Stihovi – stihovi ljubavni, stihovi za rodjendan, stihovi za prijatelje, stihovi za bozic, stihovi za novu godinu, stihovi za vencanje, stihovi volim te
Pink Stihovi - ljubavni, rodjendanski, tuzni, smesni, saljive SMS
Najnoviji stihovi
Biću tvoj spokoj
(upisano:
26 May 13, 00:10) - pink radio. comKategorija:
Nedostaješ mi
NEDOSTAJEŠ MI Noćas ću biti zvezda što te u stopu prati, a oči tvoje, pune žudnje, zlatnim ću sjajem obasjati, u zanosnoj tišini što nebo krasi, za tebe i mene noćas ću sjati i sjati… Biću tvoj spokoj u tami dok lelujaju trave, uspavane mirise razbudiću pred svitanje, jata slavuja raspršiti iznad tvoje glave, dok gledaš ka nebu znaćeš da postojim, u mesečini punoj strasti, bez ljubavi i zvezde umiru, nedostaješ mi, zagrli me osmehom da se ne ugasim.
Oprosti za poljubce koje je kisa oprala
(upisano:
26 May 13, 00:08) - pink radio. comKategorija:
Izjava ljubavi
Samo sam o tebi pricala, sa puno ljubavi i tuge. Samo tebe volim i slepa sam za druge, dani su mi dugi i prazni, bez imalo svetla i sjaja. Ti okrutna duso, sto nemas osecaja?! Zasto si okrutan tako? Zasto ne vidis patnje moje? Za jedan te pogled moli, Robinja Ljubavi Tvoje! Oprosti za plac vetra i ulica, Oprosti za poljubce koje je kisa oprala, Oprosti za retku ljubav, Oprosti za sve. Jednom kada ti zivot nanese patnje i boli, uzmi moju sliku i reci: "Ona je umela iskreno da me voli"!
Noćas trebam te da lice spustim na tvoj dlan
(upisano:
23 May 13, 10:06) - pink radio. comKategorija:
Nedostaješ mi
Noćas ćujem ti glas iz daleka kako zove me,ali život nije za nas, srećom ispisala stihove. Noćas trebam te da lice spustim na tvoj dlan, da ova tuga nestane, i da je odnese san. Ostaješ sam, daleko ostajes jednom znaćes kako mi nedostaješ. Noćas osećam tvoj uzdah, koji noć zapara kao krik, i dok god ja imam dah, pored mene biće tvoj lik. Noćas opet ću ja uzalud tebe cekati, kako ću opet sad, novo jutro doćekati?! Ostajem, sama bez tebe ostajem, Eh, da mi je da znam… da li ti nedostajem?
Ti si moj voljeni
(upisano:
22 May 13, 07:54) - pink radio. comKategorija:
Izjava ljubavi
Modro je more u daljini,plavetno nebo u visini,zlatna polja u nizini,tvoje misli u blizini.Lasta s juga dolazi,tvoj pozdrav mi donosi,da mi ljubav budes ti,jer ti si moj voljeni.Tvoje oci u ovoj noci,imaju beskrajne moci,jer zelim s tobom poci i na kraj svijeta doci.I kad noc postane dan,kad u srcu zapali se plam,ti ces znati da sam ja oduvjek tebe voljela.
Bas kao nekad
(upisano:
22 May 13, 07:54) - pink radio. comKategorija:
Ljubavne priče
U tišini svoje sobe mislim me k tebi nose.Tebi ljubavi moja.LJubavi prva nikada zaboravljena.
Ni nakon 17 godina ne mogu te potpuno izbrisati iz glave.
Sječam se kao da je bilo juče.Imala sam svega 15 godina.završila osnovnu školu ,prestupnica kako se kaže.
Moj prvi izlazak,vau kako sam bila sretna.Nakon dužega ubijeđivanja moga oca ,koji je bio jako strog ,konačno sam dobila odobrenje, da mogu izaći.
Ja i prijateljice dugo smo se uređivale.došle smo u disco.Ples i sve što ide uz to.Plešem u ritmu muzike.,pijem coca colu,pogLEd mi prelazi preko lica nepoznatih ljudi.I…da ,to je bio onaj momenat,moje oči su se srele sa njegovima.Osjetila sam kako mi je tijelo zadrhtalo,tijelo mlade djevojke koja do tada nije osjetila čar ljubavi.NJegove oči me pogledaše,lagani smiješak pređe mu preko lica.Samo sam ga gledala,pitajući se.dali on mene gleda? Noge su se tresle u isčekivanju nečega .Hočeli mi prići ,pitam se?
Vidim ga ,ide prema meni,tresem se,dlanovi se znoje,srce lupa kao ludo.Dolazi do mene ,zamoli me za ples.Pristajem naravno.Svira pjesma, jedina moja ….počinjemo plesati.ali oboje osječamo da je to ono nešto.Moja glava naslonjena na njegovim grudima.ples se završava,pita me ,možemo li malo izači vani?Koliko sam bila sretna ,toliko sam bila i nervozna.nisam se znala ni poljubiti.Izađemo vani,pričamo o svemu.stariji je od mene 3 godine.Gledam ga ,mislim da sam ga prvu veče zavoljela.gledam njegova usta koja su bila slična mojima.Puna senzualna usta.Dugo pričamo ,vidim naginje se prema meni.Usta sama pronalaze jedna druga.Bilo je nešto ah,exsplozija u tijelu.Od te noči postali smo zvanično dečko i djevojka.18.7. taj datum ču pamtiti do smrti.Početak moje velike ljubavi.Mjeseci su prolazili,nas dvoje smo bili nerazdvojni.Viđali smo se svaki dan.Posebno kada je škola počela.Svaki dan me čekao pred školom.Skupa smo bili.Skupa odlazili na avtobus.On je bio par km dalje od mene.Došao je i decembar.Odlazak u vojsku.Došla sam na njegovu oproštajnu veče.Bila sam mlada djevojka,njegovi su me odmah prihvatili.Odmah su rekli ona će biti naša.Kada je odlazio u vojsku,ispratila sam ga na kolodvor.Srce mi je bilo puno bola,suze su kapale niz moje lice.znala sam da ga neću brzo vidjeti.Odlazio je na Kosovo.Zagrlio me ,nježno poljubio.Ne plači ljubavi moja.Poljubio me je.Poljubcima brisao lice vlažno od suza.
Iz avtobusa mi maše,pošalje mi pusu.Još jedan pogled i avtobus se gubi iz moga vida.Ostajem na stanici ,plačem.Mjeseci su prolazli,živjela sam za njegova pisma.Pisma su bila puna ljubavi,prolazili su mjeseci i konačno nakon 8 mjeseci došao je dan kada je dobio vojnički dopust.Čekajući ga ,drhtala sam.Pitanja su bila u glavi.Voli li me još tako jako?Ali kada smo se zagledali,rijeći su bile suvišne.Pali smo jedno drugom u zagrljaj.Nismo se mogli odvojiti jedno od drugog.Željeli smo da svaki trenutak provedemo skupa.Tih par dana brzo je prošlo.Opet bol,patnja,ali sada sam bila sretnija.Još malo ,samo još malo pa će se vratiti iz vojske.Prošli su mjeseci,vratio se iz vojske,naša ljubav je svakoga dana sve više i više jačala.Svi su već znali za nas.Svuda smo išli skupa.Nedelja u crkvi.Čeka me pred crkvom.Skupa odlazimo u kafić.I tako prošlo je tri godine.Moj rođendan.LJubavi spremna sam.Želim ti se potpuno predati .NJežno me ljubi.Jesi sigurna ljubavi? Da sigurna sam.Želim to.Svira lagana muzika,ljubimo se,drhtim ,uzbuđenje ,strah sve je bilo tu.Slušamo pjesmu baš kao za nas naručena……mjesečina ko dukat žut ,ti dovoljno mlada ja dovoljnu lud,mjesečina ko dukat žut ti dovoljno žena ,prvi je put…Prepustim mu se.Bio je tako nježan.tako pažljiv.Osjetila sam bol,ali bila je slatka bol.nakon toga ležimo zagrljeni,tada počinjem da se tresem.Zagrli me ,poljubi .Stisne me uz sebe,i tako zagrljeni zaspimo.Nakon par mjeseci ,moja ljubav odlazi u inozemstvo .Počinje da radi tamo.LJubav je bila na kušnji.Nije mogao tako često dolaziti.Ali trudio se ,nekada na 14 dana ,nekada je duže trajalo.Ja sam u tim godinama stasala u jako zgodnu curu.Imala sam dosta udvarača.Ali nisam željela nikoga.Moje srce je voljelo samo njega.Počele su spletke drugih .Ja sam bila dosta neozbiljna,volila sam šalu,ples,izlazila sam kada ga nije bilo.Ali nisam ga varala.Počele su prve nesuglasice.Kada je došao bila su pitanja.Čuo sam to i to.LJudi su bili zli.tj njegovi prijatelji.Htjeli su nas rastaviti.Puno njegovih prijatelja htjelo je samnom a on to nije znao.Kada sam ih odbila,pravili su smicalice.Ali ipak nekako smo to sve izdržali.Nekada sam ja u svojoj neozbiljnosti znala pretjerati.To tek sada shvaćam, poslije toliko godina.Znala sam u društvu kaad smo bili skupa smijati se ,nekada na njegov račun.To su bile bezazlene šale ..ali sada znam da je njemu to smetalo..U međuvremenu smo odlučili da se uzmemo maja 1992.Tako je došla i nova godina.Doček 1992.naravno bili smo skupa.Tih par dana smo proveli zajedno.Ali osjećala sam,osjećala sam da nešto nije kako treba.Pitala sam ga. LJubavi reci šta je.Na pitanja ,odgovarao je poljubcima.Ništa rekao je .Sve je isto kao prije.Ali u srcu sam osjetila da nije sve isto.Otišao je.Čuli smo se telefonom .1.2.njegov rođendan.Zovem ga .Sretan rođendan ljubavi.Hvala odgovara mi.Glas mu je čudan.Kao da se bori sam sa sobom.
Ljubavi reci šta je? Poznajem te godinama ,znam da nešto nije u redu.Ne odgovara.Pitam ga imaš li drugu? Šuti..postavljam ponovo pitanje.Reci ,kažem ako imaš.Odgovara mi.DA ima drugu.Srce se zaledilo.Ali moj ponos,ponos koji me stajao moje ljubavi.Ponos je odgovorio.Dobro ,želim ti sreću zbogom.
O kako sam bila luda,zašto sam ga tako lako pustila pitam se godinama.Plakala sam danima ,zatvorena u sobi .Nisam željala nikoga da vidim.Nisam jela danima.To se ubrzo vidjelo na meni.Bila sam već suhica i par kg što sam izgubila napravilo je od mene kostura.Svi su mi govorili ,trgni se.On uživa a ti patiš.Mama je plakala,molila me da pođem jesti.Kada je vaga pokazala 44kg mama je poludila.Htjela me na silu da vodi doktoru.
Mami za ljubav počela sam jesti .Nisam osjećala okus hrane.Osjećala sam samo veliku bol.
Nakon nekog vremena.Pred crkvom sretnem njegovog brata.Kada me ugledao ,zagrli me i kaže znaj samo to on te voli.ali neznam šta se desilo.Kaže da je došao u njegovu sobu.Na krevetu je našao njega sa suzama i naše slike .Plakao je .Ali rekao mu je ovako je bolje.
Pitam ga imali curu.Ispriča mi za jednu djevojku,njihova sestra je željela da budu skupa.Kao ja sam daleko ,ona ima papire ,već je tamo i sve to….ali kaže mi vjeruj da te voli ,bori se sa sobom….u glavi mi se vrtilo,bila sam sretna .Ipak me voli.a po drugi strani ljuta.Kako možeš dozvoliti da se netko miješa u našu ljubav…Ali moj ponos nije htjeo dozvoliti da ga nazovem.On je čekao da ja njega nazovem a ja sam čekala da on mene.I tako je došao početak aprila.Počeo je rat.Odlazim u drugu državu.Više nikoga od naših prijatelja nisam vidjela.I tako jedno veče,sjedim na terasi jednog kafića.Prilazi mi jedan dečko.Bog,bog odgovorim.Kaže pa ti si …..da odgovorim ja sam.Kaže hej vidio sam ti dečka.Živimo u istom gradu.Ja ga gledam.Kakvog dečka? Pa tvog.Odgovaram da on nije moj dečko več mjesecima.Dotični dečko ostaje zbunjen.Kaže pa kako ? Meni je rekao da još hodate ali da ste se nešto malo posvađali.Više mi ništa nije jasno.Kažem pa ništa pozdravi ga od mene.
Nakon 14 dana taj dečko opet dolazi u grad gdje sam ja bila.Imao je familju tamo.Sreli smo se opet slučajno.Kaže vidio sam ga.Rekao sam mu da sam te vidio.Pitao me je kakva si ? Jesi se promijenila? Poručuje ti da te još voli….dao je svoj broj.O bože pogledam sestru,srce mi lupa .sestra se smije mojoj sreći .Znala je da ga nikako ne mogu zaboraviti.
Drugi dan..zovem ga.Ruke mi se tresu okrečući njegov broj.Javlja se.O bože,jedva prozborim riječ.On je sretan ,pita me za sve moje ,pita me kako sam ,pita me ah ,,,pričamo kao da se ništa nije dogodilo.Kaže mi daj mi ti broj ,znam da nemaš novaca da me zoveš.Ja ću tebe nazvati.Dam mu broj od brata.Brat je stanovao u zgradi.On i njegov susjed nekako su imali telefon skupa.Dijelili su broj….Prolaze dani ,čekam ,nema poziva,tjedni .Ništa.Sestra kaže nazovi ga ti.Ah opet moj ponos.LJuta sam na svoj ponos.Ne ,neču ga zvati .Igra se sa mojim osjećanjima .Opet sam patila .Ali nisam htjela nazvati..Prošli su mjeseci.Pomirila sam se sa sudbinom.Ne voli me.U međuvremenu srećam osobu,osobu koja je kasniej postala moj muž.On se brzo zaljubljuje u mene .Pa ne mogu reći i ja sam nešto osjećala.ali sada znam da to nije bila ona prava ljubav.Pakiram se ,idem njemu a govorim seki.Neznam nisam sigurna dali bi išla.Sestra odgovara ,pa nemoj .Imaš još vremena ,reci da si se perdomislila.ali ja sam osoba od riječi uvijek bila.Kada nešto obećam to i ispunim.Kažem joj ne mogu obećala sam mu.Ah mlada djevojka, nisam shvaćala tada .Nisam shvaćala da je to za cijeli život.Prvi mjesec ,muž je već pokazao zube.Nije bio onakav kakav se perdstavljao.Ali bila sam mlada,zdrava i već prvi mjesec zanijela svoju ćerku.Već nakon dva mjeseca shvatila sam da moj muž nije onakav kakav je bio.A ja sam u njemu tražila svoju ljubav.Svoga dragog koji mi je znao pokazati ljubav a muž to nije znao.Bio je grub.Brak je bio katastrofa.Ali ja sam uztrajala zbog djeteta.Nakon par godina.Sjedim kod brata,taj njegov susjed sjedi.Vratimo se na godine kada sam došla u taj grad.Pričam o svojoj bivšoj ljubavi.Kažem kako sam tada dala njihov zajednički broj ali da mi se nikada nije javio.Čovejk me gleda,već su znali i brat i drugi da je moj brak katastrofa.Gleda me i kaže mi .Ti si ….da to je moje ime .Spusti glavu ,kao krivac koji se nalazi pred sudom.Kaže mi zvao tada jedan dečko, ja sam se javio.Pitao je moželi tebe dobiti.Meni se nije dalo vas zvati.I drugi dan sam zaboravio.Zvao je još par puta i na kraju sam rekao da ne zove više da tamo nema nikakve …ostala sam otvorenih usta,ništa nisam rekla.Kažem mu, ma nema veze ,nije nam bilo suđeno.ali u srce se bol zarila.U glavi se film vrtio,zvao je ,volio me je .O bože već drugi put je moj ponos uništio sve .Zašto ga nisam nazvala? Da sam ga nazvala sada bi bili sretni,sada bi moje dijete bilo naše dijete…
Godine su prolazile.Muž se ponovo oženio.ja sam živjela za svoju djecu.nisam željela nikoga .
Nekada sam u samoći razmišljala o svojoj ljubavi.kako bi bilo ,da smo ostali skupa .Ah odmahnem glavom ,nije nam bilo suđeno.U srcu sam željela da ga bar još jednom vidim.Samo da ga vidim ,pozdravim ,pitam kako je.
On ima svoj život.Oženjen je .Ima djecu.Sretan je.Godinama nisam išla u svoj rodni kraj.
Nakon 16 godina odlučila sam i ja da konačno posjetim svoj rodni kraj.Odlučila sam se za kolovoz.Tada je velika gospa.Dolaze naši ljudi iz inozemstva.
U srcu sam priželjkivala da ga vidim ali mislila sam da za to nema nikakve šanse.
Kada sam stigla u rodni kraj ,srce mi je bilo puno.Nakon toliko godina srela sam svoje prijatelje.Svi su odmah pitali jesi li ga vidjela.Nisam kažem.Ah kažu kakva je to ljubav bila.Da nije bilo rata možda bi bili skupa.Vi ste bili suđeni jedno drugom.Znaš vi ste kao romeo i julija.
Nedelja,mama je otišla na misu.Ja nisam mogla.Došli su mi prijatelji na kavu.Kažem ,mama doću ja po vas .Dolazim pred crkvu.Čekam mamu i moje.Iz crkve prvo izlazi jedan prijatelj.Bio je naš zajednički prijatelj.Pozdravlja se samnom .Pričam sa njim, a ne mogu ga pitati dali je i ON u crkvi.I tada naednom ,pogledam.O bože ON je.on Pogleda prema meni.U njegovim očima sam vidjela,iznenađenje,sreću,sve zajedno.Ja ga gledam.Neću prići prva ,mislim si.
Ali on prilazi meni.Dolazi do mene ,pruža mi ruku ,nasmije mi se sa onim osmijehom kojeg sam tako voljela.Srce mi razbija,pomislim u sebi.Pa mislila sam da će biti lakše.Nakon toliko godina .Kaže mi gdje si … ja mu kažem ma gdje si bivša ljubavi…Progovorimo par riječi.Pitam ga gdje mu je žena.Pokaže je.Mene moji zovu .Neznam šta da radim .Ali on je prekinio moje razmišljanje.Kaže možemo otići na kavu jedan dan.Daaaaaaa odgovaram ali kako da mu dam broj.Žena gleda..sjetim se na našeg prijatelja.Kažem L.. ima moj broj.
Odlazim,vidim da gleda zamnom ,ulazim u auto sva uzbuđena.Moji se smiju.Mama kaže eto konačno si ga vidjela.Svi su znali kolika je moja ljubav bila do njega..
Prošao je jedan dan.Ja idem u grad.Vozim sestre i moja ćerkica je sa nama.
Vozim se prema gradu.Ispred mene auto reg..toga grada gdje on živi.Gledam ali neznam kakav auto vozi.Neznam dali je on.Ali srce mi govori da je on.Kažem seki:ON je.Ona se smije.Ma daj od toliko auta i ljudi koji se voze ,baš će on biti ispred tebe.Ako je on ,onda ga je samo bog poslao.
Vozim ,gledam.Seko ON je .Kaže ma kako znaš i en vidiš dobro.Ma ON je ,to su njegove uši.
Sestra pođe da se smije ,kaže ti si luda ha ha i u smijeh,,ja živim godinama sa mužem pa neznam kakve uši ima.A ona nakon 16 godina zna kakve uši ima.
Šutim i vozim.O bože idemo u istom smjeru.
Dolazim na parkiralište ,on je ispred mene .Stanem ,čekam jer on hoče da parkira unatrag.
Otvorio je prozor.Daa ON je.On gleda nazad i najednom pogleda .Vidi da sam ja.Pokloni mi njegov osmijeh.Osmijeh koji samo on ima.Stavljam auto u ler.neznam opisati ali to je nešto jače,osječaji sami rade.On isto tako izlazi iz auta ,ide prema meni .Nasmijemo se jedno drugom ,pođemo pričati.Dolaze seke ,pozdravljaju se sa njim.obadvije vide,vide ono što je očito.
Kaže mi da popijemo kavu.Čekaću te gore u restoranu nad trgovinom.Dolazim .Sjedi .Čeka me .Baš kao nekada.Sjednem do njega.Pričamo o životima.Pokaže mi slike djece.Pričam mu o svome životu.Pričamo ali nešto u zraku visi.Visi ono nedorečeno.
Dodirne mi ruku,pomiluje je.Kaže mi, znaš li ti koliko sam ja tebe volio.Ako si me voliozašto si me ostavio?Našao si drugu?
Kada mi je ispričao.Smetalo mu je što sam se tako zezala.Kaže zezala si se na moj račun.Govorili su mi da si neozbiljna.Da nađem ozbiljnu curu.i tako u ljutnji sam ti rekao da imam drugu.Ali nisam tada sa njom ništa imao.Volio sam tebe .znaš li koliko sam patio?
Znaš nikada te nisam potpuno prebolio.Jedan dio mog srca uvijek će biti sa tobom.
Nadao sam se godinama da ču te vidjeti.Izgubio sam svaku nadu.I sada najednom pojaviš se .Pojaviš se i poremetiš moj mir.Moje osječaje.Shvatili smo oboje ,shvatili da naša ljubav neče nikada prestati.
Kaže mi ,idemo negdje na mirno.Idemo na naše mjesto.Ulazim u njegov auto.Gledam ga.Zamislim da je tu moje mjesto.Moje mjesto je pored njega.
Vozimo se,njemu se ruke tresu,kaže mi neznam gdje vozim ,izgubljen sam .Dolazimo na parkiralište,otvara mi vrata auta.Izlazim,on me pogleda ,ja njega i jednostavno dogodilo se ,naša usta su se spojila.Bilo je kao da je vrijeme stalo.Kao da nije bilo tih 16 godina.Daje mi ruku,ruka u ruci.Pogledamo se ,znamo oboje.Kaže mi, baš kao nekada.Da,tiho odgovaram ,baš kao nekada.
Popijemo piće ,ljubimo se u kafiću ,znamo da krademo trenutke ali ukredeno je najljepše.
Mene seka zove .Moram ići.I on mora ići.Kaže mi nazvaće me ,vidjećemo se .Popodne čekam poziv.Zove me .Žena je saznala da me je vidio.Opet zli ljudi.Jedva su čekali da ženi kažu.Ne mogu doći.Ide samnom ,ne pušta me sada nigdje.Pokušavao je par dana da se vidimo,i jedan dan nam je uspjelo.Naši dobri prijatelji su nam pomogli.Vidjeli smo se.Kratko uživali u našoj sreći.Nismo spavali skupa.Neee,,bilo nam je dovoljno,da naše ruke budu jedna u drugoj,da se naše usne spoje.Shvatili smo,shvatili da naša ljubav nikada nije umrla.Da je samo spavala godinama …pozdravili smo se sa tužnim očima.Rekao mi je znaj da te volim i da te nikada nisam prestao voljeti.Ali ..da znam ljubavi.Ti si oženjen a ja rastavljena.Ja sam slobodna a ti nisi.Imaš obitelj i nikada nebi željela da netko pati zbog mene..Rekao je vidjećemo se još..Ali opet prst sudbine ,,zvao me je zadnji dan prije nego sam se vratila kuči.Spavala sam ,nisam čula telefon….ali možda je i tako bolje.da smo se vidjeli tu veče.ko zna šta bi se desilo ….Vratila sam se u svoju sadašnju državu..život se nastavio kao i obično..Na poslu sam.Telefon mi zvoni.ON ,,pričamo,,o nama ,o našim osjećanjima.Šta sada ?
Bilo je teško to izreči ali morali smo .Kažem mu.Nastavi svoj život.Živi ga kao što si do sada.Imaš obitelj.Imaš djecu.Moja djeca žive bez oca ,ne želim da i tvoja žive.Slagao se samnom .Bilo je teško.Kaže mi tek sam te ponovo našao a opet te gubim .Nikada te neću zaboraviti.Odlučili smo da je bolje tako.Žrtvovaćemo ljubav,ljubav koja nikada nije nestala.
Jer kako je rekao TI si JA a JA sam TI. Da mi smo jedno.I uvijek čemo ostati jedno.Zaželjeli smo sreću jedno drugom.Izbrisali brojeve,jer ako bi imali brojeve pitanje šta bi se desilo..
I tako opet sam izgubila ljubav koja je bila moja ,njega koji je bio moj i koji nije više.i neče nikada biti.Jer on pripada svojoj obitelji.Svoji djeci,svojoj ženi….a u naša srca ne može nitko ući,nitko nam ne može uzeti ljubav koja če živjeti sa nama do smrti..Sada za uskrs bio je dole.Došao je sam.Čuo je priče da moji dolaze.Nadao se da ču i ja doći.
Ah nado izgubljena.Bio je u mom kraju.Kupovao je nešto.li opet prst sudbine.moj brat je bio za njim.sluša ga priča sa jednim mojim susjedom.kaže ah imam ja ovdje curu ,imao i uvijek če u mom srcu biti moja.pitaju ga, pa koja je bila.odgovara,,moj brat ostaje zapanjen,ali šuti ne javlja se.Sluša ga.I počinje on našu priču.Kaže im to je bila velika ljubav ,takve ljubavi se teško nađu .Bila je moja ljubav i uvijek će ostati….čekam je možda će doći ..Nije me dočekao jer nisam došla,nije me vidio jer sam bila daleko,daleko od njega ,daleko ali tako blizu …uvijek će biti tu u mom srcu…moj romeo a ja njegova julija.LJUBAV NESUĐENA ...Romanticarka..
Jedina moja uspomena
(upisano:
20 May 13, 00:45) - pink radio. comKategorija:
Tužni stihovi
Jednom nam je bilo lijepo,samo jednom i nikad vise,jer nase sretne dane odnijele su hladne kise.Nasao si drugu i na mene zaboravio,ali ti je tesko bilo reci:"Nisam te,nisam volio".Da nisi me volio,znala sam,ali ipak sam to krila,zato idi ne vracaj se,jer nisam sto sam nekad bila.Ja nisam vise dijete,spoznala sam boli,ali jednom ce doci netko,netko tko ce i mene jednom da voli.Ja sad idem drugim putem,tamnim putem crnih sjena,ali ti ces ipak ostati jedina moja uspomena.
Dodji mi
(upisano:
20 May 13, 00:44) - pink radio. comKategorija:
Nedostaješ mi
Trenuci srece,trenuci bola,svega se sjecam samo do pola.Sreca i tuga,jedna i druga jednako bole,i mrzim dane i mrzim noci...znam da ovo nece proci,i znam da mi nemozes pomoci.Utjehu negdje moram da nadjem,da pomoc trazim bilo bi ruzno,da nije smijesno bilo bi tuzno.Sve je tako bjelo i cisto i nista vise nije isto.Podji jos danas,dodji mi odmah ma gdje bio.Iz saka zivota mi bjezi,od smrti takav mnogo je tezi.Prica za sebe svaki je stih,svejedno da li je glasan ili je tih.I mada se s razumom svaki kosi,poruku istu svaki nosi.
Danima te pitam volis li me ili ne
(upisano:
19 May 13, 00:07) - pink radio. comKategorija:
Tužni stihovi
Boli me sutnja tvoja kad znam da odes ti,boli me sto svi znaju da skupa nismo mi.Danima te pitam volis li me ili ne,a ti samo sutis,sutis i sutnjom mi kazes sve.Boli me tisina tvoja i mir u srcu tvom,boli me istina nasa,sto srcu stvara bol.Danima te pitam volis li me ili ne,a ti samo sutis,sutis i sutnjom mi kazes sve.Boli me odlazak svaki,uvjek kad padne noc,boli me sto zalud cekam,a znam da neces doc.Danima te pitam volis li me ili ne,a ti samo sutis,sutis i sutnjom mi kazes sve...
Ova divna devojka
(upisano:
19 May 13, 00:05) - pink radio. comKategorija:
Ljubavne priče
Cudno, uvek je zamisljao raj potpuno drugacije od mesta na kome se sad nasao. Nije bilo blistave svetlosti, nije bilo mnostva boja, niti malih lepih andjela i bica svetlosti. Umesto toga, hodao je planinskom stazom, koja se pruzala izmedju borove sume i divnog jezera. Bio je sumrak, onaj divni letnji sumrak, neuhvatljivo vreme izmedju dana i noci. Ovo mesto je odisalo mirom i spokojom, bio je to njegov raj. Mnogo puta je pohodio ovo mesto u snovima, ali sada je bio siguran da je stvarno, jasno je osecao sitne kamencice pod nogama. Dok je hodao stazom, jedna srna dosla mu je u susret, i stala na puteljku, posmatrajuci ga svojim krupnim ocima. Izgledalo je kao da hoce nesto da mu kaze. Bilo je to besmisleno, pomislio je, srne ne mogu da govore. Pa ipak, tako je izgledalo.
Srna je konacno produzila niz put, a on se pitao da li je to dobar ili los znak, sto je srna naisla. Ispratio je pogledom, a kad se okrenuo, u susret mu je dolazio novi posetilac. Bila je to devojka.
Zapazio je da je niskog rasta, sitna, ali prelepog okruglog lica, i nebesko plavih ocju. Dugacka smedja kosa padala joj je u kovrdzama na ramena.
Bila je obucena u belo, i bosonoga. Kad mu se priblizila, osmehula se, i on je osetio neki divan talas spokoja..neznosti.. koji je dolazio od tog osmeha.
Zdravo- rece ona jednostavno. Jedva je promrmljao odgovor.
Dodji- rece mu devojka i uze ga za ruku- hajde da malo prosetamo.
Boze, pomislio je, kako je smeten. Ova divna devojka ga vodi za ruku, a on ne ume ni da progovori.
Ali onda je ona progovorila, i kao nekom carolijom, nestala je njegova stidljivost. Ubrzo su veselo cavrljali, i osecao je kao da se znaju sto godina.
Kad je pocela da pada kisica, potrcali su prema sumi, drzeci se za ruke.
Da li sam zato doveden ovde, upita se? Zar mi je trebalo toliko da shvatim koliko malo treba za srecu, samo jedna mala topla ruka, u ruci?
Kao da mu cita misli, pna ga upita: zasto ti je bilo neprijatno kad sam te uzela za ruku?
Znas- poceo je da se pravda- u mom svetu nije uobicajeno da te nepoznati odmah uzmu za ruku.
Mnogo ti stegnut taj tvoj svet- nasmesi se ona- u mom svetu je to sasvim normalno.
Setali su jos malo po sumi, drzeci se za ruke, ne mareci za kisu.
Kad je ugledao usamljeni kameni monolit, srce mu se stegnu. Znao je, znao da je to rastanak.
Ne brini- rece ona- ovo nije kraj. Ja cu uvek biti uz tebe. Uzmi ovo sto cu ti sada dati, i kad ti bude tesko, kad nestane nade, samo ga drzi uz sebe, ja cu biti tu.
Pogledao je sta mu je stavila u saku. Bio je to mali pramen njene kose.
Ti si vila zar ne? upita on iznenada.
Jesam- znao je odgovor.
Cudno, uvek je zamisljao vile kao visoke i plavokose, ali sad mu to uopste nije bilo vazno. Bio je odusevljen, ocaran, ovom malom smedjokosom vilom.
Zatvori oci- rece mu ona i povede ga do kamenog monolita.
Stali su, i on je na trenutak, trenutak koji bi voleo da produzi u vecnost, osetio njene usne na svojima. Kad je otvorio oci, vile vise nije bilo, ni tog mesta, a on..
Probudio se u krevetu, u sobi, secanje mu se vratilo. Bio je tesko bolestan. Bio je!. Osecao je da vise nije. U glavi mu se razbistrilo, snaga mu se vratila u udove, oci su mu blistale!
Skocio je iz kreveta da se obuce, bilo je divno posle toliko vremena biti na nogama.
A onda se setio svega, i tuga mu zameni radost.
Vila.. kako da je vidi ponovo? Sta cemu zdravlje, sta cemu svet bez nje?
Jakna mu je visila na stolici, i on u ocajanju zavuce ruku u dzep, trazeci cigarete. Mora da zapali, da se smiri.
Kad je izvukao ruku iz jakne, osmeh mu se vratio.
U ruci je drzao pramen viline kose.
Ponovo je nasao svoj raj.
