to recima da opisem ali te godine su za mene bile najlepse godine u mom zivotu. kada si mi rekao da si se ozenio mislila sam da cu poludeti. bila sam u soku. plakao si isto koliko i ja. rekao si da ne mozes ziveti sa njom i da neznas sta ti je bilo. posle samo par dana vi ste se rastali. oprostila sam ti. tada si bio tako nezan kao nikada do tada. pricao si da me volis, mastali smo o braku, deci. a sve je to tada bilo nekako tesko. ja na jednoj strani sveta ti na drugoj. ti nisi mogao da odes a za mene isto nije bilo lako. tu su bili i moji roditelji koji su bili protiv toga. koji su sve pokusavali da nas rastave. sada znam da mozda tada i nije bilo sve tako tesko ali sta je tu je. jer to sto sam kasnije uradila mogla sam i tada. bili smo mozda jos godinu dana zajedno. zvao si me tri puta dnevno. radovala se svakom tvom pozivu. bila sretna kao dete. volela te vise nego sebe. za mene si bio samo ti. a onda neznam zasto neznam kako, veruj mi , neznam sta mi je bilo. nazvala sam te i rekla da ovako ne ide i tu je bio nas kraj. molio si , plakao si a ja sam drzala ono svoje. posle mesec dana udala sam se za tvog najboljeg druga. ne, nije bilo namerno. suvise sam te volela da bi mogla nesto slicno da uradim iz inata. ali kao sto rekoh neznam kako i neznam zasto. sudbina? pitam se samo zasto mora uvek tako da bude. da dve tako slicne osobe koje se vole ne budu zajedno. sada smo u braku i ja i ti. opet je proslo mnogo godina ali se secam svega. nekada pozalim sto se nisam udala za tebe. svesna sam da tu ljubav nikada vise necu da osetim, da takvu familiju kao sto je tvoja nikada necu da imam. jer ovo su drugi ljudi. nema tu ljubavi nema tu lepe reci kao sto je znala tvoja majka da govori. cujem da i sada nisi srecan. da me jos uvek volis i da se nadas da cemo ja i ti kad tad biti zajedno. tvoja majka zove snajku mojim imenom. zao mi tvoje zene, verujem da joj nije lako ali mi je ipak drago da cujem i znam da postoji negde neko koji me iskreno a mozda i jos uvek voli. Lajkuj ovaj stih:

O cemu ja sanjam...    (upisano: 22 Sep 08, 18:32) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Zamisli ti i ja sami... Na planini,u jednoj od onih planinskih drvenih kucica... Okolo svuda sneg,pahulje veju... Noc... Sedimo na kaucu,pogledi nam se stapaju preko casa dok pijemo crno vino... Nista ne govorimo,iz pogleda ti vidim da me zelis... Prilazis mi,gase se svetla... Ljubis me tako lagano i slatko a osecam kako ceo goris... Ustajemo,spustas me na pod,na mekani tepih pored kamina... Nestaje odeca,ostaju samo nasa srca koja kucaju kao jedno,zajedno,sapucem ti da sam tvoja skroz... U sobi je tisina,cuje se samo pucketanje vatre koja greje i obasjava nasu vrelu kozu iz kamina,i moji sve glasniji uzdasi... Stezes me sve jace uz sebe,osecam te svim culima...a najdraze su mi tvoje macije oci koje tako lepo i zadovoljno sijaju u tom mraku... Predajem ti se,sve nestaje...negde. Ostajemo zagrljeni tako do zore,budi me prvi zrak sunca koji se probija kroz male prozore... I prvo sto ujutru ugledam su tvoje oci,iste one koje su me te veceri pogledom skidale i rekle mi koliko ti trebam.. I sada u njima vidim isti onaj sjaj... I tako znam da sve to nije bilo uzalud,da je vredelo,da ovo nije bio samo san. I dalje osecam tvoj pogled svuda na sebi... Lajkuj ovaj stih:

Ako...    (upisano: 22 Sep 08, 18:30) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Ako nocas krenes nekim putem ne znajuci kuda, u stvari, ides pogledaj u mesec. Nasmesi mu se. Pomisli na mene u tim trenucima... I zadrzi me u mislima, bar minut-dva. Tek da osetim onu srecu koja se javlja u trenutku kada znas da nekome "hodas" po mislima. Pozeli me kraj sebe... bar na tren. Pozeli da se moja majusna rucica nadje u zadnjem dzepu tvojih pantalona, pozeli da sam tu... Ili, jednostavno, pozeli da zajedno gledamo mesec i cutimo... Eh, kako samo znamo da se "ispricamo" cutanjem. Verujem da to niko ne ume bolje od nas. Ako nocas odes negde gde me nema, gde cak nema ni mojih tragova, ni mirisa moga parfema, pozeli da me ljubis. Molim te!I tu zelju ne bacaj olako. Cuvaj je u mislima dok je ne ostvaris... a ostvarices je, za dan-dva... kada me ponovo zagrlis oko struka i kazes mi "Kako je nebo nocas lepo!". Vidis, to nebo, to je nas zivot! Vidis one dve zvezde, najblize jedna drugoj?To smo ti i ja!Potrazi ih... Potrazi i velikog, i malog medveda, potrazi velika i mala kola, a onda se zagledaj u mesec. Seti se onogg prividjanja da mesec gori, kad se dugo zagledamo u njega i cuteci, i zeleci jedno drugo ga zapalimo. Ako ti se nocas ucini da si izgubio nesto vazno, da ti nedostaje neki delic, potrazi me u slucajnim prolaznicima, u nekima koji lutaju pustim ulicama, mozda osecajuci tu istu prazninu koju i ti osecas. Ipak, ne dozvoli da drugi shvate da neko "tvoj" sedi sam, da nije kraj tebe u ovoj prelepoj noci. Pusti ih da misle da si sam na ovome svetu, da nemas nikoga, da ti niko i ne treba, ali mi se nasmej ocima. Posalji mi taj osmeh, neka mi ga donese neki najveci meda, jer veliki je, ipak premali za nase zelje. Ako u ovoj noci bez kraja "prelistas" neke davne uspomene, ne poredi ih sa onim sto danas imas. Moze ti se uciniti da si nekada imao puno vise, pa ces biti nesretan, a opet, moze ti se uciniti da danas imas najvise na svetu, pa ces u toj sreci postati odvratno sebican i samoziv. Ne... nemoj citiati stare dnevnike. Nemoj, molim te!Necu ni ja, veruj mi! Necu da ne bih pozelela da se vratim u to, ne tako davno vreme kada sam imala nekoga ko me je voleo ljubavlju gresnika. A sta ako, opcinjen lepotom ove noci, zaboravis na to da me imas i usredis se samo na sebe? Sta onda?Da l ice ti biti zao naredne noci kad shvatis da ti nedostajem, kad shvats da nemas sa kim da lutas kroz snove, kad shvats da je puno lepse posmatrati mesec u mom prisustvu, da je samnom najlepse zamisliti zelju dok zvezda pada?Seti me se nocas... Bices srecan, veruj mi. Mozda, jedino, osetis prazninu u grudima, kao sto ja sada osecam, ali to ce se ionako ispuniti sledeci dan kad cujes moj smeh, kad pogledas u moje sjajne oci u kojima jasno vidis svoj odraz-odraz moje omiljen igracke, mog plisanog mede, mog pajaca. A da vise ne pisem to "ako" na pocetku svakog reda? Mozda to "ako" kvari lepotu svega? Mozda ispisujuci tu rec samoj sebi postavljam hiljadu glupih pitanja? Ali ako izbrisem to "ako" necu te moci sacuvati u mislima, a ti u njima moras boraviti. Ipak cu pisati to "ako" jer AKO te ova noc odvede do ulice Tuge izronices iz jezera mojih misli i naci pravi put... put do ulice Srece... ulice u kojoj smo ti i ja. Lajkuj ovaj stih:

Pamticu onu 2002    (upisano: 22 Sep 08, 18:28) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Sve je pocelo jos pre tri godine na moj devetnesti rodjendan. Pozvala sam kolege sa novog posla ali oni nisu dosli. Super smo se zabavljali ja i moje drustvo. Kada je negde oko 22h konobar rekao da su dosli neki nepoznati gosti i da li moze da ih pusti u lokal (ceo lokal sam bila zakupila). Stajala sam kao ukopana kada sam videla da je ON (dobar prijatelj od mog direktora) i neki njegov drug na vratima. Ne nisam jos tad osecala ljubav ali se nesto cudno desavalo to sam znala. Bilo je fenomenalno plesali smo a moji prijatelji su ostali bez reci. Pitali su ko je on? A ja sam ostala nema na njihova pitanja, jer ustvari plasila sam se da im odgovorim. I od te veceri je sve pocelo. Njegovi pozivi da izadjemo, moja kolebanja. I na kraju sam ipak pristala. Saznala sam da ima devojku s kojom samo sto nije stao pred oltar. Nije mi to smetalo, htela sam da se malo nasalim. Ali polako ja sam se zaljubila. Htela sam ja njega da vucem za nos a bilo je obrnuto. Prvo smo izlazili krijuci jer nisam htela da me vidjaju sa njim a onda smo poceli javno da izlazimo. Ona je saznala ali ne samo ona vec i moj direktor koji je bio zaprepascen ne samo on, nego svi koji su me poznavali., Govorili su mi da gresim ali ja ih nisam slusala. On je bio sve sto mi treba. Bila sam srecna i to mi je bilo dovoljno. Sa njom sam se par puta srela ali o tome ne bih da pisem. Ali svemu brzo dodje kraj. Ostala sam u drugom stanju. Zelele sam tu bebu samo Bog zna koliko. Ali on je rekao da nismo spremi za to i ja sam ga poslusala. Koliko se sada kajem ali nema nazad. Odmah pole toga otisla sam iz Srbije, tako reci pobegla, ali nisam ga zaboravila. Vratila sam se i ponovo smo bili zajedno. Ja sam odlazila i vracala se a ona je uvek bila tu. Kada sam dosla ponovo u oktobru 2002 imala sam sta i da cujem kao grom iz vedra neba pogodila me vest "ZENI SE" i sta onda?! Smogla sam snage i otisla na njegovo momacko vece ljubila sam ga to vece kao nikada do tad nisam uopste razmisljala kako cu dalje bez njega. I posle njegove zenidbe opet smo se vidjali, nije to vise bila ona ljubav ali navika jeste i to svakako. Mada me je dotukla vest "ONA JE TRUDNA" i posle nepunu godinu dana postao je otac. Plakala sam, htela da se ubijem, proklinjala sebe sto sam ga poslusala i zajedno sa njim ubila nase dete. I ponovo, ponovo bila sa njim ali odavno je ljubav medju nama nestala, sta je to? Ne znam da kazem. Sada je ostao sam, ONA je ove godine umrla, ne lazem kad kazem da mi je zao jer stvarno to osecam. Hteo je opet da budemo zajedno ali NE. Prvi put u zivotu sam smogla snage njemu da kazem NE. "Ja ne mogu biti majka tvojoj cerki!" To su bile moje poslednje reci upucene njemu. Ja sam sada puno daleko od njega. Sretna sam imam nekoga ko me voli i koga ja volim. Ali bol koji mi je on naneo nikada necu zaboraviti. MOLICU SE DA TI BOG OPROSTI JER JA STVARNO NE MOGU!!! Lajkuj ovaj stih:

Ja udata, a on momak    (upisano: 22 Sep 08, 17:11) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Posto sam citala malo sve ove price, to mi je dalo malo hrabrosti da i ja napisem svoju pricu, da svoju tajnu podjelim sa vama koji je budete citali. Ovo je moja zivotna prica. Mozda vas nece toliko zanimat ali je istinita. Udala sam se vrlo mlada za covjeka sa kojim sam mislila da cu bit ceo zivot sretna. Ali sad, kad promislim i zapitam se sta je to sreca, sta je to ljubav, da li je ona stvarna ili se samo moze vidjet u nekoj dobroj Spanjolskoj seriji, jer kod mene je, nazalost, sa tim covjekom nije bilo. Nista nisam osjetila osim bola tuge i suza iz dana u dan. Sa njim sam stekla dvoje krasne djece i mislila sam da ce mi oni donjet srecu. Da, jesu. Sretna sam sa svojom djecom, ali to nije ta sreca sva, jer covjek kad nema nekog uza sebe, da mu pruzi ljubav i da ljubav bude uzvracena to nije onda kompletna sreca. Svakog dana sam prolivala suze zbog njega, ni na kog se nisam imala osloniti. Kad bi se pozalila roditeljima da imam problema sa njim oni bi na to odmah odvratili po svoim starinskim obicajem: "Ceri moja, ti moras slusat svog muza! Da li bi imala imalo karaktera ostaviti svog covjeka i djecu? Sta bi ti narod za to rekao"? I takav je uvjek njihov odgovor bio. Posto sam vidjela da me niko ne podrzava, nastavila sam i dalje zivijeti sa njim kao i danas sto zivim, iako, sto se tice finansije mogu ga ostaviti jer radim i zivim u inozemstvu. Ali podrsku mi niko od mojih nije dao osim "Cuti i guraj da ne sramotis rodbinu". Jednu noc dok sam sjedjela uplakana, otisla sam na net i surfajuci usla na neki chat. Tu mi se javio tip. Isprva smo se malo zezali i dogovorili se za drugi put i to mi je stvarno godilo. Jedva sam cekala to vreme kad cu chatat sa njim. Nakon nekog vremena priznala sam mu da sam udata, da imam dvoje djece i ispricala mu svoju zivotnu pricu. On je na to bio malo potresen jer sve vreme je mislio da sam djevojka. To mu je bio sok ali posle svega napisao mi je e-mail da me razumije i uprkos svemu zeli i dalje sa mnom da se dopisuje. Nakon dosta provedenog vremena sa njim na chatu, toliku sam zelju imala da ga vidim jer mi je on bio ono sve sto mi nedostaje. Nakon godine dana provedene u dopisivanju isplanirali smo kako da se vidimo. Posto ja zivim u Skadinaviji a on dole u Bosni to je malo teze bilo. Kako se vidjet? Koji razlog naci da bi muzu rekla zasto zelim da idem u Bosnu sama, posto on nije mogao jer mu papiri nisu bili sredjeni? Na moju srecu to je bilo dobro. Pitala sam ga da idem dole jer sam se zazeljela familije a te godine sva mi je familija dolazila dole, tako da mi je to bio izgovor da odem. Pustio me je i otisla sam. Kad sam stigla u Bosnu javila sam svojoj ljubavi sa chata da sam stigla i da se dogovorimo gdje cemo se nac. Ubrzo smo se sreli i bilo me je strah da li cu mu se svidjet? Kad me vidi prvi put da li cu biti ona sto on ocekuje? Da li ce to bit ljubav ona istinska koju sam osjecala preko chata? Kad smo se konacno sreli, srce mi je zakucalo i zadrhtala sam sva, jer u prvom pogledu kad sam ga vidjela osjetila sam svu ljubav koju sam gajila prema njemu a i on je ostao bez rjeci. Rekao je samo ti si ona prava koju sam cekao i koja mi je ukrala srce preko chata. Tad smo se poljubili i proveli popodne zajedno i to je bilo za mene nesto najbolje. Posle toga, vratila sam se nazad u zemlju gde zivim. I dalje se dopisujemo ali samo sto je to nasa tajna jer za to nitko ne zna osim nas. Volim ga svim srcem i rado bih zivjela sa njim. To je i moja i njegova zelja, ali mi na put staju djeca, jer mi je tesko ostavit covjeka zbog djece iako bi djeca sa mnom bila. Tesko mi je da ih odvojim od oca. A posto mi je muz i psihopata i uvjek mi prjeti da kad bi nesto napravila - ubio bi me, jer je previse ljubomaran. Ne bi mogao zamislit da bi ja sa nekim nesto imala a kamoli da ga ostavim. Sta da kazem, jer ni sama ne znam sta da radim? Znam samo da mi je ovaj zivot nikakav kad moram da zivim i djelim istu postelju sa nekim koga ne volim. ...Dragi citatelji izvinite ako sam vas zamarala sa ovom pricom! Samo sam htjela sebi malo da olaksam i da ovaj bol podjelim sa nekim... Lajkuj ovaj stih:

Zabranjeno voce    (upisano: 22 Sep 08, 17:10) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Kad san tek pocela izlazit vanka sa nekih 16 godina, nisan ni slutila da cu postat ono sta san u to vrime najvise mrzila. Navijacica. Tad san uvik bila protiv nogometa, protiv navijanja i svega sta uz to ide. Za mene oni su bili huligani, ulicari, pijancice i ko zna sta jos. A onda? Jednog dana iz neke bezvezne oklade prvi put san nogon krocila na splitski Poljud. Cin san usla na stadion odma san se zaljubila. U te tribine Sjevera, u zeleni travnjak, u cili stadion, u visoko podignute salove, u zastave koji su visoko vijorile, u zapaljene bengalke, u pisme sta su se orile Sjeveron, u Torcidu. Osjecala san da ce sve to postat dio mog zivota, dio mene. Polako san se pocela uklapat u ekipu iz kvarta koji bi uvik isli po utakmnicama. U pocetku samo na utakmnice koji su se igrale doma, u Splitu. Moje prvo gostovanje je bilo u Zagrebu. Tad san prvi put osjetila okrutnost policije. Srica ne na ledima, nego na ricima. Al to je uobicajno, tako da su mi rekli da se na to ne obaziren. Ostala gostovanja su tekla manje vise u redu i polako san se pocela i na to navikavat. I to je postala rutina. U ekipi je bilo nas tri cure, i mi smo postale najbolje prijateljice. Momci bi nas stitili kad bi izbila koja pizdarija na utakmnicama, al nekad smo morale i same, al uglavnon je islo. Starci bi poludili, jer njihova kci seta medju takvon ekipon. Na utakmnicu se uvik moralo otic bilo doma il na gostovanje, pa makar se iz skole izostalo. No, ne pisen pricu o utakmnicama, vec o svojoj ljubavi. O zabranjenjenon vocu, baren curi poput mene. Zna se da je Torcida uvik bil protiv navijaca Dinama, protiv Bad Blue Boysa. Na noze smo se s njim klali, a kamoli da neko od nas zavrsi s nekin od njih. Uf, proklinjala san ih, stvarno san ih mrzila. Pogotovo kad bi izbila meusobna tuca pa bi neko od njih mlatnija kojeg naseg. Nisan ih mogla smislit, a kamoli se zamislit s nekih od njih. Al... za docek Nove 2002 godine, nas tri smo za promjenu odlucile otic na docek u Zagreb. Da malo nabacimo Dalmatinskog sarma i splitskog dispeta (inata). Dosle smo dan ranije, osjele u nekon hotelu, i taj cili dan provele u razgledavanju. Bile smo u Zagrebu samo na utakmnicama, samo u Maksimiru, nismo imale priliku da ga razgledamo. Otkrile smo da se u jednon dobrom kaficu priprema super docek. Odlucile smo provirit, sat smo i ucinile. A ja? Nisan ni slutila da ce mi ulazak u taj kafic zauvik prominit zivot. Sile smo za sank, i odma pocele glasno cakulat (pricat) da svi osjete nas dalmatinski dispet (inat). I tako smo mi sidile i smijale se, kad me neko s ledja bocka prston. Nisan se osvrtala, jer me nije zanimalo. No osoba iza mene je bila uporna. Taman san se tila okrenit i mlatnit tog nesretnika, kad odjednon... pogled mi se sreja s pogledon najlipsih plavih ociju na svitu. Pramencici crne kose padali su mu na celo, a plave oci su sjaile. Ostalu trojicu nisan ni pogledala, jer me nisu ni zanimali. Sija je kraj mene i prestavija se, polako smo ulazili u pricu. Ponekad bi pogledala u njih dvi, a one bi mi smo namignile. Sve je bilo super. Nije mi smeta njegov zagrebacki naglasak, a ni njemu moj splitski. A onda? Onda je skinila jaketu i skoro san se okamenila od soka kad san mu ugledala tetovazu (nije bitno na kojen dilu tila). Znak Bad Blue Boysa? Oni su za nas zabranjeno voce. O ne! A vec san mu dala broj, vec san se zaljubila. Ta slika vrtila mi se po glavi, nisan mogla izdrzat. Morala san pod hitno u wc. Prijateljice su odma dotrcale, no ja in nisam rekal sta je, nisam mogla, nisan znala. Kad san se oladila i vratila, pozvala san ga da prosetamo da mu iman nesto priznat. Rekla san da san ja Torcidasica i da cu otic negdi drugo. Nije tija. Reka je da se suprotnosti privlace, da njemu ne smeta. Poljubija me. Nisam uzvratila. Do ponoci san samo o njemu razmisljala dok je on sidija odma uz mene i nervozno tuka nogon od stol. Nisan tila propustit priliku, nisan tila nista. Samo njega. A nisan ga smila imat. U ton trenu je otkucala ponoc, i on me opet poljubija. Ovaj san mu put uzvratila. Posli smo ostale jos dva dana, on i ja smo non-stop bili skupa. Skupa isli u zoloski, skupa se gadjali i grudali, svagdi smo isli. Bilo je super. Kad smo tribale krenit u Split, opratija nas je na kolodvor. I tad u vlaku moje su se oci prvi put natopile suzama zbog muskarca i to zbog Boysa. Obeca je da cemo se vidat kad budemo mogli, cut telefonon, mobitelon, mailom. I tako je i bilo. Skrivali smo svoju vezu, od moje i njegove ekipe. Moja ekipa je znala da iman momka u Zagrebu, al nisu znali da je Boys. Vidjali bi se cesto jer se finacijski moglo, a imalo se i volje, zelje, ljubavi i znali smo cekat. A onda je dosla utakmnica izmedju Hajduka i Dinama u Splitu. Po prvi put otkad iden na utakmnice nisan tila ic na Sjever vec na Zapad, blize Jugu di su smjesteni Boysi. Ekipi je to bilo jako sumljivo, no nisu obadavali. Sidila san sama na Zapadu i pogledon trazila njega, manija mi je kad su nas se pogledi sreli. A tad je Hajduk da gol i skupina Boysa krenila je prema ogradi na Zapad. Policija je odma reagirala, pocela ih je tuc pendrecima. Vidila san kako i njega tucu, potrcala san prema ogradi i pruzila ruku samo ju je na trnutak uvatija i pustija. Morali su pobic na vrh tribina da ih ne tucu. Cilo vrime san ga gledala, te plave oci i crnu kosu i tek tad san skuzila koliko ga volin. Od onog trenutka kad je njegova ruka samo na sekund uvatila moju, od trenutka kad san ga gledala kako stoji sa salon u ruci. Odlucila san rec svima, cilon svitu, pa di pukne. I rekla san, tu istu vecer, rekla san ekipi. Ostali su siron otvorenih usta, al nisu nista komentirali. Baren ne u pocetku. Posli su padale teske rici da san izdajica, da san glupa i dvolicna. Sljedece dane san dolazila k njima u drustvu, al osjetila se odbojnost. I upoznala san njegovu ekipu i oni su me prihvatili, al moji njega ne. Jednog su mi dana rekli da biran. Mislila san da ce moje prijateljice stat uz mene i jesu, samo jedna. I ja san in rekla da san izabrala. Izabrala njega. Al da mi je do njih jako stalo. Okrenila san se i otisla. Sljedece dane mi se niko od njih nije javlja, osin te jedne prijateljice. A onda jednog dana neko je zvonija na moja vrata, uporno zvonija. Otisla san da otvorin, a pred vratima je stajala cila moja ekipa zajedno s prijateljicon koja je te dane bila uz mene. Pustila san ih u kucu, i tili su da in oprostin. I jesan. I danas idemo skupa na utakmnice. I danas je moja veza cvrsta, on dode nekad u Split, ja U Zagreb. Srica da je Dinamo bija ispa iz lige za prvaka ovu sezonu, pa nije bilo utakmnica izmedu Hajduka i Dinama. He,he,he. Uglavnon sve je dobro zavrsilo, jedino jos da uspijen ekipu nagovorit i mog momka da se upoznaju. Al to je malo teze.Pozdrav! Lajkuj ovaj stih:

Ja i on, uvek drugovi nikad zajedno    (upisano: 22 Sep 08, 17:10) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Milos je bio lep decko, koji je voleo fudbal vise od svega. Stalno je isao ne treninge, izlazio sa drustvo i bio faca u gradu. Jednog dana moja najbolja drugarica rekla mi je da je GolMan kako smo ga zvale mi cure prelep. Uvek sam govorila "on ma DAJ". Sve dok ga jednog dana nisam videla da sedi sa curom u kaficu preko puta mog stola, odjednom srce mi se steglo i suza kanula. Najgore je to sto sam se tog dana upoznala sa njim i pricali smo. On je mislio da sam mu najbolja drugarica i pricao mi sve ali bas sve. Sve dok jednog dana nisam mu poslala SMS da mi se svidja i da ga volim. Ne Miso se nije promenio, ostao je onaj stari, zezao se sa mnom i nije pominjao nista u vezi "nas". Kada sam posla na ekurziju pre nedelju dana rekao mi je da mu se svidja neka cura iz druge godine medicinske. Tada sam poludela, u busu su svi pevali i bili srecni sto idemo svi zajedno, ali ja sam sedela na zadnjem sedistu. Kada smo stigli u hotel i poceli sa spremanjem za Diskoteku, moj mobilni je zazvonio, bila je to poruka od Misa GolMana. Poruka je glasila ovako "TASO SMUVAO SAM SE SA ONOM CUROM STO SAM TI REKAO". Poludela sam bila sam skrhana od bola. Drugarice su me naterale da se spremim i podjem sa njima da ne bih ostajala sama. Dok smo ulazile u disktoteku pocela je pesma "Nikotin", pocela sam da placem i sakrila se u uglu diskoteke. Svi su plesali i bili srecni, nisam izdrzala vise i otisla sam u soobu. Svom silinom bacila sam svoju nokiu i nisam je dirala, nisam bila u stanju ni poruku da izbrisem. Kada sam se vratila sa eskurzije poslala sam mu "Ljubavi kada cemo na pice sto smo se dogovorili"? Ta njegova cura trazila mu je fon da posalje poruku, u stvari htela je da cita poruke. I naravno procitala je i moju poruku. Rekao mi je da je ustala od stola rekla mu da on treba da ide i raskinula sa njim. Dugo sam sebe krivila zbog toga jel je ispalo kao da sam namerno to uradila. Kada sam ga srela rekla sam mu "Gde si Ljubavi" a on mi je hladnokrvno rekao da ga vise ne uznemiravam i da "ODJEBEM OD NJEGA" Bilo mi je krivo, nisam ga videla do veceras. Javio mi se sa mrtvim cao. Iako i on sada ima curu i ja decka uvek cu ga voleti i kao druga i kao prijatelja!!! Lajkuj ovaj stih:

Ne smem da te volim    (upisano: 22 Sep 08, 17:09) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Znala sam da ne smem, ali nesto je bilo jace, neka cudna sila uvukla se medju nama. Oboje smo bili zauzeti i oboje smo drhtali kad se pogledamo. Nista se nije desilo medju nama, pa cak ni onaj bezopasan poljubac, ali nesto se dogodilo, nesto mnogo opasnije od poljupca i vodjenja ljubavi. Bili smo satima u istom stanu, slucajni dodiri prstiju u prolazu, drhtaj mog tela kad si tu. Nisam mogla ili mozda nisam zelela da kontrolisem taj osecaj koji je raso u meni iz dana u dan. Znam da si i ti isto osecao, bezao si, izbegavao da me pogledas, jer si se i ti bojao onog cega sam i ja, LJUBAVI!A onda onog dana kada smo sredjivali papirologiju na kompjuterima a opet igrom sudbine imali samo jednu stolicu, sedela sam ti u krilu, drhtali smo, osecala sam tvoje srece u grudima kako kuca kao pomahnitalo, nisam mogla da znam cije jace kuca. Dlanovi su nam su znojili, zelela sam da te zagrlim, da ti kazem koliko ljubavi imam u sebi samo za tebe, da ti kazem koliko sam sretna kad si tu, da ti kazem da obozavam tvoj osmeh i pogled pun ljubavi, ali nisam mogla. Mi smi bili razliciti svetovi i priplidali smo nekim drugim ljudima. Znam da si znao sve to i bez mojih reci, znam da si znao i da si zbog toga nestao! Bojao si se, bojao si se da ces upropasti ove vec upropastene brakove, moj i tvoj! Otisao si one veceri i nikada te vise nisam videla, ali taj osecaj ljubavi je jos u meni i ostace u mom srcu sve dok budem ziva! Cujem dosta o tebi svakog dana, cujem da pricas da bi voleo da se samo jos jednom vidimo, makar i u prolazu, da osetis jos jednom ono lupanje srca i one LEPTIRICE u stomaku! Kazes da smo se sreli u pogresno vreme! Nikada me nisi poljubio, jer bili smo zabranjeni jedno drugom, ali jednom sam osetila tvoje ruke na mom struku i jos ih osecam, nocima ih sanjam i zelim. Ne ja nesmem da te volim, znam da ne smem ali ne mogu prestati Sasa. Molim te nestani iz mojih snova, ne muci me vise!!! Ne smem da te volim a ipak VOLIM TE Lajkuj ovaj stih:

Ljubav je robija    (upisano: 22 Sep 08, 17:08) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Bio je to letnji raspust u Jugi puno sunca i nekih leptirica u stomaku.Kad sam videla tebe potonula sam u tvojim ocima.Znala sam tog trenutka da te moram imati.Vremenom sam osecivala strah jer sam mislila da mi se samo udvaras iz zezanja, dok se nisam vratila u Nemacku i cula kako se raspitujes za moj br. Sve je islo tako lako. Nazvao si me.Zamenili smo reci kao n.p. "Duso nedostajes mi , lud sam za tobom." Moja osecanja su danima bila sve JACA i JACA!! Daljina izmedju nas nije bila strasna jer smo osecali jedno drugo.Nije proslo sat vremena da mi se nisi javio. Plakala sam svaki dan.Neke suze od srece da te imam , neke sto nisi pored mene.Neke kad bi se malo zakacili ko koga vise voli.:). Sve je to islo lepo.Niko nije smeo da zna da smo zajedno.Jednog dana smo oboje osetili da smo jedno za drugo za CEO buduci zivot.Shvatila sam posle 7 meseci da cu nekada biti sva tvoja.Kad sam skupila svu snagu da kazem mojoj mami zamalo nisam pukla kolko me je bilo strah.Ona se tako reci sokirala, prebledela.Zna tvoju familiju i kaze da nisi vredan mene.Kaze da nisi dobar decko a ja sam od svih cula drugacije.Moja mama nije mogla da cuti nego je morala i mom Tati da kaze koji je u Jugi i sa kojim si ti svaki dan bio.Bez ikakvih molitvi prema mojoj majci morala sam da raskinem nasu romansu ko u sred raja.Sledeci dan sam ti sve ispricala.Ti si se sokirao.Ja nemam snage za sve ovo jos moram tvoj bol da izdrzim.Tesko je smejati se a u Dusi PLAKATI!! Oni sad misle meni je lako.ali ja umirem u nekoj tamnoj tisini bez igde ikoga.Koliko puta sam ti samo rekla ZBOGOM ali ne mozemo nikako da prestanemo da se dopisujemo.trzamo.Osecam kako mi se srce cepa i veliki bol u grudima.Gori mi srce i ceka samo dan kad ce te opet videti.MOLIM Boga da to bude sto pre.VIdecemo se da NIKO ne zna.Ali kako da primim tu cinjenicu da ne mozes nikad vise biti deo mog zivota.MOzda je ovo neka prolazna Faza ali si ti bio jedini u mom zivotu sa kojim sam htela ostariti.Citam jos uvek tvoje poruke o SRECI koju nam ne moze niko uskratiti. A sta je sad ??? Tugujemo i ja i ti. SAma ja sam ti .!!! Slusam muziku, pesme ko da su napisane za nas. Gubim ponekad vazduh, muka mi je.jer nema ko da me zagrli kad legnem da spavam. Jer nema propustenog poziva kad se probudim.samo me nazoves da cujem tvoj plac.i da mi cujes glas.Za mene je ovo sve bolno jer sam morala JA sve da uradim.Zivim u TUGI , cekam dan kad cu moci da te vidim.da vidim tu zelju za mnom u tvojim okicama koje su prvog dana ukrale moj ponos! VOLIM TE LJUBAVI I NIKAD NECU PRESTATI!!! ZNAM DA I TI MENE VOLIS I DA NE ZELIS DRUGU OSIM MENE !!! ALI AKO BOG HOCE DA BUDEMO ZAJEDNO BICEMO!!! VOLIM TE I CEKAM DAN DA TE ZAGRLIM I cujem tvoje uzdisaje i otkucaje srca KOJE SI SPREMAN MENI DA DAS !!! VOLIM TE! H+A Lajkuj ovaj stih:

Boli me, ali ga volim....    (upisano: 22 Sep 08, 17:08) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Ti uvijek bolis....Bolis iz dana u dan,ne prestajes.Taj bol kao da me tjera da te jos vise volim,jos jace... Kako neko kada ti nanosi bol,ti ga jos vise volis?Kako neko ko je hladan prema tebi,izaziva tvoju paznju,daje ti da ceznes za njim? Kada si htjeo da odem,otisla sam.Kada si htjeo da budem tu,bila sam.Isla sam i vracala se,onda kada si ti pozelio. Vrijedjao si,udarao po meni,govorio ono sto si mislio i nisi(?). A ja sam prastala...Bio je dovoljan samo jedan njezni pogled,tvojih plavih ociju...I sve je bilo zaboravljeno. Volim te toliko da ni sama nisam svjesna!Volim te toliko da bi i ovog momenta opet ti se vratila zato sto si ti to pozelio! I ne bi mi bilo krivo...Nikada ni nece... Vladimiru...covjeku kojeg volim,ni sama nisam svjesna...koliko! Lajkuj ovaj stih:

Ljubav za cijeli život    (upisano: 22 Sep 08, 17:07) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Nije više važno ni gdje i ni kako smo se upoznali. Važno je da nikad neću moći zaboraviti onaj njegov pogled što me progoni na svakom koraku. I što vječito imam osjećaj da me gleda taj pogled, onako upitan, zagonetan i istraživački. Meni kojoj se neplanirane stvari u životu nisu dešavale, koja perfektno i savršeno slaže kockice života, koja sve barijere ruši i sve planine osvaja, ostala sam slaba i zauvijek slomljena zbog njega. I sad znam da nikog voljela nisam kao njega, nikog tako strasno i nikog tako odano. Zbog njega sve sam bila spremna ostaviti a on nije bio spreman ni za vezu. Procjenjujem da bili bi savršen par, razumijemo se tišinom, duše su nam srodne, cijenimo iste stvari u životu, a i privlačimo se poput magneta. Zar je važno što smo dva svijeta, što smo različite vjere, nacije, zar su važni drugi oko nas kad smo se mi našli. Zauvijek ostala sam u njegovom zagrljaju, njegove ruke me čuvaju svake usamljene noći, njegove usne ostale su na mome vratu urezane u vene, grlim ga u snovima, tražim ga u pjesmama, molim se za njega i njegovu sreću iako nije moj. I priznao je da ima drugu, nisam htjela ni da je vidim. Zar da je vidim. Ne, jer znam da je prekrasna i mila kakvu i zaslužuje, znam da je slobodna i mlada kakva mu i pristaje, znam da ga voli jer njega je lako voljeti. A ja, živim sa spoznajom da mi je srce izvadio iz kaveza i pustio da luta bespućem tražeći njega koji nikad se vratiti neće meni u zagrljaj. On koji nikad neće saznati da sam samo njegova, i dušom i srcem i tijelom. I žive ljudi pored mene, protječe život kao brza rijeka, osvajam još veće planine al ni na jednu ne postavljam zastavu pobjede, jer više niša vrijedno mi nije. Sve blago svoga srca darovala sam njemu, koji ostavio za sobom samo bol i prešućene utjehe. On je ta ljubav za cijeli život, jer nakon svega ja ništa ne želim nego njega Lajkuj ovaj stih:

Bol i patnja    (upisano: 22 Sep 08, 17:07) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Sve je pocelo te proklete 2001 godine.... Kada sam njega upoznala imala sam osecaj da je on pravi za mene, ali ipak bio je decko moje najbolje drugarice.... Izlazili smo zajedno, druzili se, postali najbolji prijatelji... Sve do dana kada je on raskinuo sa mojom drugaricom.... Ja i on smo nastavili druzenje, druzuli se i dalje, zezali se, izlazili zajedno... Jedne veceri kada smo izasli on me je piao da li imam ja decka, i ako je znao da nemam, odgovorila sam da nemam decka, i on me je u tom momentu pitao "Da li hoces da budes sa mnom, video sam da se super slazemo, da imamo dosta toga zajednickog" Nisam znala sta da kazem, rekla sam mu "Molim te ostavi mi malo vremena, morala bih malo da razmislim...." Nije bilo problema, posle te veceri sam razgovarala sa mojom drugaricom, pitala sam je da li bi bilo problema da ja budem sa njim, nije bilo nikakvih poroblema.... Sledece veceri, kada smo izasli, pitao me je da li sam razmislila, naravno rekla sam da jesam, odgovorila sam, i u momentu nisam ni videla kada mi je prisao, ali znam da kada me je prvi put poljubio osecala sam se kao da sam na sedmom nebu.... Imala sam osecaj da sam mogla da poletim.... Cele veceri smo igrali, zezali se, na kraju otisli kod njega kuci... Tu se izdesavalo mnogo sto sta, sa njime sam izgubila nevinost te veceri... Bilo je predivo biti u vezi sa njim... Zelela sam da ga nikad ne izgubim, jer sam ga iskreno svim srcem volela kao sto ga i sada volim... Jedne veceri kad smo izasli, pojavio se moj bivsi decko i izvukao me je vani da navodno popricamo.... On je naravno bio uz mene, kada je moj bivsi decko poceo da laze, i pokusavajuci lazima da prekine nasu vezu, mada to mu nije poslo za rukom... jer je ON sve znao o meni, ni pola sata se nismo odvajali, gde on tu i ja, ili gde ja tu i on.... Bili smo divan par... Sve je islo divno sve do veceri kada smo otisli u jedan Cafe, gde je sedela jedna od mojih starih poznanica... Celo vreme ga je gledala, obasjavala laznim pogledima... Tu sam ga pitala o cemu se radi jer nisam shvatila zasto je on non stop gleda, nisam shvatila da je on pre nego sto je bio sa mnom , bio sa njom u vezi.... Posvadjali smo se, raskinuli, tu je bio kraj, iz cista mira... Oni su ponovo u vezi, evo vec duze vreme zive zajedno... Progutala sam i to... Odselila sam se daleko od njega, pokusavala da ga zaboravim, ali moje srce ga i dalje voli... Nisam se preselila vec sam pobegla od svega toga... jer nisam bila vise jaka da izdrzim... Sve je bilo divno sve do dana, kada sam ja otisla na letnji odmor u Srbiju, kada sam ga videla, prisla sam, javila sam se, sve je bilo divno sve dok nije rekao "Ja se u subotu zenim...!" Tu su mi poletele suze, nisam znala sta cu, samo sam istrcala, ostalo drustvo zamnom... cele sam noci plakala, nisam mogla vise, srce je pocelo da se kida... Otisla sam u subotu na vencanje u Crkvi.... kada je ono prokleto "DA" rekao, ponovo su mi poletele suze, vise se nisam javljala, telefon sam ugasila, nisam zelela da bilo ko zna gde sam... Zatvorila sam se u mojoj maloj vikendici na jednom brdascu nekoliko dana nisam izlazila iz nje, non stop uplakana... Moja drugarica je znala gde sam, dosla je do mene, kada me je videla onako uplakanu, izvela me je napolje, odvela me je kuci... Tamo sam se smirila malo... niko nije mogao da me shvati osim nje... Niko nije znao o cemu se radi.... Oni su srecni, ja sam morala sa tim da se pomirim, ali preko jednog nikad nisam mogla da predjem... Kada sam ga srela u grad, kada mi je prisao, pitao me je kako sam, okrenula sam glavu, video je da mi je suza iz oka posla... odgovorila sam da sam super... Rekao mi je da mora da mi saopsti nesto, okrenula sam se i pitala "Sta to?" "Ja cu da postanem TATA" Preko toga nisam mogla da predjem, samo sam mu cestitala, okrenula se i uplakano otisla... Posle njenog porodjaja... rodila mu je cerkicu koja se zove mojim imenom... Kada je njegova cerkica punila prvu godinu, niko nije znao o cemu se radi... Njegova supruga je samo pala, nije se vise ni pomakla.... Niko nije znao od cega je bolovala ili sta joj je bilo iz cista mira je pala... Posle par nedelja, posle njene sahrane, dosao je do mene sa njegovom cerkicom, rekao mi je da se i njemu srce pokidalo, i da je iz sazalenja ozenio jer je on znao da njoj nije ostalo jos toliko dugo vremena, ona je imala neku tesku bolest... Njegova cerkica je ista majka... iste okice, isto lice.... Zamolio me je da mu oprostim, i da ga je njegova supruga zamolila da mi da jedno pismo.... Kada sam to pismo procitala, tj. kada sam videla njene reci "Molim te pazi na mog malog andjela, voli je kao da je tvoje... ja nisam mogla, bila sam suvise slaba" Zagrilila sam dete, pocela da placem.... Ja sam bila povredjena, mogla je da mi objasni o cemu se radi... nisam ni pokusala da shvatim o cemu je rec.... Zao mi je sto se desilo sa majkom njegove cerkice.... Evo vec treca godina kako zivimo zajedno... ali samo jedno ce nam biti u secanju bol, patnja, i Draganina majka... Lajkuj ovaj stih:

Prva i poslednja poruka TEBI    (upisano: 22 Sep 08, 17:06) - pink radio. com Kategorija: Ljubavne priče Ponekada se pitam dali sam ja uklet, proklet ili šta već. Oduvek sam znao da volim pogrešne devojke. Tebi je posvećeno ovo pismo. Uvek sam se pitao da li prave ljubavi postoje, kako opstaju, kako nastaju i gde je granica? Koliko treba popustiti i oprostiti? Da smem pitao bih te to. Ne znam zašto se bojim i zašto ne smem da sa tobom pričam o tome... Blesavo. Možda zato što bih ti rekao šta osećam prema tebi? Koliko samo suza i razočarenja, koliko omalovažavanja i sve to zbog čega? Jedno znam sigurno, da nikada koliko god se trudio ne možemo biti zajedno, pitam se zašto? Jer me ti ne gledaš na takav način. U početku mi se činilo da imam "šanse", bilo je teško, ali sam se borio i verovao lažima da ću ja jednog dana biti ne samo tvoj drug nego i momak. To dan danas nisam dočekao. Ne kažem da si "laka riba", nikada to nisam ni pomislio, baš naprotiv. Ti si "sve", savršena. Jedino te za mene vezalo dobro i lepo prijateljstvo, što mi je i drago. Tako nam je izgleda najbolje. Kakav kompliment, ha?! I kada pogledam u prošlost čekao sam 3 godine uzalud, a ko mi je kriv? Ja, eto ko. Budala. Sada bih hteo da smo zajedno. Smešno. Tek ti sada ne smem ništa reći jer si mi još draža i bolja prijateljica, i ne želim da upropastim tvoju sreću nekom glupom izjavom ljubavi koja bi potonula kao kamen kada ga baciš u vodu. Iako ovim to na neki način i radim. Ovako mi izgleda da bi nam bilo lepo zajedno, sve na rečima izgleda odlično, ali pitam se kako bi nam bilo u stvarnosti. Da li bismo se mogli lepo i ludo provoditi kao i sada? Verovatno. Ali (uvek postoji ono "ali") to što smo bili dobri drugovi bi nam u nekim situacijama malo zasmetalo. E, tu sam ja pogrešio. Da sam bar ranije nešto rekao, a ne ovoliko ćutao. Kažeš, promenio sam se. Pa naravno, morao sam. Ne mogu više biti sam, i onako smoren. To sam uradio ne bih li ti bar malo prerastao u očima u nešto više. To je bio jedan od razloga. Trebalo mi je vremena, ali sada je gotovo, ne mogu više. Iako znam da će biti teško, ne želim više da mučim sebe sa time. Ovo je prvo i poslednje što ti pišem na ovakav način. Jedno zapamti, sviđaš mi se i sviđaćeš mi se uvek, (previše je da kažem "volim te", a možda i nije, ne znam, nisam više tako pametan, danas te reči mogu da znače mnogo toga), drugarice moja. Kada budeš shvatila (a nadam se da hoćeš) biće kasno. A viđaćemo se, još ovu godinu a i kasnije, nadam se jer ipak svet je mali. Svakim danom biće ti sve jasnije da ja nisam više onaj stari. Onaj stari je "umro" kada je shvatio da je izdat od strane tvoga srca a još više od sudbine. Zbogom zauvek moja drugarice i neka te sreća prati u tvom životu i kada jednog dana budeš iskreno volela onda ćeš shvatiti... Zaboravi na ovo pismo što pre i uživaj u svojoj sreći, ne muči se ovim bezveznim rečima koje malo kome šta znače jer od danas... ja se trudim da te zaboravim na taj način, kada me sudbina nije štedila u vezi tebe. Ostani takva jer si najbolja. P.S. Pismo neka ti samo posluži da znaš da je nekome veoma stalo do tebe i čisto da imaš neko papirče da potpališ vatru. ;) kiss "Voleti neku a ne biti s njom isto je što i biti kažnjen, a ne biti kriv" "Teško je kad saznaš da si nešto onome ko je tebi sve" P.S.S. Posluzio sam se jednom drugom pricom kao osnovom, nadam se da ne smeta. Lajkuj ovaj stih:

<< Predhodna strana   Sledeća strana >> Strana 28 od 35  | Resultat 1081 do 1120 od 1373 pronadjenih 1552394