Radio Pink - Uzivo radio - Radio Stanica Internet
Stihovi – stihovi ljubavni, stihovi za rodjendan, stihovi za prijatelje, stihovi za bozic, stihovi za novu godinu, stihovi za vencanje, stihovi volim te

SVE VESTI MOBILE APP SHOW BIZ Recepti Trepetnik Vicevi Stihovi Oglasi Sanovnik Poslovice Tekstovi pesama Zid

   Pink Stihovi - ljubavni, rodjendanski, tuzni, smesni, saljive SMS

  Stihovi
Izjava ljubavi
Ljubavne priče
Ljubavni SMS
Nedostaješ mi
Rodjendanski stihovi
Smiješni stihovi
Tužni stihovi
Pretrazi bazu stihova:
Najnoviji stihovi

Secam se proleca kog smo se upoznali

   (upisano: 13 Apr 11, 22:38) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Samo par nedelja pre mog rodjendana, konacno sam saznala da me tadasnji momak varao sa naj boljom drugaricom. S"njim sam bila 2 godine.....nisam sumnjala da zaista odlazi u NS kod svoje majke pa i kada bi ostajao tamo po 2 nedelje. Nazvao bi da kaze: "Ej sreco, mama mi je nesto bolesna pa cu ostati dok se malo ne oporavi..." ili takvi izgovori, ostajao bi po mesec..nekada dva i culi bi se telefonom. Moja naj bolja drugarica je u to vreme zivela tamo, kada se odselila...mesec dana je proslo od prilike - tada je i on poceo tako cesto odlaziti u taj grad. Trudila sam se da odrzim dobre ocene u gimnaziji, da bih mogla na medicinsku dalje. Ali bih ga ipak svaki puta sa osmehom docekala i nasla vremena da mu se posvetim kada bi to zatrazio umiljato, za izlazak ili obicnu setnju u dvoje. Pred mojim ocima, on i moja drugarica ponasali bi se kao brat i sestra. Nisam bila ljubomorna, ili sam im slepo verovala pa mi nije smetalo ni kada ga zagrli i cmokne u obraz...ili on nju. Hah...ehhh. A onda........krenula sam kod njega, iako nisam znala kad se tacno vraca iz NS, rekao je "Ove nedelje sigurno..." pa sam otisla da proverim jel" stigao. Bila sam bas uzbudjena jer za par dana mi je trebao biti rodjendan i zelela sam da se dogovorimo, gde i kako cemo ga proslaviti zajedno. Ulazna vrata su bila otkljucana, tako da sam znala da je stigao i pozurila unutra...ali u hodniku se zaustavila naglo, kada sam zacula glasne zenske uzdisaje..i njegove. Hladnoca mi je prostrujala telom istog trena, imala sam neki cudan osecaj....kao da ne stojim na podu vec na debeloj spuzvi koja me gutala polako...trajalo je samo nekoliko trenutaka a onda skupih hrabrosti da otvorim vrata njegove sobe...tek toliko da vidim ono sto mi usi cuju. Zasto?....neznam, ali kad sam ih otvorila tiho i videla ga golog na njoj u strasnom "guzvanju" pretvorih se u zivotinju. Gurnula sam vrata naglo tako da se culo glasno kada je kvaka zviznula u zid, pogledali su u mene istog momenta i ostali kao ukoceni u toj pozi. Bes je toliki bio u meni da ni danas nemogu shvatiti odakle mi tolike psovke koje sam mu tada histericno uputila sa osmehom.....pocevsi sa "Majku ti jeb** Dejane!" ......mozete zamisliti kako je zavrsilo. Izasla sam pred njegovu kucu napolje i pricekala. Kada se kucka ta spremila, izasla je na zadnja vrata da je nebih videla a on dosao do mene. Zapalio cigaretu, nervozan i posle par trenutaka kaze: "Tijana..." , a ja kao iz puske pogledam ga i kazem "Pricaj??? Hajde pocni da laprdas....i dizi mi pritisak jos vise, ali pricaj brzo." Sa onim svojim *ebackim pogledom me odmerio od glave do pete, pomalo prepotentno pa doda: "Smiri se prvo." Nasmejah mu se u lice a onda ga pljunem, iznenadjen....prineo je ruku faci svojoj i obrisao pa me pogledao onako decacki - neduzno. Okrenula sam se i produzila niz ulicu. Putem sam se podsetila na NJU.....secam se kada sam je upitala jednom, dali joj se on svidja kao muskarac a ona mi kaze: "Tatjana sele, znas me od detinjstva nebih ti to nikada ucinila Boze.. On je meni kao brat i sve bih ucinila da zajedno ostanete, a nikada moje i tvoje prijateljstvo nebih izdala nizasta na svetu kunem ti se!" Produzila sam pravo do njene kuce, zamolila njenu mladju sestru da je pozove napolje na kratko. Posle par minuta cekanja, izasla je kuja...bleda u licu i prisla mi.
Lajkuj ovaj stih:
 

Ne mogu da vjerujem,da nismo isli do kraja

   (upisano: 07 Apr 11, 16:04) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ne mogu da vjerujem,da nismo isli do kraja,nismo a bilo bi nam savrseno,sada kad nismo zajedno promenio si se,neznam dali te nas raskid promenila al si se promenio,nisi onaj isti,koristis rjeci koje nikad ne bih sa mnom koristio,volis previse sebe,ne cjenis ono lepo,koju si nekad mene naucio cjeniti,izgubio si se,glumis previse,neznam sta krijes,ja sam se zaljubila u tebe jer si bio iskren al sada samo lazes,zaljubila se u tvoj cisti pogled,a sada je taj pogled tako prljav,zaljubila sam se u tvoju skromnost a ne u tvoju lepotu u tvoj karakter a ne u tvoj izgled,pitam se sta cu kad si sve to sada izgubio,mozda ja i dalje se nadam i zelim da bude isto ko i pre,da se ti vratis i budes onaj stari,al ne zamisli to sto sam nekada voljela,obozavala pocela sam da mrzim,tvoj karakter,tvoj pogled,tvoje lazi,a i dalje se nadam jer mislim da ti to nisi ti,molim Boga,sav si se menjao,ne znam,ne razumem,nekad cini se da je to bila sasvim druga osoba,da sam drugu osobu voljela,da me je druga osoba mene cjenila,ucila i voljela,bio si pobozan voljela sam to najvise u tebe,al to je sada nestalo,sada volis kako da kazem te bezobrazne cure,koje nikad,nikad nisu bile tvoj ukus,salis se na nesto sto nikada ne bi,nema one lepe rijeci,one tvoje stihove,sada je sve bezveze,nekada kad se sjetim i srecna sam jer sam dozivela kod tebe ono najlepse,tvoj najlepsi deo,bila sam tu,kad si bio onaj,moj,onaj voljeni,mozda nekada,mozda negde shavtis i nezelis vise glumiti,mozda zelis se vratiti u nazad,mozda budes oped onaj stari,ja sam se trudila pokazati ti oped put al vise ne mogu,krecem dalje,mozda kad se vratis,mozda me sretnes oped na ono raskrdzje gdje smo se nekad rastali,mozda ako pogledas u nazad i dodjes oped do naseg cilja koji si proso tako hladno,mozda kad te oped kisa sjeti na mene,mozda kad vidis da sam te zaboravila,mozda,i oped i ponovo ti kazem kreni stazom ljubavi i nemoj se ovog puta stvarno splesti ja i dalje ici cu istem putem,ee mozda,pa ipak mozda cemo se oped,oped sresti i mozda ima mjesta gdje vozovi staju i mozda ima mjesta gdje ljubavi vjecno traju,mozda bi ti rekao izvini; ...mozemo li se ponovo upoznati i mozda ja bih prvi put priznala da cu tebe vjecno voljeti...
Lajkuj ovaj stih:
 

Otkucani cas

   (upisano: 05 Apr 11, 19:00) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ne znam zašto, ali uvek kada kiša pada, setim se prošlih dana... i zapitam se: Koliko je zvezda na ovom nebu? Da li svaka sija za nekoga? Za neko usamljeno srce koje čeka... i gleda u zvezde, isto kao ja sada.. i razmišlja... Svaki put kada podignem glavu iz ove sive svakodnevnice i ugledam taj beskrajni svod, ja pomislim na TEBE. Svaki put kada ugledam neki sjajni treptaj, pomislim na tebe i pitam se da li ti misliš na mene ili na neku drugu? Da li ta zvezda sija baš za NAS dvoje?Znam da ću te voleti zauvek... Ta reč zvuči tako... dugo... Hej, kako je moguće nekoga voleti toliko? Znaš li da baš ona prava ljubav traje zauvek...Tog trenutka kada sam te ugledala, znala sam da je potreban momenat jedan da mi oduzmeš dah... i jedan otkucaj srca da shvatim da bez tebe ne mogu dalje... A taj jedan momenat je momenat za sva vremena...Ti si za mene bio sjajna zvezda, koja uvek sija u mom oku i mom srcu. Svaki put kada sam pored tebe srce prestaje da kuca, a ti ga svaki put oživljavaš! Ti si zrak koji osvetljava put. I kada nema nikoga- tu si TI! Ti si moje sunce i daješ mi snagu da nastavim da koračam napred, bez obzira na sve. Ti si duga posle mračne oluje, senka koja krade svetlost. Daješ mi ljubav, koje sam gladna. Spremna sam sve da ti dam, a da ne dobijem ništa! To je ljubav na prvi i poslednji pogled. Na žalost- fatalan po mene. Uzalud pokušavam da spojim delove svog razbijenog srca... Koliko god se trudila, to je nemoguće! Jer kud god da krenem i šta god da uradim, ja mislim na tebe. Potreban si mi bio samo ti- tvoj topli osmeh i ljubavi do neba. Ali ti to nisi umeo da mi pružiš, jer ne poznaješ ljubav i nikada nećeš znati šta znače reči VOLIM TE! A mene si mogao da voliš... to je bilo tako lako. Trebalo je samo da imaš SRCE, koje oseća i koje nije hladno kao stena... Sve je bilo isuviše dobro da bi bilo istinito. Nisam mogla da pronađem reči koje bi opisale kako sam se osećala i koliko sam bila SREĆNA! I sama nisam razumela kako tvoja ljubav može da učini ono što niko drugi ne može! Nikad sebi nisam bila jasnija kao tada. Zahvaljujući tebi uvek sam lebdela u oblacima, ali i još čvršće stajala na zemlji. Ti si bio ostvarenje mojih snova, sve ono što sam sanjala, maštala, trebala... Ti si za mene bio moja ljubav, čežnja, moje srce, moja požuda, moj DRUG...Ispred tebe sam stajala takva kakva jesam. U mojim očima ti nikada nisi video lažni sjaj... Moji pogledi su ti govorili sve! Reči i nisu bile potrebne da shvatiš da volim te više od sebe! Takvog kakav jesi... Ne ni tvoje ime, prezime, već TEBE, u isto vreme tako jednostavnog i komplikovanog... Volela sam te kada ni jedan razlog za to nisam imala... Kažu da dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, da to i nije prava ljubav. A ja sam volela svaku tvoju manu. One u mojim očima nisu ni bile mane. Noću sam mislila na tebe, a danju sam živela za tebe... Naša dva života bila su data jedna drugome, a ipak je svako otišao na svoju stranu, da ponovo luta... I na kraju smo postali samo stranci i ništa drugo... Želela sam da sa tobom doživim prve pahulje, i da zajedno budemo deo te snežne bajke... Kažu da kada padne prvi sneg, treba da se zamisli želja... Pala je i ta prva pahulja, samo što je nismo dočekali zajedno... A želja? Ostala je neispunjena i prazna- baš kao i moje srce. Ostavio si me na pustoj stanici. A ja sam čekala i čekala da se vratiš. Opet mi je duša sve o tebi sanjala... Prolazili su meseci, dani, sati, a ja sam i dalje čekala sama na peronu gledajući kako odlaziš, i kako nemaš nameru da se vratiš... Zamisli kolika je tišina nastala, kad je jedini zvuk koji se čuo bio plašljivi otkucaj moga srca. A još uvek na zidu preko puta ulice moja senka sa tvojom luta...Neuspeh nije ako smo nešto učinili pogrešno, već ako nismo ni pokušali... Ali, kod nas je, na žalost, sve bilo pogrešno, iako smo pokušali... U ovom ludom talasu života smo se izgubili...Nastavila sam da idem dalje, kao da te nikad nisam poznavala... Ostavio si rupu u mom srcu koju ne umem da zatvorim. Ali ne mogu da te pustim iz srca... Jer bole me i usne, i duša, i telo... I pogled mi se gubi... U gomili nepoznatih ljudi tražim TEBE.. ili lik koji će samo ličiti na tvoj. A možda vremenom i postanem slepa da primetim druge... Bez tebe sam postala tako obična!I niko nije ni primetio da sam umrla zbog tebe... Moja duša je prazna, srce je pusto odkad te nema, odkad si samo otišao... I pitam se da li si ti dno mog najvećeg dna, osećaj koji me ubija iznutra, zarobljena misao u glavi???Sada je sve protiv mene.. čak ni zvezde nemaju onaj isti sjaj... Doživela sam da imam rane koje ne krvare, a jako bole. Ti si se samo poigravao sa mojim osećanjima... U stvari, ti si se uvek poigravao sa tuđim osećanjima! Ali jednoga dana, kada se najmanje budeš nadao, platićeš sve svoje kazne. Jer je život jedna velika slučajnost i sve se u životu vraća. Bez obzira koliko ti bežao od stvarnosti i realnosti, ona neće pobeći od tebe! Onda si ništa- tek jedna čestica praha. I topiš se nestajući u tišini, gubeći se kao senka u daljini, a iza tebe ostaće tek prašine trag. Taj trag će biti dokaz koliko si nekad nekom bio drag.
Lajkuj ovaj stih:
 

Ljubav nasa

   (upisano: 05 Apr 11, 18:49) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sreco,nije mi sve jedno veruj mi,da posle tolikog truda,ispadne ovako,boli me,dusa,telo,srce,da posle toliko volje nije bilo ono najbolje,sto smo cekali,nadali,mastali,a znas li da umirem znajuci da se jos volimo,da se jos nadamo i da jos zive ono tvoje lepturici kod mene i moje kod tebe,to me ubija,sad shvacam da mozda ovako je i sudjeno,da idem sama,putem a put je predug,predug za mene,za mene same,nadajuci da cu negde ugledati tebe,a znam da samo lazem,ja lazem sebe,ponekad te i ne razumem a verujmi razumem sto te ne razumem jer ponekad ne razumem ni sebe,nema smisla u sve ovo,znam,znam sreco,imamo toliko pitanja a odgovori nigde,samo sutnja to smo oduvek znali i pogledi u tami,a u ljubav u sve to mi smo pali,nestajemo neznajuci sta bi smo bili da bi smo bili zajedno,sece me samo kad se setim,te ljubavi,te strasti,te neznosti,ne,ne,ne Boze nije gotovo,ne moze,ne verujem,nikako,to nemoze samo nestati,priznajem mozda sam kriva,pristajem za povratak,za popravu,za pocetak, i znam da znas,znam da zelis,znam da me volis,i znam da nismo jedno,vec polovina kad nismo zajedno,jer najbolje ja znam koliko i kako si me volio,koliko i kako si me gledao,koliko i kako si mi pricao,oh Boze ta ljubav mi ne dostaje,taj osecaj,trebam ga,nekad sam zbog toga zivjela a sada samo za to i zivim,Boze Mili samo Ti se ne okreni protif nas,tada znam da nikada nigde i nikako necemo biti ponovo zajedno,al ako Ti Boze moj zelis,ako ti Boze moj nam pomognes,zar moze neko tada da odmogne,ne,nikako,nikada,zato te molim,suzom,dovom,vrati ga,spoj nas,nedaj da nam srca pate,zar nije dovoljno bilo tuge,zar nije dovoljno bilo suza,zar nije vreme da sestra sreca pokuca u nase srca,mislim Boze oped ti najbolje znas,al Te molim,ko niko nikada,volim ga,samo njega,oduvek,uvek i zauvek,znam da tada nesto "jace" je zelelo da se mi dvoje upoznamo,nesto "jace" je teralo da se zavolimo,nesto "jace" je teralo da budemo zajedno,al eto verujem da to isto nesto "jace" zelelo je nas rastaviti koje zeli sada da nas spoji,ne razumem,nikako i ne razumem zbog cega i zasto,mozda da bi se povecao onaj nas strast,mozda dabi se nasa srca oped sreli,mozda da bi se ko nikada niko zavoljeli,a mozda sve to taj rastanak te suze imale su neko jace znacenje mozda i bas nije bilo nase vreme,mozda tek nas ceka,mozda to vreme je blizu,mozda trebamo ovako stici do tog vremena,ko zna sta je i zbog cega je,ko zna osim naseg Najvecoga Boga Allaha Dz.,mozda doci ce dan,kad neces moci stvarno bez mene niti ja bes tebe,mozda doci ce dan,kad niko nam nece moci nista,mozda doci ce dan kad cemo jedno za drugo samo misliti,kad ce nase se ruke spojiti,nas pogled gledajuci jednog drugoga blizu zablistati,nasih srca svjetlo osvjetliti,tuga se u srecu zameniti,bol se u dodir pretvoriti,suza u poljubac,plac u smeh,cekam,zivim,nadam,trudim se za taj dan,dajem sve za taj dodir,dugujem sve Allahu Dz. za tu blizinu i putujem ovim svetom samo za taj zejdnicki nas korak,zajednicko putovanje,kad ces ti meni reci napokon napokon moja si,napokon napokon tvoj sam,NAPOKON ZELJO NAPOKON MI SMO !
Lajkuj ovaj stih:
 

Mozda sam te voljela,mozda volim te jos

   (upisano: 03 Apr 11, 15:59) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Pokusala sve sam, da ne bude u meni, sve od sebe dala, da se promjenim, da ga zaboravim, nastavim da zivim, da mi zivot ne prolazi u danima sivim, da vidim lijepe stvari, uzivam u svemu, a ne da stalno placem i razmisljam o njemu, da zavolim zivot, sutrasnjicu bolju, da budem nasmijana, imam snagu, volju, da koristim najbolje godine svoje, a ne da se oci nekog novog boje, da nekom boljem svoju ruku pruzim do zore da ludujem, s" drugovima druzim, da tu nadjem utjehu, zabavu i mir, da tebe zaboravim, budes samo hir, kao sto sam i ja u zivotu tvome, tvoja buducnost, biti ne zelim, da jedini zivot sa budalom djelim, da ga potrosim na obicnog skota, da se odreknem srecnoga zivota, da cjelog zivota njemu budem rob, a on hladan, suzdrzan, grub i strog,...da mi srce danima postaje sve plice, nevoljno docekujem zoru kad svice, proklinjem jutra, dane sto se nizu, da u dusi starim, godine da stizu, ma ne zelim to, nije toga vrijedan, ostace zauvijek mene zedan... shvatice on to kad sam ostane, ko visoko leti nisko ce da padne, tako ce i on kad dode do dna, zazalice jer tu nisam ja, da ga na noge dignem, za ruku drzim, ohrabrim, i u svemu podrzim, trebace on tad glupacu jednu, koja ga je volela, a on htjeo salu, trebace on tad, moje rame za plakanje, upoznace bol, iskreno kajanje, a ja cu biti ona koja ce da odbije, i vjecni rat sa zadovoljstvom dobije, sve su bitke dosle do kraja, reci ljubavi, boli li spoznaja? da sam te preboljela, da vise ne zalim... svojom pobjednom, ja cu da se hvalim, tvojim porazom, da se nasladim, svako na kraju dobije ono sto zaradi, dobila sam i ja... plakala sam dugo, ljubio si druge i meni se rug"o, i nisi mario za moje osjecanje, vidis da dodje trenutak placanja, platio si i ti za sve sto si rekao, pamti ovaj trenutak, prvi put si klecao, i svu tu gorcinu, sve nase uspomene ce uskoro da minu... ako hoces secaj se, uopste me se netice, ne verujem vise u tvoje prazne price, u tvoju ruku sto mi jedno pise, a sutra se toga ni nesecas vise, i u to da sam samo ja krivac, e pa dragi moj, stao si na zivac.. nemogu i ja da cutim i gutam, sav svoj bijes da neprekidno sutam, ovo je kap sto prelijeva casu, ovime zavrsavam pricu nasu... sve sto sam rekla do sad bila je ljutnja, od veceras izmedju nas vlada sutnja, zato cu sada reci po poslijednji put, nakon citanja ovog, znam bices ljut... al" sta ja tu mogu, svi kad tad plate, sto si ti to morao, slozene su karte, nisam ih ja slagala, sudbina to je, vrijeme ce da izleci, dani ce da rijese, vrijeme ce da pregazi sve nase rijeci, upoznacemo nova lica, nove ljude, zelim da ti s" drugom srecno bude, kad ne mozes samnom, kad sudjeno nije, oboje prebolimo, sto brze, sto prije, i nastavimo zivot sa maskama na licu, duboko u dusi drzimo krivicu, al" proci ce i to, svako grijesi, nema problema, da ne moze da se rijesi, i evo za kraj, jos koja rijec mala, patit ces iti do kraja svog zivota...
Lajkuj ovaj stih:
 

Sve prave su ljubavi tuzne

   (upisano: 01 Apr 11, 08:49) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sapletoh se u lavirintu sjecanja... To je sve sto je ostalo poslije svega... sjecanje na ljubav... prvu i najvecu. Vrijeme prolazi a on je i dalje u mom srcu i uvijek ce biti. Spojila nas je ljubav na prvi pogled... Bili smo jedno drugom sve. On je bio najbolji u odbojkaskom timu, moja osmica, i uvijek je igrao samo za mene. Svi su to znali i navijali su za nas. Ja sam bila njegova gimnazijalka na koju je bio ponosan i u koju je vjerovao, njegova buduca doktroka. Radili smo sta god nam je palo na pamet: od kampovanja u divljini, preko splavarenja, ronjenja, jedrenja do planinarenja. Nista nije bilo nemoguce, sve je postajalo izvodljivo... Na vrhu jedne planine ogromnim kamenjem je sazidao nasa imena "kako bi cijeli svemir vidio koliko se volimo". Znali smo satima ljubiti se na jesenjoj kisi, satima valjati se po snijegu, satima setati proljecnim vecerjima da bi mi ubrao po jedan od svakog moguceg cvijeta na koji bi naisli... Znali smo satima zagrljeni cutati jer sa njim je i tisina imala smisao. I tako mjesecima... godinama. Sjecam se samo koliko smo slavili upis na fakultet ne razmisljajuci o posledicama studiranja u dalekom gradu. Mislili smo da je cijeli svijet nas...da mozemo sve... Mastali smo o buducnosti, o diplomiranju, vjeridbi, svadbi, o kcerkici koju smo zeljeli prvo da imamo... Ali, kazu da su sve velike ljubavi tuzne. Ni mi nismo izuzetak. Sudbina je polako razdvojila nase zivotne puteve... Daljina nas je "progutala". Stotinama kilometara udaljenost-stvarala je samo tugu. Zivjeli smo za rijetke susrete pune ljubavi, njeznosti koje nikada necu zaboraviti... i odlucili smo da se razidjemo... Iako je mnogo boljelo... Sve nam se rusilo... nije moglo drugacije, nikako... Tog kobnog dana satima smo zagrljeni plakali govoreci najljepse rijeci ljubavi... i obecanja... nikad zaboraviti... ne prestati voljeti... opet jednom sresti... Poslije 5 god. samo je to ostalo... Otisla sam i maksimalno se posvetila studijama jer znam da on i danas vjeruje u svoju doktorku. A on je napustio sve i otisao daleko. To je sve sto znam... sve sto su mi rekli. Ma gdje da je neka mi bude srecan i svoj... Neka mi ostane dobar... Eh da sve prave su ljubavi tuzne...Ovo nije moja zivotna prica... ali i ona otprilike ovako zvuci, samo je malo surovija, surovija jer je ljubav iscezla...Ovdje jos uvijek postoji...Ali da cinjenica je da su sve prave ljubavi tuzne...Mozda zato i jesu prave ljubavi:))) Sve one druge se pretapaju u kolotecinu zivota, a ove ostaju kao prave...
Lajkuj ovaj stih:
 

Zasto je zivot tako okrutan prema nama

   (upisano: 01 Apr 11, 08:48) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zasto je zivot tako okrutan prema nama? Ili smo mi mozda glupi da shvatimo sustinu zivota? Dok nesto imamo ne cenimo! Kad to izgubimo, izgubimo jedan dio nase duse! Jedan dio nas ode u nepovrat! Kao i dani. I sivi i tmurni i oni lijepi proljetni kada smo zajdeno seteli parkom i radovali se svakom novom danu sada je proslost! Svaki taj dan je pobjegeo i nema namjeru da se vrati! Zasto me niko ne razumije u ovoj hladnoj noci? Iako je temperatura u sobi velika meni je hladno! Hladno mi je oko srca navukla se neka tama koja me gusi! I znam da uzalud pisem ove poruke jer ove ne potrebne informacije nece naici na razumijevanje primalaca informacije ma kome da je posaljiem. I dosta mi je svega! Dosta mi je i sebe same, tako bi rado pobjegla daleko od poznanika od sebe same bi pobjegla, ali ne mogu! Stignu me uvijek te pjesme, rijeci, ljudi koji me podesjete na nas! Koji me uvek dotuku i spuste na dno! A tako je tesko kad si sam na tom dnu! I ne ocekujes da ce ti neko pruziti ruku kao slamuku spasa jer znas da to ne zasluzujes! I pitam se dokle cu vise ispisivati stranice upucene tebi! Samo tebi andjele! Taman kada pomilsim da imam drugu sansu ubijes me! I spustis na ono isto dno! I koga briga ko nocas place? Koga briga da je meni potreban zagrljaj u ovom trenu! Nikog! I nikad nikog to nece biti briga! I onaj 9. februar koji me je ucino vaznijom, zrelijom bar sam ja tako mislila, bila sam mlada i nisam znala da sve prave ljubavi su tuzne! I nisam milsila da ce i nasa biti takva. Bila sam pogubljena ali ipak srecna! I dok je pado snijeg sklanjajuci pahulje sa moje kose nisam ni slutila da ce mi toliko znaciti. Sada kad je svemu kraj! Priznacu ti! Da! Evo priznajem pred svima da te volim! I suze koje padaju niz moje lice priznaju da su slabe na tebe! Nikad ni niko toliko nece znaciti volim te Andjele i voljecu te uvijek bez obzira na sve!!! P.S. Ti samo budi dovoljno daleko, jer jedino tako cu moci da prbolim tvoje oci koje me uvijek spuste na dno! Ali ne zato sto me ne volis nego zato sto je nasa ljubav bolna! I jos uvek se sjetim tebe kad cujem "Hotelska soba" od Moby dick-a! A ti znas zasto! I kad ne bude tebe, I kad ne bude mene, znaj na ovom svijetu ostace nase sjene! Negdje ce da se nadju i za nas mole jer kad nismo mogli mi one ce da se vole!
Lajkuj ovaj stih:
 

Nekad i zaista sam te voljela

   (upisano: 01 Apr 11, 08:47) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Nekad i zaista sam te voljela, bez trunke sumnje, do bola, do kosti, do j… kako kazu. Vise od sebe, od svih mojih koje sada neizmjerno volim i koje sam uvijek voljela, ti si bio onaj koji mi je znacio sve u zivotu, koji je bio centar svijeta, koji je bio sve i za kojeg bih svoj zivot dala. Sjecam se svojih svadja sa svima u kuci, sa svojim prijateljima zbog toga sto si ti prvi, sto si ti jedini i nema nikog vise. Nema izlaska bez tebe, nema sna da ti prije ne pozelim laku noc, nema jutra da ga prvo tebi ne pozelim dobrim, nema puta, a da ne placem zato sto si ti ostao, nema nista bez tebe. Kako samo neko moze da voli bez granica bez imalo svijesti. Bez ogranicenja bez razmisljanja. Kao sad se sjecam svog cekanja tebe da se pojavis od momenta kad se probudim do momenta dok ne dodjes, kako ljubav moze da zaslijepi da apsolutno nista ne vidis i ne cujes osim njega, njegovog glasa, smijeha. Koja je to sreca bila kad si se ti smijao, kad si ti bio sretan i ja sam bila samo zbog toga sto si ti sretan, sto se ti smijes i sto je tebi dobro jer sam ja ucestvovala u tome, jer sam ja disala kraj tebe dok si se ti smijao, u momentu kad si se ti osjetio sretnim ja sam pored tebe bila. Ja sam zaista bila tad sretna neizmjerno. Nista mi drugo nije trebalo. Kako mi to nekad zafali. Zaboli me to sto se vise ne smijes zbog mene, meni, sto ja vise ne disem kraj tebe, nego neka druga koja te isto tako cini sretnim kao sto sam to ja radila, sto ona ima ono sto sam ja nekad. Voljela bih te ukrast na trenutak njoj i pokusat te nasmijat, pokusat bit tvoja i ti bit moj, samo na trenutak i onda ponovo istom mjerom nastavit bez tebe. Znam da sad ovo procitas rekao bi mi da lazem, nikad mi nisi vjerovao da volim samo tebe, da samo zbog tebe disem, rekao bi da sam kucka koja je sve prekinula i otisla drugom, a nisi svjestan da si ti to sve prekinuo, da si ti krivac i da ti nisi pokusao spasit nasu vezu. U svemu ovome sam napisala samo kako sam ja osjecala, tebe nisam spomenula, tvoje nastojanje da mene ucinis sretnom nisam spomenula, zato sto ga nije bilo. Bilo je samo provjeravanje, kontrolisanje i zapitkivanje koje sam ja stoicki podnosila jer sam te voljela. Ti si se trudio bit kontrolor, onaj koji izdaje naredjenja, onaj koji zeli sve znati i onaj kojem nije bilo bitno da li ja placem kad odem na sluzbeni put nego samo to da sam ja otisla ne pitajuci mogu li, u tvojoj glavi je bio moj ludi provod i moje opusteno ponasanje i trazenje avanture. Nije ti palo na panet da to mozda ne radim i ako sam te zvala stalno govoreci da mi falis. I kad sam rekla da vise ne moze nisi me htio saslusati zasto. Ja znam da si me volio, ali tvoja je ljubav prerasla u bolest, onu koja je bila za mene nepodnosljiva, ona koja me je gusila i ubijala u meni osobu koja sam nekad bila. Uspjela je to, jer ja nikad vise necu bit ona koja voli do bola, ona koja pati, ona koja je sretna jer se neko drugi smije. Jer kad si ti otisao i to sam pustila da ide s tobom i postala ona celicna kojoj niko ne moze pric, ona koja unistava ona koja razara neciju ljubav, ljubav onoga koji to nije zasluzio, onoga koji je sretan kad se ja smijem. Zaista ja sam postala TI, naucio si me tome ti koji si bio takav…a voljela sam te…jesam…uvijek…i ko zna…mozda te jos uvijek volim…Mozda!!! Ali znam da te ja necu vise imat nikad ma koliko se trudila, jer sad neko drugi pored tebe dise. A ja? Ja sam se naucila zivit, naucila prebolit, naucila ne bit sretna jer je neko drugi sretan, ma naucila ne volit… I mozda da se vratis ne bih te voljela…mozda…jer si me ti naucio…a voljela sam te…jesam…
Lajkuj ovaj stih:
 

Nisam vise tvoja malena

   (upisano: 01 Apr 11, 08:40) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Voljela sam te, ali ne znam da li te volim i sada. Proslo je mnogo vremena, skoro pa godina dana od NAS. Mnogo toga se promjenilo. Nisam vise tvoja malena kojoj si obecao da ces je cuvati da je ne povrijede. Potrudili smo se da se udaljimo, da brzo prestanemo voljeti. Prestali smo zivjeti za NAS. Boljelo je to, ubijalo me. Ali vise NE. Bila sam ljubomorna na svaku curu za koju sam znala da je bila s tobom. Boljelo je to. Ti si bio sretan, ti si uzivao u mojoj boli, a ja sam te voljela. Nisi ti kriv, nisam ni ja. Tako je moralo biti. Ali ne shvatam zasto jos uvijek me bol prati, zasto mi se tvoj lik pred ocima stvori kad krene jedna od nasih pjesama. Molim te idi, ne okreci se, ja ovako ne mogu. Zelim biti sretna s nekim drugim kad nismo mogli TI i JA. Budi i ti sretan s nekim drugima koje ce ti pruziti provod i uzivanje koja zelis. Budi sretan. Znam da s drugim necu biti sretna kao nekad s tobom. Ali ipak vrijedi pokusati. Cuvam te jos uvijek u srcu. Navikla sam na bol i na suze. Navikla sam zivjeti bez tebe. Znam da te vise nemam, da ne postojimo,ali tvoj lik zivi u mojim mislima. Ne znam cemu SUZE?! Zasto placem zbog tebe, kad tebi vise nije vazno sta ja osjecam. Nemam snage da se borim, ne zelim i necu da molim za ljubav. Odustajem, sve nade odbacujem. Ovo rpedugo traje. Ne mogu vise. Dosta. Ostali smo dobri prijatelji, neka tako i ostane. Bicu tu uvijek za tebe kao prijatelj. Ipak da nismo ostali prijatelji ovo mi me lakse proslo. Ali ne mogu natrag. Glumit cu da mi nista ne znacis, iako ce me to boljeti, pokusat cu. Moram dalje bez tebe. Ostavi me u mom svijetu, svijetu laznih nada, jer sam tu mirna i spokojna. Ostavi me na pola puta jer dalje cu sama. OStavi me jer nemam vise snage da te pratim. Nemam ni snage ni volje. Proci ce i ovo. Sve ce ovo postati ispisane stranice zaborava i proslosti.
Lajkuj ovaj stih:
 

Zelim okrenuti novi list

   (upisano: 01 Apr 11, 08:39) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
USKORO ĆE PONOĆ. I PREDA MNOM JE JOŠ JEDNA DUGA NEPROSPAVANA NOĆ. PONOVNO PRED OČIMA IMAM TVOJ LIK KOJI MI NE DOPUŠTA DA ZASPEM. DOĐE MI ZNAŠ DA TE POŽELIM KAO NEKADA. I NOĆAS ME ODJEDNOM I SVAKA SITNICA PODSJEĆA NA TEBE. ALI JE NAŽALOST KASNO ZA NAS, TI NISI VIŠE MOJ. POKUŠAVAM SHVATITI TKO SI MI ZAPRAVO TI???JELI MI TE BOG POSLAO KAO KAZNU ILI KAO NAGRADU???ŠTO MI VIŠE ZNAČI U ŽIVOTU: KAD IZMIJENIMO KOJU RIJEČ ILI SAMOĆA, TUGA I BIJES U NOĆIMA POPUT OVE.TI SI ZA MENE UVIJEK BIO SAVRŠEN.TI JEDNOSTAVNO ZNAŠ BITI ONO ŠTO TREBA..IAKO SAM SVJESNA DA ME NE VOLIŠ U MENI JOŠ ŽIVI NADA DA ĆE NAS SUDBINA OPET NA ISTI PUT NAVESTI… I SVAKi PUT KAD SE TEBE SJETIM,NEMOGU SAKRITI DA SVE ONO ŠTO SMO DONEDAVNO IMALI U MENI JOŠ POSTOJI.ZNAŠ LI DA TE PONEKAD TAKO SILNO ŽELIM OPET VIDJETI, DOTAKNUTI TE???VEĆ DANIMA TI POKUŠAVAM NAĆI MANU KOJA ĆE ME NATJERATI DA TE ZAMRZIM I ZAVOLIM NEKOG DRUGOG KOJEG ČU ZAVOLJETI…ALI SVE JE TO UZALUD. SVAKA TVOJA MANA NA KRAJU POSTAJE SIMPATIČNA I SAMO JOŠ VIŠE PRIDONOSI TVOJOJ NEODOLJIVOSTI. IZ DANA U DAN SVAKOG DEČKA USPOREĐUJEM S TOBOM. ALI NITI JEDAN NIJE SIMPATIČAN KAO TI, NE SMIJE SE KAO TI, NEMA TAKO ZALENE OČI KAO TI, NIJE TAKO NJEŽAN KAO TI. TO JEDNOSTAVNO NISI TI. TO NIJE MOJ GORAN……KOLIKO SAM SAMO PUTA ZAŽELJELA DA TE NIKADA NISAM ZAVOLJELA,DA TE NIKADA NISAM UPOZNALA ONAJ DAN . ALI NEKE SE STVARI JEDNOSTAVNO DOGODE, ONE NEMAJU VEZE S NAMA…POKUŠAVAM DOZNATI KOJU ULOGU UOPĆE IGRAM U TVOJEMU ŽIVOTU! ZNAŠ LI TI UOPĆE DA JA JOŠ POSTOJIM?? KAKO GOD DA OKRENEM JA SAM TA KOJA GUBI. UOSTALOM TI SI VJEROJATNO SRETAN, A JA SAM TA KOJA NE MOŽE DOBITI ONO ŠTO NAJVIŠE ŽELI-TEBE!!! PONEKAD TE ŽELIM NAZVATI SAMO DA TI ČUJEM GLAS. ALI TADA SHVAĆAM DA TO NEMA SMISLA. POLAKO ,ALI SIGURNO U OVE CETIRI GODINE POSTAO SI DIO MENE I TO ME IZLUĐUJE. NA KOJU GOD STRANU ŽIVOTA DA KRENEM, PRONAĐEM DIO TEBE, I TO ME POLAGANO UBIJA!!! ŽELIM OKRENUTI NOVI LIST, DOISTA TO ŽELIM,ALI……..JEDNOSTAVNO NEMOGU. TUŽNO JE KAKO SVE PROLAZ KADA TREBA BITI NAJBOLJE. ALI ZA LJUBAV TE NEĆU MOLITI , JER SE NE MOGU NATJERATI DA ME OPET ZAVOLIŠ…NEMOGU. SVAKE NOĆI PLAČEM, JER NE MOGU SE POMIRITI SA STVARNOŠĆU. S TOLIKO TI BOLI SVE OVO PIŠEM. OPROSTI MI AKO SAM TE ZBOG IČEGA POVRIJEDILA, ALI VJERUJ MI DA TO NISAM NAPRAVILA NAMJERNO. TEŠKO JE KADA ŽIVOT ZABOLI. KADA ODJEDNOM TI SVE KRIVO KRENE. KADA TE NITKO NE RAZUMIJE, KADA TI NEMA NITKO VIŠE ČUVATI OSLONAC, KADA SVAKOG RAZOČARAŠ… SVE ŠTO SAM NAPRAVILA TEBI BILO JE KRIVO I ZBOG TOGA MRZIM SAMU SEBE. ALI VRIJEME SE NAŽALOST NE MOŽE VRATITI. ZNAM DA TI SVE OVE MOJE RIJEČI AMA BAŠ NIŠTA NE ZNAČE. MOŽDA SU TI ČAK I SMIJEŠNE. ALI JEDNOGA DANA MOŽDA IH ČAK I BUDEŠ SHVATIO. AKO SE IKADA ZALJUBIŠ U NEKOGA ISTINSKI, A TA TI LJUBAV NE BUDE UZVRAĆENA NITI MALO… U ŽIVOTU SAM SAMO TEBE IMALA I SAMO SAM TEBE ŽELJELA. ALI JOŠ TE VOLIM , SAMO TE NIKADA VIŠE NEĆU IMATI…PROBALA SAM, ALI NE MOGU PRONAĆI NAČIN DA ZABORAVIM OVU LJUBAV,I BOL KOJA ME CIJELO OVO VRIJEME GUŠI….NEMOGU…..POKUŠALA SAM… U OVOM TRENUTKU SE PITAM ZAŠTO JA TEBI UOPČE SVE OVO PIŠEM?! NEZNAM NI SAMA. ZAŠTO SE STALNO PONIŽAVAM ZBOG TEBE? ZAŠTO?? ZAŠTO MI TO TREBA??? ŠTO IMAM UOPČE OD OVOGA??? NIŠTA, ALI MOŽDA TI ŽELIM POKAZATI DA NISAM UOPČE TAKO LOŠA OSOBA KAO ŠTO SI MI REKAO!!TI NISI NI SVJESTAN KOLIKO SU ME ZABOLJELE TVOJE RIJEČI: TI MENE UOPČE NE VOLIŠ,CIJELO VRIJEME SI MI GLUMILA. PA ZAR BIH TI SVE OVO PISALA DA SAM NEKA HLADNA OSOBA,ILI DA MI UOPČE NIŠTA NE ZNAČIŠ???????? ŠTO JOŠ ČEKAM??? ZAŠTO JOŠ PLAČEM ZA TOBOM??? KADA ZNAM DA TE SUZE VRATITI NEĆE. JOŠ UVIJEK SE SLAMAM, NEDOSTAJEŠ MI SVE VIŠE. NE MOGU PRESTATI MISLITI NA TEBE. NEZNAM DALI SI TI MOJA KAZNA ILI NAGRADA,ALI MOGU TI REČI JOŠ SAMO JEDNO OPROSTI MI ŠTO TE VOLIM!!!!!!!!!!!!!!!!
Lajkuj ovaj stih:
 

Niko te nikad zamjeniti nece

   (upisano: 01 Apr 11, 08:38) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
POKUSAVAM DA TE ZABORAVIM.. TO RADIM SVAKI DAN, ALI STA MI TO VRIJEDI KAD DUBOKO U SEBI ZNAM DA JE TO NEMOGUCE., JER TI SI BIO LJUBAV, ZIVOT, SRECA I NADA MOJA I TEBE MOJE SRCE NIKAD ZABORAVITI NECE. KAD SAM NAJVISE PATILA, JER SAM BILA DALEKO OD TEBE, SNAGU SAM DOBIJALA SAMOM POMISLI NA SVE LIJEPO STO NAS UBRZO OCEKUJE, MOJ PONOVNI DOLAZAK U TAJ GRAD, KOJI SAM ISTOVREMENO I VOLILA I MRZILA, JER JE IMAO VEZE SA TOBOM..., I SAMO ZA TE SUSRETE JA SAM ZIVJELA. CESTO SI MI GOVORIO:"KAD SE DVOJE VOLE TU NI DALJINA NI VRIJEME NE MOGU NISTA, JER JE NASA LJUBAV VJECNA, A VEZA NERASKIDIVA". VJEROVALA SAM TI TO, A I SVE JER SAM TE VOLILA. LJUBAV TO SVI ZNAJU, NE POZNAJE GRANICE.. A ONDA SAM SE I JA KAO I MNOGE OSOBE RAZOCARALA, SHVATIVSI DA TI MOJA LJUBAV NIJE ZNACILA NISTA, BILA SAM SAMO JEDAN BROJ VISE., JEDNA DJEVOJKA KOJA TE JE LUDO I ISKRENO VOLILA., A KOJU SI TI TAKO LAKO I BRZO ZABORAVIO. ZABORAVIO SI NA SVA OBECANJA UPUCENA MENI, SVU LJUBAV KOJU SI MI DAVAO. SAD ZNAM DA LJUBAVI NIJE NI BILO SA TVOJE STRANE. SAMO SI LAGAO, A LAZ PUNO BOLI.. SRCE SI SAD POKLONIO NJOJ, SVE ONE LIJEPE RJECI SAD NJOJ GOVORIS. JA SE TRUDIM I PORED SVEGA DA BUDEM SRECNA IAKO NEKAD MI NIJE NI DO CEGA. MNOGI DRUGI MOMCI, KOJI ME ISKRENO VOLE, KAD ME ZOVU DA IZADJEM SA NJIMA, TO RADIM SAMO DA IH NE BIH POVRIJEDILA. ALI.., TO MI DONOSI JOS VECE MUKE, U NJIMA JA VIDIM TEBE., I NA TOM SE PRICE ZAVRSAVAJU.. ONI TADA PATE ZBOG MENE A JA ZBOG TEBE. TO JE TAKO UVIJEK U ZIVOTU BILO I UVIJEK CE BITI. OSOBE KOJE SU ISKRENE, KOJE VOLE, ONE BIVAJU OSTAVLJENE, PREVARENE. IAKO MI TO MNOGI GOVORE, I DUBOKO U SEBI TO ZNAM I SAMA, JA SE TOGA NE PRIDRZAVA.. ZNAM DA SI SADA MENI NEMOGUC, JER JA NISAM DJEVOJKA KOJA BI BILA SA ZAUZETIM MUSKARCEM,, JA SVOJ BOL, TUGU, NOSIM U SEBI, I ZA NJU NE ZELIM DA DRUGI ZNAJU. DUGO CE VREMENA PROCI DA NEKOM DRUGOM SVOJE "SRCE SLOMLJENO" POKLONIM, I DA OPET NEKOG KAO TEBE ZAVOLIM. LAZU LJUDI KAD KAZU DA VRIJEME LIJECI SVE, MOJA LJUBAV JOS NE PRESTAJE, I DUGO JOS CE BITI TAKO TO ZNAM.. PRVA LJUBAV ZABORAVA NEMA I TO JE GLAVNA ISTINA., I BOLJE JE ONDA I BITI SAM NEGO POKLONITI SRCE NEKOM PREMA KOME LJUBAV NE OSJECAMO, JER PO SEBI DOBRO ZNAM DA LAZI I PRETVARANJA BOLE PUNO..
Lajkuj ovaj stih:
 

Tužna sudbina jedne nesretne ljubavi

   (upisano: 30 Mar 11, 11:02) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sviće još jedan prekrasan sunčani dan .Sunce se smješka i baca zrake toplote. Dali u tvom srcu ima toplote? To pitanje mi mozak muti, a srce… Srce plače svakog dana. Da li znaš kolika tuga u meni vlada? Svaki dan se smješkam svemu i svačemu. Smijem se, ali mi duša plače. Ovo tužno srce,ovaj jecaj duše i ova nekanuta suza ne proklinju te i ne žele ti zlo. Jer srce nemože željeti zlo onome koga voli i za kim pati. Pomisliš li bar nekad na mene? Ah… Da misliš na mene bar jedan djelić od vremena što ja mislim na tebe ovo tužno srce ne bi više bilo tužno. Postala sam ovisna o tebi, o tvom glasu koji srce smiruje, tvojim riječima koje nekad bijahu tako lijepe da sa jedva čekala da te ponovo vidim i čujem. Da li čuješ ovaj jecaj duše i da li znaš da si mi ti suza u oku? Daleko si od mene i to me boli. Prestali su i pozivi. Nema više onog prelijepog glasa i onih prelijepih riječi. Nema više onog što je ovo srce činilo sretnim. Ostala su samo sjećanja i ova tuga što je u srcu nosim. Suza je kanula…Ona je dokaz moje tuge koju niko ne poznaje. Ne želim sažaljenje, želim ljubav i ako je imaš ja ću je čekati. Čekat ću, al ne dugo pa ako imaš ljubavi pruži mi je. Spriječi ovu tugu što mi srce razara, spriječi ovaj jecaj duše i ovu suzu da kane.
Lajkuj ovaj stih:
 

Prica jedne djevojke

   (upisano: 26 Mar 11, 12:07) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Kad god se sjetim te noci,kad mi je u suzama prepricavala svoj prvi susret sa njim,sva zadrhtim..... ..setajuci kroz stare ulice svoga grada,u jednom kaficu ugledala je njega...bio je lijep...crna kosa i prelijepe zelene oci...sta vise reci....dugo vremena je razmisljala o njemu....dani su prolazili,za njima sedmice pa i mjeseci....iz mjeseca u mjesec misli su se pretvorile u ljubav...voljela je momka kojem cak nije znala ni ime...ma lakse receno nije znala nista o njemu... a ljubav prema strancu je sve vise rasla....vidjala ga je samo u svojim snovima...sve do jednom.....sasvim slucajno....opet su se sreli...no ovog puta je bilo drugacije.....stojeci jednom od najljepsih trgova u svom gradu,ugledala ga je....i ovog puta je skupila hrabrost i prisla mu....najzad pogledi su im se sreli....pricali su dugoooo...a na kraju...nesto sasvim neocekivano...rekao joj je :“iz ove tvoje price mogu zakljuciti da me ti stvarno volis,al zao mi je...ja ti ljubav ne mogu uzvratiti....moje srce pripada drugoj,koja moju ljubav odbacuje...“....slusajuci nejgove riejci koje su joj srce lomile,pocela je plakati....on joj je obrisao suze i poljubio je i otisao....ona je ostala sama.....pitala se “zasto“...al odgovor nije nasla...voljela je stranca...koji jooj je jednom recenicom ostavio oziljak na srcu....patila je dugo...i na kraju shvatila..da se on nece vratiti......nije se mogla pomiriti sa istinom...
Lajkuj ovaj stih:
 

Ljubavna bajka

   (upisano: 22 Mar 11, 03:25) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Vetar je duvao kao da će odneti sve s ulica. Retki prolaznici tražili su način da se zaštite od provale oblaka trčeći ka svom odredištu glavom bez obzira, gazeći kroz bare i kvaseći se do članka. Monika je stajala u haustoru zgrade i smireno čekala da oluja prestane. Nije žurila nikuda, pred njom je bilo veče bez planova. Naslonjena na zid gledala je kroz staklo ulaznih vrata kako kapljice postaju sve veće i veće, padaju na šarene kišobrane i odskaču na sve strane. Veče je bilo depresivno, a Monika se čudila kako u njoj nema nikakvog osećaja za ono što joj se desilo samo pola sata pre početka oluje. Mnogo je očekivala od tog susreta sa Strahinjom, nadala se da će se njen brak nekim čudom spasiti, da ju je pozvao kako bi se pokajao zbog apsurdne veze sa dvadesetogodišnjom stjuardesom, zbog koje se i odselio iz zajedničkog stana, a onda i pokrenuo brakorazvodnu parnicu. Nakon osam godina braka Monika je i dalje bila zaljubljena u svog muža, mada je bila svesna da jedan zgodan pilot ne može da bude veran, naročito kad je okružen prelepim, mladim stjuardesama s kojima je u prilici da zaviri u sve delove sveta i doživi takvu romantiku i strast da bi odoleo iskušenju. Međutim, mirila se s muževljevim neverstvom, čak je bila spremna i da mu oprosti, samo što je problem bio u tome što Strahinji njen oproštaj nije ni bio potreban. Zaljubio se, izgubio glavu i srce, kako joj je priznao, za tom mladom devojkom i preko noći Monika se našla potpuno sama, ostavljena i očajna. Kad ju je pre nekoliko dana pozvao telefonom, učinilo joj se da se nešto u njegovom glasu promenilo. Delovao je vrlo pristojno, kao da želi nešto osetljivo da joj prizna, pa se nadala kako se ipak rešio da ne odbacuje olako osam godina braka i godinu dana zabavljanja pre svadbe. Tog popodneva našli su se u restoranu koji je držao njihov venčani kum. Monika se potrudila da izgleda zanosno, kupila je skup komplet boje slonovače, koji joj je isticao vitku liniju, a frizerka Mica joj je napravila predivnu punđu s krupnim loknama, pa ju je čak i Strahinja odmah obasuo komplimentima. On je bio u crnom odelu, ispod kog je obukao savršeno belu i besprekorno ispeglanu košulju, što ju je navelo da ljubomorno pomisli kako ga i ta druga, ta balavica, drži urednim onako kako on jedino i očekuje od žene. Oduvek je bio jako pedantan, što je ponekad bilo previše naporno, jer je tu urednost postizao isključivo zahvaljujući ženama koje su ga pazile. Pre Monike o njemu je brinula majka, ali kad je Monika preuzela tu odgovornost, nije se žalila. Iskreno je volela svog muža. Nada da je muž tražio taj susret radi pomirenja ubrzo je pala u vodu. Rešen da započne nov život i da što pre dobije šansu da se ponovo oženi, Strahinja je želeo da Moniku zadrži za prijatelja i da joj, u znak kajanja što ju je povredio, ostavi zajednički stan i svu imovinu koju su stekli za tih osam godina braka. Gutala je knedle i samo ga gledala dok je lomio prste i skrivao pogled kako se ne bi suočio s njenim suzama. S vremena na vreme bi odgovorio na neku poruku, a Monika je bila sigurna da svoju ljubavnicu obaveštava o toku razgovora. Nisu stigli ni da večeraju jer je Monika odmah po završetku Strahinjinog monologa ustala i otišla bez reči. Kad je izašla na ulicu, počela je oluja, pa je morala da se sakrije u prvi haustor. Suze, koje su joj navrele dok je sedela preko puta muškarca koga je volela, prestale su da teku. Ništa nije osećala. Uplašena sopstvene ravnodušnosti, Monika je samo stajala i gledala u kišu. Kada se vratila u stan, i dalje je osećala istu prazninu kao i svakog dana u poslednjih šest meseci, od kada se Strahinja iselio nakon žučne svađe. Ništa nije sklonila. Njegove košulje bile su ispeglane i poslagane, kao da čekaju da se gazda otrezni od ljubavi i vrati kući. Monika je prvi put morala da prizna kako nade više nema. Otvorila je album s venčanja i ponovo ga prelistala. To je radila poput rituala, svakodnevno, plačući nad sećanjima. Sad nije zaplakala, samo se pitala gde je smisao svega, zašto se ljudi zavole da bi nakon toga izgubili tu ljubav. Kajala se što nije insistirala na detetu, što nije krišom prestala da pije pilule za kontracepciju i tako dala veliki razlog Strahinji da ne odbacuje zajednički život. On nije bio spreman za decu, ali da je „slučajno“" ostala u drugom stanju, on bi prihvatio takvu promenu. No, Monika ga je suviše cenila da bi mu podmetnula dete, čekala je momenat da on to sam poželi i da joj da zeleno svetlo za prestanak korišćenja pilula protiv začeća. Bar da je imala dete! Sve bi bilo drugačije. Zvonjava telefona ju je trgla iz sanjarenja. Javila se bezvoljno, ne očekujući nikog specijalno, nadajući se da je u pitanju greška. Kad je čula glas svoje venčane kume i najbolje prijateljice još od srednje škole, osmeh joj je ozario lice. Nena se pre četiri godine udala za Crnogorca u koga se zaljubila na letovanju. On je bio tri godine mlađi od nje i započinjao je političku karijeru, a uz to je poticao iz bogate i cenjene familije, što je za Nenu bio veliki pogodak. Nena je Moniki strašno nedostajala kad se odselila za Podgoricu. Viđale su se nekoliko puta godišnje, a leti bi Strahinja i ona odlazili u Miločer, gde je Nenin svekar imao ogromnu kuću. Ipak, Monika bi se uvek obradovala kad bi se čule. – Kako si mi? – Nisam dobro, Neno. Danas sam se videla sa Strahinjom. – Videli ste se? I? Da li se konačno dozvao pameti? – Ne. Naprotiv, odlučio je da se opet oženi čim naš razvod bude okončan. – Au! Budala! Kratka pauza dala je mogućnost dvema ženama da smire emocije. Nena je bila temperamentna osoba koja bi često trčala pred rudu i nije pazila na reči, ali sad je znala da zbog prijateljice mora da obuzda bes prema preljubniku i da se usredsredi na tešenje. – Slušaj ti mene, Moni, dođi ovde kod mene, Petar mi sledeće nedelje ide na neki seminar u Hrvatsku, neće ga biti bar četiri dana, pa taman možemo da lunjamo po Podgorici i pravimo šou svojim kratkim suknjicama. – Ne mogu... Nisam baš za putovanja, mada bih volela da te vidim. Što ti ne dođeš ovde? Taman da obiđeš oca i brata. – Zaboravljaš da sam ja jedna teška trudnica. Monika se nasmejala. Iako je tek bila u četvrtom mesecu, Nena se ponašala kao da bi svaki čas mogla da se porodi. – Dođi ti ovde, prijaće ti promena. – Ne znam... – Imaš li pametnija posla? Monika je razmišljala o tome kako je trenutno zaista besposlena. Njen poslednji scenario za dečiju pozorišnu predstavu bio je gotov, a završne probe su se već uveliko odvijale, tako da je bila bez obaveza. – Nemam. Možda bih ipak mogla da dođem. – Dođi u ponedeljak. Mislim da Petar putuje u utorak, taman ćeš i njega uspeti da vidiš. – Razmisliću, pa ću ti javiti sutra. – Nema razmišljanja. Hoću da mi sutra javiš da si rezervisala kartu. Kad dođeš, natenane ćemo pričati o svemu. – Zvaću te sutra. – Važi, ali samo nakon što nazoveš aerodrom. – Dobro, dobro... Kad su završile razgovor, Monika je već znala da će otići za Podgoricu. Otišla je na probu predstave koja je postavljena prema njenom scenariju. Primetila je da je mladi glumci gledaju ispod oka, odmeravaju je i međusobno se došaptavaju. Svi su već znali šta se desilo s njenim brakom, pa joj je bila nelagodno što deluju kao da žele da joj izjave saučešće. Odmah nakon toga je rezervisala kartu za Podgoricu i javila Neni da joj avion kreće ujutru. Nije se radovala toliko odlasku u drugu sredinu koliko je želela da nestane makar na nekoliko dana. Loše je spavala, a i kad bi bar na tren uspela da utone u san, odnekud bi se pojavio Strahinja u zagrljaju s mladom devojkom u koju se zaljubio i zbog koje ju je ostavio. Onda bi se probudila i pitala da li je ona negde pogrešila, da li je prestala da brine o svom izgledu, o telu, da li je nekoliko kilograma viška zalepljenih za stomak i butine bio dovoljan razlog da on poželi neku zgodniju. Tako je donela odluku da nakon povratka iz Crne Gore počne s vežbama, da se aktivira i ponovo povrati svoju svežinu. Noć pred put nije mogla da zaspi, pa je izbacila sve svoje stvari, napravila izbor onoga što može da ponese na put. Želela je da opet bude dopadljiva, mada je znala da je jedini muškarac kome želi da se svidi zapravo Strahinja. Nije htela da sebi dozvoli lažnu nadu da bi jednog dana mogla ponovo da bude s njim, ali podsvesno se ipak nadala, a to nikom nije zabranjeno.
Lajkuj ovaj stih:
 

Lažni princ

   (upisano: 16 Mar 11, 23:19) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Upoznali smo se sasvim slucajno. Pruzio mi je ruku, nasmejao se podigavsi obrve, odmerio me od glave do pete i, valjda zadovoljan onim sto vidi, naklonio se i seo pored mene. Bilo mi je neprijatno. Nije mi se svidjao njegov ispitivacki nastup, ni njegove oci koje su prodirale u srce. O njemu sam cula razne price. Kontradiktorne. Prijatelji su ga voleli i govorili da je divan, oni drugi su ga se plasili i izbegavali sukobe sa njim. Ja sam pripadala nekooj trecoj grupi i nije me bilo briga. Jos uvek sam bila \“tatina princeza\“ a on \“bitanga\“ kako bi rekla svaka mama. Verovala sam da ce se nase poznanstvo zavrsiti samo na tom razgovoru. A pricao je zanimljive price, bio je duhovit, opusten, zabavan. Vece je proletelo. Sutradan me je pozvao telefonom, kaze \“samo da me cuje\“, cekao me pred skolom \“samo da me vidi\“. Moju najbolju drugaricu je stalno zivkao telefonom, isao kod nje. Sve sto je znala o meni, ispricala mu je. Bukvalno sve. Nisam mogla da se otkacim od njega. Isao je za mnom, ispracao me kuci, non-stop me zvao, kupovao cokolade. Bolesna sam. On to saznaje od Ane, zove me tlefonom i kaze da izadjem na terasu samo na sekund. Izadjem i vidim paketic. U njemu sve ono sto obozavam: sladoled, \“milka\“, banane, i plisani meda plave boje. Pa on je stvarno lud, ali dzabe mu sve, jer nisam odusevljena ni da budemo drugovi, a kamoli nesto vise! Stalno govorim sebi da nije za mene i da ne smem ni da razmisljam o njemu, ali on je bio tliko uporan da sam stalno hvatala sebe kako razmisljam o njemu. Nervirao me je, a sa druge strane mi je bio simpatican. Vracam se iz grada. On izlazi iz parka i nosi buket cveca. Kazem mu kroz smeh: –Pa to je drustvena svojina! Odgovara savim ozbiljan. –Bas zato. Ti si moje drustvo, a iskreno se nadam da ces biti i moja svojina. Poljubio me u ruku i nestane. Ne signem nista da mu kazem. Odavno sam vec shvatila da se sa njim ne vredi raspravljati. Toliko je tvrdoglav da ono sto naumi mora da uradi pa bilo to pogresno sto puta. Mislila sam: \“Sa mnom nece moci tako. Ostajem pri svome. Koliko je on tvrdoglav, toliko sam i ja. Priznajem da je simpatican, i nista vise od toga.\“ Ana se samo smeskala: –Kazes da je simpatican? a nisi mogla da ga smislis. Bice tu nesto sigurno. Ljutito sam odgovorila: –Ti si luda! Nemoj molim te da mi ga spominjes vise! On mi je nocna mora. –Ma kako da nije! A zasto onda uzimas sve sto ti kupi, zasto cuvas omote od cokolada? Mene ne mozes da slazes. –Ana, odvratna si, umesto da me branis, ti me napadas. Ista si kao on. Tvrdoglava i uporna. Pa kome bi rekla ako ne tebi? Onda smo se smejale i smisljale kako da ga otkacim. Stalno se pojavljivao onda kad ga najmanje ocekujem. Izrnoi iz mraka, poljubi me u kosu i ispari. Vise nisam sigurna da li mi nedostaje ili me nervira. Zove me ujutru u cetri, u pet, javi se moja mama i on se onda zbuni: –Izvinite, mogu li da cujem svoju princezu? Ni ona ne zna da li da se ljuti ili da se smeje. Kaze da je sasav sto ja potvrdjujem. Jedne veceri se penje na drvo u parku. Drugovi ga pitaju sta radi a on mrtav ozbbiljan: –Pa skidam zvezde za moju princezu da joj stavim u kosu, posto je krunu zaboravila. Donosi nekoliko srebrnih listica i stavlja ih u moju kosu. Ljubi mi ruku i kaze: –Draga princezo, dozvoli da budem tvoj vitez i da se uvek borim za tebe. Izgubicu i zivot ako treba kao sto sam i srce. A kad smo vec kod srca da ga nisi mozda nasla u nekom dzepu? –Tvoje srce nosim na lancicu kao amajliju. –Kakva cast i sreca, princezo. Sad mogu mirno da umrem.. Prekidam ga: –Ako umres ko ce onda da me cuva? –Moj duh, princezo. Bice svake noci na tvojoj terasi i bdece nad tobom. Na trenutak zaboravim da zivimo u XX veku i osecam se stvarno kao princeza pred kojom kleci neki vitez. Nastavlja sa pricom: –Princezo, ti si moj andjeo. Volim te vise od sladoleda, auta, od svega na svetu. Praticu te i cuvati od svega. Ali nikada necu biti s tobom jer BITANGA i PRINCEZA par-to ne ide bas kao u pesmi. A sad \’ajde kuci jer je vec kasno da se iz bitange ne pretvorim u azdaju i pojedem te! Srecna sam i zbunjena. Ne znam ni sta osecam. Razmisljam o njemu. Pocela sam i da se raspitujem za njega. Mislim da sam nesvesno pripala onoj prvoj grupi ljudi koji su mu se divili i obozavali ga. Cvrsto sam resila da to ostane tajna. Nisam zelela ni Ani da kazem, mada sam dobro znala da od nje nista ne mogu da sakrijem. Zelela sam da svaki slobodan trenutak provedem sa njim. Kad nije pored mene, osecam da mi uzasno nedostaje. Ana kapira da sam se zaljubila a ja i dalje ne priznajem! –Ne moras ti da priznas. Kad mu budem rekla, priznaces i te kako. –Ana, budes li mu rekla jednu jedinu rec, necu da progovorim vise sa tobom. U redu priznajem da mi se ipak malo svidja, ali necu da on to sazna. Pusti molim te da sve ide svojim tokom. Jos nisam dovoljno sigurna. Obozavam njegovu zelenu trenerku i bele patike, njegov auto poznajem u hiljadu. Veceri sa njim su posebne. Postao mi je najbolji prijatelj. Mogla sam da mu se poverim, da se naljutim na njega. Uvek me razume. Zeljno sam iscekivala svaki susret sa njim, ali sam se istovremeno i plasila. Kad bih ga videla, srce bi mi zaigralo, noge otkazale a jezik bi se vezao u cvor. Zelela sam da nikad ne sazna koliko sam se zaljubila. On se i dalje ponasao isto. Pojavljivao se niotkud, uvek nasmejan, svakoga dana sve lepsi. Uvek je imao zanimljivu pricu, neobican poklon, ludu poruku. Svima je pricao kako je zaljubljen u princezu. Brinuo je o meni kao moja mama: da ne pokisnem, da idem u skolu, redovno jedem i dovoljno spavam. Njegovi prijatelji su govorili da se skroz promenio, da je postao mek i rasejan…. Secam se, bila je subota. Sedeli smo u nasem omiljenom kaficu i cekali Anu. Ona kao da je znala, kasnije je vec pola sata. Nas dvoje smo pricali o skoli. Imala sam par jedinica koje sam morala da popravim sto pre. Naslonila sam glavu na njegovo rame dok me je on ubedjivao da ce sve biti u redu. Podigla sam glavu i pogleda ga pravo u oci. Cinilo mi se da sve zna sta osecam i bila sam spremna sve da mu ispricam. –Sta je sa tobom? U poslednje vrme si mnogo zamisljena? –Ja…pa ne znam, pa mozda zato sto….Ja te volim! Sta je ovo sa mnom, zar sam ovo ja rekla? Obecala sam sebi da on to nikada nece saznati….Jos hiljadu stvari mi je proletelo kroz glavu. On je bio sav izgubljen. Razmisljala sam da li da ostanem ili da bezim daleko, sto dalje od njega. Jos uvek me je izgubljeno gledao i ocigledno nije mogao da poveruje u ono sto sam rekla. –Jesi li sigurna u to sto si rekla? –Sasvim! Ne mogu vise da krijem. Lagal sam te, a pokusala sam i sebe. Nije mi uspelo. Voim te i tu je kraj. Imas li nesto da kazes? –Da li to znaci da si sada konacno moja? –Otprilike tako. Poljubio me je bas kad je naisla Ana. –Sta ja to vidim? Jao, izvinite, zaboravila sam da ste samo drugovi! Dobro, ajde, nema veze, oprastam vam. Nego ja cu da vam budem kuma zar ne? –Naravno, Ana. Pa ko bi to mogao da bude sem tebe? Svaki slobodan trenutak smo provodili zajedno. Nije mi dozvoljavao da bezim sa casova, cak sam i one ocene sredila. Kada bih se uvece negde zadrzavala, ljutio se na mene i govorio da moram da idem da spavam, jer su andjeli vec u krevetu. Pitala sam ga: –Izvini, ali sta ti radis dok andjeli spavaju? –Ja? Pa cuvam ih. U stvari, cuvam jednog! Tako je bilo. Cele noci se vozio kroz moju ulicu. Ujutru me saceka, odvez do skole i ode da spava. Osecala sam se fantasticno. Bila sam na nebu, kao pravi andjeo. Vikend smo proveli zajedno na jednom jezeru. Ana, njegov najbolji drug Milos, on i ja. Smejao se i bio je veseo. U ponedeljak mi Milos donosi paketic. Unutra ceduljce i kljuc od njegovog stana. Osecam strah, groznicu. Milos je sagnuo gglavu. Cuti. –Milos, sta je ovo? Ne odgovara. Na papiru pise:\“Princezo morao sam da otputujem. Javicu ti se. Nisam ti rekao jer suze ne bih podneo….Volim te.\“ Veceri sam provodila u njegovom stanu. Sa Milosem, Anom i suzama. Citav svet mi se srusio. Proklinjala sam dana kad sam mu rekla da ga volim, mrzela sam ga. Jedanaeste veceri od njegovog odlaska, zazvonio je telefon:\“Princezo ne placi molim te. Nisam otisao ato sto sam hteo, vec zato sto sam morao. Nadam se da se brzo vracam.\“ Dani su prolazili. Malo sam tugovala, malo plakala. Smejala sam se vrlo retko. Trideset prvi dan od njegovog odlaska. Po navici svracam po Anu i krecemo kod njega u stan. Ulazim unutra i osecam njegov miris. Tu je! Znam da je tu! Osecam! Ana me gleda zacudjeno i proverava sve sobe. Na zalost, od njega ni traga ni glasa. Placem jer ga nema. Poludecu. Neko zvoni. –Ana, molim te otvori, ne zelim nikoga da vidim. Zvonjava ne prestaje. Prvo dugo, uporno pa onda sve krace nervozno, Ana otvara i vristi. Tricim prema vratima i vidim njega-moju bitangu! Grlim ga i placem! –Obecaj mi da nikada vise neces da me ostavis samu! –Obecavam! Sve je bilo kao pre. Sate i sate smo provodili zajedno. Cinilo mi se da sam najsrecnija na svetu. Sve dok nije rekao da mora ponovo da ide. –Pa zar opet? Kako cu ja bez tebe? –Isto kao i proslog puta. Sedecs kod mene sa Anom i Milosem. Sve sto ti bude potrebno, obratices se Milosu. On je tu da te cuva i da pazi na tebe. Ostacu duze nego provg puta, ali nemam drugog izbora. Nadam se da me razumes. –Ma kako te ne bih razumela! Briga tebe za mene. Salim se, znam sve. Nisam se salila, nisam ni razumela. Bilo mi je svejedno da li je moram ili je hteo. U svakom slucaju, on je odlazio i razlog mi nije bio nimalo vazan. Pokusala sam da se ponasam normalno. Uspela sam citava dava dana. Onda sam plakala i plakala….Nisam ni sa kim razgovarla sem sa Anom. Treceg dana se konacno javio. Zvao je svakog dana pa onda sve redje i redje. Rekao mi je da mu je jedan prijatelj poginuo i da ima velikih problema tako da ne moze cesto da zove. On je bio daleko, nisam ni znala tacno gde, on je imao problema, a ja nisam mogla da mu pomognem. To me je ubijalo. Sve mi je licio ne na ruzan san, nego na kosmar. Javjao se samo ponekad. Razgovori su nam bili kraci, drugaciji. U njegovom galsu se nije osecala toplina. To vise nije bio on. Cinilo mi se da pokusava da me zaboravi, i to me je mnogo bolelo. Moja patnja, trajala je od jeseni do leta. Sunce je malo ublazilo moj bol i uspelo da mi izmami poneki osmeh. I dalje sam ga volela ali sam naucila da zivim bez njega. Svaki put kad telefon zazvoni u meni se probudi nova nada. Uzalud, moja bitanga se vise i ne javlja. Kljuc od stana je jos uvek kod mene, mada vrlo retko odlazim tamo. Secanja me jos uvek bole. Odrasla sam. Shvatila sam da princeze ne postoje. Jedna bitanga luta svetom i niko vise sem mene ne veruje da ce se on vratiti kao princ.
Lajkuj ovaj stih:
 

Strankinja

   (upisano: 16 Mar 11, 23:18) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Nekad sama u sobi sedim, slusam one stare pesme koje sam nekad davno posvetila tebi i setim se tvog osmeha..Setim se tvog lika i tih ociju koje su uvek blistale kao sunce, i setim se kako je bilo lako da se izgubim u tom plavom moru..Zelim da pamtim one lepe dane i noci kada si mi krisom dolazio i krao poljubce. Da imam moc da ostanem zauvek deo svoje maste jer tamo si uvek ti, nikad ne bih pozelela da se vratim ovom surovom svetu. Ovi ljudi oko mene i ova praznina me ubija. Sve je bilo mirno, tiho i lepo kada si ti bio deo mog zivota jer si me budio iz svakog loseg sna i samo jednim poljupcem me vodio u neki tajni svet gde smo postojali samo ja i ti. Zivot posle tebe nije lak i svaka suza me zaboli jer me vraca u proslost. U one stare dane kada sam bila tvoja lutkica. Kada nisi dao nikom da me povredi i tvoja nesebicna ljubav me je pratila na svaki korak. Danas vise nista nije kao sto je bilo tog Oktobra kada sam srela coveka mojih snova. Bila je to hladna jesen, a ja sam bila izgubljena devojcica kojoj je trebao andjeo cuvar jer sam se plasila i same sebe. Sedeo si u autobusu, gledao kroz prozor kako kisa pada a ja nisam ni primetila koliko si bio lep. Nisam se okrenula za tobom jer mi nisi bio poznat. Tvoje lice je bilo umiljato ali i tuzno. Kao da ti je trebao neko jer si bio izgubljen kao i ja. Mada mi nisi to dao do znanja i pravio si se kao da je citav svet bio tebi pod nogama. Okruzena nepoznatim ljudima, cesto sam spustala pogled ka zemlji, nadajuci se da cu sto brze stici kuci jer je to bilo moje skloniste. Ali taj dan je bio kao nijedan do sada. Prisao si blize, seo iza mene a u mom srcu si istog momenta upalio vatru koja se jos nije ugasila. Bacila sam pogled na tebe, nadajuci se da nisi video ali tvoje oci su vec bile na meni. Nasmejao si se nezno i okrenuo glavu. U tom trenutku, nesto neocekivano i jace od mene mi je dalo snagu i pitala sam te za ime. Jos se secam tvog pogleda, gledao si me kao da sam hrabra i bio si odusevljen ali nisi znao da sam trazila hrabrost duboko u sebi samo da ti kazem tri reci. To prelepo ime…Te usne i te oci..Oduzimao si mi dah sa svakom novom recenicom. Nisam tada znala ali sada znam da je to bio pocetak nas i jedne ljubavi koja nikad nece prestati. Nikada taj dan necu zaboraviti jer sam dosla kuci sva zbunjena ali sa osmehom na licu. Nisi napustao moje misli celo vece. Pitala sam samu sebe, kako te nisam zapazila pre? Rekli su mi da si odavno bio tu, ali mozda nam je bilo sudjeno da se upoznamo bas taj dan. Secam se, ne davno od naseg prvog razgovora, kada si me pitao da budem tvoja devojka. Gledao si me u oci i znala sam da si hteo nesto da me pitas. Odgovor sam ti dala tek sledeceg dana i od tada si postao moje sve. Bio si ne samo moja ljubav nego i prijatelj kojeg nisam ocekivala da imam u toj, tada za mene, stranoj zemlji. Uvek su me ucili da se cuvam i pazim na sebe, ali nisam mogla od tog lepog momka na skolskom autobusu da sacuvam srce. I znao si to. Primetio si da si mi pod kozu usao tog istog dana kada sam te upoznala a ja sam znala da je i za tebe bilo nesto sasvim novo. Znam da si me gledao kao strankinju koja ti je ukrala srce u skolskom prevozu. Dani sa tobom su brzo prolazili. Svi koji su nas videli zagrljene rekli su da smo zaista najlepsi par. Bili smo ponosni time jer smo oboje znali da je nasa ljubav bila ocigledna tom citavom malom naselju. Toplina tvog zagrljaja mi je bila i suvise potrebna. Tvoj prvi poljubac je bio moja najsladja tajna. Imala sam sve kada sam imala tebe. Ali kao sto kazu, nista lepo ne traje zauvek. Uspeli su da nas razdvoje uprkos nasim pokusajima da ostanemo zajedno. Borila sam se za tebe kao za vazduh koji disem. I pre nego sto sam shvatila sta se desava, uzeli su mi tebe i ja sam ostala sama. Sada taj autobus vise nije bio moje omiljeno mesto jer nisam smela ni da ti pridjem. Gledao si me onim istim tuznim pogledom i osetila sam da si hteo da me zagrlis i odvedes iz tog grada i te nocne more. Ako voleti te je bio greh, bila sam spremna da placam za to ali nista na svetu nije moglo da me pripremi za taj osecaj koji si ostavio kad si otisao. Nestao si bez pozdrava a moj svet se srusio. Ta izgubljena devojcica se ponovo vracala na staro i bilo je sve oko mene bez ikakvog znacaja. Tuga mi je bila jedini drug a suze stalni gosti. Nisam mogla da te vratim a patila sam i plakala u sebi nadajuci se da ce neko da me cuje i da mi kaze da ces da se vratis. Iznenada, jednog dana sve se promenilo. Rekli su mi da se vracas! Plasila sam se da ne nasednem na neku salu pa nisam ni poverovala. Ali kada je ponedeljak stigao, i kada sam usla u autobus, onako rastresena i puna treme, podigla sam glavu i bio si tu! Gledao si me tim plavim ocima kao nekada. Nisam mogla ni da disem. Okrenula sam se par puta da vidim da li si to stvarno ti i da li si se zaista vratio meni. Nocima sam u suzama Boga molila da mi te vrati i cuo je moje molitve! Ponovo si usao u moj zivot, a ja se nisam ni malo otpirala tome jer si mi bio potreban. Sve je bilo kao nekad. Moj zivot se polako vracao u normalu. Ali danas, kad pogledam oko sebe, vise nas deli nego sto nas spaja. Vidim te ponekad, javis se samo da znas da li sam jos uvek ziva, ali nazalost, to je sve. Boli me svaki tvoj pogled jer znam da vise nisi moj. Zatvorim se u sobu i placem satima. Jos uvek mi sve tvoje nedostaje i jos uvek se molim Bogu da te vrati u moj zivot jer bez tebe, kao da ne postojim. Znam da cujes moj glas i kad nisi tu i znam da osetis koliko te volim. Pokusaj ponovo sa mnom zajedno. U zivotu, samo se jednom voli iskreno i samo jednom se pati kada ti neko oduzme ono sto ti je najdraze. To smo mi bili jedno drugom. Ne dozvoli da me tuga obuzme i da postanemo samo secanje. Nemoj nikad da zaboravis one letne noci kada si docekao zoru na mom pragu. Drzao si me za ruku i rekao si mi da zelis bar jednom da se probudis pored mene. Rekao si da zelis da ta svaka noc vecno traje i ako smo samo sedeli na ledenim stepenicama. Bio si uvek jedini za mene, i pre cu se odreci zivota nego sto cu se odreci tebe. Neka mi kazu da sam luda i neka me krive za sve protekle dane ali ja cu i dalje da gajim nadu i da se nadam tebi. Kada jedan dan budem starica, i ako budem potpuno sama, necu se kajati ni tad sto sam te cekala. Napusticu ovaj svet sa osmehom na licu jer znacu da sam se borila ceo zivot za srecu, ljubav, .. i tebe. Kazu mi da treba bolje da razmislim jer ti nisi za mene. Kazu mi da te ne drzim za rec jer ces me opet slagati i povrediti. Razumem da poneki zele najbolje za mene ali ne shvataju da si ti moja jedina sreca. Zar da zivim zivot iz dana u dan, pretvaraju ce da volim drugog coveka, kada samo tebe nosim u srcu? Niti hocu niti zelim da se probudim pored drugog, a da mislim da tebe. Ja verujem u nas onako kako samo neko moze da zamisli! Pa slazi me opet, povredi me, izludi me i ostavi me…ja cu i dalje da hodam za tobom, sa nadom da ces se okrenuti jedan dan i pogledati me. Bol sa tobom mi je poznat. Ne zelim novi da stvorim. Zato cu ponovo da ti se nadam i samo tebe da volim, jer i ako me povredis opet, bar sam navikla na tvoj bol. Kada bih samo znao koliko mi nedostajes…Price kruze o tebi i cujem da nisi nasao nista novo. Znam da su ti druge kao igracke koje imas jednu noc a onda ih posaljes dalje. Znam da zivot ni tebe ne miluje, ali mora da bude tako za sad. Iskreno to verujem. Sve velike ljubavi su skoro srusene pre no sto pobede. Htela bih da znam da li mislis na mene. Htela bih znati koliko puta pozelis da okrenes moj broj ali se predomislis. Zajedno smo prosli kroz toliko toga i mi nemamo kraja, ali ne znam da li i ti to shvatas. Da li cekas dan kada cu biti tvoja kao sto si zeleo? Da li jos uvek to zelis? Da li se nekim nocima nadjes u tami svoje sobe, sam i dotucen, samo s mislima o meni..? Rekao si mi da cemo na kraju svega ovoga, ja i ti jos uvek biti jaki i da cemo na kraju pobediti ovaj svet. Boli me to sto ne mogu nista da ucinim da ostvarim tu zelju. Da li se secas kada si rekao da me volis vise od zivota? Tvoja mala srpkinja, tvoja strankinja..Jedina koja je mogla da te spusti na zemlju i vrati u zivot. Nismo isti ja i ti. Nasi sveti su toliko razliciti ali sudbina je ipak htela da se sretnemo kao deca i da se zavolimo. Neka mi brane da ti dolazim i da ti cujem glas. Ulazu sav prokleti trud da nas rastave svaki put. Ne smem da te zagrlim i da ti kazem koliko mi znacis. Ne smem da naslonim glavu na tvoje rame i da ti pozelim laku noc. Ali smem ludo da te volim! Nikad mi to nece moci oduzeti! Zakljucan si duboko u meni i ne pustam te. Ipak ti zelim sve najbolje ako odlucis da odes…Kazu mi da odlazis ponovo i dobro znam sta to znaci. Rusi se sve oko mene kao prvi put i dusa mi umire za tobom. Vidi se, jednostavno je pretpostaviti da me lome, ali ipak ce da nastave. Sve dok ne padnem na zemlju, sa tvojom slikom u ruci a tvojim imenom na usnama, nece da me puste. Ali vredan si toga! I dalje cu da te cekam..Tuzan je bio taj dan, kada si od mene posao. Videla sam tvoj izraz lica, tvoj bol u ocima ali si potiskivao suze. Gledao si u mene bezpomocno, i u sebi plakao. Pruzio si ruku mojoj majci i rekao da ti je zao za sve lose sto si im naneo. Obecao si da ces da me ostavis na miru, samo jos par godina. Rekao si da ces da se vratis po mene kada bude vreme za to. Okrenuo si se, suze vise nisi mogao da sprecis i osetila sam koliko ti je bilo tesko. Nisi me vise pogledao jer nisi hteo da vidim kako places. A i ja sama sam bila u suzama i dok si odlazio, i dalje sam te volela! Jos vise i jace nego ikad do tad. Htela sam da krenem sa tobom, pa pobegnemo zajedno bilo gde, da me vodis sa sobom gde god da ides! Ali samo sam usla u kucu, zatvorili su mi vrata a ja sam pala na dno! Bez snage da dalje nastavim sa zivotom. Bez volje da se bilo kome izvinem jer znam da su to ocekivali. Povukla sam se u sebe i samo sam trazila mir. Jos uvek je sve to urezano u meni kao da je juce bilo i ne mogu da zaboravim. Nemam sta da oprostim njima. Nisu znali bolje i nisu sa mnom umeli. Tebi sam oprastala za svaki put kad si me povredio i pre nego sto si to ucinio. Nista se kod mene nije promenilo. S vremenom sam postala jaca, jer nisam imala izbora, ali jos uvek te cekam. Bez kajanja! Znam da ces opet naci put do mene. Znas gde sam i znaj da ces zauvek biti u meni. Zauvek te voli, tvoja mala strankinja!
Lajkuj ovaj stih:
 

Tebi mom virtuelnom

   (upisano: 16 Mar 11, 23:17) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sta radis? Da li si zadubljen u svoje slikarsko platno? Da li tvoje ruke prave neko novo umetnicko delo? Da li se muzika prosipa po tvom ateljeu? Kako najlepsi slikar radi? Pokusavam da te zamislim kako radis. Zelela bi da sam tu samo da te posmatram, kako to prefinjenim potezima radis. Gledam, na tvom licu ozbiljan izraz lica Duboko razmisljas, kako bi pretvorio nesto obicno u nesto nebesko. Kako bi od kurve napravio sveticu, madonu. A ja, kako si napisao „otisao u k…“ tako se i ja osecam .Setam danas sa decom prolazim kroz park ,zamisljam kao na tvojom slici. Osecam miris jasmina. Nisam te nikad dodirnula, osetila , ali kao da si sad slucajno prosao pored mene i osecam miris tvoj , jasmin. Duboko sam uzdahnula da mi se nozdrve ispune mirisom, tvojim mirisom. Zelela bi da sam pored tebe na toj klupi. Da sedimo, kao da se znamo sto godina. Ljubis moju ruku i lagano dodirujes svojim barsunastim usnama . Zelim da zapamtim svaki trenutak , da zabelezim duboko u svom secanju. Da jednom , kada budem tuzna, setim se tog momenta i da mi se dusa ispuni srecom sto sam bila tvoja i sto si postojao u mom zivotu. Nisam normala ni ja. Poludela sam . Pazim da niko ne primeti moje obraze koji gore pri pomisli na tebe i na tvoj glas. Necemo razmisljati sta da radimo .Neznam sta ce biti. Mozda se zaljubimo za ceo zivot. Mozda ne budes mogao da zivis bez mene i ja bez tebe . Ko zna. Ali nemoj se opterecivati sa tim. Zivimo sad ovog trenutka. Zivi i voli me do ludila . Zelim da sam ovog trenutka tvoja i da se volimo. Zelim da na mom telu iscrtas sve najlepse boje ovog sveta. Mogu da cujem kako uzdises I lagano njises svojim telom u meni. Cujem te kako dugi uzdah klizi sa tvoji usana. Boli me telo pri pomisli na tebe .Vodio si toliko puta ljubav samnom u mojim snovima. Seade, gde si bio ceo moj zivot ? Zasto si mi uneo nemir sa svojim glasom? Zasto te toliko zelim? Da li je previse napadno da kazem da te volim, izgleda da je previse, mozda te uplasim . Ali ti si isto Bosanac, mi kad volimo, volimo . Nema kraja, nema stajanja .Samo ti , ja , nebo, zelja, ludilo… Poludecu zbog tebe. Radosti moja. Izgubljena u svemiru i celom univerzumu to sam ja .Tvoje pismo me dovodi do ludila. Tu sam ,a kao da nisam tu. Sela sam u gradski i tada sam prvi put osetila da osoba moze da izadje iz svog tela. Ja sam bila sa tobom. Celim svojim duhovnim bicem. Razmisljam o nama o susretu. Da li cu ti se dopasti? O cemi ces razmisljati? Kako cemo i sta cemo da radimo ako se dopadnemo jedno drugom do tacke kljucanja? Mislim i trgnem se za trenutak neznam gde sam, ne poznajem ulicu . Gde sam pitam s?Polako dusa se vraca u mene. Polako se ukljucuju misli i mozak pocinje da funkcionise .Tek tada sam shvatila da imam jos jednu stanicu do Zemuna. Toliko sam se trgla i uzdahnula da su putnici koji su sedeli blizu mene videli grc na mom licu. Rekoh samo, o boze.Mislili su valjda da mi je lose. Pa jeste, od ljubavi mi je lose . Nikad se tako astralno nisam kretala kroz univerzum. Sedim u busu.Sunce zalazi. Nebo se preliva u hiljadu boja. Sada bi ti odmah naslikao taj trenutak i ovekovecio taj osecaj . Ja razmisljam kako slikas po mom telu. Sta da ti vise kazem. Ja vise neznam sta radim, sta govorim koga slusam i sta pricam. Osecam se kao tetreb kada je u ljubavnom zanosu ,pokupice me neki lovac. Nema te , izludecu. Razmisljam da ti se nesto nije desilo. Ne bi to mogla da podnesem ,da nestanes sa lica zemlje. Boze ko poludela sam. Usput cu da ti napisem jedno pismo . Nesto ne pisemo jedno drugom. Tvoje pismo me usreci.Procitam ga jednom brzo, pa onda na tanane jos dvaput .Posle ga zakljucam u wordu sa lozinkom pod tvojim imenom. Brojim ove proklete dane koji nikako da prodju. Kao da su se i oni urotili pa polako klize kao ruzno vreme i nikao da prodje. Zelim sunce na mom licu,zelim da me obaspe tvoja svetlost, zelim da napojim i odmorim svoje oci na tebi kao umorni putnik .Zelim da,dugo te gledam da nezaboravim nijednu crtu tvog lica koja ce biti ispisana . Zelim da poljubim tvoje … sve tvoje, nemogu da izdvojim nijedan deo tebe koji ne bi zelela da poljubim. Zaljubljena glupa zena. Kao da imam 15 godina.Izgubljena u nekoj dalekoj galaksiji. Letim i spavam na oblacima. Putujem nekim dalekim prostorima,mozda cu te tamo sresti. Onako kao slucajno setam i vidim kroz gomilu ljudi jedno drago i poznato lice. To si ti moja svetlost, moja radost, moje bolje sutra. Imam cemu da se nadam i da zivim .Neko je tamo ko me voli i misli na mene. Kucaju nam srca kao jedno .Ti si moja voda , bez koje nemoze da se zivi. Ti si moja so , nemogu bez tebe.Nemogu bez tvog imena na mojim usanam, koje razleze kao najlepsa muzika. Necu moci da te ostavim nikad. Kad odes od mene, neces otici ,ostaces zauvek u meni ,u mojoj dusi u mom srcu.Jedna luda zena za tobom.
Lajkuj ovaj stih:
 

Mojoj ljubavi

   (upisano: 16 Mar 11, 23:15) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Moje srce zahvatila je velika tuga i čežnja za tobom.sigurno je to učinila prokleta daljina što ne mogu da te vidim svakoga dana, i iskrena ljubav koja gori sve više iz dana u dan. ukrao si mi srce tako polako, da ni sama ne mogu da shvatim šta se to dešava sa mojim osjećanjima. noću te budna sanjam, danju maštam o susretima i još milion nekih snova. u mislima mi se često javlja naš zadnji susret. bio je tako strastan i pun neke topline. sećam se one večeri kada smo sjedali na obali mora i slali jedno drugom one najslađe i najnježnije poljupce, dok smo slušali blagi udar talasa i muziku iz daljine. sve je izgledalo kao iz neke bajke. i te noći koliko sam bila srećna, toliko je vladala i tuga mojim tijelom. znala sam da se odlazak bliži, da moram posle par dana da se vratim u svoj grad i ostavim sve lijepe uspomene za sobom. za tih par dana pružio si mi mnogo toga lijepog. trudio si se da budem srećna, dok je mene razarao neki unutrašnji bol. teško mi se bilo suočiti sa istinom da moram da idem u svoj grad, i ko zna kada opet da te vidim. možda si i ti ljubavi povremeno mogao primjetiti moju bol i patnju, možda si me i razumio. znao si da su moja osećanja prema tebi iskrena, sa prevelikom dozom ljubavi i nježnosti. često puta dok sam te grlila i ljubila, zapitala sam se da li i ti osećaš ove kilometre razdvojenosti. priznajem da me ova pitanja muče sve više i više. ponekad bi me preplavio optimizam da je naša ljubav obostrana, a kada se dohvatim samoće sve pada u vodu. postajem vrlo slaba predana najgorim mislima. ni sama neznam kako se zaljubih na prvi pogled i kako odoh nekim dalekim putevima. sve bih dala da znam da se iza tvoga lika ne krije možda neka druga osoba sa dobrim glumačkim stavom i velikim iskustvom, a ja naivna i puna iskrene ljubavi u svu našu ljubav ponekad vjerujem sa velikom nadom. i sada dok drhtava ruka ispisuje ove riječi, veliki bol razara moje srce a tvoj osmjeh, tvoje tople opči u mojim očima su prisutne. ljubavi,iako je velika daljina iako živimo u različitim državama, ja ću uvijek da te volim da se nadam da će nas sudbina možda jednoga dana spojiti. zauvjek tvoje mače!!!
Lajkuj ovaj stih:
 

Volim te

   (upisano: 16 Mar 11, 23:12) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ljubavi prolazi jos jedna noc bez sna… Noc ispunjena mislima o tebi. Mrak je vec odavno prekrio grad koji me je tako nemilosrdno otrgnuo iz tvog narucja, u kom mi je bilo najtoplije… Grad koji sada mirno spava, dok su moje oci budne, traze te… Traze svijetlost tvojih ociju, koje bih zauvjek rastjerale tamu koja me okruzuje i sve vise pritiska, pece i boli jer ti nisi kraj mene da me snagom svoje ljubavi odbranis od nje. Srce sve jace udara, zove tvoje ime… Zove,iako zna da si kilometrima udaljen od mene… Zove te, jer mu je tvoje prisustvo neophodno za opstanak u ovoj dugoj,gluhoj noci. Znam da i ti sad zelis da si kraj mene, da zajedno uzivamo u bezgranicenoj ljubavi koja nas spaja. Znam, sreco, i tebi su noci najduze, najbolnije, jer tada ostajemo sami, prepusteni svojim zeljama, mastanjima, snovima, koji su uvijek ispunjeni nama i nasom ljubavlju. Ni ti, kao ni ja, ne mozes da se pomiris sa cinjenicom da smo daleko jedno od drugog, i da opet, po ko zna koji put, moramo da se prepustimo nadi da ce vrijeme proleteti, da ce se nase usne brzo spojiti… I zato ti se prepustam, bar u mislima. Slike dana provedenih kraj tebe, u tvom zagrljaju, preplavljuju mi tijelo, dusu… Jer su to bili dani protkani neizmjernom srecom, ljubavlju koja je blistala u nasim ocima. Bili su to dani potpuno drugaciji od ovih tmurnih, dugih poput vjecnosti, koje provodim daleko od tebe… Bili su to dani koje cu vjecno pamtiti, koji su se zauvjek urezali u moje srce. Uspjeo si da od davola stvoris andela, ukrotis divlju zvijer u meni, a probudis njeznu srnu. Tvoje njezne oci, pune iskrenosti i topline, citale su moje misli, moje srce kao knjigu, razumjele svaki moj pokret. Uvjek si znao da me saslusas, razumjes kao niko do sada, podrzis u svemu, imao si strpljenje kao nebo veliko, na kome cu ti biti vjecno zahvalna, uvjek si me cuvao kao malo vode na dlanu, kao zjenicu oka svoga.Znao si da dopres do dubine moje duse i prepoznas buru u mom srcu, cak i onda kada je naizgled sve mirno. Pokazao si mi kako ljubav moze biti divna.Dao si mi krila ljubavi kojima cu vjecno letjeti i nikome necu dozvoliti da ih slomi, da me odvoji od tebe i tvog zagrljaja, u kom se osjecam sigurnom i zasticenom.Nasa ljubav je jaca od stjene, cvrsca od kamena… Prsti sudbine su ukrstili nase puteve i pomogli da je pronademo i dozivimo na najljepsi moguci nacin. Znam da ces uvek biti pored mene, cuvati me, paziti, maziti i govoriti mi da sam tvoja mala, tvoj lopov… Znam da ce tvoji osmijesi uvjek biti tu da vrate osmijeh na moje lice, cak i onda kada se cini da je to nemoguce, da ces me uvjek voljeti istom snagom i istim zarom kao i do sada… Andjele , hvala ti sto postojis. Znaj, uvjek cu biti kraj tebe, i u dobru i u zlu, i na javi i u snu. Nikada necu dozvoliti da te neko povrijedi, da ti suzama zamuti oko. Bicu tvoj mali andeo cuvar. Obasipat cu te poljupcima, ljubavlju, toplinom.. Uvjek cu biti kraj tebe da ti osmijehom uljepsam dan, poljupcem otjeram sve strahove i probleme daleko od tebe, donesem osmijehom na tvoje lice, srecu u tvoje oci, srce… Nikada vise neces biti sam, imaces jednu ogromnu mazu pored sebe, koju ces morati da cuvas, pazis,mazis… Jednog ogromnog lopova koji ce ti krasti poljupce, dodire, snove, ljubav, srce…Sve cu ti ukrasti,jer ti si meni vec sve ukrao! I molim te, cuvaj me kao sto si i do sad, jer ti si razlog mog postojanja u ovo surovo vrijeme, medu ovim surovim ljudima… Ti si sve sto imam i sto mi je potrebno u zivotu, zelja mog zivota, ostvarenje mojih snova, moj andeo cuvar…. Andele iako smo daleko, iako ne cujes otkucaje moga srca, znaj da ono kuca samo za tebe. Iako kazaljke na satu nisu poklopljene, znaj da tvoja mala misli na tebe… Jedini moj VOLIM TE!
Lajkuj ovaj stih:
 

Rođendanska čestitka i oproštaj

   (upisano: 16 Mar 11, 10:10) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Jedne noći zasija zvezda na istoku… U Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda dođoše mudraci od istoka u Jerusalim, i kažu: „Gdje je car Judejski što se noćas rodio? Jer smo vidjeli njegovu zvijezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo…“ Mnoga zla od tada protutnjaše svetom, mnogi ljudi dođoše i nestadoše, spojiše i razdvojiše… Gradiše se silna carstva koja nestajahu u prah i pepeo u trenutku, menjaše se vladari, granice i prostranstva ali jedino duše ostadoše… I ljubav… Prođe od tada dve hiljade i dva leta, osam meseci i pet dana… Sretoše se dve duše i ljubav se rodi. Ljubav u svoj svojoj snazi i lepoti, ljubav u spoju dva sveta, dve različitosti. Ove dve duše se gotovo spojiše u jednu, živeše u svakom zajedničkom trenutku i umiraše u svakom trenu razdvojenosti. Bejaše to ljubav neopisiva rečima ljudi, jedino delima Božijim. Danima i godinama tako bejahu srećne te dve duše, gradiše svoje carstvo samo njima znano, carstvo u kojem ne postoje granice i u kojem je jedini vladar bila ljubav. I poput duha koji odvede sina Božijeg, cara Judejskog u pustinju da ga sotona iskuša, dođoše iskušenja i za ove dve duše… Dođoše teški dani, dani bola, dani patnji ali dani i dalje ispunjeni ljubavlju… Iskušavaše ih razne nevolje i nedaće, ostavljaše žive rane na ovim dušama ali rane su zarastale i duše se ljubavlju lečile, ali ožiljci ostadoše… Dođe i Golgota i duše se udaljiše ali ne razdvojiše, patiše jedna za drugom odumirući polako, venuvši poput cveta istrgnutog od svog korena jer su te duše bile svaka deo one druge… Da li će na kraju te dve duše pronaći pravi i zajednički put ili će lutati večno svaka sama za sebe… To će znati samo duša kojoj je ova piča namenjena… Napisano dve hiljade osam godina dva meseca i tri dana nakon što je zasijala Zvezda na Vitlejemom koja će sijati zauvek, kao i moja ljubav prema tebi. Srećan rođendan ljubavi jedina…. ________________________________________________________________________________ Najdraža, Ovo pismo predstavlja nastavak tvoje rođendanske čestitke viđen mojim očima, ali to sam samo ja, i samo moji pogledi, stoga te molim nemoj mi zameriti na iskrenosti i otvorenosti. Bejah sanjar i ti si to znala, ali ni jedan san ne sanjah bez tebe u njemu, u sebi. Kada sam mogao da te imam za sebe pre 5 godina kada sam te prvi put pitao da živimo zajedno i kada si bez reči pristala,a ja sam hteo prvo da stvorim nešto za nas i da ti završiš studije… U tom stvaranju sam te izgubio. Izgubio sam te pre 5 meseci i to je najteži deo mog života,ali ga nekako preživeh… Preplivao sam kroz jezera bola, reke patnji i okeane suza isplakanih za tobom, najmilija. Svake večeri, do jučerašnje, moja molitva je glasila ovako: „Oče naš koji si na nebesima, da sveti se ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja kako na nebu tako i na zemlji, hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima našim i ne uvedi nas u iskušenje nego izbavi nas od zloga… AMIN….. I vrati mi NJU Bože, jer ona je moja zvezda vodilja…“ Danas molitva glasi isto, samo na kraju umesto „vrati mi NJU Bože jer ona je moja zvezda vodilja…“ stoji „Bože, samo mi pokaži pravi put, ma koji on bio“ Poslednjih 5 meseci preživeh Golgotu i nosih breme, svoj krst na leđima, sam, pokušavah da te nekako vratim, ali bezuspešno… Ne, ne krivim te ljubavi moja, nego ti se zahvaljujem… Zahvaljujem ti se što si mi pokazala koliko mogu da izdržim i koliko sam u stvari jak. U tih 5 meseci gledao sam bol i patnju u oči,razapet na krstu svoje ljubavi prema tebi, smrt mi je kucala na vrata, suze su me gušile, grlo mi se sušilo, venuo sam, nestajao…. Veruj mi da sam svakog trenutka mislio na tebe… I kada se trgnem iz sna, gledao sam ka vratima, da te ugledam na njima… Ali nikada nisi došla… Shvatio sam da sam sam… A snovi… Snovi su posebna priča… Ako izuzmemo košmare, sanjao sam najlepše snove na svetu i želeo sam da se nikada ne probudim… Sanjao sam tebe i mene na klupi u parku, i devojčicu i dečaka kako se igraju…. Devojčica je jako ličila na tebe a dečak trapav poput mene… Svako jutro posle takvog sna zažalio sam što sam se probudio, što nisam nastavio živeti u snu. Budio sam se svako jutro oko 7 da te u svojoj mašti barem ispratim na posao, da ti spremim sendvič i kafu u krevet… Voleti znači žrtvovati se. Zahvalan sam ti što si me ovoliko promenila, što sam čovek kakakv jesam danas, a takođe sam ponosan što u nekim tvojim postupcima i razmišljanjima vidim svoj uticaj. Svi ovi meseci patnje i bola su me polako jačali i pretvarali u kamen…. Imali smo sav materijal za to; gorke suze umesto vode; grč bola umesto peska i cementa i nesagledivu patnju umesto sunca da to sve zapeče… Ne, ne želim ništa od toga… Potrudiću se da taj kamen osećanja zakopam u jedan duboki grob u mome srcu, grob za koji se nadam da će zarasti istim onim korovom i visokim travama poput onih koje su rasle svih ovih 5 meseci u mojoj duši i da će ostati zagubljen i da ga vremenom niko neće moći pronaći, ali ipak će na tom grobu stajati natpis „VOLEO SAM I NE KAJEM SE“. Iz cele priče mi je najžalije što nikada neću upoznati ono dvoje klinaca iz parka… Nisam ih nikada pitao za imena… Možda ih ti znaš…?
Lajkuj ovaj stih:
 

Tu noć kad si se udavala

   (upisano: 16 Mar 11, 10:09) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Od prvoga dana kad sam te sreo,zapravo cuo tvoj glas (mada ce verovatno zvucati kao fraza) nisam mogao da prestanem da mislim na tebe. Znao sam da ti se svidjam, a opet menjao sam devojke i devojke…mozda i namerno iz tvog kraja.,A ti…uvek si bila tu za mene….i to mi je bilo dovoljno.Mozda sam se ipak bojao da cu ti slomiti srce…pa ga zato nikada i nisam trazio. Secam se jedne letnje veceri kada sam te pokusao poljubiti….a ti si me odbila..Kako i da te krivim..kada sam ti se verovatno zgadio sa menjanjem svih tvojih drugarica. Tada verovatno nisam ni bio svestan …koliko cu te voleti i koliko ceshh osvojiti moje srce. I kraj…..ne znam kako ni zasto…ali nisi se javljala 5 godina.Izbegavala si me na ulici, nisi odgovarala na pozive i poruke. Verovatno je tvoj ponos bio jaci od zelje za mnom.Ako je ikada i bilo… A onda…posle pet dugih godina….prosla si pored mene u najnovijem dzipu BGD tabli, sredjena…drugacija…bila si prava mala dama.NE vishe klinceza,pomalo debeljuskasta koju sam znao iz kraja,vec prava lepotica…devojka koja obara sa nogu. I tako opet nekako uspostavismo kontakt.Pristala si na kafu…kao drago ti je sto me vidish…I trajalo je ponovno nashe druzenje godinu dana. A nisam izdrzao da ti ne priznam koliko te volim sve ove godine ,koliko te zelim..koliko sam te trazio.A ti?smejala si mi se lice kao niko do sad,lupkala me granama oraha po glavi, gledala me tim svojim krupnim plavim ocima tako da si me dovodila do ludila.Sve sam ti dopustao.Nadao sam se,iako sam znao da imash dugu vezu…da i ti osecash nesto za mene. Ali sve je nestalo.Kao da si mi vratila za sve one dane kada smo bili klinci.Toliiko sam te voleo….a ti si opet nestala dahom vetra…i nisi mi se javljala.Nisam te ni vidjao…Par put otisao bih u Beograd…..nadao se da cu te sresti na Kalemegdanu ..ili kod Vuka.I nikad,nista. Povremeno bih video tvoju mamu u istom autu,i nadao se da si to ti…. Nikada necu zaboraviti subotnje jutro kada me je ortak probudio da idemo na kafu. Tacno podne,sunce je grejaloo kao nikad,ili mi se samo cinilo.Kad…ispred opstine….svadba i ti….ti u belom…ti jedini san moje mladosti…..mozda nesavrsena ..ali moj jedini ideal..ti … pozeleo sam da ti pridjem i kazem ti koliko si lepa……naravnoo..opet si bila drugacija….ti u kratkoj vencanici….i on pored tebe..On zbog koga te nikada necu imati.Vidim sretna si…i to mi pruza neku utehy.. Te noci sva moja nadanja…srusila su se kao kula od karata. Znam nikada necesh biti moja,a toliko sam te puta drzao za ruku. Znam nikada necu vishe ljubiti ta tvoja medena „somot“ usta.Znam.Necesh me ni u prolazu pogledati…..ma znam….necesh ni iziveti ovde….necu moci ni iz daljine da te volim. Kasnije sam cuo da si plakala….to me je podsetilo na tvoju omiljenu pesmu…“da li radi tamjana ili nekih davnih uspomena“… Te iste noci….meni kroz glavu proslo je sve..“ Pismo koje mi je poslao godinu dana nakon svadbe..
Lajkuj ovaj stih:
 

Mostic

   (upisano: 16 Mar 11, 10:06) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bio jednom jedan mali vilenjak. Živeo je u šumi pored reke i čuvao omiljeni vilinski proplanak. Voleo je da gleda vile dok igraju na proplanku. Najviše je voleo ples cveća, kada bi svi cvetovi sa livade zaigrali i poklonili svoje mirise vetru za dobro jutro. Posle jutarnjeg plesa vile su se povlačile u šumu, a vilenjakov posao je bio da sakupi rosu i umije reku. Jednog dana ugleda «nešto» kako se mrda s druge strane reke. Veliko je da bi bilo zec. Baci kamenčić. Hop! Uplaši se «nešto» s druge strane i gle! Jedna čupava glavica proviri iz žbuna. Šta je to? Liči na njega, ali je nekako toplije i krhkije. - Ko si ti? – upita «ono» s druge obale začudjenog vilenjaka. - Ja sam vilenjak zadužen za najlepši proplanak. – isprsi ze značajno – A ti? – upita. - Ja sam mala vila i učim govor cveća. – reče – Možda me i sutra možeš videti ako iskoristiš treći sunčev zrak da dodješ. – dobaci mu na odlasku. Mali vilenjak je sutradan uhvatio greškom peti zrak; sledećeg dana je već toliko žurio da je umesto na treći, stao na drugi. Trećeg dana je bio na dogovorenom mestu. Mala vila je iz svoje kose puštala melodiju jedne stare vilinske pesme koju dugo nije čuo. - Ovo smo danas učili. – objasni mu ona, a on joj reče kako je tu pesmu poslednji put čuo na času istorije vilinske muzike. Dugo su pričali. Svakim danom sve duže. - Dodji na moju obalu. – reče jednog dana vilenjak – pokazaću ti najlepši proplanak . - Hoću, ali ne umem da plivam. – reče mala vila – Hajde da pronadjemo most. - Hajde. – reče mali vilenjak. Pošli su uzvodno; zatim nizvodno, ali, nigde mosta. Posle toga su danima išli sve dalje i dalje. Ništa. Na kraju su se dogovorili da svako krene na svoju stranu da traži most i da javi onom drugom kad ga nadje, Sunčan dan. Svi zraci na broju. Graja u šumi, deca. - Ko zadnji preko, magarac! – začu se i u želji da što pre predju most, svi se dadoše u ludi trk.
Lajkuj ovaj stih:
 

Kad samoća zaboli…

   (upisano: 16 Mar 11, 10:03) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Kada samoća zaboli, kao ubod nekog tupog noža… Niotkuda,pojavi se bol u sredogruđu.Dok jedan četvrtak na domaku,svanućem iskri… Pitam se ,boli li tebe,kao mene sada?Ima li u tebi oporog,kiselog ukusa na usnama,zbog koje reč ne može da izađe.Ako bi izašla reč,izašla bi i Bol.Istom merom!Jednako.Jednako dobra za realnost .Jednako dobra za maštu.Ta bol.Koja kipi u grudima.Preti da uguši.Steže dušu kao obruč. On se ne javlja.Ko zna koliko njih se nije javilo nekim usamljenim ženama?Ko zna koliko suza pomešano sa lampama i jastucima večeras kompromis prave?Niodčega. Postoji samo jedno ime za nejavljanje.Zove se Nepoštovanje.Postoji jedno ime za ostavljene žene.Zove se Loša sreća.A ja bih da jauknem u ovoj samoći!Da se ljubav i ponos ne bore.Mrtva trka medju njima. A jedan četvrtak dolazi…mora da je lep,jer čekam zoru,samo onda kada samoća zaboli. Možda je to prokletstvo žena da u bolu saznaje dubinu sebe.O sebi.Jača sam od Trenutka,snažnija sam od oluje sada,taj bol me tera da budem lepša i jača,poluluda,ali bez moje drugarice Obmane!Oterala sam je …Nema je,zato samoća zaboli.
Lajkuj ovaj stih:
 

Hoćeš li mi ikad reći da me voliš

   (upisano: 16 Mar 11, 10:01) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Vise ne znam sta da mislim, ne znam sta da radim i u mojoj glavi postoji samo nemir odkako te volim, samo sumnja i bol, a ja ne znam naci nacin kako da te zaboravim.. cini mi se da nikad i necu.. Poznamo se vec dugo godina ali nasa prica pocinje nedavno.. Imala sam momka, kojeg sam voljela, koji je volio mene… momka koji je bio tvoj drug, jako dobar drug. Sve bi bilo u redu da se medju nas nisi umijesao ti. Ne znam da li je bilo namjerno, ali to sad nije vazno, steta je vec ucinjena i ovo stanje kakvo je sad niko ne moze da promijeni. Polako sam te zavoljela, zavoljela te vise nego ikoga na ovom svijetu cak ni sam nisam znala da se tako moze voljeti, nije me bilo briga za druge pa ni za momka, jedino vazno je bilo da budem sa tobom. Znala sam da ti se svidjam, pokazivao si mi to, nekad vise nekad manje ali znala sam… U pocetku sam mislia da je to prolazo, da je samo obicno svidjanje i da cu te ubrzo zaboraviti, ali nije bilo tako.. naprotiv iz dana u dan sam te voljela sve vise i vise i svoju ljubav prema tebi vise nisam mogla kriti. Iako me je bolilo jako prekinula sam sa momkom i bila sa tobom, u tom trenu nije bilo sretnije osobe od mene, znala sam da cinim nesto ruzno, zabranjeno jer momak me je jos uvijek volio, ali ja nisam marila, cak sam mu i priznala razloga naseg prekida i on je shvatio.. jeste bilo mu je tesko ali shvatio je. Poslije toga ns odnos je zahladio i nisi vise nista pokazivao prema meni, nikakve osjecaje pa cak ni jedan pogled da znam da ti je jos uvijek stalo. Tad sam se opet vratila momku, uvjerila sam ga jos uvijek volim i da zelim da opet pokusamo samo jer sam se plasila da cu ostati sama, jer tebe nije bili, a tako sam zeljela da opet budes kraj mene… svaki put kad sam bila sa njim zamisljala sam tebe i plakala u sebi jer nisi samom.. previse sam te voljela i jos uvijek te volim. Kada si vidio da sam se pomirila sa momkom opet si mi poceo davati znakove da ti se svidjam, opet si poceo uznemiravati moje srce, moju dusu, a tek se bila malo smirila… ne znam sta si zelio, mozda si mislio da te vise ne volim, pa si zelio da me opet osvojis da budes taj na kojeg mislim svakog dana, mozda si i ti nesto osjecao prema meni ili si samo zelio da me povrijedis, ne znam ali si uspio… Opet smo bili zajedno i bilo mi je prelijepo, nikad se nisam tako osjecala s nekim, kao sa tobom tu noc.. ljubio si me kao nikad, svaki dio moga tijela, nikad to necu zaboraviti, nikad. Prevarila sam momka ali nije mi bilo vazno, u mom srcu si postojao samo ti i niko vise, za nikoga nije bilo mjesta osim za tebe i nikad nece ni biti. Poslije toga opet smo bili zajedno i opet sam ga varala.. nakon nekog vremena smo raskinuli i sve sam mu rekla, nema smisla da ga vise lazem, nije to zasluzio. Ja i ti smo opet nakon toga bili skupa i opet sam osjetila poznati osjecaj u stomaku kad si blizu mene.. jednio ne razumijem zasto se odvratno ponasas prema meni kad nismo sami, zasto me namjerno vrijedjas kao kroz salu kako ti kazes, zasto ne zelis samnom izaci na kafu da popricamo kao ljudi, kao prijatelji jer to smo bili prije ovog svega. Zar je moguce da mislis da svaki put kad sam sa tobom jedino sto zelim je otici sa tobom u krevet.. ne misli to jer to nije tacno, ja znam da ja i ti nikad necemo imati vezu i da nikad necemo biti normalan par, znam da mi nikad nisi rekao da me volis i nikad i neces, ali mozemo makar biti prijatelji jer ista od tebe vise i ne trazim, jer znam da nije moguce… iako smo toliko puta bili zajedno, toliko puta se nesto desilo, toliko pogleda i toliko dodira, a tako malo rijeci, ja jos uvijek ne znam sta osjecas prema meni, nikad to nisi uspio pokazati, ne samo meni, ni jednoj curi a bilo ih je puno, nikad mi ne bi priznao da me volis cak i da je tako jer si previse ponosan, a ucinio si da te zavolim.. zbog tebe sam izgubila osobu koja me je voljela, a zasto, da me imas kad ti hoces jer znas da ti ne mogu odoljeti, znas da te volim i da cu uvijek biti tu.. a ja, ja nisam nista dobila, nikad necu saznati sta osjecas prema meni, ponasas se kao da ti nije stalo, kao da ne osjecas nista prema meni… mozda je bas i tako ali negdje duboko u sebi ja se jos uvijek nadam da me ipak volis, da ipak i ti osjecas nesto prema meni iako to ne pokazujes, jer da nije tako zasto uvijek zavrsis samnom, zasto uvijek budemo skupa, zasto me ljubis onako kako se ljubi samo onaj ko se iskreno voli.. ne znam, voljela bi da mi kazes, da znam, da vise ne mucim sebe, pa da te pokusam zaboraviti, ovako ne mogu, ne ovako nikad necu moci.. ne zelim vise patiti, ne zelim plakati zbog tebe, a vjeruj mu isplakala sam se i previse, zelim samo znati da li me volis, da mi kazes jer ja vise ne znam sta da mislim…
Lajkuj ovaj stih:
 

San čežnje

   (upisano: 15 Mar 11, 14:16) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Nakon odsvirane kompozicije, sirom sale je odjeknuo aplauz. Ukus melodije je bio nebeski. Ko god da je bio iza mene, lako se pomakao. Posle trenutak- dva otisao je u galeriju za prijem gostiju i ostavio me mojim nemim suzama. U tome su moje oci iste kao u ostalih- liju suze.Note se ucinile svoje. Ali, pokajala sam se zbog nastupa. Ocekivala sam sigurnije reakcije.Dama sa plavim sesirom se ostro nasmejala, kao da noz zvekece po podu. Gospodinu Mon’ Mariu se zgrcilo lice. Osetio je uspomenu na cerku.I ona je nekad svirala klavir. Sve do jedne noci. Madam Leonor me je prekorno pogledala. Nije joj se dopalo izvodjenje. Verovatno je ovog puta ocekivala vise. Mnogo vise. Zan je odusevljen. Misli da sam savrseno odsvirala. Frans je posmatrao. Zanimale su ga reakcije. Mozda je zeleo da, u skladu sa njima, prosudi. Moja prijateljica Klara se, prividno nasmesila sa odusevljenjem. U ocima sam joj videla tanku nit laznog osmeha. Nije zelela da me povredi. Otisla sam u galeriju. Ne znam kako, ali prepoznala sam gospodina koji je stajao iza mene. Prisao mi je. ‘Gospodjice, impresioniran sam. Savrseno!’ ‘Da, ali bojim se da ne dele svi vase misljenje.’ ‘Mislim da im se svidelo. Reakcije su takve, jer ste probudili njihova uspavana secanja.’ ‘Mislite?’ ‘Da, siguran sam.’ Dotakao me je. ‘Elizabet, vreme je da ustanes’, probudila me je majka. Nekad sam zelela da budem pijanistkinja. Mozda je bolje sto nisam nastavila sa sviranjem, jer ne bih podnela razocaranje. Ipak sam sanjala. Nije to bio ruzan san, vec san ceznje.
Lajkuj ovaj stih:
 

Ako

   (upisano: 15 Mar 11, 13:36) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ako nocas krenes nekim putem ne znajuci kuda, u stvari, ides pogledaj u mesec. Nasmesi mu se. Pomisli na mene u tim trenucima… I zadrzi me u mislima, bar minut-dva. Tek da osetim onu srecu koja se javlja u trenutku kada znas da nekome „hodas“ po mislima. Pozeli me kraj sebe… bar na tren. Pozeli da se moja majusna rucica nadje u zadnjem dzepu tvojih pantalona, pozeli da sam tu… Ili, jednostavno, pozeli da zajedno gledamo mesec i cutimo… Eh, kako samo znamo da se „ispricamo“ cutanjem. Verujem da to niko ne ume bolje od nas. Ako nocas odes negde gde me nema, gde cak nema ni mojih tragova, ni mirisa moga parfema, pozeli da me ljubis. Molim te!I tu zelju ne bacaj olako. Cuvaj je u mislima dok je ne ostvaris… a ostvarices je, za dan-dva… kada me ponovo zagrlis oko struka i kazes mi „Kako je nebo nocas lepo!“. Vidis, to nebo, to je nas zivot! Vidis one dve zvezde, najblize jedna drugoj?To smo ti i ja!Potrazi ih… Potrazi i velikog, i malog medveda, potrazi velika i mala kola, a onda se zagledaj u mesec. Seti se onogg prividjanja da mesec gori, kad se dugo zagledamo u njega i cuteci, i zeleci jedno drugo ga zapalimo. Ako ti se nocas ucini da si izgubio nesto vazno, da ti nedostaje neki delic, potrazi me u slucajnim prolaznicima, u nekima koji lutaju pustim ulicama, mozda osecajuci tu istu prazninu koju i ti osecas. Ipak, ne dozvoli da drugi shvate da neko „tvoj“ sedi sam, da nije kraj tebe u ovoj prelepoj noci. Pusti ih da misle da si sam na ovome svetu, da nemas nikoga, da ti niko i ne treba, ali mi se nasmej ocima. Posalji mi taj osmeh, neka mi ga donese neki najveci meda, jer veliki je, ipak premali za nase zelje. Ako u ovoj noci bez kraja „prelistas“ neke davne uspomene, ne poredi ih sa onim sto danas imas. Moze ti se uciniti da si nekada imao puno vise, pa ces biti nesretan, a opet, moze ti se uciniti da danas imas najvise na svetu, pa ces u toj sreci postati odvratno sebican i samoziv. Ne… nemoj citiati stare dnevnike. Nemoj, molim te!Necu ni ja, veruj mi! Necu da ne bih pozelela da se vratim u to, ne tako davno vreme kada sam imala nekoga ko me je voleo ljubavlju gresnika. A sta ako, opcinjen lepotom ove noci, zaboravis na to da me imas i usredis se samo na sebe? Sta onda?Da l ice ti biti zao naredne noci kad shvatis da ti nedostajem, kad shvats da nemas sa kim da lutas kroz snove, kad shvats da je puno lepse posmatrati mesec u mom prisustvu, da je samnom najlepse zamisliti zelju dok zvezda pada?Seti me se nocas… Bices srecan, veruj mi. Mozda, jedino, osetis prazninu u grudima, kao sto ja sada osecam, ali to ce se ionako ispuniti sledeci dan kad cujes moj smeh, kad pogledas u moje sjajne oci u kojima jasno vidis svoj odraz-odraz moje omiljen igracke, mog plisanog mede, mog pajaca. A da vise ne pisem to „ako“ na pocetku svakog reda? Mozda to „ako“ kvari lepotu svega? Mozda ispisujuci tu rec samoj sebi postavljam hiljadu glupih pitanja? Ali ako izbrisem to „ako“ necu te moci sacuvati u mislima, a ti u njima moras boraviti. Ipak cu pisati to „ako“ jer AKO te ova noc odvede do ulice Tuge izronices iz jezera mojih misli i naci pravi put… put do ulice Srece… ulice u kojoj smo ti i ja. Pogledaj, mesec nam se osmehuje!
Lajkuj ovaj stih:
 

Tebi… koji si uzeo srce

   (upisano: 15 Mar 11, 13:26) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Nevino srce i duša, nikada prije okaljani, diječijom ljubavi umirisani. Nikada prije ja nisam potpunu bol osjetila, a ti si je svjesno unio u moj život. za samo jedan (dan) noć ja sam izgubila sve što sam imala. Sigurnost,samopouzdanje i hrabrost, za moj život bore se noći. I zato…pozivam za svjedoka mastionicu i pero i ono što se perom piše, da me shavte i da mi pomognu da preživim svaki novi dan i svaku novu noć. Da sam samo malo sigurnija, znala bih šta dalje. Da me nazoveš, da mi samo kažeš, da je to bilo bez veze, da je to bio samo malo tren tvoje gluposti, tvoje slabosti, opjenog stanja. da mi kažeš da je to bilo slučajno i da nije trebal da se desi, znala bih šta da dalje radim. Patnja bi bila manja a možda i nebi boljelo. Ali bilo je mnogo drugačije. zaklinjali smo se da nam nemogu ništa, nema tog stvora na svijtu koji nas može rastaviti. A bila je lijepa, taj stvor…dobra prijateljica tvoje sestre. Eh da je moja ovdje pa da joj zaplačem na ramenu da me zagrli i kaže da me moja majka čuva sa neba i zna da će sve ovo proći. Al neće, ova bol ubija ubila je i nju. Nije mi jasno šta su ti učinile, šta su rekle, nisam pogrješila. Čuvala sam zrnca naše ljubavi kao vrijedno kamenje, radovala se kada bi te pusile da dođeš do mene a da za to nemoraš da moliš. Nisam sigurna da su me ikada voljele, čak ni onda kada nisu znale ni moje pravo ime ni moju sudbinu. Valjda sam ja kriva što su me rodili oni koji se nemole Bogu kao tvoje sestre. Načini im se razlikuju i one su u tome moju manu tražile. Trebao si davno da prestaneš da me ljubiš, da staneš, da se neigraš mojim grudima, mislima, odjećom…nisis trebao da mi stvirš ova sjećanja, jer bole. da nisam bila toliko sigurna u tvoju ljubav pomislila bih da je samo moje tjelom trebalo tvoje i obrnuto al ne…sa tobom je to bilo drugačije. I živim u nadi da ću jedno jutro ustati, ugledati te kraje sebe da ću vidjeti veliko ozareno sunce u mojoj sobi, ne nije se ni to desilo, a sada znam da nikada više i neće. Strah, osjećam strah, kuda kako dalje. Dala sam ti 6 najljepših godina ne kajem se ali šta sada. Trbalo bi ubijati prošlost sa svakim novim danom što se gasi. istrajati da ne bolu, lakše bi se podnosilo jutro što traje, ne bi se mjerilo onim što više ne postoji. Ovako se mješaju utvare i život pa nema ni čvrstog sjećanja ni čistog života. dave se i osporavaju neprestano. Ja drugačije ne mogu. da mi je hrabrost da te nazovem, pa makar čula glas tvoje nove ljubavi, ali da onda čujem tebe, da mi kažeš istinu, ja sam je valjada zaslužila. ali neide, nemam ja snagu za to. Ti si pokrenuo bujicu emocija i osjećanja, a ja živim i brojim ove noći i jutra koja me prže. Nisam sigurna da sam te usrećila, ali znam da sam sebe uništila. valjda je istina jedna, Sve prave ljubavi su tužne. Ja sam svojom ubila sebe. neka te voli, đelim ti bar upoal kao što sam ja i neka zna da si najveća sreća koja može zadesiti ženu koja se istom bogu moli kao tvoja sestra. Neka je mir mojoj napaćenoj duši, naćiću ga pa makar i u raju.
Lajkuj ovaj stih:
 

Moj Esej o Ljubavi za Dan zaljubljenih

   (upisano: 15 Mar 11, 13:25) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Najvoljenijoj… Ti si moja nesanica, moj anđeo i moj đavo, moj najveći ponor, moj tihi ubica, moj život i moja smrt… Da li na zemaljskoj kugli postoji toliko reči, koje mogu da opišu tvoju lepotu. Koliko njih je poludelo, pokušavajući da ti kažu koliko te voli, koliko si im potrebna, kako te želi, ne mogu bez tebe, umiru ali nisu jadni smeli, koliki su to hteli… Hvala blagom Bogu, da mi je dozvolio da te sretnem. U meni je pokrenuo lavinu silnih osećanja koja sam davno da zapišem hteo. Ali nisam smeo ili nisam imao sreću da te gledam duže sa udaljenosti pristojne. Prići tebi bliže je opasnost smrtna od svetlosti beline lepote tvoje…Da li je Bog dao, da te neko ima, stvarno da ume da te ima, da te mazi i pazi, da te čuva kao kap vode na dlanu, da se zahvaljuje Bogu što mu te je dao, znajući pritom da mu je podareno i povereno čitavo bogatstvo, skuplje od safira, smaragda, brilijanata i dijamanata ovog sveta , kakvo ni vladari, ni carevi ni kraljevi, nikada mogli imati nisu. Da li znaš da tvoje oči imaju pogled koji može da ubije svakog, da zrači jače od najjačeg laserskog snopa koji je ikada napravljen, da mogu da unište sve, da stope vrh ledenog brega, da izazovu prirodnu katastrofu, a tako nežno da miluju kao dodir bebe majčine ruke. „Ti daješ snove mojim noćima, pesme mojim jutrima, cilj mojim danima, sunčeve želje mojim crvenim sumracima, daješ beskrajno. Ti si sve što želim. Mislim na tebe drago moje srce. Ti si anđeo!“ Znam, obzirom na sve okolnosti da nemam prava da se ovako ponašam, da pišem valjda smem, kome reći ono što osećaš duboko i godinama nosiš u duši ako ne praznom listu papira, onom ko ne govori, ali itekako ume tiho da šapuće istinu. Ne, nemoj pogrešno da me razumeš: nemam prava da bilo šta tražim od tebe, samo sam hteo da olakšam duši svojoj i da molim za milost tvoju, da mi budeš prijatelj, kome ću moći da kažem sva svoja osećanja i zajedno delimo tvoja, uspone, padove radosne i tužne trenutke, budeš li ti to htela. Da se razumemo čuo sam svakakve gluposti o tebi, u šta ne mogu, neću i ne želim da verujem bar ne onako kako to opisuju ovi bedni malograđani koji nas okružuju u ovoj kasabi, hoću da ti pomognem u svakom trenuku na bilo koji način a najčešće je dovoljan samo razgovor, mišljenje, savet: šta, kako i gde. Kažu da si odlepila… Verovatno kolaju te priče jer te ne razumeju, niti oni sa kojima si bila bliska jer te nikad stvarno nisu imali, niti pak ostali, zato što te ne vole stvarno, zato što te jednostavno preziru jer im nikada dragi Bog neće i ne može podariti ono što ti imaš: mladost, neprocenjivu lepotu, toplu energiju, suptilnost, sjaj u očima Tvojim, ma šta to radim ne mogu se naći reči kojima bih mogao opisati tebe. Jednostavno kakva mačka? Samo onaj ko te stvarno i iskreno voli iz dubine duše svoje, koji ima strah ponovnog susreta s tobom, samo onaj ko razume tebe i tvoju mladost, nestašluke, ludilo života, ko ume stalno i iskreno da ti prašta sve gluposti ovoga sveta, samo on može da ima pravo da te ima, da te voli… Da li znaš mila moja da tvoj osmeh može da uništi grad i državu i ovaj svet, a kamoli jedno ljudsko biće i srce u njemu. Tvoja usta su kao medom posuta, zubići kao biseri beli, kakve Bog još nikom stvorio nije, tvoja kosa kao najnežnija svila i kada je sve to stavio na jednu malu prelepu glavicu, nastala si ti, takva ženska lepota, kakvu ni da zamisli mogao nije. Mikelanđelo bi imao strašne muke da te iskleše na svojim bistama, ni najbolji i najsjajniji kamen mu ne bi u toj muci pomogao; da stvori ono što je Bog stvorio tebi prelepa devojčice. Nijedan umetnik ne bi mogao i ne može da stvori takvu lepotu, bogomdanu, kakvu mi obični smrtnici možemo samo da sanjamo. Da li si dušo moja svesna svog postojanja? Oh kako nisam mlađi. Često se pitam zašto te je On stvorio tako kasno ili zašto sam morao da živim tako rano? Ne, ne, ne sad je kasno prekasno za snove, za život, za ljubav, za sve! Laza Kostić je bio zaljubljen u Lenku Dunđersku, mnogo mnogo mlađu od njega i još ćerku njegovog dobrog prijatelja, a to mu nije smetalo da napiše jednu od najlepših pesama „Santa Marija dela Salute“: Govorio je da ih nije pisao već da su sami izvirali iz njega samo za nju. Ako mi se dosad nisi naljutila dozvolićeš mojoj malenkosti i poniznosti pred tobom, da ti napišem još neke stvari koje izviru iz mene, samo tebi upućene. Da li znaš o mila moja da je tvoja koža nežna kao najfinija svila, da ti je glava zasuta nežnom i tankom kadifom da se prosto pitam kako uspeva da drži to prelepo lice, da ti je telo prekriveno najfinijom svilom poput najlepšeg kimona jedne prelepe gejše, da je liveno u najboljoj livnici na svetu tako savršeno da ne postoji ništa čime bi se moglo uporediti a ne napraviti smrtni greh, zbog kojeg se kasnije ne bi lagano umiralo ispaštajući sve grehe ovoga sveta? Da li ti je jasno postojanje savršenstva tvog tela, glavice, okica, usnica, zubića, jagodica krupnih kao one najslađe u rano proleće, nosića i osmeha koji ubija sve oko sebe, tvoj osmeh, to je zora i svitanje tela, najveći događaj i najlepši izraz duševnog u tebi i najveća bol u duši mojoj? „Ima očiju koje se smeju, i očiju koje govore, i očiju koje ćute; a ima očiju koje izgledaju da uvek nešto osluškuju i čekaju. Najlepše oči imaš ti moja mala NENICE jer uvek izgledaju kao začuđene!“ Priroda je uvek izgrađivala svoje pravo majstorsko delo s punom ljubavlju i izdanošću, i nikad nije bila tvrdica ni u pogledu drugih osobina tog privilegovanog lica. A to privilegovano lice među najprivilegovanijim na kugli zemaljskoj, priroda je dala tebi, moja lepa NENICE. Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto, niti ćemo znati; a za mene to si ti NENICE. „Zlatno pravilo je:”Da bi dobio ono što nikad nisi imao, moraš uraditi ono što nikad nisi“. Samo drži istinu za zube i osećanja u duši. Kada Bog uzme nešto od onoga što čvrsto stežeš u rukama, on te ne kažnjava, nego prosto otvara tvoje ruke da bi primile nešto bolje. Jer „Božja volja te nikad neće odvesti tamo gde te Božja milost neće zaštititi“. Oprosti na mojoj neskromnosti što tražim tebe, nešto što je najbolje na svetu i od tebe boljeg nema!“ „Opčinjen sam tobom, nalazim se u tvom začaranom krugu iz kog izlaza nema, opijen tvojim glasom, ubijen tvojim izgledom, izgubljen od tvojih pogleda i nežnosti i u prostoru i u vremenu tako da mi ni svi kompasi i karte sveta neće pomoći da se nađem. Ne bez tebe. Ali znam da na sebi nosim TVOJ POLjUBAC, kao što sunce u svojoj lopti nosi vatru božanskog dodira kojom sija večito!!
Lajkuj ovaj stih:
 

Tebi… Anđele moj

   (upisano: 15 Mar 11, 13:24) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ne uspevam da zaspim rano jer često i dugo mislim na tebe. Suviše oduševljenja, suviše sreće, suviše svega. Magija nije samo u tvojim rukama, već u tvom glasu, u duhu, telu. Tebe treba slaviti kao sam život. Mislim na tebe, drago srce. Ti si anđeo! Ti daješ snove mojim noćima, pesme mojim jutrima, cilj mojim danima, sunčeve želje mojim crvenim sumracima, daješ beskrajno. Ja sam sve što ti želiš! I biću robinja ili kraljica, zavisno od toga da li me grdiš ili mi se smešiš. Ali ti si taj koji činiš da postojim. Svet nas osuđuje i ja se bojim za njega. Samo Bog zna šta sam ja za tebe i šta si ti za mene. Ljubav se isto toliko hrani posmatranjem prošlosti koliko i težnjom za budućnošću. Kad se voli, svaka godina koja protiče je krak koji se dodaje Zvezdi ljubavi. Naša ima već 21 krak. Završiću ovo pismo najstarijom rečju koju su ljudi imali u ustima, rečju koja je stvorila svet i koja je stvorila tvoje srce: VOLIM TE! „Ljubav je strašna stvar. Šta da vam kažem? Na ljubavnom iskustvu drugih se ne može učiti. Svaki susret između muškarca i žene započinje kao da je prvi susret na svetu. Kao da nije bilo od Adama i Eve naovamo milijarde takvih susreta. A, vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi. To je veliko zlo. I velika sreća. Bog je to tako uredio.”
Lajkuj ovaj stih:
 

U senci

   (upisano: 14 Mar 11, 14:21) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ležala je u senci kišnog jutra, poluotvorenih usana među koje se zaplitao noćni leptir. Njene nečujne kretnje u šuštanju purpurne svile jutarnje haljine, koju je imala na sebi tog jutra, otkrivala je tek delić njenog belokosnog ramena. Tajanstvenost njenog pogleda, treptaj njenih usnana koje se zatvaraju u krugu reči. Predavala se trenutku kao beličastom blesku plamena, slutila je taj mračan zvuk u kojem isčezavaju obrisi života koji se, iznenada, u njenu kožu utiskivao poput vrelog željeza. Ona je dopustila bolu da je obuzme poput isčekivanja, mogla je videti svoju metamorfozu u kaosu slutnje, rastrgan ram za njen portret u vetru, kao da nikad nije postojala pre ovog trenutka, pre kretnje koja je razbila tajanstvenu nečujnost – kao da je bila uhvaćena u samu sebe, u svoj besputan bijeg, svoju nedostižnu senku. Lagano je išla prema osećanju koje je nosila duboko skriveno u sebi. Ono je sada proticalo kroz nju, svom snagom, kao divlji val vode kroz pukotinu u steni i ona se nije mogla odupreti uzbuđenju lepote i draži koje je sve jače osećala u kriku krvi, u svom postojanju…Znala je da je tek tu, u tom trenutku, nesputana da krene negde …Negde gde se sjedinjuju njeni svetovi. I njihovi obrisi čine potpunost njenog bića. Htela je da sruši zamke u svakoj svojoj kretnji. Osećala je otpor prema tami u svojoj besmrtnoj tajanstvenosti. Htela je biti nezadrživa, nije tražila reči koje bi razbile taj začarani krug u koji je bila zatočena. Osećati…Htela je osećati. Predati se tom osećanju naga, daleka, setna. Zamišljajući sebe kao nekoga koga promatra iz senke i prepušta igri kišnih perli
Lajkuj ovaj stih:
 

Stranac

   (upisano: 14 Mar 11, 14:20) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Govoris stvari koje ne mislis,mislis ono sto vecina kaze da treba,ponasas se po kodeksu koji si sama napravila kao kopiju devojke iz modnog casopisa;radis sve ono sto nisi ti.Zamisli kako bi bilo da budes ti,bez stida I straha od tudjeg misljenja,zamisli da kazes ljudima sta mislis,zamisli…ali I za to treba biti iskren prema sebi.A ti si svoja suprotnost. Na stolu su stajale case,do pola pune,torta sa tvojim imenom na njoj I desetak ljudi kojima je stalo do tebe.I kao da gledam kroz neki zamagljen prozor proslosti,vidim vas sve nasmejane I bezbrizne u tom trenutku,kao ne postoji nista sem vas,nista bitnije od vas.A svi oni su tu zbog tebe,I govore da ce biti tu kad zatreba.Kako se ljudi menjaju…Stojim ispred istog prozora,I staklo pocinje da puca od placa koji dopire iz sobe,reci samo lete po sobi,kao musice,I udaraju po licima ljudi I ona se izoblicuju.Torta koja je cini se pre mnogo godina bila u punom sjaju svecica,sada krvari taj isti vosak koji skoro da se nije ni topio.Staklo ispada I ostaje samo goli,beli ram.Zatvaram oci I ocekujem da sve to prestane,a znam da nece biti tako.Otvaram ih ponovo I prosto vidim reci koje vise ne udaraju nego seku sve veze I spone izmedju tih ljudi,cak I one najjace pucaju I postaju samo prasina na podu koji je preplavljen senkama ludackih gestikulacija.Uvrede se nizu kao kisa koja pocinje da ulazi u sobu bez prozora,I cini se da nikad nece prestati da pada.Ne mogu vise to da slusam I pokusavam da se prebacim na neko bolje mesto I vracam se samo par dana unazad.Stojim pored kreveta gde leze I govore svoje planove,neverovatno iskreno I potpuno ubedjeno da ce se sve to ostvariti.Izlaze iz sobe koja ima prozore,koja blista ljubavlju I verom u ljude,pa cak I potpunim poverenjem,I pocinjem da se pitam gde sam zapravo bila prethodnog trenutka.Ponovo se vracam tamo,I zaticem ste te ljude,kako I dalje vicu,I krvare iz ociju koje vise to ne mogu da gledaju,I krvare iz ruku koje su sve to nekada prigrlile bez imalo ustrucavanja,I krvare iz grudi,jer su sve to volele bez rezerve,bez straha…a nikako nisu smele.Kuce vise nema,ostao je samo temelj,ali nisam sigurna cega. Ona je izgubila svoj oreol koji je poceo da je gusi,a ne zna zasto.Njene oci su izgubile sve ono sto moze da zraci I njih I ostale prazne,izbezumljene,tudje.Ruke joj ogrezle u lazi I uvrede I vise nikada nece moci da se isprave.Obrazi joj potamneli od mrznje koju nikada nije upoznala I koja je dosla cisto iz dosade I neznanja.Ona vise nikada nece biti ista.Stranac.Ljudi su pokusali da ucute,da ponovo sastave pokidane niti,ali nije dozvoljavala.Ona je resila da mrzi I gazi I vredja,samo iz dosade,samo zato sto joj se tako hoce.A ni to nije znala da uradi kako treba.U jednom trenutku mi se ucinilo da je pocela da stavlja na sebe velicanstvenu masku zrtve,pa cak I takvo lice,ali kad je videla da to ne ume da odglumi,ostala je pri tome da unisiti I poslednju nadu da ce joj mozda oprostiti.I unistila je.To je jedina stvar koju ume I koje se ne boji.I koju ne shvata.Ni najmanje. Kisa je konacno stala I ostavila za sobom samo gomilu blata koje se ne moze pocistiti.Uvrede leze u blatu,pobesnele senke polako klize niz zidove kako se priblizava noc I ona ostaje sama da stoji bas na istom mestu,kao I par dana ranije,srecna u svojoj gluposti.Pokidala je vec sastavljeno,razbila I ono najvrednije I ubila najsvetije,a da to ne zna.Ali je ispunila ono sto nikada nije mogla, I ostala kao ljustura bezbojnih zenica,izoblicenog lika I prljavih ruku.I mirno prostrla cebe u blato I zaspala.Stranac.
Lajkuj ovaj stih:
 

Ljubav je za hrabre

   (upisano: 14 Mar 11, 14:19) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ljubav nije prava ako nije slepa…ona je nedodirljiv i neobjašnjiv pojam koji treba da se doživi i oseti. Veliki pisci i pesnici su objašnjavali taj fenomen na različite načine,neki su o toj pojavi pričali sa preuveličavanjem i oduševljenjem dok su pojedinci govorili o njoj kao nesvršenom činu jedne velike životne drame! Ja bih se ipak složila sa mišljenjem starih Grka, da je ljubav bolest,da je zaljubljen čovek bolestan. U početku mi to nije bilo jasno ali je vreme pokazalo da je mišljenje starih mudraca sasvim opravdano.Ako istinski voliš nekoga to znači da živiš u toj voljenoj osobi,ne znaš za granice,ponekad svoje osećanje pretvoriš u iluziju. Divan je osećaj kad si zaljubljen. Sve je divno,slakto,lepo i bezbrižno. Tako prolaze dani,meseci,godine a onda se desi veliki preokret. Svi ti slatki trenuci, divna sećanja mogu da se pretvore u veliku borbu za opstanak ovog fenomena. Zapravo ljubav nije prava ako ne boli,ako nekog zaista voliš trebaš da osetiš i bol,patnju,strah,a ako sve to prebrodiš znaćeš da si uspešno prošao „test“.Mnogi parovi stavljaju svoj ponos u prvi plan.Ali greše,mnogo greše…Ako zaista oće da iskažu tu veličinu ljubavi trebaju da zaborave na ponos i da opraštaju.U danešnje vreme se vodi jedna prava bitka u smislu : Ko će s kim pre i brže da raskine! Na taj način ne dopustaju ni sebi,a još manje partneru da otvore svoje srce.Osetila sam na svojoj koži kako ljubav može da preraste u velikog krvnika i osvetnika.Kako zna da te natera na nesnosivi bol,užasnu patnju i ledene suze.Iako u tim trenucima nismo svesni moramo znati da nas to čini jačim i hrabrijim osobama koje nikada ne tonu pri prvom udarcu. Ja sam zaljubljena već dve godine,srećom ljubav mi je bila uzvraćena.Bili smo jako srećni,zapravo to je bila i ljubav na daljinu pošto je on grk i živi u svojoj domovini.sve je bilo u najboljem redu do trenutka kad moj dečko nije doživeo saobraćajnu nesreću. Njegov drug mi je javio da im se survao autobus kad su se vraćali sa policiske vežbe,bila sam u šoku,nema za bilo kakve savete,gluva za bilo kakve utehe. Prošlo je dva meseca a on je još bio u komi,činilo mi se da je ceo svet protiv mene da su moji snovi srušeni,da moje srce koje je kucalo za njega polako prestaje da živi.Moji roditelji,drugovi,drugarice su počeli ozbiljno da brinu za moje zdravlje.Iako sam spolja izgledala bledo,krho i slomljeno u dubini mog slomljnog sveta vukle su me neke vode skrivene nade da će se on osvestiti i da će sve biti kao pre.Ipak sam u sebi imala trunku hrabrosti i plamen vere.Doktori su se skoro oprostili od činjenice da će preživeti a ja nisam dozvolila da dopustim da iz mog života nestane najbitnija osoba.Počela sam jako često da idem u crkvu,da se molim,jedino sam u tome našla spas i blagu utehu. Moje oči više nisu imale snage da plaču.Nisam imala snage ni da govorim jer sam imala utisak kao da me nešto guši i da uporno strah da gubim oće da me natera na poraz.Ali ne! Nisam se predala lako bila sam uporna,nakon 2 meseca i 6 dana osvestio se.To mi je bilo jedno veliko olakšanje ali ne zadugo,saopštio mi je da pronađem drugu sreću jer nećeda dozvoli da patim za njim.Počeo je da ignoriše sve moje pozive,poruke uzaludan trud…Osetila sam istinski bol,neumoljivu tugu a još više nemir jer nisam mogla da imam informacije da li mu je bolje… Ni ujednom trenutku mi nije palo na pamet da ga mrzim,da mu se svetim ili da mi na pamet bude samo ponos. Živela sam kao senka,ni sam ni sa kim pričala,pred očima su mi se rojile slike divnih trenutaka koje sam provela sa najiskrenijom i najplemenitijom osobom koju sam ikad upoznala.Društvo me je nagovaralo da izađem iz kuće,da se razvedrim ali bilo je beskorisno.Nakon 6 meseci sam sakupila snagu poslala mu poruku da pitam kako je.Na veliko iznenađenje odgovorio je i pitao me da ponovo budemo zajedno.To je bio najsrećni dan za mene nakon onih bledih,nemilosrdnih i krvavih nekoliko meseci. Ljubav je za hrabre a svi smo mi hradbi na svoj način. Iako mi se činilo da gubim znala sam da ću da pobedim i da ću sve nekako da prebrodim.Neki su mi govorili da mu ne oprostim jer treba da imam ponos,ali to je za mene jako cinican savet,jer ipak ne treba biti sebičan i svojeglav.Ne shvatam kako neko nekog može da mrzi ako ga je prethodno voleo?Kako ljubav može da se pretvori u pepeo mržnje? Ne dozvolite to sebi,ne dozvolite da vaša ruka dotakne dno propasti. Čuvajte u sebi nadu,jer smo svi posebni na svoj način! Nisam ovo ispričala iz nekog hira,ili da bi pokazala sebe u ovoj priči kao nekog „junaka“ nego zbog toga jer oću da pokažem da svi mi zaslužujemo da budemo srećni sa onima koje volimo i da nikada ne trebamo da se predamo. Plamen ljubavi je uvek upaljen,nekada zna da opeče i zaboli ali na nama je da ga održimo i da ne dozvolimo da ga ugase vetrovi besa,mržnje,osvete i straha.
Lajkuj ovaj stih:
 

Ogledalo

   (upisano: 14 Mar 11, 14:18) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Stari odraz u ogledali ne vidim sjaj.ne vidim kraj ovog kruga,rupe bez dna,slike bez lika ,covek bez indentititeta.Svaki covek moze da dotakne taj sjaj ali zasto ja ne mogu?zasto taj cudni lutak pokazuje pantomimu koju ja ne razumem,nemam trag koji ostaje u pesku vremena opet nema mimika,i ostaje moja lirika.Nista ne razumem gledam,trazim,svaka slika daje druga objasnjenja,sjaj pa hladnoca ipak ostaje samoca.Kuda idu ljudi kao ja?Kuda ih vodi pruga?Da li smo marionete zivota svoga koji pokusavaju da se sakriju jer se boje odraza svoga,jer oni imaju snove nije fer da im ih neko kvari,jer to je njihov stit to im leci rane to ih brani.I kada su sami ,lagano odlutaju u svet maste,jer to jedino imaju,i mogu,to ne moze niko da im zabrani,jer i tada su sami kao i do sada,cesto se pitaju zasto svoje zivote pretvaraju u maskote?Zasto i kada se bore,padnu jer ih drugi povrede,da li ce prestati da se boje?Zasto ih ljudi jednostavno ne ostave na miru.Neka znaju kako stoje stvari nema emocija,nema ko da ih voli nema ko da ih preboli.A oni koji vole uvek ih smrtno rane,I ne pitaju za njihove sanjarske dane ispunjene njima.E ta praznina.U danima se oseca jacina,vec svaki trenutak isti,a nadaju se boljem I imaju volje.Zasto ih niko nece?Kada smo svi isti.Zasto se vrti a cini se da je stalo?A gde je ona sanjalica koja vec odavno zaspala i pala u dubok san i ceka taj novi dan.To je zato sto drugi od prevelike jave cak I ne stignu da sanjare.Mozda kada bi bar jedna nota dala prisustvo zivota,kada bi jedna scena u ovom filmu bila posvecena meni i tebi.Kada bi za svaku suzu dobila poljubac tvoj,kada bi svaki dan pocinjao drugacije,kada bih rekla da postoji novina u mom zivotu da si to ti.Kako si se usudio da me pretvoris maskotu.Prodajuci se za tvoju lepotu u zameni za jos razocarenja I ponizenja.
Lajkuj ovaj stih:
 

Vera u ljubav za ljubav

   (upisano: 14 Mar 11, 14:17) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Pitam se mogu li ti jos uvek podvaliti ljubav…kao nekada… da li bi opet prodao ponos za jedan dodir mojih usana, da li jos uvek imas zelju da me sretnes negde u mraku, kao slucajno…da li pamtis april od pre nekoliko godina… ili si sve zaboravio…pamtis li,kao sto ja pamtim…svaki dan kao da je juce bio, svaki tren obojen najsvezijim bojama, sve zvuke, mirise… tvoju ruku u mojoj, tvoj dodir na meni, dah na mojim usnama…pamtim sve razgovore, tvoj glas, pitanje „a,jel’ me volis?!“ i moje cutanje, pogled zelenih ociju u cijim dubanama sam se skrivala od stvarnosti.. pamtis li nase izlaske, stihove nasih pesama, moje detinjaste navike…ja ih sve pamtim.bas kao i nasu prvu svadju, pa drugu, pa trecu..pa sve one posle koje sam prestala brojati..pamtis li greske koje smo pravili, inat koji smo ni za sta terali, boli kojim smo nasu srecu ubili…?! bojala sam se,priznajem…te velike ljubavi koju si mi poklonio…a bila sam tako srecna,veruj mi..nebo mi je svedok, i mesec kome sam se svako vece molila za tebe… april je, opet…bas kao onda…ti nisi vise tu..nisam ni ja…lebdim negde izmedju stvarnosti i sna.zarobljena u kavezu nekog srca…prolece je opet…ti si s nekom drugom, s njom…ja sam sa njim, vec dugo..srecan si kazes. volis je…zaljubljena je, srecna kao sto sam ja bila, prvi put… voli me,ima me…pored mene se budi, i zaspe…cuva me kad grmi…volim ga. onom mirno i tihom vrstom ljubav, kad ne trazis nista drugo.. samo toplinu, sigurnost.. nema one tenzije, jacine…kao nekada… mrzis me, kazes…ne poznajes me, pricas po gradu neke glupe price…zaboravio si me, boljom zamenio..ne secas se mog lika ni imena…a svaki dan je njim zoves…slucajnost ili sudbina?! skupi hrabrosi i reci mi u oci…sve ono sto pricas drugima…srecna sam, kazu mi ljudi.lepsa, bolja i drugacija… i ti si…ali, dalek,nepristupacan i tudj..stranac… prodjes bez i jedne reci kraj mene, pogled dalek, leden.. probada srce, ubija, boli… zakopala sam te…daleko u proslosti..pregazila osecaje jednim pokretom, ugusila ih. sakrila slike, pisma od same sebe..kako da sakrijem secanje, zvukove i mirise…gde?! volim ga, priznajem, moje je sve…moja stvarnost… zasto onda nocu sanjam tebe, umesto njegovog pozelim tvoje telo, pozelim ukrasti makar jedan poljubac? pozelis li ti ponekad? setis li se, kao ja brojis li datume..da li cekas svaki 23. preskoci li ti srce kad cujes dobro poznat stih.. da li jedva cekas da se napijes..reci mi,da znam…pozelis li vratiti vreme, bar ponekad,ozivis li svakog proleca… mrzis li ga, kao i ja nju, pogotovo nocu….. da li i dalje sanjas da cekam te, sa osmehom, tvojom jedinom utehom, tvojim najlepsim snom?!
Lajkuj ovaj stih:
 

Bez odgovora

   (upisano: 14 Mar 11, 14:16) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bez odgovora… Jesi li video Raj, i ako jesi, kakav je? Smeju li se Tamo duše ili su spokojne u večitom miru?… Sta Tu ljudi rade, i čemu svrha toga rada?… Zar reč postoji da bi na kraju nestala?Pričaju li? … Moj deda je imao mnogo žena, da li je on Tu?… Nekada je imao žutu tabakeru i oči boje duvana, da li si ga video?… Ako sada zaplačem, hoće li me čuti?………………..Čuje li me sada?… Ako je srce pobedilo razum, može li se biti Nepozvan? I ako se volelo više od svega, sta je Gore to sve?… … U naručju majke umrlo je dete, zar se Tamo samo može snaći?… A kada majka, posle svega, dođe, kako će ga prepoznati?… Kažu da Tu idu samo ljudi, šta ako je neko voleo pticu?… Koje se ljubavi vraćaju?… … Možda ima cveća?… Postoje li ruke da ga mogu brati?… Ako čovek veruje da će i Tu imati svoj lik, razočaraće se, zar ne?… Pa, dobro, kog je onda oblika duša? I ako smo došli iz mraka, zašto Raj ne bi bio mrak? … … Jesi li ti video taj Raj, i ako jesi, kako si došao u njega?… Kroz zlatna vrata, oblake, sunce…? Sigurno si grešio, pričaj mi, kako si se za to iskupio? Pokajanjem???… Hoćeš li mi pomoći da znam kada sam se pokajala?… A ubila sam čoveka,… i treba mi tvoja pomoć… Hoćeš li mi odgovoriti?
Lajkuj ovaj stih:
 

Leptir

   (upisano: 14 Mar 11, 14:14) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Postoje neke tuge koje nas nikada ne ostavljaju, secanja koja nam ne daju nikad da sreca udje skroz u nas zivot. Secanja na prosla vremena, mirise, mesta, ljude kojih vise nema. Ponekad mislimo, kada nesto posmatramo sa strane ili cujemo, da tako nesto nikada ne bi mogli da prezivimo. Pa ipak, borci nalaze snagu za koju nisu ni znali da nose u sebi. Oni slabiji, koji uglavnom ne deluju tako u zivotu, jer svoju slabost, svoju osetljivost, kriju iza dela kojima se drugi dive ili cude, odlaze sa leptirima, gase se zorom sa zvezdama, putuju u vecnu tamu ili vecne zore. Oni biraju da napuste ovaj svet. Neki ih nazivaju kukavicama. Ja ne bih rekla da su kukavice ako su drugaciji. Mozda su oni, u stvari, hrabriji od svih nas. Usudivsi se da odu, da vide i osete ono nesto iza granice, da pobegnu iz kaveza i lete negde slobodno i srecno. Ja ih nazivam leptirima. Verujem da su njihove duse leptiri koji lete u prolece i leto, dodiruju nam ruke, kosu, lice, pa nastave bezbrizno kroz cvece i sunce. I ti si, ljubavi moja, sada leptir. Nocu si duh koji me cuva i ide iza mene, bas kao sto si mi rekao u snu. Danju si slobodan, nocu si moj rob. Isto kao dok si bio sa mnom, dok nisi otisao. Od mene u snovima nikad nisi trazio oprost, niti mi pomogao da shvatim i prihvatim. Vidim samo tvoje tuzne oci. Zelim da verujem da si, tamo gde si sada, osetio bar na kratko kajanje. Kad bi samo mogao to da mi kazes. Htela sam za tobom, nisi mi dao. Sve sto sam zelela u zivotu bio si ti pored mene. U sledecem zivotu, ljubavi moja. Cekaj me, duse ce nam se ponovo spojiti. Smrt nije kraj, nije prepreka onima koji vole. Njihova snaga je nezaustavljiva, neunistiva. Nista nije i nikad nece biti jace od snage ljubavi. Jednog dana letecemo zajedno leptirov let. Zivot bez tebe samo je cekanje da se ponovo bude sa tobom. Nisam ni sanjala da ces otici, da ces me ostaviti. Zar posle svih sreca i tuga, mrznje i ljubavi, koje smo prosli zajedno, ni poslednje zbogom? Ni jedan pogled? Poslednje dane, prico zivota mog, proveo si sa nekim laznim, pogresnim ljudima. One koji su te voleli nisi hteo da vidis. Mene, svrstao mi medju sve druge. Mene, koja ti je uvek bila plave boje a drugi sive, stopio si u sivilo njihovo. Od onog dana samo tisina. Zivot tece, zivot se mora. Ostaces zauvek u meni, u mojim secanjima, mom srcu. Jedini covek koga sam volela i koji je mene voleo i koji je video pravu mene. Odlazeci sa ovog sveta, nisi otisao od mene. Iznenadices se kada te stignem. Samo cu stati ispred tebe, pogledati te u oci i zagrliti, mazeci svoj obraz od tvoj, kao sto sam uvek radila. Sada lutam sumama uvelog lisca. Zivim i dalje jer moram. Ja sam od onih sto su borci. Stari i novi ljudi u mom zivotu. Novi dogadjaji, jos jedno prolece. Samo bez tebe. Sve i dalje stoji, sve je isto. Nas grad, nasa mesta, nasi prijatelji i neprijatelji. Sve je tu, ali ja sam sada bez tebe. Nekad te mrzim sto nisi podelio sa mnom „drugu stranu“. Ti si tamo negde a ja i dalje ratujem ratove i bijem bitke. Kako mi nedostaje tvoj lik, tvoj smeh, tvoje ruke, miris.Nase svadje i nase neznosti. Kako da prihvatim da je tvoje telo zakopano pod zemljom i da ga moja ruka vise nikada nece dodirnuti? Ostale su samo uspomene, samo secanja i pokloncici koje si mi darovao. Proganjas me nocima, pa te nema nedeljama u mojim snovima. Bio si ljubav mog zivota, bio si moj zivot. Bez tebe ja sam samo telo bez duse koje koraca sumama uvelog lisca.
Lajkuj ovaj stih:
 

Carolija

   (upisano: 12 Mar 11, 08:21) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
prosle noci sam dotakao svetlo na kraju tunela divio se njegovom sjaju njegovom savrsenstvu i putu iza sebe po kom me je vodilo posmatrao sam ga kako stoji kao besposleni dripac pred gradilistem i zove druge a ja covek iz tame sa salom protkanim secannjima dolazim iz tame dotakao sam taj sjaj i on je nestao mnogi su izgubli svetlo na kraju tunela... probao sam da ga dozovem ali je vetar moje reci slao na drugu stranu dalje u neki zaborav u etar koj ce neko mozda cuti... miris umornog hoda umoran pogled i san koj je opet poceo da se sklapa kao ona slagalica kojoj neznam lik... celi zivot pratis nesto i napokon kad ga stignes samo ga pustis i on ode... i nju sam pustio nenamerno dotakao sam je cutanjem onda kad sam trebao da stvaram caroliju magiju starog plemena i davao znake nekom dalekom svetu nekom svetu gde ona treba da bude da je prime i cuvaju bolje od mene... na hiljade zvezda zasjale su te noci cak i da su meteori padali stajao bi i gledao taj sjaj dok sam slusao njene korake u pustoj ulici... pozeleo sam da mi bubamara sleti na dlan pozeleo sam da se probudim pored nje pozeleo sam nju a dobio sam matorog pandura koj mi je nesto pre cetiri sata trazio isprave sa mrgudnim pogledom, gledao me osetio sam bes ljudsku mrznju u tom pogledu u tom stavu na sta je on zapitao sta radim u ove sate tu... sudbina me terala vetrovi me vodili nisam imao snage da se oduprem i ispratio nju do ovde dalje me je bio strah... okrenuo se pozeleo mi prijatno vece i otisao za njenim koracima ... vetar je poceo ponovo da me tera sve jace i jace i san se prekinuo...ja nisam hteo da te prepustim vetrovima... putevima koji te odvode od mene... nisam hteo da noci provodim sam a prvodim ih... bio sam slab... isuvise slab da ti kazem oprosti jedna rec koja nas deli... i odvodi na razlicite puteve one tvoje sjajnije pune mirisa bagrema zeljenih polja nebeskih prostranstava... sklapam ruke i stvaljam ih na lice... kasno... kasno je za nove dodire, nove poglede... prekasno da se pokajem za greske koje su mi nametnute pokvarenim mislima onih koji su me vodili... veceras cu otvoriti one nase dvorane u kojima smo igrali na krilima zmajeva... veceras cu te traziti u casi crnog vina u onom prvom ukusu sto steze nepce... nisam siguran dal postojim da bih te voleo il te volim da bih postojao... sa svakim otkucajem srca osetim tebe... kako zivis u meni... e ja necu dozvoliti nekom strancu u misterioznom odelu tamnih boja da te otrgne od mene da te povede u novi svet drzeci te za tu toplu malu ruku u koju sam voleo da stviam svoj promrzli obraz... tvoj lik vesto crtam od kolutova dima moje ruzne navike iz koje stvaram tebe u mracnoj sobi sa casom vina u ruci... mila ti si ona moja jutarnja kap u oku moj prvi osmeh moj odraz u ogledalu onaj ukus prve jutarnje kafe... gledam crno bele slike boje su izgubile kad si ti otisla kako je hladno postalo tako lako... ja nisam uspeo da te volim svim srcem vec samo onom polovinom rezervisanoj samo za tebe... za tvoje poljupce mekih usana za tvoje oci pune sjaja... al cekam i cekacu na onoj istoj klupi gde si mi prvi put poljubila obraz... cekacu dok me vetrovi ne raznesu na rzlicite strane rasirenih ruku... cekacu... uzalud pokusavam da pronadjem tvoj osmeh u mrezi satkanoj od neprespavanoh noci koju bacam kao stari ribar na pustom moru... hvata se smece po kome kopam u nadi da cu naci biser sakriven u nekoj skoljki ali uzalud... sklapam rukama lice prolazi mi misao, tvoj osmeh je sakriven necujan kao nemi film ledi se i kao razglednica ide nekoj drugoj adresi daleko sto dalje od mene na vetru sa hladnih alpa ili nekih vrhova kojima sam zaboravio ime... godine me gaze i osecam bol na promene vremena, u sekundi sam ostareo ali i dalje volim kisu podignem kragnu i prosetam radostima koja mi ona donosi... na mokrom asfaltu vidim siluete, vidim ljude kako odlaze, beze u nekoj njima znanoj toplini... dolazi jesen neznam koja po redu secanja mi se vracaju i sada kada sat ponosno kuca tri puta iza ponoci u novom danu... ne osecam san dodir toapo ne cujem nista sem zvuka tisine i pucketanja namestaja sa njima pricam njima govorim... a knjigu o tebi jos nisam poceo da pisem probacu jednog dana ali ni naslov ne mogu da smislim ali jednog dana kada otkucaj sata dobije drugi zvuk i kada se zvezde na nebu nameste i pokazu mi put kojim trebam da se krecem pocecu... pocecu da pisem o tebi kao o jednom savrsenstvu o bogu, andjelu bez ijedne greske o radostima koje nosis sa sobom, o tvojoj skoljki koja te cuva tamo gde ljudska ruka ne moze da dopre do tebe... smeh sam zakljucao u mracnoj strani svoje licnosti onaj lazan i dalje zavrsava posao u njega i dalje veruju i dalje pomaze da sa vrata otresem izbledela pitanja... sanjacu nekad... koga drugog no tebe... gledao sam njene usne kako mi pricaju slusao sam ih ... melodija je potsecala na zvuke udaraljke o zicu za klavirom velikog majstora bio sam zanesen tom slikom tom igrom reci kako ona samo ume da slaze kao kulu karata.. kazi mi nesto lepo? najteza rec tako dvosmislena bezobrazna sta reci tu voleo bih da ocutimo najlepse trenutke i pogledaima razmenimo koje neznosti dok se miris irisa koj je bezobrazno slusao nase razgovorei motao se oko nas... uhvatio sam je za ruku osetio sam drhtaj kako prolazi sa njene na moju ruku poceo sam da verujem u nebesko plavetnilo koje mi je svake veceri sa nekim oblakom saralo njen lik i gde god bih pogledao bila je ona... bojazljivo me je gledala razgovor medju nama pretvorio se u oblak tisine i mi njim obavijeni... cutali smo tako dugo i onda je svu draz te tisine prekinula sms poruka... ne mogu da se setim od koga a i da mogu zamrzeo bih jer je nakon toga rekla idi svojim putem... mobilni telefon je zavrsio u levom dzepu zajedno sa kutijom neotvorenog orbita gledao sam je... bila je ozbilnja mozda najozbiljnija u zivotu i bice sledeci put kad sudbonosno "DA" bude izgovarala u nekoj crkvi na obali straog spanskog grada... probao sam da joj cutanjem oslikam svoje putve dim cigarete je sarao izmedju nas puteve i svi su vodili do nje kao i moji sve do nje ma gde god ona to bila... da li ce se setiti mog lika posle nekog vremena da li ce pomisliti na mene u onoj hladnoj oktobarskoj noci kad smo shvatili da mozemo da slusamo zajedno muziku, da li , da li neprestano se vrte razna pitanja ostavicu ih za drugi dan a bore cu pokusati da eliminisem onda kada je budem sreo hodao sam ulicama umoranih koraka, pospanog lica, iscrpljeno... osecao sam vrelu kaldrmu kroz cipele kako se probija preko stopala... znoj je izbijao sa cela rukama sam skupljao kapi... sreo sam oci tvoje ispod tende neke prodavnice suvenira prekirvenog lica sa crnom maramom... oci pune sjaja topline nestvarno.... srce je pocelo ubrzano da lupa drhtaji tela su prestali da se skrivaju, krv pocela da se ledi... hipnotisano sam pratio kako pogledom lutas oko mene i odemravas od nogu... preko kosulje i skidas pogled nakon susreta sa mojim... okreces se i bezis.... zakovan u mestu pogledom tvojim, kao grom kroz moje telo... prejak udarac za moje misli... pljusak je poceo onako kako do sada nije zapamcen... trcao sam za tobom vise nisam osecao toplinu pod nogama pratio sam tvoje mirise, pratio sam zvuk tovjih koraka sto se gubise medju zidinama okolnih zgrada... osetio sam kao da te znam kao da si bila tu negde pored mene ali pod velom crne marame misteriozno nestala iz mog zivota otrgnuta od mene iz mog srca, moje duse... nisam obracao paznju na ljude sto se skrivase od kise... gledao sam kroz otvore sporednih radnji nestala si... nisam prestajao da tragam... osecao sam te otkucajima srca koji postadose sve brzi sve jaci... obarao me je bol u grudima... kisa se slivala niz kosu imao sam samo tvoj odraz pred ocima i tragao za tobom... okretao se i gledao iza sebe samo stranci sto zacudjeno gledase kako uzaludno tragam pitao sam dal su te videli samo su me gledali sa nevericom rukom odmahivali... kao da nisi postojala... svaki cosak svaku ulicu... odbijao sam da verujem da nisi stvrnost... odbijao sma da verujem u moju mastu... odbijao i kisu sto me je sprecavala... odbijao sam i poglede pune misterije sto me zacudjeno gledase... sunce je saralo nijansama boja po nebu... kisa je prestala sklopio sam ruke prekrio oci... izgubio sam borbu uzaludno trgao... pitam se ko si ti sta se skrivalo u tom pogledu... kako si me prepoznala... zasto si bezala... zasto sam te video... seo sam na plocniku nekog praga... osecao sam poraz izgubljenu bitku pre same bitke... pao kao gladijator u areni sto prosipa krv po pesku arene ili ratnik na polju sa zabodnemim macem u grudi lagano pada sa nekim pogledom u daljini... zacudjeno gledao u kocke kaldrme i ugledao tvoj plast... stajala si metar ispred mene... gledala me... taj saj iz ociju pun topline kojom ledis ... pogled kojim dirigujes moje srcem... gledao sam te... nepomicno... pralisano... gledao... i gledao... zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju... i zelela je da ode nisam joj branio... voleo sma je kao nikoga pre... pustio sam je a lepeti krila nad gradom sto su u daljine odlazili bas kao i ona... sad se kajem al kasno je... pogresnim recima oterao... reci koje nisam trebao izgovorio da saznam tu pricu o njoj... sad zivi svojim zivotom dalje od mene dalje od mog srca... nadam se da je srecna dok u tami sobe slusa dirke na klaviru nadam se da uziva u crnom vinu onako kako je samnom uzivala... nadam se da ide glavom na gore ne pognutom... valjda se ne krije od srece jer negde iza nekog coska ce je sresti priviti uz sebe i bice srecna... nadam se... a ja sam ponovo obukao ona smesna odela i one maske koje sam zbog nje ostavio sa strane... navukao kaput i krenuo svojim umornim i dosadnim stazama kuda me je zivot vodio... a noc je bila tako hladna ne secam se slicne ikada... sneg je vejao... samo tragovi nekih slicnih meni koji odlaze sto dalje i dalje.... vise ne osecam drhatje srca kao da je stalo... dahom grejem promrzle ruke gledam nje nema ... oko mene samo sneg i koraci... po mojim stazama sutra ce neko proci... mozda ce se neko i pod ovim ulicnim svetlom sutra u ovo vreme poljubiti... zivim svoj zivot nastavljam dalje... iza mene ce ostati samo price tragovi olovke po belom papiru... ostace i ona da o njoj citaju kao o prici neispricanoj kao o nekoj legendi govorice... i ponekad sebe oteram u to ludilo vidim je ali suvise malo posotje reci koje bi nju opisale... cak ni snovi nisu lepi kao ona... jednostavno i savrseno bice koje je prolazi kroz moje misli... pomuti ih poigra se sa njima u kasne sate i ode ostavi me sa njima... da se borim... tisina dim cigarete i casa crnog vina sto steze nepce prvim gutljajem... za tvoju srecu... ma gde bila kiso moja... govorila je tiho samo jedan lepet krila se umesao u njene reci... pricala mi je svetovima o snu koj je sanjala rukom pokazivala daljine zaboravljenih linija sto su po horizontu lebdele kao njene reci u mojim mislima odzvanjale i vrtele u krug... u moje ruke stavio njene samo smo mi znali i zajedno doceklai trenutak kad nasa srca zakucase ko jedno... san nedosanjan... strah me je bio od jutra sto ce pokvariti taj trenutak... pocela je kisa a mi idalje kopali po mislima onog drugog njen svet svet snova iluzija svet o kakvom samo mogu pozeleti gde leptiri nisu jos jedno svetsko cudo gde ljudi sa smehom pozdravljaju nepoznate .. a moj po borama na licu se moglo procitati breme koje sam nosio sa sobom... moj svet daleko izvan njenog... znao sam da je bio kraj... cutanje se pretvori u tisinu koja je vise pricala.... tisina koja je vise od nas govorila reci koje nismo mogli ni otkucajima da precutimo... uzela je svoje ruke iz mojih pogledala me... suza je sama krenula brzo je pokupila mokrim dlanom obrisla obraz stavila ruku na moje lice okrenula se i otisla... dugo sam stajao na peronu i gledao je kako ledjima okrenuta podize svoj ranac i odlazi dalje... nisam bio ni svestan da smo doziveli kraj naisli na raskrsnicu zivota na raskrsnicu misli i osecanja... nisam bio jak suza je sama krenula... onda pistaljka sa kraja perona zvuk koj nikad necu zaboraviti pratio sam pogledom kako odlazi sto dalje dok se kao jedna tacka njen vagon nije izgubio pred ocima mojim... jutro je vec uveliko obasjalo grad i dalje sam cekao na peronu cekao da pronadjem sebe u nekoj prici trazio razloge mrzeo sebe... a nju nikada... postala je jos jedna bora na mome licu po kojoj ce me drugi prepoznati kao zig vremena koje smo proziveli... nasim ulicama sad setaju druge ljubavi i zvuke violina na krovu hotela srbija sad slusaju drugi... ako se jednog dana budes pitala kako smo prepustili sudbini da izbrise nase tragove na beloj hartiji nemoj se truditi da shvatis zasto se sa nama ona poigrala... mozda sam hteo previse a izgubio sve... a ja cu i dalje trositi dane koje imam na pretek... dane koje sam tebi rado poklanjao... iste one docekivao sa osmehom... jutarnjim zagrljajem tvojih ruku... samo leptir i san mozda ce negde ponovo nastati carolija iz kapi kise... i svet ponovo postati zlatna livada po kojoj smo ostavljali tragove.
Lajkuj ovaj stih:
 

Bicu tvoja violina

   (upisano: 12 Mar 11, 08:16) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Gledam te kako se šepuriš pred mojim očima.Svaki korak izgleda kao da podižeš pero, a ne to snažno i mišićavo telo, ravno telu Apolona. Da, dušo, vidim da si svestan date gutam očima, vidim da uživaš u svakoj sekundi koju sa posvetila gledajući su tebe. Vidim da osećaš i moj isprekidani dah. Pogled ti pada na moje grudi koje talasaju, boreći se za malo vazduha jer si i njega svojom pojavom, za sebe prisvojio. Posmatram te ruke, tako vešte, tako snažne a koje umeju da grle kao latice, nežno i glatko. Osećaš li, mili, da treptaji moga srca zovu te tvoje ruke da me zagrle, da se uviju oko mene i uzmu me. Uzmi me, biću tvoja violina, sviraću za tebe. Diktiraj zvuke svojim gudalom, drži me čvrsto i pevaću kao slavuj. Pevaću najlepše pesme samo za tvoje uši, one koje samo ti možeš da čuješ. Privij me uz svoje grudi, da naša srca otkucaju savršeni takt i početak našeg tanga. Neka tvoje usne, te usne kao zrele jabuke, budu moj put, neka iz mene isisaju i zadnji molekul snage ljubeći me. Daj mi ih, da ih ugrizem, pa neka budu i kao otrovna jabuka, neka nakon njih padnem u beznadje. Budi moj otrov i moj lek. Budi onaj koji će mi, kao kakvoj narkomanki, dati dozu starsti, ubrizgaj u mene injekciju adrenalina i požude. Navuci me na svoje doze...pa onda idi, kao diler koji ostavlja narudzbinu i odlazi sa naplatom. Neka ti sećanje na moju kozu bude isplata...dovoljno velika, dovoljno vredna. Uzmi me i daj mi ono što mi treba. Daj mi koji milimetar svoje kože, po koji dah i vlažni poljubac, po koji zamah plivanja u tvojim očima, daj mi sebe na koji minut. A onda, kada me erupcija strasti razbije na komade, i ostanem tu,na tom mestu, da se sastavljam sa sobom, odlazi kao krimilnalac sa mesta zločina. Odlazi i ne osvrći se, jer ne zelim da vidim onu stranu tebe koja se pretvara u lešinara koji bdi nad ostacima svoga plena. Odlazi...jer ja nikada neću biti tvoj plen.
Lajkuj ovaj stih:
 

Stavljam tacku na sve

   (upisano: 12 Mar 11, 08:15) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ovo je još jedna priča o izgubljenim snovima, o umrlim nadama, o ranjenoj golubici koja je želela da leti na tuđem nebu.Slobodan, visoki let, završen bolnim padom i lupanjem o zemlju. Da, devojko, tu ti je mesto, na zemlji, Preširoki su horizonti kojima si težila, to nebo u koje si poletela je visoko i nadostižno, a zvezda koju si želela za sebe je tuđa. Ona je tuđa zvezda vodilja, ona koja najlepše sija i ispunjava sve želje. Nije tvoja, i pomiri se sa tim. Taj lažni sjaj koji je bacala, bila je tvoja nada i to ona koja samo to i ostaje,onaj san koji ostane nedosanjan. Volela sam ga, volela svaki njegov dečiji osmeh,melodiju njegovog glasa i onaj bistri pogled, koji bez reči govori da me voli. Njegove su ruke bile hiljadu satena koji mi grli telo a usne, meke i nežne, koje kao leptirići obigravaju oko mog lica i usana. Verovala sam mu. Verovala kada se kleo da me voli, da kada u krevet pođe sa njom, ja mi ležim u duši, da kada se probudi u njenom zagrljaju, ja sam mu u mislima na jastuku. Nadala sam se i bila zadovoljna time da ga imam u pogledu, da ga ljubim u snovima, da ga na tren ukradem od stvarnosti. A onda kraj, bez nagoveštaja i upozorenja.Jedno "Ne volim te" stavlja tačku na sve. Možda i lažno, ali dovoljno ubedljivo da ubije život u meni i ona mali sjaj moje, tuđe zvezde, Vraća se njoj, jer on je njen, Ja ostajem. Stežem zube i gutam sve naše godine. Gutam, a osećam kako me guši težina svih naših nadanja, gutam , a cepaju mi dušu. Odlazi, gledam za njim i ne vidim i trzaj u njegovom hodu, ni tračak nesigurnosti u odluku. Vidim da podignute glave odlazi i punim plućima udise početak nekog novog života, njihovog života, A ja sam prašina koju je očistio sa ramena, Ostajem sama da plačem i kunem sve ono u šta sam se nekad klela. Ostajem da se probudim i shvatim da je oteto, prokleto, A sa njima i ja. Prokleta gresnica koja je kriva jer je volela, jer je živela tuđi život, jer je sanjala tuđe snove.
Lajkuj ovaj stih:
 

Noć bez sna

   (upisano: 11 Mar 11, 12:53) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Da,priznajem,to je bilo fenomenalno. Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju…. Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu. Osecala sam da mu se predajem. Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni. To nisu bili strast i zelja. To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim. Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota… Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo. Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim. Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno….. Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi. Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj. Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima……
Lajkuj ovaj stih:
 

<< Predhodna strana   Sledeća strana >>

Strana 8 od 36  | Resultat 281 do 320 od 1407 pronadjenih

1937680

 
 
Serbien Haus TOP Putovanja Traum Reisen Reisen Last Minute Anzeiger Luzern FUSH Promostar Subotica DomaciRecepti.net BrziKolaci.com rtv pink Pink Online rtv pink RTV Pink