Radio Pink - Uzivo radio - Radio Stanica Internet
Stihovi – stihovi ljubavni, stihovi za rodjendan, stihovi za prijatelje, stihovi za bozic, stihovi za novu godinu, stihovi za vencanje, stihovi volim te

SVE VESTI MOBILE APP SHOW BIZ Recepti Trepetnik Vicevi Stihovi Oglasi Sanovnik Poslovice Tekstovi pesama Zid

   Pink Stihovi - ljubavni, rodjendanski, tuzni, smesni, saljive SMS

  Stihovi
Izjava ljubavi
Ljubavne priče
Ljubavni SMS
Nedostaješ mi
Rodjendanski stihovi
Smiješni stihovi
Tužni stihovi
Pretrazi bazu stihova:
Najnoviji stihovi

Bez straha,samo napred

   (upisano: 12 Oct 13, 18:37) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Opet joj se pred očima ukaza slika procjepa koji se spušta niz strminu do rijeke, a ona stoji pred njim ukočena od straha. Steže znojne dlanove, zarivajući nokte u meko dječje tkivo. Ledeni strah i želja da zakorači više nego što običan raskorak zahtijeva, da premosti bezdan pred njom, toliko su isprepleteni da joj se muti u glavi. Primiče se najbliže što može. Nastojeći odvratiti pogled od prizora koji crpi snagu iz njenih slabašnih udova stišće kapke. Udahne duboko i pogled upire uz padinu. Zaklati se jedva u želji da preskoči, a onda se opet ukoči prestravljena samom pomišlju. Koji je to pokušaj po redu? Vrti po glavi, razmišlja. Pogledom luta šumom, beskrajem zelenila i plavetnila ustreptalog na ljetnoj žezi. Osluškuje zujanje pčela rasutih po kadulji što skupljaju med uokolo. Zaboravi na svoj naum zanesena suncem na preplanulom lišcu. Uživa u osjećaju sjedinjenosti s divljinom, neukrotivom i neodoljivom. U trenu se ote od tla i hop nogica jedna, druga već su na drugoj strani. Udahnu tek kad osjeti čvrsto tlo pod nogama. Razli joj se osmijeh licem, sunce ju miluje. Okrene se nehajno i pogleda stjenjak što ostade iza nje, poražen. Učini joj se da joj se dobrohotno nasmija i udahnu s olakšanjem. Otisci noktiju na dlanovima još su crveni, tek sad ih osjeća. Protrlja ih palcima suosjećajući sama sa sobom, te krenu dalje ka šumi gdje se uski stjenoviti žlijeb razli u proplanak slijedeći rijeku...Kal_El
Lajkuj ovaj stih:
 

Zar mogu očekivati više

   (upisano: 23 Sep 13, 04:53) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj strah i svoju nepokretnost. Da ti kažem da senke koje me progone ove večeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost. Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja. Volim te, znači tražiti smisao, biti spreman i otvoren. Volim te, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo. Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te učim već da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu ćeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji. Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim. Znam da mi ne veruješ i misliš kako ću te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaće prevare, Izdržaće veruj, izdržaće. Tera me silna potreba za tobom. Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaće neprocenjivu vrednost. Zar mogu očekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osećanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceđenu i nemoćnu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku... Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim. Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog čoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neću da te pitam zašto je to tako očigledno. Da bi samo uvećalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak između dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biće i cedi ga izvlačeći esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav. Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoć istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz časa u čas. Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reći samo volim te. Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ograničenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reči čudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što čini ta reč, na sve ono što si živeo, što ziviš i što ćeč živeti. Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti.. Volim te u vremenu mnogobrojnih života znači pobediti smrt,,znači nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu način da se naučim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predosećam da ćeš otići, da će te tokovi života odvući od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek očekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva različita osećanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol. Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali osećam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajući da ćeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za delić drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena! Tatjana Debeljački
Lajkuj ovaj stih:
 

Nezvana sreca

   (upisano: 20 Sep 13, 10:53) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Pitam se, kako nešto sveto može umrijeti? Odgovora nema, a smrt je sasvim izvjesna. Više ništa mi ga ne može vratiti, no ja moram živjeti dalje. Znam da će me tuga uvijek iznova slamati, ali izlaza nema. Čini mi se da je prošlo puno vremena, a kad promotrim stvarnost, shvatim da i nije tako. Još čekam da dosegnem vrhunac patnje pa da sve jenja, da sve bude lakše. Grčim se, trpim, osluškujem i ostanem svaki put zapanjena i prestravljena njenom silinom i postojanošću koja me ne ostavlja. Pokušavam se prilagoditi, ako je to uopće moguće. Moram, jer nužno je. Kako izmiriti nužno i nemoguće? Lovim svakodnevno. Mislim, odvalila sam teret, lakše je tako. A on je tu, teži nego ikad. Posrćem pod njim. Nestajem i vraćam se na tren, kao bljesak i opet nestajem. Nadam se da će u nepostojanju sve isčeznuti kao i nužnost odricanja od onog što mi čini smisao življenja. Nestati će ta nesnosna bol. Nastojim stvoriti iluziju o beznačajnosti, podcijeniti taj sudbonosni trenutak koji me zgromio, zaboraviti ždrijelo koje me gotovo progutalo i povuklo u svijet gdje smo bili ili ćemo biti mi, tako stvarni poput onog što jest. To što jest na tren je izblijedjelo pod bljeskom te paralelne stvarnosti. Otkud moćna sila u meni koja me tako dugo održavala u međuprostoru u želji da pripadam i jednom i drugom vremenu? Je li to bolno odvajanje od davno zaboravljene prošlosti, a opet od nečeg svog, voljenog i bliskog? Još osjećam ekstazu tog trenutka, a ne nalazim njegov smisao, pa i ako je samo trag iz prošlosti, jer mi sjećanje na njega razdire um. To je trenutak prepoznavanja i erupcija sreće koja mi silinom nanosi bol i muti razum, odvodeći me u drugu dimenziju. Poželim da me taj vrtlog proguta bez obzira na dubinu, da još jednom sve proživim. I ako je prošlo. Nagovještaj li je budućnosti (da bar!), tada trebam sve zaboraviti i uživati u životu beskrajno. Sreća ponekad dolazi sama. Nezvana.Kal_El
Lajkuj ovaj stih:
 

Ne brini draga ne brini

   (upisano: 17 Sep 13, 17:37) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Osjećao se moćno mjereći dužinu proteklog vremena s jačinom žudnje koja ga uporno prati. Nagradi se tada šaljući joj dvosmislene signale na koje od nje uvijek dobije nedvosmislen odgovor te se vješto povlači, sit. Previše je obuzet svojim odricanjem, koje smatra velikodušnim, da bi se mučio grižnjom savjesti. Neka svatko sa svojom mukom izlazi na kraj kao i on sam. Postavio je određena pravila koja su mu pomagala da se drži dalje od nje, a da to može podnositi. Ne vidjeti ju, samo joj se ponekad javiti da se uvjeri da ona doista postoji, da ga nije opčinila sjena. Potom kratko nailazi smiraj. Rutinski ispija kavu i uvlači dim cigarete. Čudesno je kako mu u životu sve ide lako, a rado bi to mjenjao samo da je sa njom moglo biti drugačije. Ali nije. Smiješne su mu te priče o sreći. Zbog nje je on često neraspoložen, što mu samo potvrđuje njegovu tvrdnju da sreća ne postoji, samo trenutno zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Jer, u prirodi čovjeka je da želi ono što nema. Zašto mu je onda svako razmišljanje sve bolnije? Odluči se prošetati ne bi li mu dodir sunčevih zraka ublažio čežnju i nostalgiju. Kako mu je samo zapletena u mislima. Poimajući to osjeća se kao ovisnik. Utom podiže pogled i zastade osupnut. Sav mu trud netragom nestade dok se ona pred njim smješi pomalo tužno. Od njene pojave sva mu nutrina zadrhti. Kao da je iznenada izišao na svjetlo pa mu se oči još privikavaju, a izmaklo tlo pomalo se vraća pod noge. -Rekla sam ti da ćemo se sresti. Glas joj čudno treperi, dok mu se primiče, sasvim blizu. Što to ona radi? Potpuno je zbunjen. Dodirujući mu dlanom lice rastapa sav njegov otpor. Bože, kako je samo mila, a on bespomoćan osjećajući njeno tijelo uz svoje. Ruke mu se same oviju oko nje. Vrijeme stoji zarobljeno u zagrljaju. -Nemoj više dozvoliti da plačem, nikad više nemoj dozvoliti. Preklinje ga pogledom, a on nijem. Suze prijete da mu se otmu ispod trepavica, a ima se potrebu smijati, smijati... Bježeći od odredišta sve ga je više bližio sebi, ni ne znajući da to čini. Sve mu se, baš sve mu se razbistrilo. Bio je razuman, a ona je ta koja uvijek govori srcem. U tome je ćutio njenu snagu. Sad shvaća koliko je bila u pravu kada je govorila da će se desiti ono što se mora desiti. Srce ne treba kontrolirati, sputavati, treba ga slijediti, promislio je, a naglas blago izgovorio: -Ne brini, draga. Ne brini.Kal_El
Lajkuj ovaj stih:
 

Uzmi sta ti treba

   (upisano: 09 Sep 13, 10:10) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Slala mi slike, Sve mutne, Krijućci oči, usne njene, Davala reči, Slatke i umilne, Zaslepela me časkom, Zaludela načisto, Glas sladunjav opojan, Ne mogu joj odoleti, I kad sanjam, Nju sanjam,i budan sanjam Ima li nade Da me mine želja, Da je volim, a da ne ludim, Želeti nju je kao hteti sunce, Svakog ozari, svakom da sjaja. A niko je uhvatiti ne može Da li zaista postoji, ili to samo moja luda glava Čini čuda.. Ja je molim, uštini me jednom Ako zaboli, bar znam da jesi, A strah joj, jer zna sebe, Neće umeti, da nastavi.. A da ne izgubi to što ima, Jer ne želi zgrabiti svim srcem, Ono što vidi I oseća.. Bojeći se da ne izgubi, svoj svet Jer.. Držaće se znanog, Ispobanog i mlakog, Znanog života I ljudi, Makar se vrtela u krug, Ne priznajuci sebi, Da su svi dani isti, Bojeci se da napravi korak, Misleci da ce izgubiti nesto, Voli svoje carstvo u kom ona, Snažno zrači I upravlja, I samo upija, tudje ljubavi, I sreću.. A tudje, jer nisu njeni do kraja, Iskreno I bez kraja.. Radije lutaš, pronalaziš osobe, Uzmeš kap dve, njihovog bića, Načneš onaj sladak svet, Znanog osećanja, ugrabiš momenat Ushićenja I pobegneš dalje.. Ne želeći da ga učiniš trajnim I jedinim.. Mnogo daješ I umeš, Misli, osećanja, pa I ljubavi.. Šta je ljubav? Deliš naokolo to najdivnije u tebi, Iako vidiš da su ljudi lažni Kopiraju tudje pesme, misli, Kao rade nešto.. Zarad malo pažnje, gubiš sebe Postaješ svako, a tvoje gušiš A znamo oboje, mnogo više vrediš Deleći sebe, sa svima drugima, Rasplinjuješ tvoje divno biće. Uleću ljudi, čačkaju, Pipaju, traže, malo daju, Žele samo deo tebe.. Tebi se učini, to je lepo, A ustvari kad dotaknu granicu Svi nestanu.. Tebi godi, uzmeš šta ti treba, Iako želiš nekad više..A ja ne umem, da stanem I ukočim, Želim svu da te mazim, Što reče neko davno, Medj zvezdice sestrice da te stavim. Čistog srca, milujem te svuda. I tražim svaki kutak Tebe I tvoje duše Da ga dotaknem I učinim Ispunjenim I treperavim, Bar upola kako ti meni jesi.. A teško je. Dokle god Stiskaš I sakrivaš Pogrešnim stvarima Meriš svoje trenutke, I svi grabe iz tog bunara sreće Tvoga bića, sebično I pohotno, Čini mi se I uspešno.. Ne mareći istinski da te vole.. Nekad se čini, svi te imaju više.. Ili samo ja želim mnogo više, A ne umem, na kašiku da volim.. Nocima bdim, po mraku pipam, Al opet samo sanjam.. Moj jastuk znan I dalje sam.. Jutra nekad lagana a nekad teška, Sa tobom ih imam.. Opet sanjam… Uštini me.. Makar me zabolelo.. Bar da znam jesi li ili nisi. Snovidjenje boli.. Makar bilo I najsladje.. Hajde, sidji niz te nebeske stepenice, Kao što si ogolela srce moje. Zaviri u svoje.. Svi odgovori tu leže, Čekaju trenutak stvarni.. Svi mi imamo tajne I želje razne.. Ali ko još može, Ziveti dva života, a biti normalan.. Evo Mila, raširio sam dlan.. Vidi, tu svašta piše.. Hajde, približi se, stavi prst.. Ne boj se, neće ti ništa. Da, topao je, zbog Tebe. Za Tebe.. Golica? I treba, osmeh tvoj traži.. Hajde dodji u dlan, da te uzme,, On voli da daje.. Da voli to ume, Nekad I cćutke.. Zar ne vidiš, crte poznate? Zar ne vidis tu liniju poznatu? Ne čini li ti se to tako željeno? Nestvarno a tvoje? Hajde, uzmi me za dlan.. Ti Mila.. Nekad sjajna, nekad tužna Zarad tudje I svoje sreće. Ne rasplinji se, vec sebi čini, Jer tada čini ćeš I meni.. Kako zaista želiš.. Tek tada mozes, sebi stvarati lepe dane, ako znaš sa čim da ih stvaraš, A znaš, samo se bojiš, Uciniti korake nove.. Opet ćeš se vratiti u vode znane, Pustiti da te nose, kako drugi hoće.. Opet ćeš se vratiti, u priče znane, Uzimati na kašiku, ono što voliš, Tudje laskave misli, Tako znane I predvidljive, Zar se ne učine tako iste? Znam, nikad ih dosta nije.. Da ih bude, bar po malo, I daleko.. Ehhh.. Ti znaš šta ovo znači.. I uštini me..
Lajkuj ovaj stih:
 

Tako mi nedostajes,a tebe nema

   (upisano: 07 Sep 13, 18:41) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Postoji samo jedno ime koje me iz sna budi,postoje samo 1 oci koje prodiru mi kroz grudi,postoji samo 1 bice koje iskreno volim,a da li ono zna da ja postojim?! U ovom gradu prepunom laznih osecanja, gde ima mnogo laznih ljudi, ja samo zelim nekog da samnom spava, i osmehom me svako jutro budi... Sve je trenutak,Trenuci su i naši ŽIVOTI,razlika je samo u trajanju!Seti me se u momentima slabosti i ne dozvoli srcu da pati,jer je ono preveliko i predobro! Želim te imati za vremena duga. Ne dozvoli naša srca da savlada tuga. Srce mi maleno-raniti ga je lako, al je dosta veliko, da te voli jako! Tiha i hladna noć u zagrljaju prljavih sena,sećanja traže tebe u mnoštvu raznih imena.Dan je skoro prošao i veče se sprema, TAKO MI NEDOSTAJEŠ,ALI TEBE NEMA... Noć još jedna od mnogih koja će proći da vratim sreću zalutalu u hodnicima naših sjećanja, ali uprkos daljini ja te i dalje volim! Još najlepše reci nismo rekli, još najlepšim morem nismo plovili, a minuti već su nam istekli, nismo znali da smo se zavoleli... Onako kako je kiša prestala padati, onako kako je sunce pocelo zalaziti... onako kako je lišce prestalo padati.. tako, baš tako, polako, sam te prestala voleti. Znala sam da cu te voleti, al ne tako jako. Znala sam da ces otici, al ne tako brzo. Znala sam da cu te pamtiti, al ne tako dugo.... Sklopi usne spusti ih na moje stegni ruke da se ne boje poljubi me jednom ucini me robom zagrli to telo sto drhti pred tobom. Ti si malo mace sto po srcu grebe, volim taj oziljak jer je od tebe.Pored tog oziljka toje ime pise, zapamti jedno: VOLIM TE NAJVISE Možda kamen priča kad mu tesko bude,čovjek je greh svi bi da mu sude,ja idem u krajnost, svakog bi da molim,al srcem i dušom samo tebe VOLIM!!! Jednog dana ka mi se zamrzne srce, zaboravit cu zivot, ljubav,sebe... al nikad necu zaboravit jedne oci, poljubac,dodire, jednog andela... tebe!!!! U tihoj noci kad se probudis seti se osobu koju najvise volis,voli tu osobu neces se kajati jer ta ljubav ce do groba trajati! Slatko spavaj andjele, neka ti nebo sapuce VOLIM TE i kada planete nestane i Zemlje ne bude, ja cu makar samo u snovima uvijek biti kraj tebe!!! Bila bih postelja u kojoj spavas i jastuk na kojem se budis, zvijezda koju sanjas, suza kada places, osmjeh kad se smijes, usinila bi sve samo da sam uz tebe! Ako je Bog jedino stvorenje koje ne mora da bude vidjeno da bi se u njega verovalo onda si ti jedino stvorenje koje ne mora da bude prisutno da bi se volelo!!! Od kada si otišao moj život je gorak, nikako sa srećom da uhvatim korak, ti si moja potreba i ludilo slatko, mogu ja bez tebe al samo na kratko!
Lajkuj ovaj stih:
 

Ko da me ljubi

   (upisano: 29 Aug 13, 21:36) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Posle tebe, ja vise nemam dusu, TI si je odneo. Posle tebe ja vise nemam srce, TI si ga slomio. Posle tebe ja ne postojim, Ti si me ubio! Postoji li na svetu nesto tako dobro kao sto smo mi? Procvetale ljubicice, vratile se lastavice, cvece cveta, a ja venem, ti si samnom, kud god krenem. Prolazim kroz tamne ulice koje su pre bile svetle. Ulice tamne kao i moje srce kad nisi ti kraj mene. Puno mi nedostajes. Nedostaju mi tvoji poljupci, tvoja ruka, tvoj osmeh koji sam najvise na svetu voleo. Put kojim idem…Zivot koji zivim…NISU MOJI…ali ljubav kojom volim je SAMO MOJA i ona pripada TEBI. Sinoc sam sedela kraj prozora, kisa je tiho padala. Nisam te opet videla, samo se uzalud nadala… Secanje nije obaveza nego proizvod iskrenih osecaja, zato me se seti kad hoces i onoliko koliko sam zasluzila… Seti me se, ali te ne zaduzujem, zaboravi me, ako to zasluzujem. Seti se duso, seti se mene, jer moja dusa za tobom vene. Sklopi oci i opusti se dok tones u moru mojih poljubaca i ne dopusti nikome da uzburka to more i zauvijek te odvoji od mene!!!!! Slatki, najsladji od svih, znaj da cu te uvek voleti. Ti si jedini koji je u mom srcu dobio posebno mesto, ono prvo, najbitnije. Znaj da te volim i dalje. Spavaj kao da ne postoji sutra, kao da nema jutra, spavaj i snivaj slatke snove i sanjaj me noci ove! Spustila sam suzu u ocean. Kad je pronadjes prestacu te voleti. Srce moje ti u rukama drzis. Pazi, moli te, da ga ne ispustis. Sreca? Sta je sreca sada znam. To je svaki susret s tobom, tvoj dah na licu mom. Sreca? Tvoj korak, tvoj glas, nezni poljupci kroz noc. JEDNOSTAVNO - TI! Svidjaju mi se tvoje usne, samo toliko da znas. Ali jos vise bi mi se svideo tvoj poljubac koji nikako da mi das. Svitanja bez tebe puna su praznine, kad oblaci pisu tvoje ime… A u kasnu noc kad grad utone u san ja cu samo zbog tebe cekati novi dan. Svu moju ljubav cu ti dati, dok ne bude iznad svih oblaka. Ti si jedino na svetu sto cu uvek voleti. Ti si jos tu, na usnama sto gore. Ti si jos tu, gde je srce moje. Ti si jos tu, iako nisi kraj mene. Ti si kao najudaljenija zvezda do koje je najteze doci, ali bas zbog toga je najudaljenija zvezda najlepsa i najsjajnija! Ti si najvece blago ovoga sveta, a ja sam najbogatiji na svetu, jer si pored mene. Hiljadu reci je previse, jedna je premalo, ali dve reci govore sve: VOLIM TE. Ko da me ljubi? Kad srce moje samo tebi Ljubav nudi. Sto je to Ljubav, reci mi samo. Vatra sto gori jedan cas il ima nade jos za nas ? Trazi mi zivot, tebi cu ga dati, trazi da umrem i srce ce stati, al nikad ne trazi da odes od mene, jer umesto krvi teces mi kroz vene… Trazila sam neke druge oci lepse nego sto su tvoje, ali kako da ih nadjem kad takve oci ne postoje! Tvoj osmeh stoji kao sunce. Tvoj pogled pogadja me u srce. Tvoje oci mi nocu nedaju mira, a tvoj poljubac me u dusu dira! Tvoja ljubav je kao potok sto iz raja tece, zbog tebe je moj zivot pun srece. Saljem ti poljubac sladji od meda, ti si ono sto meni u zivotu treba! Tvoje su oci dva bisera koja svetle u tami ovog mracnog svijeta i koje osvetljavaju put mojoj dusi! Tvojim recima verovala. Tvome dodiru se predala. Nocima se suzama pokrivala i na kraju bez tebe ostala! U blizini, u daljini, moje malo srce misli na tebe. Volim te. Misli li tvoje srce na mene? U grudima mojim srce tuce, jer volim te nemoguce! U noci toj dok lampa gori, lagano muzika razlama srce. Oci su pune jada i boli, a ludo srce samo tebe voli! Usnama cu dotaknuti tvoje snene okice, lagano poput leptirovih krila. Lubicu te nezno dok polako budes odlazila prekrasnom stazom snova. Vec dugo mi nisi na um pao, bila sam te u zaborav dala. Al uzalud zadrhti mi srce kada sam te sa drugom ugledala! VRATI SE MAJMUNE!!! Volim oci plave sto su meni ljubav dale, volim tvoja oka dva sto u njima ljubav sja! Volim te - kao skitnica daljine, volim te - kao sanjar snove, volim te - kao zora sunce, volim te - kao pesnik kise, reci jel te neko voleo vise? Volim te bez obzira na sve tvoje mane ili vrline koje te kompletnim idiotom cine. Volim te i obozavam te, srce mi place bez tebe, a sto te volim toga se vec sama bojim! Volim te i srce mi vene, ne znam kog vraga jos zelis od mene. Volim te idiote, zar ti treba jos nesto reci? Volim te kao sto cvece oblake voli, a ti se me zaboravio i dusa me boli. Volim te mala, volim te zbog svega sto radis zbog mene, i voleo bih da vreme za nas stane pa da ti i ja postanemo vecnost!!! Volim te, samo to znam. Volim te i jedino ljubav mogu da ti dam. Volim te, volim, a dusa mi vene, jer nisam sigurna volis li ti mene! Volimo se, volimo vise nego ikad, nek’ se drugi rastaju, mi necemo nikad. Voleo bih da sam kap kise koja je danas padala, da ti padnem niz vrat, medju grudima, ogledam se u mirisu svezih bresaka i isparim jer sam sretan ja. Voleo sam te JEDNOM, voecu te ZAUVEK!!! Volela bih da si tu. Samo noc da ostanes. Volela bih da si tu. I da vise ne ides! Vrati me u zivot, oprosti mi grehe… Poljubi me, daj mi utehe… Zagrli me, reci “mili”… Podseti me sta smo bili… Vuku se dani jedan za drugim, dosadna kisa uporno pada, nestajem polako u satima dugim, a moje se srce samo tebi nada! Za tebe vredi zivot dati i put pakla ako treba proci, dusa ti je cista kao bela ladja, zena kao ti se samo jednom radja. Zasepi mi vid - opet cu te gledati, oduzmi mi sluh - opet cu te slusati, rani mi srce - opecu te voleti! Zasto sam bas tebe srela, zasto kad to nisam smela, zasto me zaneo pogled oka tvog, i zasto sada moram patit zbog tog. Zauvek se pamte oni s kojima se voleli nismo, cije su nam usne bile nepoznate i kojima smo u snu pisali pismo! Zbog jedne gluposti smo se rastali! Neka se dogodi jos neka glupost, pa da ponovo budemo zajedno. Zelim biti deo tvog zivota, tvojih zelja i snova… Voli me jednostavno, samo dodirom, jednim poljupcem… Samo misli na mene… Neka me tvoje misli dotaknu… Zelim biti sretna jer si ti sretan, ali kako da budem sretna znajuci da nisam ona koja te usrecuje. Zelim da ove noci budes andjeo srece, da ti u snu dodje ona koju najvise volis i koju dugo cekas i obeca ti da nikad otici nece! Znas li kako oci peku, znas li kako suze teku, kada gubis onog koga ljubis i kad molis onog koga volis. Moja ljubav tebe trazi. Ti si sreca i lepota. Reci cu ti, al bez lazi: “Ti si ljubav mog zivota” Zovem te svako vece kad kucne nocni cas, al znam da neces doci jer sudbina rastavi nas. Zvaces me jednoga dana, zvaces me sigurno znam. Zvaces me jednoga dana, kada ostanes sam! Zvezde mogu pasti, sunce moze nestati, ali te voeti necu prestati. Mogu pasti planine i stati reke, ali ce te moje srce voleti vekovima Kad bih kralj sveta bio, on se ne bi Zemljom zvao, tvoje ime bih mu dao. Kad bih svemirom carevao, svaku zvezdu, sve bih TEBI darovao. Mislim na tebe, zelim samo tebe, hocu samo tebe, ne mogu bez tebe, venem bez tebe, gladujem bez tebe, volim samo tebe! Sto tu ja mogu?! Ne moze mi niko nista! Padaju zvijezde. Pomisli zelju koju vec dugo krijes u sebi. Nezno me takni usnama svojim i sve ce se zelje ostvariti tebi. Ljubavi, jako mi trebas, jer osecam neki bol u dusi, a taj bol mozes samo ti izleciti svojim osmehom, dodirima, poljupcima koje mi ne mozes sada dati. Vec odavno nada u mom srcu je izcezla da cu pronaci luku gde cu se skriti, usred olujnog mora nadjoh tebe… tebe luku moju gde cu vecno biti! Dodirni me kao meka pahulja, zagrli kao meka kosulja. Izbrisi trag mojih nemira - umrecu bez tvog dodira. Trebas mi kao zori sunce, kao suncu zrak, kao kisi kap, kao plimi oseka, kao tisini nemir… kao krv veni, tako ti trebas meni. Trebas mi… da ti pruzim ono cega sam puna: paznju, neznost, ljubav, poljupce, srecu… cekam i cuvacu sve ovo za tebe, jer znam da to zasluzujes! Kad bi suza u mojim ocima bila, ne bi nikad plakao, iz straha da te ne bi izgubio. Volim osmeh na tvom licu, volim tvoja oka dva, volim usne zeljne poljubaca, ustvari, samo tebe volim ja! Ako te nekad naljute ljudi ili srce gorko zaboli, seti se da na ovom svetu postoji neko ko te voli! Daj mi 1000 poljubaca, pa jos 1000, pa jos 1000… Kad razmenimo milion poljubaca pomesajmo ih zajedno sve dok ih ljubomorni ne budu mogli prebrojati. Daj mi sebe od sebe ako neces da mi srce nazebe jer kad tebe nema ljubavi, cini mi se da je zima. Daj mi tvoju ruku i zazmiri. Cujes li kako moje srce kuca? Razumes li sta kaze? Prica o mojoj ljubavi prema tebi! I sve sam druge tvojim imenom zvala, i sve im uzela, a nista im dala, jer kad se samo tvojih ociju setim, na svim se neduznim muskarcima svetim… Iako daleko u gradu tom, vecno ti si u srcu mom, jedino tebi cu poruke slati, jer samo za tobom srce mi pati. Jedino ti znas sto mi treba, tvoj topli osmeh i ljubavi do neba. Jedino ti mozes to da mi das, ZATO TE I VOLIM, SAMO DA ZNAS. Jos uvek zelim iskrenu plavu dubinu tvojih ociju, zelim da moja ruka dodirne tvoju, toplinu tvojih usana na usnama zelim, zelim da me ljubis i volis do kraja. Kad bih ljubav svoju suzama morao dokazati, ja plakao bih dan i noc, ali suze svoje nikad isplakao ne bih jer te volim kao bolesnik svoj poslednji dan. Kad bih opet sreo tebe, ponovo bih sreo srecu, jer devojku slicnu tebi vise nikad sresti necu! Kad more zavlada kopnom, kad u pustinji padne sneg, kad se gleceri otope, kad usred noci zasja sunce; NI TAD TE NECU PRESTATI VOLJETI! Meni nisu potrebni ljudi, meni nisu potrebni sni, meni je potrebna ljubav, meni si potrebna ti. Moju ljubav prema tebi, ni najlepsa pesma opisala ne bi, sto te volim nisam kriv, volecu te dok sam ziv. Moram biti pametna, kazem sama sebi, ali da sam pametna, voljela te ne bih! Mozes proci sirom sveta gde god toplo sunce sja, ali te niko voleti nece koliko te volim ja! Na ovom ekranu zelene boje ne mogu stati sve zelje moje, al mogu stati 24 slova: PREVISE TE VOLIM LJUBAVI MOJA!!! Neka te nebo obasja kada se tama pojavi oko tebe, i neka ti andjeli ne dopuste da places kada ti suze ispune oci, jer ti zasluzujes ziveti u svetu LJUBAVI! Nije mi zao sto mi lazes, zao mi je sto mislis da ti verujem! Odapela si ljubavne strele, pogodila si srce moje, sada sam dozivotno zarobljenik ljubavi tvoje! Okreni se, videces u mom oku suzu koja te moli da ostanes, sacekaj, videces ruke koje se pruzaju tebi da te zagrle, slusaj, to moje srce lupa za tobom… Odkad te nema, sve mi je isto, samo sto sunce slabije greje. Noci su tuzne, bolesne, tihe, ni zvezda nema kao pre.
Lajkuj ovaj stih:
 

Samo pravo idem i gledam

   (upisano: 28 Aug 13, 20:22) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Samo pravo gledam samo pravo... Idem samo pravo gledam samo pravo mnogo tuge iza mene ali za to mi nije stalo. I dalje idem pravo i mislim ono pravo sve sto prodje pored mene za to mi nije zao. Kada izadjem iz sebe i gore kada krenem samo oni koje volim tuzna lica oko mene da li vredelo je iz pocetka da l" bi mog"o sve kroz glavu kad mi prodje toga ima tako mnogo. Kazu kraj kada dodje sve vidis u sekundi celi zivot kao film knock out u prvoj rundi onda nestanes na pola puta stanes ko da otis"o si negde ali ne vracas se. I zivot je daleko i secanje je samo sretni dani iz detinstva sve je jos uvek tako nepoznato, nema toga puno samo neke scene neki momenti srece tako retki. I bez cene pored mene cela porodica smeh sa lica, zvuci mirne noci uspava cela ulica i djeci snovi pune nade prica pocinje i sat se pokrece sve dok jednom nestane. Prva slova, prve knjige u skolu kad sam krenuo tu krecu prve brige nikad nisam je voleo a drugove sam dobio za ceo zivot bracu kada ostave me oni tada kraja prepoznacu zajedno kroz tugu zajedno kroz srecu prve tuce, prve ribe i problemi prvi krecu. Ali nisam sam ima ko ce da me prati kada ne znam sta da radim ima ko me uvek shvati i tako mnogo suza puno smesni stvari ne placi za mnom da se prica ne pokvari ovde meni dobro je iako film prestaje ali jedino ce guzva u drustvu da nedostaje mi. Al" nema veze jer dobro mi je bilo samo zao mi je sto se prerano zavrsilo al" sada moram dalje i neka mi je zao ne okrecem se nikad i idem samo pravo
Lajkuj ovaj stih:
 

Srce vise ne pati

   (upisano: 26 Aug 13, 04:31) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Bese jednog dana, u kaficu ja pola uspavana, sretoh njega, visokog, lepog, oci boje meda, i rekoh on je taj sto mi treba, prodje par nedelja, ja ga opet sretnula, istim zarom gledala, srce sam mu predala. Prodje OPET nekoliko nedelja, dosao da se pozdravi sa mojim prijateljima, uzeo mi ruku i rece cao, a meni je tada pritisak PAO, celo vece sam ga trazila pogledom, smesila se, gledala njega kao dvogledom. Prodje i taj jesen, prodje zima, a od njega ni senka dima. Jedno vece videh sliku te srece, rekoh bices moj nema sta, vec dugo sam te cekala. Posle dva dana, eto mene na pice s"njim, pricali upoznali jedno drugog, znala sam da je onaj koju svaku moze da ima, a ja devojcica sam bila koja mu srce otima. Prodje par sati, on mene na voz isprati, voz stize, panika me hvata, sta da radim, dal da odem iz inata? Onda mi je on prisao, za ruku uzeo, rece mi dodji ovamo, i neznim usnama me je poljubio. Posle par sekundi, udjoh u vozu izgubljena, a onda odjednom mi stize poruka. Pita on mene, sta znaci taj poljubac zelis nesto ozbiljno samnom ili ne? REKOH NIKOG NISAM ZELELA KAO TEBE PRE. Ja i on smo od tada bili zajedno, ja se plasila da nije kao oni skim sam bila pre, zato sam pocela da gresim i samoj sebi rusila sne. Poceli smo jedan drugog da volimo, ja nisam mogla da verujem da takav kao on moze se promeniti, i tolko u mojim ocima vredeti. Posle par meseci dodje i taj dan, gde me na zurci pijana budala poljubi i dodje do toga da smo morali raskinuti. Nema jedne veceri gde nisam suze lila, od jastuka sam more napravila. 2 Nedelje sam bila u samoci, i molila boga da ce bolji dani doci. Oprostio mi je. Opet zajedno kao pre, i rekla sam sebi NIKAD VISE GLUPOSTI TE. Prodje opet mesec dana, i jedne veceri smo bili blize nego IKAD, ljubio me, nezno milovao, KAO STO NIJEDNOM NISAM DALA NIKAD. U tom fazonu smo krenuli, rece mi opusti se nece te boleti.... Saputao mi slatke reci, nezno po telu ljubio, polako mi je sa sebe sve skinuo, sav strah mi je bio prekinuo, Legao je na mene, i pomerio mi noge na stranu da mi prija, onda je ulazio u meni kao zmija....tako je trajalo par minuta..sati...zelja za njim nikako nece stati... tada me je on celu jeo NA EX...a ja tada prvi put shvatila sta je SEX. Od tada zaljubila se ja u njega kao luda, od ljubavi dan danas nemam kuda... proslo je i jos vise meseci ja i on jos uvek SPOJENI. Bilo je izmedju nas dobro i lose, kao u svakoj vezi. I jednoga dana, meni dodje kao nikad na srcu rana. Idem u bolnicu za pregled, tada meni doktor rece... ima te u sebi jedno malo Bebce... !!Sta da radim mlada sam jos? nemam gde? On mi rece bolje da uradis to sto pre!!!!! Jedinu stvar u mom zivotu sto sam zelela sa njim, JA za sobom ostavi, dete moje prve ljubavi. Od toga dana nema sekundi gde ne mislim na njega, gresku sam napravila i samoj sebi zivot pokvarila. Krila sam to njemu, ocu tog andjela, nisam htela da dozivi ono sto sam bila ja. Kao da me nije dovoljno bolelo, posle godinu dana on mi rece, srce te je volelo... al sada se umorilo. Stavio je tacku nase price, i rekao mi je, zivi mlada si, svaki moj greh na tebe utice. Rekla sam mu " neznas jos sve, ja sam vec pala nisko, a ti ces zbog mene barem isto". Napisala sam mu e-mail, rekla sam mu sve, cak i sta mi je bilo bogom dato, ono sto je bilo MAMINO ZLATO. Od tada on IDE OD CASE NA CASU, ALKOHOL I SUZE ZA LJUBAV NASU !!!!!! Dan danas zivim sa nadom da mi se vrati, samo on moze da me smiri, da mi nekako srce vise ne pati. Svaki put kad smo se videli, poljubio me kao da je prvi put, a meni panika u glavi, pitam se dal sam bila s njim u snu il na javi. Volim ga, i Volecu ga sve do kraja neba, jer njegova ljubav je jedina stvar sto mi treba.
Lajkuj ovaj stih:
 

Poruka

   (upisano: 23 Aug 13, 19:21) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Krenula sam u srednju školu.. Nije bilo nikoga iz moje stare ekipe, nalazila sam se u posve novoj okolini, jedva sam našla put do škole (toliko o mom poznavanju grada), bila sam posve sama... No, zato sam si u vlaku našla cure s kojima sam provodila svaku slobodnu minutu svog vremena. Šetali smo gradom, pričali o životnim iskutsvima, gdje će se koja udati.. Ma, živjeli smo jedna za drugu i mislili smo da život ne može biti bolji. Moja Nina je bila našla svoju bolju polovicu ubrzo, ali nije zaboravila na mene. Izlazila sam s njom i njezinim dečkom( iako mi je to bilo malo glupo), pokušavali su mi namjestiti njegovog best frenda. ali meni se jednostavno nije dalo biti u vezi s nikim, pa ni na jednu večer. Dok je ona vikend provodila sa Markom, ja sam se zabavljala, nekad imala nastup s folklorašima a nekad izlazila s ostalom ekipom iz vlaka.. Nina mi i sada govori da se nisam promjenila ni malo i da sam neozbiljna za svoje godine. Tako je prošla moja druga godina srednje, a kada sam krenula u treći.. Neki dečki iz đačkog doma su počeli putovati vlakom i to je bio početak svega... Pošto se jedino mene čuje u vlaku (malo glasnije se smijem,a i pričam) dečki su me pitali da li mogu minutu mirovati ili je tako stalno. Ubrzo se moja ekipica sprijateljila s njima i postali smo nerazdvojni. Mary se svidio Danijel, Denis se zanimao sa Ivanu, Mihaela je već zabrijala s Lukom, Nina je imala Marka, a ja i Andrej smo bili u prijateljskim odnosima. Tako smo se “raspodjelili“ po parovima i viđali smo se samo na stanici;neki su šetali, drugi su išli kupovati poklone.. Ja i Andrej smo bili sličnog karaktera, voljeli smo iste stvari, zajedno išli na tekme i probe. Ekipa nas je gnjavila da li smo zajedno,no mi ih uopće nismo shvaćali ozbiljno. Jednom smo ja i Andrej markirali s nastave i zajedno išli gledat utakmicu, pa smo šetali gradom... Bilo je zimsko doba i bilo je zima, pa smo zaključili da je najbolje da ostale čekamo na stanici. U vlaku smo sjedili sami jer su nam parovi išli na živce. To putovanje mi se činilo i predugačkim. Pričali smo o bivšim ljubavima, o školi o svemu.... Onda sam ga iz zezancije pitala jel ima on kakvu u planu, na što mi se on samo nasmijao i rekao: „Vidjet ćemo“.. Pogledala sam ga u oči i onda sam shvatila da ima najljepše zelene oči koje sam vidjela... Kada sam izlazila iz vlaka poljubila sam ga u obraz i rekla da mi se čuva do ponedjeljka, jer ga neću vidjeti cjeli vikend. Kada sam izašla iz vlaka lupala sam se u glavu jer sam shvatila što sam napravila,dok mi se Nina samo smijala. Kada sam joj rekla da mi bolje pomogne nego što se ceri, ona se malo smirila i rekla ;“Ja mislim da se netko zaljubio“.. Prvo sam ju pogledala ko" da joj nisu sve na broju, a onda sam sjela,jer mi više ništa nije bilo jasno. Nina mi je rekla da je to skužila jer već tjedan dana samo o njemu pričam, da me ne može više slušati.. Došla sam kući i nisam mogla zaspati, njegova slika mi je bila stalno pred očima... No,u subotu ujutro me već Nina nazvala i rekla da slavimo Markom rođendan i da je zvala cijelu ekipu.. I dok sam mozgala hoće doć i Andrej i kako ću se ponašati pred njim, Nina je već došla po mene da idemo Marku kupiti poklon jer se dvoumi i nezna što mu kupiti. Ubrzo je tako došlo i 8 sati i fešta je mogla početi. Ipak, ne slavi se svaki dan 18 godina... A na taj dan, 20.11 , prije točno godinu dana, on i Nina su prohodali... Meni je bilo dosta i slavlja i pića i odmatanja poklona, i zaključila sam da mi je najbolje izaći van na zrak. A vani je već stajao Andrej. Prvo sam ga pitala jel mu nije zima i krenuli smo s pričom... Rekla sam da je lijepo što su Nina i Marko već godinu dana zajedno i složio se sa mnom, a zatim mi je rekao da se i on nada da će naći svoju bolju polovicu, privukao me sebi i poljubio... Htjela sam da taj trenutak vječno traje, ali našu romantiku je prekinula Nina vrišćući od veselja. Toliko je bila vesela da nam je od silnog uzbuđenja zaboravila reći da se nas zove na tortu. Zamolila sam da ništa ne govori ostalima, jer ni ja nisam znala što će biti dalje s nama,jer Nina mora sve vidit... Idući tjedan je bio zadnji u prvom polugodištu i pošto je bilo vrijeme darivanja(to je već bio naš ritual), svatko se od nas izgubio u gradu tražeći poklon za svoje frendove. Pošto nas je bilo 10 nerazdvojnih prijatelja, Božić je za mene značio financijski bankrot i slom živaca jer kad ideš s Ninom kupovati... Bio je petak, zadnji dan, razmjenjivali smo poklone, jedva čekali da počme drugo polugodište i teška srca se rastali. Na putu do kuće Andreju sam odzvonila barem 6-7 puta, priznala Nini da sam se zaljubila i da nisam normalna, dok se ona samo smiješkala i vikala :“Znala sam ja to, znala“! Ti su mi praznici bili predugački,stalno sam se čula s Andrejom, Nini dodijavala sa svojim jadikovajem... Počelo je i drugo polugodište i ja sam jedva čekala da uđem u vlak i sve ih izljubim,posebno Andreja... No kada sam ušla u vlak, mislila sam da mi se srce prepolovilo ma dva dijela.. Svi su sjedili i zezali se, samo što se naše društvo povećalo za jednog člana, Karolinu, Andrejevu curu. Do grada smo svi šutili, a ja sam do škole i proplakala. Nina me je tješila,ali bezuspješno.. Nije mi se dalo učiti, biti na nastavi, ići sa Ninom do grada... jednostavno nisam imala volje za ništa. Društvo u vlaku je skužilo o čemu se radi, jer sam se bila i od njih udaljila. Nina mi je jedan dan rekla da me vodi na pizzu i da nemam nikakvog opravdanja, moram ići i gotovo, i tako je i bilo. Do pizzerije sam joj pričala samo o Adreju i da ne mogu ništa poduzeti jer je on u sretnoj vezi dok mi je Nina držala lekcija;“Ti njemu nisi ni rekla šta osjećaš prema njemu,pa daj, makar popričajte..“ Dok mi je davala savjete i besportebne upute, došle smo i do pizzerije. Nina mi je rekla da uđem unutra i da zauzmem stol,a ona će otići samo po novaca. Iako sam se nećkala u početku, na kraju sam ušla.. A za stolom sjedio je Andrej.. Iako mi je tek onda sinulo zašto me vodi na pizzu, bilo je kasno. Andrej me zvao za stol i pričali smo..Rekao je da je primjetio da u zadnje vrijeme se odvajam od njih i da ako on ima curu,da mene neće zapostavit... Nisam mu imala hrabrosti reći što osjećam prema njemu, samo sam mahnula rukom i rekla da imam nekih problema u školi i da je sve ok... Iako je Nina skužila da nešto nije u redu, ja sam se ponašala kao da je sve u najboljem redu i svoje osjećaje sam potiskivala i sakrivala 5 mjeseci,a to nije znala ni Nina. I onda je došla ta prokleta matura... Svatko je od nas učio i borio se za opstanak, nismo ni izlazili subotom ni ništa... Viđali smo se u vlaku i najčešće smo spavali jer smo bili preumorni za bilo kakve razgovore. Došao je i taj zadnji dan školske godine, a meni se, za razliku od Nine,uopće nije slavilo. Andrej,Luka i ostali su otišli u dom pakirati stvari jer idu kući, Marko je slavio sa svojim razredom a ja i Nina smo čekali zadnji zvuk školskog zvona i našem srednjoškolskom školovanju. Kada se i zvono zazvonilo i kada je sve bilo gotovo,istrčali smo iz škole a ja sam ugledala Andreja i dečke s putnim torbama i opalila plakat.. Znala sam da zadnji put sjedimo u vlaku zajedno,da nema zajedničkih izlazaka jer će svakog od nas život odvesti drugim putem. Andrej me tješio do stanice, svatko od nas je sjedio i šutio.. Kada se bližila moja stanica izlaska,pozdravila sam se s ekipom i uputila prema izlazu skupa s Ninom. Andrej me ispratio do vrata,a ja sam mu kroz suze rekla da ga volim od početka godine,da mrzim maturu jer s njom sve lijepo nestaje poljubila ga i iuplakana istrčala iz vlaka. Kroz prozor Andrej mi je vikao ;“Da znaš volim i ja tebe“ .Onda sam plakala još više. Da li je morao čekati zadnji dan da mi to kaže? Nina je plakala skupa sa mnom i tješila me. 3 mjeseca su prošla a ja ga nisam ni čula,ni vidjela... I onda mi je jednog dana stigla poruka od Andreja;“cijela ekipa je pred tvojom kućom,bilo bi te lijepo vidjeti i usput,otključaj nam vrata.pusa“. Istrčala sam van i kada sam ih sve skupa vidjela nitko nije bio sretniji od mene,ali prvo sam izljubila Andreja.... S Karolinom je bio “radi reda,da ne bude sam“ i to je bilo gotovo i prije mature,ali je čekao mene da mu kažem što osjećam... Kada se sjetim da je moglo biti kasno za nsa, i da je to naša krivica,samo se nasmijem i kažem svojoj Nini da je ljubav čudan pojam......... 20.11 – slavi se Markov rođendan i 2 godine odkad su on i Nina zajedno. Kada mene i Andreja pitaju do koliko ćemo mi dogurati,samo se nasmijemo... Jer koliko dugo nam je trebalo da kažemo a se volimo.. Ne žalim se, ekipa je ista, imam osobu koju volim i kao da se od srednje nije ništa promjenilo.
Lajkuj ovaj stih:
 

Zivot brzo prodje

   (upisano: 20 Aug 13, 04:46) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zivot je tako prolazan. Danas si tu,a sutra te vec nema. Ja sanjam ljubav,iskrenu i trajnu. A sto dobijem? Laznu ljubav za koju sam ja mislila da nesto znaci,da je stvarna i na putu da postane velika. Njegova izdaja me proganja,ne da mi mira. Neprestano mislim o poljupcima,dodirima,njeznostima. Zar je moguce da je sve bilo lazno i neiskreno? Ili me je bar na trenutak,makar malo ipak volio. Lakse mi je preboliti bol kad mislim da sam mu ipak nesto znacila.Taman kad prestanem misliti o njemu,on mi se javi. I onda sve ispocetka,ne mogu ga izbaciti iz misli. Svaki dan mi moze biti zadnji. A kako sam prozivjela svoj zivot? Cijeli sam zivot voljela,a nisam bila voljena. Usla sam u vezu s njim bez ocekivanja,bez zaljubljenosti,a on me je potpuno osvojio svojim njeznostima i onda bezosjecajno ostavio. Ostala su samo gorka sjecanja na laznu ljubav i srecu. Ali ne mogu poreci da sam bila sretna uz njega,budeci se pored njega. Zivot je prolazan,ali nadam se da cu jednog dana naci srecu i da ce ova bol prestati i usamljenost proci
Lajkuj ovaj stih:
 

I posle 2 god. ista bol

   (upisano: 19 Aug 13, 19:01) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Fikret je prosao autom a ona je stala i gledala za njim kada joj je mahnuo. Znali se vec od pre, bio je u vezi sa njenom komsinicom pre dve godine. Gordana se zaprepastila da ju je poznao i kada je kapirala da je taj prelep osmeh i taj pozdrav bio upucen njoj, ona nije mogla vise prestati razmisljati o njemu. Posle dva dana, ona mu je napisala poruku da joj je zao sto nije uzvratila pozdrav, ali nije odmah ukapirala ko je on. Poceli su da se dopisuju dan i noc, nisu mogli jedan bez drugog. On ju je pitao da izadju na pice. Odvezli se do drugog grada i popili pice, pricali su dugo i nisu ni primetili kako vreme leti. Posle par sati on ju je odvezao kuci, i dogovorili se da idu uvece na zurku zajedno. Dugo ga je cekala, sa drugaricama ubijala vreme kada ju je nazvao i rekao da se okrene. Gordana se okrenula i ugledala. Bila je presrecna sto ga je ponovo ugledala, jer je to bila ljubav na prvi pogled. Kasnije je otisla kuci, njega nije vise ni videla tog jutra. Pisao joj je poruku odmah kada je stigla kuci, gde je i sta radi, zasto je otisla a nije se javila. Pisali su dugo a ljubav je rasla. Nastavili su da se vidjaju, svaki dan u pola osam, jer je on radio do sedam. Vozili se njegovim autom po gradu kada im je bilo dosadno a onda ju je odveo na jedno brdo sa kojega se video ceo grad. Bila je tu samo jedna klupica mala a iza nje mala sumica. Posle tacno nedelju dana izlaska, ostali su do jedan ujutru u njegovom autu i pricali. Do tada se jos nikad nisu ni poljubili, samo se gledali a ljubav je postajala sve veca i veca medju njima. Jedan dan pre nego sto se njena tetka udavala, ona je bila u kafani da pomogne oko priprema. Dosao je Fikret da je vidi. Kada je odlazio, padala je kisa, kao svaki drugi dan kada su izlazili zajedno, kao da je nebo znao sta se sprema i plakao zbog njih. Gordana je usla u njegov auto a on je snazno zagrlio, privukao sebi i poljubio. Bio je to najlepsi trenutak u njenom zivotu jer ga je ona ludo volela vec tada... Svaki dan su se vidjali, cak je on dosao na svadbu njene tetke u tri ujutru samo da je vidi na par minuta. Bila je to ljubav, prava ljubav. Jednoga dana, Fikret je hteo da odu na to brdo a ona je htela da sedi na klackalici kod skole. Bolje je bilo, da je uradila to kako je on rekao, jer kada ga je poljubila i okrenula, ona je uvidela njenu majku koja je bila protiv te veze mada ga je znala i celu njegovu porodicu. Cak se i druzila s"njima, ali on je bio Musliman i to nije islo po njenom misljenju. Zvala je Gordanu da ide kuci a kada je dosla, njena majka je pocela da prica kako da veza nemoze da traje, da on nije dobar za nju i da je jednostavno nemoguce da oni budu zajedno. Gordana je plakala, od suza nije videla nista ispred sebe, ona ga je volela. Kada su bili mesec dana zajedno, Gordana je morala da ode mesec dana sa roditeljima u Srbiju na letovanje. Plakala je kada je odlazila a i on sa njom. Reci njegove na zadnjem sastanku su bile "Love you". Svaki dan su se culi kada je ona bila u Srbiji, on joj je govorio kako je voli, da nemoze bez nje, da mu je mnogo tesko. Prolazili su dani a Gordana je pocela da sumnja u tu vezu, kako bi moglo to samo da funkcionise ako njen otac sazna. Jednoga dana, ona mu je poslala poruku, pitala ga kako je i sta ima novo a on joj je odgovorio da nemoze vise da bude s"njom zajedno i ako je ludo voli, nemoze jer njeni imaju nesto protiv a on tako ne zeli da odrzava vezu. Gordana je plakala, plakala je kao nikada pre a njena majka je odmah znala sta je bilo i otisla je kod njenog oca i pricala mu o Fikretu. Kada je Gordana izasla da uzme flasu vode njen otac joj je rekao, da on ne zeli da ona bude sa Muslimanom. Kada bude punoletna, moze da radi sta hoce a sada ne. Gordana je samo odgovorila da je sada vec kasno. Vratila se u Austriju i Fikret joj je odmah prvi dan poslao poruku da mora da prica s"njom. Nasli se kod skole u njegovom autu. Sedeli su dugo a on je celo vreme slusao pesmu "Zivot moj ne volim ko tebe ja" ... Izgledao je tuzno. Pricao je da je voli, da mu je zao zbog svega i da bih zbog Gordane i ostavio celu familiju. Ona je samo cutala i slusala njegove reci. Kada joj je rekao da jos nikada nikog nije voleo kao nju, ona je plakala. Nije znala da li je od srece ili od tuge, ali je plakala. Fikret ju je tesio, drzao ruke i brisao suze. Ponovo su bili zajedno ali nista vise nije bilo kao pre. Gordana se krila od njenih, lagala gde je i skime je. Oni su sumnjali i nisu je pustali da izlazi cesto. Jednoga dana ju je mama pitala da li je sa Fikretom, posto nije imala gde, ona je sve priznala, rekla je da ga ludo voli i da nemoze bez njega ni minut. Majka joj je zabranila vezu s"njim, pratila je na svaki korak i ispitivala gde je i skime je. Gordana to sve nije mogla vise da izdrzi i rekla je Fikretu da ona nemoze vise protiv njenih, oni su jaci. Na rastanku su slusali pesmu "Zapisano je u vremenu". Rekao je da je nikada nece zaboraviti i da mu je prva i zadnja ljubav, da posle takve ljubavi nikada vise nece moci toliko da voli i pati za nekim. Narednih dana se nisu culi, nije mogla da prica s"njim, previse je bolelo. Kada je skupila hrabrost i pitala ga da li je jos voli, on je rekao da je ljubav pocela da bledi ali da ce ona zauvek ostati u njegovom srcu i da je nece nikada zaboraviti.. Eto to je o prica o velikoj ljubavi kojoj je brzo dosao kraj. - Sve sto je lepo, kratko traje....
Lajkuj ovaj stih:
 

Mala znas da te volim

   (upisano: 17 Aug 13, 19:27) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sjela je po ko zna koji put na onu njihovu klupicu u parkicu gdje su se uvijek nalazili....suza je krenula...tesko je jos uvijek, a davno je to bilo...ili ipak nije..... Upoznali su se kad joj je bilo 16, zapravo kao da su se znali oduvijek. Bio je visok, crn, simpatican i imao je one crne, velike oci koje se pamte-zauvijek. Proslo je godinu dana njihove veze koja je bila skoro bez mana. Ipak savrsenstvo ne postoji, ali ovo njihovo bilo je blizu toga. Vidali su se svakog dana, najcesce bi se nasli na onoj maloj klupici u parkicu, a tek bi kasnije otisli negdje drugdje. Prirasla im je srcu, pa ipak su se kod nje prvi put upoznali. Taj dan javio joj je da ne moze doci prije 8 navecer jer mora obaviti nesto s prijateljem. Rekao joj je kao i uvijek: „Volim te mala, znas“, i poklopio. Oko 3 vratila se iz skole i sjela pred televizor dok joj se grijao rucak. Bip, bip...culi su se zvukovi mikrovalne. Rucak je gotov. Uzela je tanjur i krenula prema stolu. Bam! Tanjur joj je pao. Stala je kao ukipljena, preplavio ju je cudan osjecaj, praznina.... Osjecaj nemoci..... „Nesto mu se dogodilo.........Ma nije“- tjesila se. Sigurno je pogrijesila. Pokupila je ostatke tanjura i sjela. Nije mogla misliti. Uzela je mobitel u ruku utipkala njegov broj-naravno da ga je znala napamet. „Korisinik je iskljucio mobilni telefon“, govorio je neumorno onaj naporni glas vec 6. put. Nemoguce. Pa on ga uvijek ima upaljenog. Ma vjerojatno mu se baterija istrosila. 5 sati je, a od njega ni glasa. Zvono na vratima-skocila je. Od kad je dosla kuci nije ni takla knjigu, a sutra pise povijest. Na vratima njegovi starci. Samo su je pogledali i znala je. „Srce, njega....njega vise nema“, odzvanjale su joj te rijeci u glavi kada se budila na krevetu. Onesvjestila se. Pa kako, zasto, ma nije moguce. Oko pola 4 on i prijatelj vozili su se kuci i na Ljubljanskoj je na njih naletio pijani vozac koji nije vidio da je na semaforu crveno svijetlo. Dva mlada zivota otisla su u nepovrat. ....... Jos i danas, nakon 2 godine kada prode pored one iste, male klupice, srce zastane, a suza potekne. Bio joj je sve, a lijepo su joj govorili-nemoj da ti netko bude sve jer kada izgubis tu osobu onda izgubis sve i ostaje nista.....ali kako je mogla odoljeti njemu, kako je mogla da joj ne postane sve kad je i ona njemu bila sve. Ostaje samo nada da ce jednom moci krenuti dalje. Ne da ga preboli, ne to nikad nece moci, pa ipak je on bio njena prva prava i velika ljubav. A samo je tako nestao......tako brzo i u nepovrat....Jos i danas sjeca se njegovih zadnjih rijeci koje je tako voljela, ali ne vise od njega. „Volim te mala, znas“.
Lajkuj ovaj stih:
 

Bices zauvek voljen

   (upisano: 15 Aug 13, 18:03) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Nakon sto sam njega upoznala, shvatila sam sto je ljubav.. mozda su ga moje mlade godine plasile,ali mi je sve pruzio.. bio mi je prvi i najveca ljubav.. ali jedna kobna noc je sve promjenila. bila je subota,izasli smo van,u pakrac,u disko...ja,on i frendovi. pili smo,plesali,ludirali se... oko 5 sati ujutro krenuli smo kuci,do daruvara. on je bio pijan,ali ipak sam sjela s njim u auto. nekako sam mu vjerovala. rekao je,onako pijan:vjeruj,dovest cu te kuci! obecajem! sjeli smo u auto,ja i on,a frendovi u drugi. išli su iza nas. pocela nas je ganjati murja,on je ubrzao,isli smo 200 na sat,PREBRZO!!! vec smo bili na doljanskom brdu,kad mi je on rekao:sad se cvrsto drzi! ozbiljno ti kazem! i..KRAJ!!! Sletili smo sa ceste,udarili u drvo! onako ošamucena,otvorila sam oci,vidjela njegovo krvavo lice,bio je bez svijesti.. srecom naisli su neki ljudi i izvukli nas van iz auta. on je jedva disao,a ja sam klecala i plakala i plakala... poljubila sam ga i... vise nije disao..srce mu je prestalo kucati.. klecala sam tako na cesti,on je imao glavu na mom krilu...bila sam krvava,sva u suzama..tako me je srce boljelo...nikad nisam saznala dali je to namjerno napravio ili zasto je to napravio...samo pamtim njegove zadnje rijeci:ZAUVIJEK CU TE VOLJETI,MALENA MOJA! govorio je to kroz jecaje,uzdahe... na dan njegova sprovoda padala je kisa,kleknula sam pred njegov grob i molila,plakala,patila...i jos danas nakon jedne godine,svaki dan odlazim na njegov grob...i nemam decka..jer kad izgubis jednu ljubav,bojis se da nebi izgubio i drugu! noci 12.7.2007. srce mi se slomilo ne na pola nego cijelo i nitko ga vise nece uspjeti sastaviti... P.S. MARKO, JEDINA MOJA LJUBAVI, VOLIM TE!!! OD MENE SI ZAUVIJEK VOLJEN!
Lajkuj ovaj stih:
 

Uvek cemo biti

   (upisano: 12 Aug 13, 14:07) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
VoLiM gA I uViJeK cU gA..Setala sam sa kolegicama,kad sam njega vidjela,postala sam kip,jednostavno se nisam mogla pomaknuti...Ja sam gledala njega on mene...Dobio je moj broj i pisao mi je..poceli smo hodati,to je bilo za mene nesto najljepse na cijelom svijetu...svaki dan smo se vidjeli...govorili jedno drugom koliko se volimo....jednog dana mi dođe sms..."nevolim te više druga mi je sada sve".....u tom momentu ,e je pogodilo nesto u srce... puklo mi je na 1000 dijelova...suze su lile iz ociju...a dusa me boljela kao nikad prije....trazila sam ga...nigdje ga nisam mogla naci ali u mom srcu je bio uvijek i u mojim mislima....prosla su 3 mijeseca...jednog dana sva odem na stare rusevine gdje smo se dobival i u tom momentu dobijem od njega poruku.."srce volim te i nikad te necu prestati,zao mi je za sve sto sam ti uradio,sto sam te ostavio ali znaj da drugu nisam mogao zavoljeti,rekao sam da volim drugu ali nije istina,moja obitelj te nije primila,i konacno sam im rekao da si ti zamene na 1 mijestu,iako sam to shvatio po 3 mijesecima,znam da mi neces oprostiti zato ti kazem zbogom i zauvijek odlazim na drugi svijet i zapamti srce molim te da najviše na svijetu volim te"...nesto me u srcu steze naslonih se na staru zgradu srusenu slucajno pogledam gore on na zgradi sav uplakan stoji..kad sam ga vidjela sam jednostavno dobila moc i krenula do njega..dolazim na vrh vidim ga kako stoji..vice oprosti mi i hoce da se baci..tad sam mu rekla srcee oprosteno ti je...on se okrenu pogledam mene i jednostavno je pao na koljena i govori zao mi je....dosla sam do njega ga dvignula sa poda ...ga poljubila i rekla srce u redu je volim te najviše...i sve ti je oprosteno..pogledao me je svojim ocima plavima punih suza...jako me zagrli i tako smo bili zagrljeni 1 sat vremena....od tada smo skupa i uvijek cemo biti....vec 2 godine smo skupa....i do kraja naseg zivota cemo biti....sta smo sve propatili ali opet ljubav je to sto nas je opet povezalo....VoLiMo Se.
Lajkuj ovaj stih:
 

Poruka

   (upisano: 09 Aug 13, 22:35) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Krenula sam u srednju školu.. Nije bilo nikoga iz moje stare ekipe, nalazila sam se u posve novoj okolini, jedva sam našla put do škole (toliko o mom poznavanju grada), bila sam posve sama... No, zato sam si u vlaku našla cure s kojima sam provodila svaku slobodnu minutu svog vremena. Šetali smo gradom, pričali o životnim iskutsvima, gdje će se koja udati.. Ma, živjeli smo jedna za drugu i mislili smo da život ne može biti bolji. Moja Nina je bila našla svoju bolju polovicu ubrzo, ali nije zaboravila na mene. Izlazila sam s njom i njezinim dečkom( iako mi je to bilo malo glupo), pokušavali su mi namjestiti njegovog best frenda. ali meni se jednostavno nije dalo biti u vezi s nikim, pa ni na jednu večer. Dok je ona vikend provodila sa Markom, ja sam se zabavljala, nekad imala nastup s folklorašima a nekad izlazila s ostalom ekipom iz vlaka.. Nina mi i sada govori da se nisam promjenila ni malo i da sam neozbiljna za svoje godine. Tako je prošla moja druga godina srednje, a kada sam krenula u treći.. Neki dečki iz đačkog doma su počeli putovati vlakom i to je bio početak svega... Pošto se jedino mene čuje u vlaku (malo glasnije se smijem,a i pričam) dečki su me pitali da li mogu minutu mirovati ili je tako stalno. Ubrzo se moja ekipica sprijateljila s njima i postali smo nerazdvojni. Mary se svidio Danijel, Denis se zanimao sa Ivanu, Mihaela je već zabrijala s Lukom, Nina je imala Marka, a ja i Andrej smo bili u prijateljskim odnosima. Tako smo se “raspodjelili“ po parovima i viđali smo se samo na stanici;neki su šetali, drugi su išli kupovati poklone.. Ja i Andrej smo bili sličnog karaktera, voljeli smo iste stvari, zajedno išli na tekme i probe. Ekipa nas je gnjavila da li smo zajedno,no mi ih uopće nismo shvaćali ozbiljno. Jednom smo ja i Andrej markirali s nastave i zajedno išli gledat utakmicu, pa smo šetali gradom... Bilo je zimsko doba i bilo je zima, pa smo zaključili da je najbolje da ostale čekamo na stanici. U vlaku smo sjedili sami jer su nam parovi išli na živce. To putovanje mi se činilo i predugačkim. Pričali smo o bivšim ljubavima, o školi o svemu.... Onda sam ga iz zezancije pitala jel ima on kakvu u planu, na što mi se on samo nasmijao i rekao: „Vidjet ćemo“.. Pogledala sam ga u oči i onda sam shvatila da ima najljepše zelene oči koje sam vidjela... Kada sam izlazila iz vlaka poljubila sam ga u obraz i rekla da mi se čuva do ponedjeljka, jer ga neću vidjeti cjeli vikend. Kada sam izašla iz vlaka lupala sam se u glavu jer sam shvatila što sam napravila,dok mi se Nina samo smijala. Kada sam joj rekla da mi bolje pomogne nego što se ceri, ona se malo smirila i rekla ;“Ja mislim da se netko zaljubio“.. Prvo sam ju pogledala ko" da joj nisu sve na broju, a onda sam sjela,jer mi više ništa nije bilo jasno. Nina mi je rekla da je to skužila jer već tjedan dana samo o njemu pričam, da me ne može više slušati.. Došla sam kući i nisam mogla zaspati, njegova slika mi je bila stalno pred očima... No,u subotu ujutro me već Nina nazvala i rekla da slavimo Markom rođendan i da je zvala cijelu ekipu.. I dok sam mozgala hoće doć i Andrej i kako ću se ponašati pred njim, Nina je već došla po mene da idemo Marku kupiti poklon jer se dvoumi i nezna što mu kupiti. Ubrzo je tako došlo i 8 sati i fešta je mogla početi. Ipak, ne slavi se svaki dan 18 godina... A na taj dan, 20.11 , prije točno godinu dana, on i Nina su prohodali... Meni je bilo dosta i slavlja i pića i odmatanja poklona, i zaključila sam da mi je najbolje izaći van na zrak. A vani je već stajao Andrej. Prvo sam ga pitala jel mu nije zima i krenuli smo s pričom... Rekla sam da je lijepo što su Nina i Marko već godinu dana zajedno i složio se sa mnom, a zatim mi je rekao da se i on nada da će naći svoju bolju polovicu, privukao me sebi i poljubio... Htjela sam da taj trenutak vječno traje, ali našu romantiku je prekinula Nina vrišćući od veselja. Toliko je bila vesela da nam je od silnog uzbuđenja zaboravila reći da se nas zove na tortu. Zamolila sam da ništa ne govori ostalima, jer ni ja nisam znala što će biti dalje s nama,jer Nina mora sve vidit... Idući tjedan je bio zadnji u prvom polugodištu i pošto je bilo vrijeme darivanja(to je već bio naš ritual), svatko se od nas izgubio u gradu tražeći poklon za svoje frendove. Pošto nas je bilo 10 nerazdvojnih prijatelja, Božić je za mene značio financijski bankrot i slom živaca jer kad ideš s Ninom kupovati... Bio je petak, zadnji dan, razmjenjivali smo poklone, jedva čekali da počme drugo polugodište i teška srca se rastali. Na putu do kuće Andreju sam odzvonila barem 6-7 puta, priznala Nini da sam se zaljubila i da nisam normalna, dok se ona samo smiješkala i vikala :“Znala sam ja to, znala“! Ti su mi praznici bili predugački,stalno sam se čula s Andrejom, Nini dodijavala sa svojim jadikovajem... Počelo je i drugo polugodište i ja sam jedva čekala da uđem u vlak i sve ih izljubim,posebno Andreja... No kada sam ušla u vlak, mislila sam da mi se srce prepolovilo ma dva dijela.. Svi su sjedili i zezali se, samo što se naše društvo povećalo za jednog člana, Karolinu, Andrejevu curu. Do grada smo svi šutili, a ja sam do škole i proplakala. Nina me je tješila,ali bezuspješno.. Nije mi se dalo učiti, biti na nastavi, ići sa Ninom do grada... jednostavno nisam imala volje za ništa. Društvo u vlaku je skužilo o čemu se radi, jer sam se bila i od njih udaljila. Nina mi je jedan dan rekla da me vodi na pizzu i da nemam nikakvog opravdanja, moram ići i gotovo, i tako je i bilo. Do pizzerije sam joj pričala samo o Adreju i da ne mogu ništa poduzeti jer je on u sretnoj vezi dok mi je Nina držala lekcija;“Ti njemu nisi ni rekla šta osjećaš prema njemu,pa daj, makar popričajte..“ Dok mi je davala savjete i besportebne upute, došle smo i do pizzerije. Nina mi je rekla da uđem unutra i da zauzmem stol,a ona će otići samo po novaca. Iako sam se nećkala u početku, na kraju sam ušla.. A za stolom sjedio je Andrej.. Iako mi je tek onda sinulo zašto me vodi na pizzu, bilo je kasno. Andrej me zvao za stol i pričali smo..Rekao je da je primjetio da u zadnje vrijeme se odvajam od njih i da ako on ima curu,da mene neće zapostavit... Nisam mu imala hrabrosti reći što osjećam prema njemu, samo sam mahnula rukom i rekla da imam nekih problema u školi i da je sve ok... Iako je Nina skužila da nešto nije u redu, ja sam se ponašala kao da je sve u najboljem redu i svoje osjećaje sam potiskivala i sakrivala 5 mjeseci,a to nije znala ni Nina. I onda je došla ta prokleta matura... Svatko je od nas učio i borio se za opstanak, nismo ni izlazili subotom ni ništa... Viđali smo se u vlaku i najčešće smo spavali jer smo bili preumorni za bilo kakve razgovore. Došao je i taj zadnji dan školske godine, a meni se, za razliku od Nine,uopće nije slavilo. Andrej,Luka i ostali su otišli u dom pakirati stvari jer idu kući, Marko je slavio sa svojim razredom a ja i Nina smo čekali zadnji zvuk školskog zvona i našem srednjoškolskom školovanju. Kada se i zvono zazvonilo i kada je sve bilo gotovo,istrčali smo iz škole a ja sam ugledala Andreja i dečke s putnim torbama i opalila plakat.. Znala sam da zadnji put sjedimo u vlaku zajedno,da nema zajedničkih izlazaka jer će svakog od nas život odvesti drugim putem. Andrej me tješio do stanice, svatko od nas je sjedio i šutio.. Kada se bližila moja stanica izlaska,pozdravila sam se s ekipom i uputila prema izlazu skupa s Ninom. Andrej me ispratio do vrata,a ja sam mu kroz suze rekla da ga volim od početka godine,da mrzim maturu jer s njom sve lijepo nestaje poljubila ga i iuplakana istrčala iz vlaka. Kroz prozor Andrej mi je vikao ;“Da znaš volim i ja tebe“ .Onda sam plakala još više. Da li je morao čekati zadnji dan da mi to kaže? Nina je plakala skupa sa mnom i tješila me. 3 mjeseca su prošla a ja ga nisam ni čula,ni vidjela... I onda mi je jednog dana stigla poruka od Andreja;“cijela ekipa je pred tvojom kućom,bilo bi te lijepo vidjeti i usput,otključaj nam vrata.pusa“. Istrčala sam van i kada sam ih sve skupa vidjela nitko nije bio sretniji od mene,ali prvo sam izljubila Andreja.... S Karolinom je bio “radi reda,da ne bude sam“ i to je bilo gotovo i prije mature,ali je čekao mene da mu kažem što osjećam... Kada se sjetim da je moglo biti kasno za nsa, i da je to naša krivica,samo se nasmijem i kažem svojoj Nini da je ljubav čudan pojam......... 20.11 – slavi se Markov rođendan i 2 godine odkad su on i Nina zajedno. Kada mene i Andreja pitaju do koliko ćemo mi dogurati,samo se nasmijemo... Jer koliko dugo nam je trebalo da kažemo a se volimo.. Ne žalim se, ekipa je ista, imam osobu koju volim i kao da se od srednje nije ništa promjenilo.
Lajkuj ovaj stih:
 

Brisem suze a dusa me boli

   (upisano: 06 Aug 13, 22:00) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
*Plakao sam one duge i hladne noci kada sam gledao zadnji put te u oci rekla si mi moras poci ti jer neko drugi ima tamo ko ce te voliti *Ja plakao sam i gledao te u oci da te pustim nisam mogao te noci bila si mi tako draga i moja ljubav sva jos uvijek evo tebe se sjecam ja *dozivam ti ime sada iako si ti sa drugim kao samnom nekada ti si srecna a u mom srcu je tuga znasli da te jos nije zamjenila druga *te noci tamne i duge plakale su moje oci i sjecam se jos svega kao prosle noci drzah te za ruke a ti htjela si poci suze su tada usle u moje zelene oci *Plakao sam i molio jer sam te o volio ali ti otrcala si u tamu ostavila moju dusu uplakanu i samu ja sada sam kao ptica bez slobode *Ja dozivao sam ti ime a ti si nestala ova bol u srcu za tobom nije prestala molio sam se za tebe svakog dana samo da budes srecna a ne uplakana *Za tebe ja sam plakao i suze nisam krio mogao sam imati drugu ali nisam htio za mene ti si bila sve i ostala ova ljubav u srcu mom nije prestala *Volim te al ti si daleko sada drugi ljubi te neko dok ja umirem od boli i tuge dok ja nevolim neke oci druge *Lazem sebe da si jos uvijek tu ali ja eto imam te samo u snu ostavljeni dobro znaju kako je to kada se sve srusi i kad sve bude gotovo *Brisem suze sa lica a dusa me boli dali ima neko da me voli barem neko na pet minuta da bude tu da imam nekoga barem u snu *Nema nema nikog za mene vidim i sam nemam nikome vise ljubav da dam sve sto je bilo gotovo je znaj sve sto je bilo lijepo dosao je kraj *Sada samo oci zelene liju suze placem jer mi te sudbina uze nemam gdje pociove duge hladne noci Nemogu da je vratim vise i iz mojih ociju liju kise sudbina je tako htjela da ona ode *Nju krasi vjencanica bjela a mene suze proklet bio ti sto mi je uze vjencanica bjela i suze na licu dok je gledam kako ode niz ulicu.
Lajkuj ovaj stih:
 

Morao je da se pravda

   (upisano: 04 Aug 13, 22:00) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Upoznali smo se kada sam ja imala 14 a on 19 godina, odmah mi se svideo, one prve tinejdzerske ljubavi kada se na prvi pogled zaljubis do usiju. Te noci pored njih 10 starijih cica maca on se zalepio za mene klinku i dao mi laznu nadu da medju nama nesto moze biti.Bilo je divno vece, upoznavanje, smeh,iskrice u ocima, a onda je odjednom rekao da sam mala i otisao. Bila sam izneverena i povredjena, sebi sam zacrtala “videces ti kada ja porastem“, vraticu ti za ovo!Nakon par dana poslao mi je poruku, kako je nasao moj broj ni sama ne znam, uglavnom rekao mi je da zeli da budemo u kontaktu, ali nesto vise ne moze biti jer ima dugu vezu- tek tada je priznao glavni razlog, a ovamo se vadi kako sam ja mala! To dopisivanje je trajalo godinu dana,a zatim je on isao na fax, ja posla u srednju i obaveze su nas udaljile od tog druzenja preko porukica, potpuno smo smo zaboravili jedno na drugo.. A onda, jednog dana izlazim iz skole i vidim jednog decka koji mi se toliko svidi da odmah odlepim za njim, krenem da se informisem ko je i sta je i odakle i kako... i kada cujem odgovor cela skola mi se zavrtela, to je bio ON! Moja prva, klinacka, neostvarena ljubav! Nisam ga prepoznala, godine su ucinile svoje, a nije ni on mene. Setila sam se onog razocarenja kada je rekao da sam mala za njega i rekla sebi : „on je od tebe napravio idiota pre tri godine, e sada ces lepo da mu vratis, jer vise nisi dete, imas 17 godina“! I pustim ja njemu poruku, ali tek kada odem kuci, da mu bude krivo sto on mene nije video. Dopisivali smo se jos neki period ,on bi da se vidimo, ja ga namerno zavlacim, a ustvari se jedem jer mi se mnooogo svidja, ali sta ces tvrdoglava i to ti je. Na kraju pita on mene hocu li izaci ili ne, ja kazem ne, on izadje sa drustvom, a ja se predomislim i kazem mu da dodje po mene, on se pobuni kako ga je zezam i kako ne moze da ispali drustvo, a ja mu kratko i jasno napisem:“sa mnom mozes izaci sada ili nikada, a sa drustvom mozes uvek“ i decko je naravno za 5 min. bio ispred moje kuce...Te noci smo se smuvali, na pocetku veze sam bila divna, ali kada sam videla da se on zaljubio u mene ja sam postala prava kucka i raskidala mu non-stop i mucila ga, i konstantno je morao da se trudi i pravda i da mi nesto dokazuje, cilj mi je bio da mu vratim za ono od pre 3 god i osvetim se, kako je on izdrzao sve to i sada ne shvatam. Ali... pojavio se problem...( uvek postoji to "ali") nisam ni shvatila kada sam se zaljubila. Nakon mnogo uspona i padova nasa veza je prarasla u veeeliku ljubav, a kasnije i u brak! Sada je taj decko moj muz i iz te osvete sam dobila divnu bebicu. Rekao mi je da me je samo cekao da porastem kako bih bila njegova, i kada nas pitaju gde smo se upoznali, on kaze: "ja sam nju upoznao kada je bila dete i cekao je da poraste da je zenim"
Lajkuj ovaj stih:
 

U izmaglici sumornog jutra

   (upisano: 31 Jul 13, 22:23) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Budim se u izmaglici sumornog jutra sveze je ali dok gledam u daljinu osecam neku toplinu oko srca,a obrisi tvoga lika stvarali su u meni sliku prave ljubavi sada kad si stotine kilometara daleko kad ljubav polagano prerasta u bol i kad mi toliko nedostajes sad mogu napokon priznati sebi i tebi da VOLIM TE zeleo sam samo trenutak s´tobom pa da tvoje zbogom izbrise sve,otisla si bez mene sama,ti znas da je to moranje a ne zelja obecao sam ti da cu biti veseo i srecan ali kako ? kako kad su druge ruke mi hladne kad u drugim ocima ne mogu da te nadjem ta beskrajna patnja koja razara sve u coveku,patnja koja coveka ubija i koja njegov zivotni put menja iz osnova gde pocinje ta patnja?da,pocinje tu negde u mom bolnom srcu koje kuca samo za tebe ne mogu da pronadjem reci kako bi opisao svoju ljubav u dugim tihim nocima pruzao sam ruke da dodirnem tvoju kosu,lice da osetim tvoje nezne ruke kako me miluju a dodiravao sam usamljenost i padao u zagrljaj tami nada je jedina stvar koja coveka odrzava u zivotu kroz moje vene tece boja tvoga imena jednom je neko rekao , ko ceka taj i doceka dali cu docekati?dali ce moje tuzno srce ikada prestati da jeca i place mozda!vreme ce pokazati koliko je moja patnja bila velika. nekrivim te sto si otisla znam tvoj raspust nije beskrajan naprotiv morala si da odes vratila si se skoli ,porodici,drugovima a ja ? ja sam ostao sam sa bolom i nadom da ces se vratiti ,dok polako brojim dane one koji su prosli i one koji dolaze,u mislima su mi tvoje reci,a na usnama osecam tvoj vreli poljubac... ako je sudbina toliko okrutna da se poigra mojim osecanjima neka moja osecanja pobede sve dusmane koji se meni tako slatku sada smeju nikad u svom zivotu nisam osetio toliku potrebu za ljubavlju jedne osobe... ovo je vreme kada ima vrlo malo volje za ljubav a ona je tako neophodna,u meni postoji ljubav ali ja nemam kome da je poklonim poklonio bi je samo tebi ali znaj to bi bila ljubav koja bi trajala celog mog zivota... dali bi pristala ?zelis li ti tu ljubav ili mozda zelis nekog drugog kraj sebe da ljubis svojim divnim usnama ,cije ja grehe ispastam?moje?ne nisu,svi znaju da je noc vreme ljubavi da noc svojim tamnim plastom skriva mlade i zaljubljene... koji na klupi sapcu jedno drugom najneznije reci ovoga sveta,svaka noc je ista ,svaki dan je isti a sve zbog devojke koja je toliko kamena a u isto vreme toliko lepa da je jedan nesrecnik ko ja uopste ne zasluzuje.... ti si sada daleko,ali daljina nije problem koji me muci ,muci me saznanje dali cu te opet i kad ponovo videti ,ne nisi smela otici tako predaleko jer ovde u ovom gradu je tvoje srce ... priznaj, priznaj da nisi htela otici ,ipak mi je bilo lepo s´tobom kad ovo budes citala nemoj se smejati nemoj da ismejavas rodjene otkucaje srca.. sada stvarno nemam snage vise da pisem ali mislim da ces iz ovog mog zbrkanog pisanja shvatiti beskrajno nesrecnog coveka koji je zaljubljen u tebe... molim te procitaj ovo pismo dva puta ,ali taj drugi put pogledaj izmedju redova mozda ces jos nesto pronaci jer niko kao ti moj si sapat i bol i patnja i nada velika tajna ljubavna otkucana na dnu srca.. molim te ne zaboravi put kojim si otisla tvoj nesrecnik
Lajkuj ovaj stih:
 

Onaj ko je dobar prema meni

   (upisano: 23 Jul 13, 22:00) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Evo me.... isti...tvrdoglav..sa magicnim zvijezdama u ocima...vjerom u bolje sutra...jos me ima..jos se ne dam.....i gle cuda imam dusu..i ako su je kidali na milione komadica...ostao mi je jedan djelic...bas onaj koji sam ljubomorno od svih...grcevito u ruci cuvao...onaj koji me tjera naprijed... Umijem ja da volim...cini mi se i previse.....ali ..umijem ja i da precrtam ...kao da nisu pojedinii postojali u mom zivotu...ehhhh...ne znam ja da kunem....niko me tome učio nije.....i bolje je tako. Bitno da me ima.....da svuda stignem...nisu me nedace polomile na dva djela...Neka znaju svi... umijem ja da oprostim...ali ne sve...Volim ljude...posebne.Brzo se poput feniksa podignem,uvrede zaboravim...ali ne sve...Nisam zlopamtilo...ali pamtim...i kada pojedini pomisle da sam zaboravio...Sve sa osmjehom naplatim..Onaj ko je dobar prema meni moju dobrotu osjeti...Za prave ljude u pakao idem...A onim losim...Potrudim se da pokazem put ka njemu....Posto nisu postovali moje prisustvo,neka ih...neka se naviknu na moje odustvo...Ne dam im da mi lome krila....jos se nisam sebe i zivota odrekao...
Lajkuj ovaj stih:
 

Nisam ja bio za tebe

   (upisano: 21 Jul 13, 22:28) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
I sad dok sjedim u sobi nemogu biti da ne mislim na tebe...Na vrijeme provedeno skupa...svaki tvoj osmijeh koji se otimao ispod umornih ociju...znam da nas vise nema i to nemogu nikako promijeniti a tako bi rado te volio vidjeti...da ti opet kazem sve sto mislim jer nikad nisam znao sutjeti...i kad je trebalo da sutim...sad si daleko od mene a osjecam te kraj sebe...KAO OVAJ ZRAK KOJI UDISEM...Ipak kad bolje razmislim dobro su ti i govorili za mene...Nije za tebe ni bio tako ce pricati ljudi uvijek je tako,previse pio ma hajde pametna budi...I vjeruj da su upravu losa sam navika tvoja...Idi okreni glavu zbogom mrvice moja...Sta ce ti ljubav pijanice sta ce ti usne izdajice...Poslusaj savet sada je vrijeme idi od mene...Nije lako biti sam iz iskustva znam...Nikog da me zagrli ako ruzno sanjam,nije lako biti sam...Nije da se ne trudim ali bez tebe ljubavi ja se srecan ne budim..Sreco adresu si mi zaboravila tugu po meni si navila..Uvjek mi radi radio,uvijek mi svjetlo u sobi gori ostavljam prozor otvoren...dovoljno o meni govori to..Uvijek mi radi radio vrata ne zakljucavam mozda mi neko svrati ko zna kako je tesko biti sam..
Lajkuj ovaj stih:
 

Ziv sam

   (upisano: 20 Jul 13, 22:03) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Ziv sam ko da nisam...za vazduh se borim...kad te sretnem iznova srce mi lomis...pitam sebe pitam sta sve ovo mi treba kad nista od nas vise nikada nema...moj kompliment i osmijeh si bila sve sto sam oduvjek zelio...zaljubljen u sve tvoje bio i jos uvjek ostao...A sto si vise znacila meni to sam manje trebao tebi...jer tvoje srce hladno i divlje pravoj se ljubavi i tuga smije... Ustajem i mislim na tebe odjednom kroz mene prodje neki topli osjecaj...zamisljam te onako kako sam te zapamtio lijepu...odlucno krecem dalje u nadi da cu te opet danas vidjeti...neki glas mi govori da ces mi opet srusiti snove...al idem dalje jer vjerujem ti dosta je bilo razocaranja...vrijeme ze za bolja vremena...
Lajkuj ovaj stih:
 

Zelim otici

   (upisano: 19 Jul 13, 22:37) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Zelim otici,negdje,daleko od svih... Tamo gdje me niko ne poznaje... Zelim zivjeti drugaciji zivot... Pozelim sve ostaviti... I otici daleko... Nista mi nije vazno... Samo zelim otici vise od iceg... Smucilo mi se sve... I zivot koji ovdje imam... Zivot sa njima... Ali bez tebe... Samo zelim otici odavde... Sto dalje od tebe... Dusa mi je nemirna... A ja sam nesretan... Samo zelim otici odavde... Mozda jesam kukavica... Mozda sam i okrutan... Svjesan sam da sam sve upropastio... I zelim da ponovo krenem iz pocetka... Zelim da sve otjeram od sebe... Zelim biti sam... Jer sam sam sretniji... Nema lazi i izdaja... Nema razocarenja... Zelim pokusati naci srecu ... Krenuti od nule... Iako mozda uspjeti necu... Zelim otici negdje... Pobjeci od poznatih faca... Mojih starih prijatelja... Sada samo izbljedjelih slika u mom srcu... Ne zelim vise gledati sva ta lica... Samo zelim naci srecu... A ovdje to nikako moci necu...
Lajkuj ovaj stih:
 

Najbolji savet

   (upisano: 18 Jul 13, 08:58) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Moj najbolji prijatelj mi je dao najbolji savjet. Rekao je da je svaki dan dar,ali nam on ne daje pravo da ga biramo. Što ako je danas zadnji dan i sutra je prekasno? Možeš li reci zbogom sadašnjosti? Ostaviti stare slike u prošlosti? Što ako je ovo moj posljednji dan? Da li bi nazvao prijatelje koje nikada ne vidaš? Što ti ostaje? Prisjecati se starih uspomena? Da li bi zaboravio svoje neprijatelje? Svi cinimo greške neki kažu da nam nece nikada oprostiti. Kada nas zadesi nešto loše,oprost odmah slijedi. Znate li zašto? Jer osjecaju grižnju savjeti. Nitko ne razmišlja o svojim rijecima, važno da kaže: ,,Ovo ti nikada necu oprostiti "" a kasnije se ne znaju niti ispricati. Ti su ljudi cinicni, nezahvalni. Oni ne znaju razmisliti prije nego što ce išta reci. Naime,uvijek budeš uz njih,bodriš ih daješ im svoju podršku, tješiš ih. Kada im je najteže govoriš im da ce sve biti uredu no, cim nešto nije kako oni kažu slijede uvrede. Tada cu ja biti prva koja ce hladno reci: Ne, ne želim ti oprostiti. Onda ti poslije bude žao zbog toga i,odluciš ipak oprostiti. Da li znate što je najgore? Najgore je kada znate da vas smrt ceka baš,danas! Ipak ti nije svejedno,jer znaš da jednom moraš otici. I da je taj život baš tvoj dar. No, ipak u sebi misliš: ""što duže traje on je sve ljepši i ljepši. Zar ne?
Lajkuj ovaj stih:
 

Samo tako

   (upisano: 16 Jul 13, 08:10) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Kazu da bol prolazi dok vrijeme odmice...nije tako kad tebe vidim vratim se na isto...Nisi zasluzila ni da te pogledam ali ne mogu izdrzat da te bar gledam s drugim kad te nemogu zagrliti,poljubiti...Ma haj vjerovat cu i ja u to sranje da vrijeme lijeci sve rane al znam da je to samo stara fora ..da sam sebi lazes...Ma nek me boli i treba mi to tako cu nauciti da ne volim nikog,a posebno takve kao sto si ti...Jos malo i doci ce ona...ONA DRUGA...I mozda se opet vratim na isto takva je moja sudbina da iskreno volim nekog ko meni daje sve osim ljubavi...a to mi ostalo i nije toliko vazno...nisam ja od onih sto samo traze zabavu a mozda da sam takav i voljela bi me...Al to sto imas sa svim pa i samnom sto si imala jebes to dokle to ide tako na kraju si sama...Ma ti si jednostavno takva i to promijeniti niko ne moze pa cak ni ti sama...Iako te volim vidjeti ces..nikad vise popricati s tobom necu...ma ustvari oci su za gledanje a ko zna na koji nacin te gledam...to znas samo ti...nikad ti oprostiti necu za ono sto si uradila prije nekoliko dana...a dobro znas sta . nije moguce da neko moze pasti tako nisko...
Lajkuj ovaj stih:
 

Odavno znam da nisi moj

   (upisano: 11 Jul 13, 22:22) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Dok sediš pored mene, dalek i stran, samo fizički prisutan u ovoj prostoriji koju nazivamo našim stanom, pitam se gde su nestale sve one stvari koje smo godinama delili. Ljubav i nežnost odavno već ne postoje među nama. Zajednički nam je samo ovaj krevet, ali ne i vreme provedeno u njemu. Odavno već ti ne spavaš sa mnom. Tvoja su jutra moje noći i obratno, kad ja ustanem ti ležeš. Ne postoji ništa što bismo rekli jedno drugom, a što bi ispunilo ovu prazninu među nama. I zato ćutimo oboje, puštajući da tišina govori umesto nas.I mada znam da to sada nije važno, ne mogu a da se ne zapitam kako je sve počelo. Gde su nestali oni trenuci bliskosti, sva ona nežnost i toplina koja je izvirala iz nas? Šta je sa ljubavlju koju smo jedno drugom pružali? Jer, to ne možeš poreći, bili smo srećni zajedno ti i ja, dvoje ljubavnika i prijatelja. Osmeh je na trenutak preleteo mojim licem, dok razmišljam o tim danima sreće, a ti si podigao svoj pogled u čudu. Jer odavno se više ne smejem. A i zašto bih, kad znam da smo ubili najlepše među nama. Još uvek me gledaš, hteo bi da pitaš, ali ne smeš, jer ako progovoriš, pokvarićeš nemi sporazum da ćemo prećutati istinu. Umorno klimam glavom, više za sebe, ali ti si shvatio. Da, znam, u tvojim očima vidim drugu. Odavno znam da nisi moj, kao što ni ja nisam tvoja više. Samo je pitanje konačnog rastanka ostalo da lebdi među nama. Nismo imali dovoljno hrabrosti da odemo, ni ti, ni ja. Kao da smo čekali da neko treći dođe i umesto nas kaže sve te teške reči. Polako ustajem, shvatajući koliko je sve to smešno, detinjasto i neozbiljno. Uzimam kaput i svoju torbu, pogledom tražim preostale stvari. Gledaš me u čudu dok ono osnovno stavljam u kofer, odavno pripremljen pod krevetom. Na tvom licu vidim olakšanje i strah, ali ti i dalje ćutiš. Osmehujem se, ovaj put iskreno. I meni je lakše jer znam da je konačno gotovo. Pružam ti ruku, poslednji put, osim ako se slučajno negde sretnemo. Na trenutak osećam neku čudnu jezu od tog zaboravljenog dodira. Pitam se da nisam pogrešila, možda sam prerano odbacila sve. Ali tvoje oči govore mi da sam u pravu, jer u njima sada živi neki drugi lik. Na vratima stana u meni bura, a na licu osmeh. Ipak nije ni malo lako. Mnogo je godina uloženih, mnogo osećanja proćerdanih. Pitam se da li ćeš me zaustaviti, nešto reći… Ali ti samo ćutiš. Zastajem na pragu, samo sam tren od konačnog kraja i kada i taj korak učinim, više nema povratka. Okrećem se poslednji put i pogledom tražim neki znak koji bi me zadržao. Ne nalazim ništa novo i pognute glave priznajem poraz, samo jednom prekidajući tišinu: „Poslaću ti adresu na koju ćeš mi dostaviti preostale stvari“.Catalin
Lajkuj ovaj stih:
 

Zar nista nisu znacile

   (upisano: 08 Jul 13, 08:00) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Voleo sam je toliko jako i tako čisto da je ta ljubav bila poput anđela nestvarna i iskrena. Želeo sam je samo za sebe, onako nežnu i lepu, kao proleni cvet na vetru, drhtala je u mom naručju. Ja sam je naučio kako se voli, kako se poljupcima otvaraju vrata raja i poveo je putevima strasti.Još se dobro sećam njenog pogleda, sakrivenog pod velom trepavica i kapljice znoja koja joj je mirno skliznula sa čela, dok se drhtava prepuštala mojim milovanjima. Bila je tako meka i podatna, kao stvorena da se mazi… Čekao sam je godinama. Bila mi je na dohvat ruke, a opet, tako užasno daleka. Nisam razumeo zašto je umesto mene birala druge, nedostojne njene ljubavi. Bio sam tako prokleto siguran da niko od njih ne može da je voli kao ja. Želeo sam da joj pružim sve, ceo svet na dlanu, ali ona je u meni videla samo prolaznu avanturu, nekoga ko je naučio prvim koracima ljubavi i od nje načinio ženu. Svi moji pokašaji da je zadržim u svom životu propali su. Možda nisam uspeo da pronađem prave reči koje bi joj objasnile moja osećanja, ali verovao sam da dela govore više od bilo kojih reči. Zar sve one ruže koje sam ostavljao ispred njenog praga baš ništa nisu značile? Da li se makar samo jednom zapitala zašto su mi ruke drhtale dok je odlazila? I kada se vraćala, da li je ikada shvatila zašto je uvek sa osmehom primam u svoj zagrljaj? Nisam se libio da budem tu kad god joj zatrebam. Čuvao sam je od svih i poput nevidljivog anđela bdio nad njenim životom. Nikada nije i neće saznati ko je pretukao lika koji je ošamario, niti ko je urgirao da se ona zaposli. Meni ne treba njena zahvalnost i njeno sažaljenje. Ja sam samo želeo njenu ljubav, jedino što mi nije mogla dati. I zato čitavog života lutam sam, izgubljen u izmaglici nemoguće ljubavi koju sam toliko dugo čekao. Zaboravio sam na sve druge koje sam u međuvremenu mogao voleti, sve one koje sam mogao noćima milovati, ljubiti, na mirne i bliske koje su mi decu mogle rađati. Čekao sam nju, jednu jedinu i za mene savršenu.Anton
Lajkuj ovaj stih:
 

Neverica

   (upisano: 02 Jul 13, 05:25) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Kad je doktor ušetao u bolničku sobu Diane Blessing, ona je još bila slaba nakon operacije. Njen muž, David, držao je njenu ruku dok su se pripremali za najnovije vesti. To popodne 10. marta 1991, komplikacije su prisilile Dianu, samo 24-toku trudnu, da se podvrgne hitnom Cezarskom rezu kako bi porodila curicu Danu Lu, ​​koju je par nestrpljivo očekivao. Trideset i šest centimetara dugu i težeći samo jedan kilogram i devet dekagrama, već su tada znali da je prerano rođena. Ipak, doktorove nežne reči odzvanjale su poput bombi. "Mislimo da ona neće preživeti", rekao je, nežnije koliko je god mogao. "Postoji samo 10% šanse da će preživeti noć, a čak i tada, ako preživi noć, njena budućnost će biti okrutna." Otupeli od neverice, David i Diana slušali su dok je doktor nabrajao poražavajuće probleme s kojima će se Dana verovatno morati suočiti ako preživi. "Ona neće nikad hodati, ona neće govoriti, verovatno će biti slepa, i vrlo je verovatno da će biti sklona drugim katastrofalnim problemima od cerebralne paralize do potpune metalne retardacije ..." i tako dalje i dallje. Diana i David, sa njihovim petogodišnjim sinom Dustinom , dugo su sanjali dan kad će dobiti curicu koja će postati deo njihove porodice. Sada, kroz samo nekoliko sati, taj san je polako iščezavao. Ali čim su prošli prvi dani, nova agonija ušla je u život Davida i Diane zbog toga što je Danin nerazvijeni nervni sistem bio jako ranjiv, najlaganiji poljubac ili dodir, samo bi pojačao njenu bol, tako da oni nisu mogli niti priviti svoju malu krhku curicu na njihove grudi kako bi joj pružili snagu svoje ljubavi. Sve što su mogli, dok se Dana borila sama ispod ultraljubičastog svetla u isprepletenim cevima i žicama, je moliti se da Gospod ostane blizu njihove male curice. Činilo se kao da neće dočekati trenutak kad će Dana ojačati. Ali kako su nedeljni prolazili, ona je polako dobijala po gram na težini i gram na snazi. I nakon dva meseca, iako su doktori nastavili nežno ali konstantno upozoravati da su njene šanse preživljavanja, a kamoli življenja bilo kakvog normalnog života jednake nuli, Dana je otišla doma iz bolnice kako je njena majka to i predvidela. Pet godina nakon, Dana je bila majušna ali žilava mala curica sa sjajnim sivim očima i neutaživom voljom za životom. Nije pokazivala nikakve znake mentalnih niti fizičkih nedostataka. Jednostavno, ona je bila sve što devojčica može biti i više od toga. ... Ali srećan završetak njene priče još nije blizu ... Jednog sjajnog popodneva u leto 1996, pokraj njene kuće u Irving, Tekasu, Dana je sedela u majčinom krilu na nenatkrivenu tribinama lokalnog parka gde je ekipa njenog brata Dastina imala trening. Kao i uvek, Dana je brbljala non-stop sa svojom majkom i nekoliko odraslih koji su sedeli pored njih kad je odjednom utihnula. Grleći svoje ruke preko grudi, mala Dana je upitala "Osećaš li taj miris?" Mirišući vazduh i otkrivajući blizinu grmljavine, Diana je odgovorila, "Da, miriše na kišu." Dana je zatvorila svoje oči i ponovo upitala, "Osećaš li taj miris?" Još jednom, majka joj je odgovorila, "Da, mislim da ćemo se pokvasi. Miriše na kišu." Još uvek uhvaćena u trenutku, Dana je zatresla glavom, potapšala svoja uska ramena s malenim rukama i glasno izjavila, "Ne, to miriše poput Njega. To miriše poput Boga kad nasloniš glavu na njegove grudi. "Suze su napunile Dajanine oči dok je Dana srećno skočila i otišla se igrati s drugom decom. Pre nego što su došle kiše, reči njene kćeri potvrdile su ono što su Diana i svi članovi njene proširene Blessing porodice znali cijelo vrijeme, makar u njihovim srcima. Tokom tih dugih dana i noći prvih dva meseca njenog života, kad su njeni živci bili preosetljivi da je oni dotaknu, Gospodin je držao Danu na Njegovim grudima i Njegov ljubljeni miris je ono čega se ona tako dobro seća.
Lajkuj ovaj stih:
 

Maleno bice

   (upisano: 28 Jun 13, 06:22) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Prije nekoliko godina, na rukama moje majke, prestalo je kucati jedno maleno i umorno srce, srce moje sestrice. Iako ga majka nije prestala osluškivati ostala je samo beskrajna tišina. Godinama su je tješili otkucaji srca mojeg brata, seke i mene. No, onda,jednog dana, sasvim nenadano začula je ponovo otkucaje srca jedne malene bebe čije otkucaje nitko nije želio čuti. To maleno biće staro tek nekoliko dana, ušuljalo se u srce moje majke, već od prvog trenutka kad ga je primila na ruke, znala je da to srce ne smije prestati kucati. Ono zaslužuje živjeti baš kao i svako maleno biće. Zar samo zato što potjeće iz siromašne obitelji i roditelja koji ga ne žele, nije zaslužio ni djelić srca moje majke? Nije li on svojom blagošću i nježnim ručicama pokazao da smo samo mala djeca koja trebaju ljubav? Svako dijete treba roditelje koji žele mu biti uzor, utjeha, pokazatelji puta kojem ono treba ići. Majka je osjetila da u njenom srcu ima još dovoljno mjesta, da može prigrliti i zavoljeti svako malo biće koje ju treba. No, nametala su se pitanja: Hoće li moći u ova vremena dati djetetu sve što ostala djeca danas smatraju potrebom? Kako će ga okolina prihvatiti bude li odgajano skromno? Roditelji mi često kažu da nije važno veličina kuće u kojoj živiš, već toplina doma, a tom djetetu baš to treba, topao dom pun ljubavi i razumijevanja. U trenutku kads u razmišljali o jednom malenom i usamljenom srcu, nisu razmišljali hoće li moći već su rekli: „ Mi to želimo!“ Vidjevši noću, kad maleni spava, svoju majku kako ga nježno gleda i sluša svaki njegov uzdah, znam da je to najdraža majka koja je isto tako bdjela nad nama- svojom djecu. Često vidim majku, kako stoji pred slikom Marije i moli za mog brata, seku i mene. na kraju izgovara riječi koje dugo nisam razumijela s vremenom sam shvatila da se tim riječima obraća Bogu, te ga moli da sva djeca bez obitelji nađu obitelj koja neće na svijet gledati materijalno, već onako kako ga gleda moja obitelj. Kroz ljubav, radost, suze i smijeh, ali i skromnost. Najskromnije srce je zapravo i najveće, a srce moje majke je poput hrama. Svaki djelić pripada nekom, a zajedno ga čini velikim, toplim i blagim. Srce moje majke dovoljno je veliko da se u njemu sakrijem od briga, žalosti i pubertetskih problema, toliko je veliko da u njemu još ostane mjesta za utočište jednom malenom dječaku čije tihe otkucaje srca slušamo sami mi i čije će srce kucati diveći se ljubavi moje majke baš kao što se divim i ja.
Lajkuj ovaj stih:
 

Mozda se vidimo jednog dana

   (upisano: 25 Jun 13, 06:18) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
U Ličkoj Rječici živjela su dva mladića koji su se zvali Marko i Stjepan. Oni su bili najbolji prijatelji, toliko da su jedan drugom obećali da će biti kumovi jedan drugom kada su budu ženili. Uzeli su nož i zarezali su ruku i spojili ih da to obećaju i krvlju. Kada su odrasli, postali su jako različiti ljudi. Marko je bio dobar čovjek, radio je na imanju svoga oca, bio je vrijedan, uvijek je htio pomoći. Stjepan je bio nezaposlen, trošio je puno novaca svojeg oca u barovima i na kockanje. Marko ga je upozoravao da mu to nije dobro i da bi se trebao negdje zaposliti, ali mu je Stjepan rekao da se ne brine za njega. Jednog dana Stjepan je izgubio puno novaca na kartanju, a nije više imao od koga posuditi i sljedeće jutro je pronađen mrtav u jednoj uličici. Marko je nekoliko mjeseci redovito posjećivao Stjepanov grob na malom lokalnom groblju nedaleko od grada. Marko je znao da mora nastaviti svoj život, što je i učinio. Godinu dana kasnije upoznao je jednu mladu djevojku koja se zvala Marija, koja se tek doselila u grad. Šest mjeseci poslije odlučili su se vjenčati. Tada se Marko sjetio obećanja koje je napravio sa Stjepanom dok su bili djeca. Stjepan je bio mrtav, pa, jasno, nije mogao mu biti kum. Ali Marko je osjetio da barem treba poštivati svoje obećanje i pitati ga, bio on živ ili mrtav. A, osim toga Marko je bio i malo praznovjeran. I smatrao je da bi Stjepan mogao doći kao duh i uništiti njegov život ako ga ne pita. Jedne noći Marko je otišao na mjesno groblje. Otvorio je vrata groblja koja su glasno škripala dok ih je otvarao. Otišao je do Stjepanovog groba i rekao mu o planovima za vjenčanje. ""Sjećaš li se onoga što smo si obećali dok smo bili djeca?"", pitao je Marko. ""Bilo bi lijepo kad bi mi mogao biti kum, ali kad si mrtav i……."" Ali prije nego što je Marko završio rečenicu, osjetio je da tlo počinje podrhtavati pod njim. Postajalo je sve jače i jače, i svjetlo se pojavilo na nebu. Otvorila se velika rupa tamo gdje je bio Stjepanov grob. Marku se krv sledila u žilama kad je se Stjepan počeo polako dizati iz zemlje, njegovo lice je bilo isto kao kada je sahranjen. ""Lijepo od tebe što si došao i pitao me."", rekao je Stjepan. ""Mislio sam da nećeš nikad doći."" Marko je jedva progovorio: ""Pa…….ti si bio mrtav, kako to da se nisi uopće promijenio?"" ""Ne puštaju ljude u Raj tko je nešto obećao i nije ispunio."", odgovorio je Stjepan. ""Tako sam ja ležao ovdje cijelo vrijeme. I bit ću i dalje prisiljen, ako mi ne daš da ispunim obećanje i budem ti kum na tvom vjenčanju."" Marko je shvatio da ne može ništa drugo nego pomoći prijatelju. Tako je on njega odveo u grad. Ne moram ni reći kako su građani bili prestravljeni i začuđeni kada su vidjeli Stjepana, kojega su sahranili prije godinu dana, koji se vratio nazad živ. Kada su vidjeli da je isti kao što je bio, stanovnici su ga počeli ponovno prihvaćati, iako je već bio mrtav. Došao je i dan vjenčanja, svi su se zabavljali do ranih jutarnjih sati. Dok je Marko uživao u sporom valceru sa Marijom, Stjepan ga potapšao po ramenu i rekao: ""Vrijeme je da idem. Bilo bi lijepo da me ti otpratiš do groblja. Tako se možemo oprostiti…"" Marko je poljubio Mariju i rekao: ""Vratit ću se ovdje, obećajem ti."" Njih dvojica su krenuli na groblje, većinom su šutjeli. Stjepan je gledao u sjaj zvijezda s osmijehom na licu. Kada su došli do groblja Stjepan je otvorio vrata, a sada nisu bili s druge strane stari, kameni grobovi, nego zlatni put koji vodi kroz predivnu šumu sa šarenim voćkama. Pjesma ptica je bila nešto najljepše što je Marko ikad čuo. ""Da li je to Raj"", Marko je pitao Stjepana ""Mora biti"", odgovorio je Stjepan. ""Ali ti ne možeš ići, još nije tvoje vrijeme. A usto ti imaš i ženu koja te čeka u gradu."" Marko je znao da mora ići nazad, ali nije mogao maknuti pogled s tih ljepota Raja. ""Mogu li ići s tobom?"", pitao je Marko. ""Izaći ću za nekoliko minuta, obećajem. Moram vidjeti kako je unutra. Stjepan je znao da Marku duguje uslugu, pa mu je dopustio da ga slijedi unutra. Oni su šetali kroz predivne šume, livade i plaže, Marko je razmišljao o tome kako je to ljepše tisuću puta nego što su govorili da će biti. Marku su došle suze na oči od tih svih ljepota. Kada je pogledao na sat, začudio se što je već prošao jedan sat otkako je on ovdje, a izgledalo je samo kao da je prošlo samo nekoliko minuta. Marko je htio nastaviti hodati, ali je ipak potapšao Stjepana po ramenu i rekao da mora ići. ""U redu onda."", rekao je Stjepan s osmjehom. ""Možda ćemo se vidjeti jednog dana."" Rekavši to, svijet oko njih je nestao i Marko se ponovno našao na mračnom groblju. Nije mogao dočekati da dođe u grad i kaže Mariji što ih čeka s druge strane. Ali dok je hodao grobljem primijetio je da se nešto čudno dogodilo. Staro, malo groblje sada je bilo popunjeno novim grobovima, velikim spomenicima i mauzolejima. Kad je došao u grad, pomislio je da je skrenuo negdje s puta i došao u krivi grad, jer je grad bio pun visokih zgrada od stakla i čelika. Ljudi su bili čudno obučeni i gledali su u njega kao da je neko čudovište. ""Gdje sam ja?"", upitao je prolaznika. ""Ti si u Ličkoj Rječici."", odgovorio mu začuđeno. ""Što je s tobom? Da li si pijan ili što?"" Marko je već bio prestravljen. Pitao je po gradu za Mariju, ali nitko nije čuo za nju. Pokušao je naći svećenika koji ih je vjenčao, ali bezuspješno. Tamo je naišao na jednog svećenika kojem je ispričao cijelu priču o tome kako je otišao na groblje odvesti mrtvog prijatelja i ostalo. Svećenik se počeo smijati i naravno nije mu vjerovao i rekao je: ""Nemoj govoriti gluposti. Čuo sam tu staru priču o duhovima već milijun puta."" ""O čemu govorite?"", pitao je Marko. Svećenik je zapalio cigaru i tada je rekao Marku da je to stara priča o mladoženji koji je nestao na dan vjenčanja, a mlada, kada je vidjela da je on nestao, razboljela se i umrla. ""To nije moguće!!!"", vikao je Marko. Svećenik je izvadio debelu, prašnjavu knjigu s vrha police. Otvorio je knjigu i rekao: ""Ne kažem da je to istinita priča, ali imam stare crkvene spise o tome."" Našao je zapis o vjenčanju, pokazao ih Marku i rekao: ""Vidiš? Evo ih, vjenčani prije 150 godina."" Marko je pogledao u zapis i ""smrznuo se"". Imena koja su pisala su bila Marija i Marko. Marko nije ispunio ono što je obećao Mariji da će se vratiti, a nije se vratio. Marko nikad nije povjerovao da ga nije bilo 150 godina. Marko je otišao ponovno na groblje i nikad se više nije vratio. Nitko ne zna što je bilo s njime. Zapravo, govori se da njegov duh još uvijek luta starim dijelom groblja u Ličkoj Rječici, izvan Raja. Ako želite ići pomoći njemu da nađe Mariju, bolje nemojte, zbog toga što je već bilo desetak slučaja da je netko otišao na taj dio groblja i nikad se nije vratio.
Lajkuj ovaj stih:
 

Hoces li mi ikada moci oprostiti

   (upisano: 17 Jun 13, 04:33) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
upoznali smo se na veoma cudan nacin. Preko daljine smo se zavoljeli. Samo smo rijeci, glasove i slike jedno od drugo imali, ali to nas nije sprijecilo da izgradimo ljubav s tolikom jacinom, kao nikada do sada! Kada smo se prvi puta vidjeli, bio je to veoma cudan osjecaj, stojali smo jedno pored drugog, pruzili jedno drugom ruku, gledali se u oci, predamnom je stojala osoba koja mi je bila tako poznata a u isti cas i tako nepoznata. Sjedili smo jedno pored drugog, i gledali se. Pored mene je sjedila osoba o kojoj sam sve znala, ali tako malo imala. Sunce je sjalo u tvoje oci, kao sto su i moje oci sjale gledavsi u tebe. Srce je u istom trenu i sporije i jace kucalo. Da li je to bila zaljubljenost, ili strah, i dan danas nemogu raspoznati! Od prvog susreta, su nastavili i drugi, i treci, i jos mnogo vise.... Sada se nismo voljeli samo rijecima, nego i dodirima. Svaki dan smo se voljeli sve vise i vise. Uvijek smo bili jedno za drugo tu, ja sam bila bolesna, moje srce je bilo slabo kao sto je i tijelo, bilo blijedo i iscrpljeno. Ali to tebe nije sprijecavalo da me volis, nastavio si da se brines o meni i da uvijek budes tu za mene. Pored moje bolesti, imali smo i drugih prepreka, koje je nasa ljubav morala pobijedti. Moji roditelji su bili protiv tebe, samo zbog imena. Da, tvoje ime im se zabadalo u srce kao vatrena i otrovna strijela. Nije im ni bilo bitno sta sam ja osjecala, i to sto si ti mene pravio sretnom. Postavili su mi uslov, oni ili ti. Kako moje srce ovo odluku da prezivi? KAKO? Svijet su mi sa par rijeci moji roditelji, moja krv srusili Andjele, ja sam odabrala tebe! Jer nisam mogla da zamislim zivot bez osmijeha koji si mi svaki dan davao na licu, bez tvojih usana, dodira, tvog mirisa, tvojih ociju.... Sada smo postojali samo mi, i nasa ljubav, i nas san! Jeste, postojali smo mi, nas san, i moja bolest borila sam se, samo zbog tebe andjele. Samo radi nase ljubavi, i naseg sna. Sve sam od sebe davala, da mi srce ojaca. I hvala tebi sto si uvijek bio tu. Izdrazala sam nekako, ali bol nikada nije prestala. Cak smo i nas san ostvarili, andjele ja sam ti rodila sina! Dokaz i simbol nase ljubavi, ovim smo ojacali nasu vezu, kao i nasa osjecanja, sve je bilo jos snaznije. Ali najvaznije je bilo, rodila sam ti zdravog sina. Konacno nam se san ostvario. Dijete je imalo predivno ime, ime koje smo mu htjeli naditi, j o s kada smo ja i ti bili mladi, i tek poceli sanjati taj san. Kada su moji roditelji culi ime djetea, konacno su prihvatili nasu ljubav. Ali tada je bilo kasno. Moje slabo tijelo, se sve vise iscrpilo, i raspadalo. Ja vise nisam imala snage. Umrla sam! Zao mi je sto sam te ostavila andjele. Oprosti mi. Hoces li mi ikada moci oprostiti. Zao mi je sto ostavi i tebe i sina. Oprostite mi. Vi ste bili ono za sto sam ja zivila. I ja cu idalje zivjeti u vasim srcima, iako moje tijelo vise nije tu, moja dusa ce uvijek biti uz vas. I cuvat cu svoja dva andjela. WOLIM VAS! Oprostite mi
Lajkuj ovaj stih:
 

Voleli se dvoje

   (upisano: 12 Jun 13, 04:53) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Davno su jednom dvoje mladi zivjeli, koji su se nenormalno voljeli. Upoznali su se u parku jednom, i htjeli odma provest skupa cijeli zivot svoj. Dugo su bili sretan par, i nigdje nije nastao kvar. Povjerenje, ljubav i pamet su bili tu, i nakon 2 godine zaprosi on nju. Ali nije to radio kao svatko drugi, vec joj on iz srca ponudi: "Valentina, udaj se za mene i budi moja, neka me zauvjek prati ljepota tvoja. Odkad sam te prvi put vidio u parku onom, znao sam da hocu dijecu samo s tobom. Moj zivot mi nista ne znaci bez tebe, ljepotice ne odbij me od sebe. Uvjek ces imati slobodu svoju, necu te drzati kao robkinju moju. Sve cu ti zelje i snove ispuniti, i nikad te necu iznevjeriti. Zelim s tobom da ostarim, i sve teskoce i bolesti da pobjedim. Ocarala me ljubav i ljepota tvoja, prije neg" sto odem u rat, hocu da budes moja!" Njegove rijeci imaju veliku moc, vec je se smracilo i topla je noc. Digla ga je s poda i snazno poljubila, prije nego sto mu je odgovorila: "Noah, ljubavi moja ne znam sta da kazem, znam samo da hocu da budem tvoja to ne lazem. Hocu da ti se predam sva, hocu da se udam za tebe ja!" Prode vjencanje a i prosle su godine, a Valentina prvo dijete ocekuje. Medutim je se zaratilo u zemlji dalekoj, i trebali su jos vojnika na strazi nekoj. Glavni oficir je 20 najboljih izabrao, medu njima je i Noah stajao. Valentina je 3 dana plakala, "da ne ide" je ga nagovarala. Ali na zalost sve je bilo uzalud, povecala joj se muka - smanjio se trud. Priblizio se dan odlaska njegovog, draga gubi supruga voljenog. Obecao je da ce joj pisati, i da ce se zdrav opet vratiti. Onda stavi ruku na stomak i poljubi nju, a ona osjeti strah u njemu i bol veliku. Beba raste - mjeseci prolaze, pisma svaki tjedan dolaze. Ona ih cita s velikom boli, nedostaje joj osoba koju voli. Kad jedan dan ne stigo pismo njegovo, ona se tjesila i mislila da je zaboravio. Prolazili su dani, priblizio se porod, Noah se nije javio jos do sad. Kad 14.7. u 2 sata, ona se porodi iznenada. Rodila je sina, slatkog kao tata, smede kose kad od jednom sestre joj nose pismo od ljubljenog supruga. Ona sva sretna odma ga otvorila: "Hej slatka mala! Nemoj sada da bi zaplakala. Kad dobijes ovaj list onda znaj, da je mom zivotu dosao kraj. Moram svoje misli da skratim, jer moram drugu olovku da vratim. Milijun puta sam ti rekao da te volim, za kraj te jos samo jedno molim -> nemoj da nasoj bebi drugi pruza ljubav moju, niti da dira ljepotu tvoju. Ostani mi vjerna kao sto sam i ja tebi bio, to je jedino sto bih jos od tebe htio. ne zaboravi nas dan vjencanja u Maju, VOLIM TE draga i cekam te u raju! tvoj Noah" Valentina suze obrisa i rece: "Ljubljeni, nitko tvoje mijesto zamjeniti nece!"
Lajkuj ovaj stih:
 

Ponovo smo se sreli

   (upisano: 06 Jun 13, 07:19) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Šta ću, Bog me je takvom stvorio. Nažalost, nisam mogla da biram jer, da jesam, sa ovom pameću i posle svega što mi se desilo, sigurno bih izabrala da budem fizički sasvim prosečna a svakako manje svojeglava. U brojnoj porodici koja se u “osmoj ofanzivi” doselila u Banat, rođena sam kao najmlađe, neželjeno dete. Mojoj majci je u to vreme bilo četrdeset četiri godine i sigurno joj je beba predstavljala teret, ali i stid, pošto je moja najstarija sestra Bojana već bila isprošena. Ipak, bogobojazna kakva je bila, mama nije prihvatila savet dobronamerne komšinice savremenih shvatanja da ode “onom lekaru” u grad i da “reši problem” pa me je, “kada je već Bog tako odlučio”, rodila. Čula sam tu priču u vreme kada sam pohađala treći razred osnovne škole i, kao sve “tajne” izgovorene šapatom, urezala mi se u svest. Moja prva sećanja sežu daleko u prošlost, bilo mi je četiri godine kada su me otac i majka, odlučivši da grade novu kuću, poslali tetki u Plavnu. Naravno da je mami bilo teško da dirinči po celi dan i istovremeno da se brine o detetu koje ne ume ni čarapice da obuje. Tetka Jela, starija tatina sestra, bila je divna, tiha žena, tugovala je za sinom nestalim u ratu i kćerkom miljenicom koja je poginula na Sremskom frontu. Ja sam joj bila, kako je govorila, melem na dušu. Pošto je bila vrsna krojačica, tetka mi je tog dugog, čini mi se najdužeg, leta u životu sašila čitavu “kamaru” prekrasnih haljinica, suknjica, bluzica… A teča Obren, američki penzioner, pobrinuo se za sve ostale “detalje” – cipelice, sandalice, lutke, ukosnice. Bio je ogroman, dobroćudan i drag pa me je svuda vodio sa sobom: i kada je išao berberinu, i kada je poželeo da prošeta, pa čak i u obilazak desetina hektara svoje obradive crnice. To sam najviše volela: upregnuo bi Zelenka u predratne paradne kočije, poseo bi me pored sebe u udobno kožno sedište pa sam, kao princeza iz bajke, svisoka posmatrala svet oko sebe. A teča je bio tako ponosan kad mu poznanici doviknu: - Pomaže Bog, Obrene! Ko ti je ta mala lepojka? - E, ovo je Milena, Jelinog brata Vukašina kćer. Došla je da svom teči ulepša starost – zatim bi ošinuo kandžijom i Zelenko bi pojurio seoskom kaldrmom. Bila sam prefrigano dete i brzo sam shvatila da je tetka “slaba” na mene pa sam to obilato koristila. “Isterala” sam svaki svoj hir i omiljena rečenica bila mi je: “Ja ‘oću kako ja ‘oću!”.Nedeljom bi me tetka posebno lepo obukla jer smo odlazile u crkvu a po povratku kući umela je da se zabrinuto zagleda u mene i tiho, misleći da je ne čujem, govorila je svom Obrenu: - Bojim se za ovo dete. Toliko je lepa da se svi za njom okreću i šapuću, a tvrdoglava je za četvoro, to joj neće sreću doneti. - Hajde, Jelo, pa devojčica je! Šta fali da bude lepa? A zašto sam ja baš tebe oženio? Eto, bila si lepa k’o cvet pa mi nije smetalo to što nemaš miraz i čak sam u Bosnu zabasao da te nađem. Doduše, ti si uvek bila krotka, naučiće i Milena da ne može da dobije baš sve što poželi. Neka je, još je mala… Nije to Jelu moglo da umiri, vrtela je glavom kao da je na dlanu videla moju budućnost, sav moj život. Koliko sam se radovala povratku u naše selo blizu rumunske granice jer sam se užasno uželela i roditelja, i braće i sestara, toliko sam, više slutila nego znala da zauvek ostavljam za sobom najlepše dane detinjstva. I, zaista, iz tog perioda do polaska u školu gotovo da ništa ne pamtim. Mislim da sam privremeno, zato što niko od ukućana nije obraćao pažnju na mene, “zaboravila” na svoju tvrdoglavost. Zadevojčila sam se u trinaestoj godini i jedva sam čekala da završim osnovnu školu pa da se i te bede rešim. Nisam volela da učim i tata je smatrao da će najbolje biti da me pošalje mojoj najmilijoj tetki Jeli da izučim krojački zanat. I, na veliku žalost seoskih momaka koji su me merkali čekajući da prođe “još koja godinica” da bi mi se “približili”, preselila sam se u Plavnu. Uprkos tome što me je teča Obren “kao soko” čuvao, sa šesnaest godina zaljubila sam se u učiteljevog sina Miloša, tek punoletnog momka beskrajno pitomog i stidljivog. Drhtao je kao prut kada bi navratio kod nas na probu košulje ili odela i uvek je obarao pogled ako bi me slučajno očima okrznuo. Primetila je to tetka ali nije se zabrinula do trenutka kada je shvatila da stalno izmišljam razloge da skoknem u prodavnicu preko puta učiteljeve kuće. A tada je bilo kasno da nešto preduzme jer sam od nje uvek dobijala sve što sam naumila. Na vreme sam shvatila da se Miloš neće odvažiti da mi priđe i, nestrpljiva da mi se desi “nešto” čemu ni ime nisam znala, smislila sam način da ga navedem na razgovor. Naime, bilo mi je poznato da slobodne trenutke provodi igrajući šah, pa sam teču nagovorila da me nauči osnovne poteze i – već na prvom seoskom turniru sela sam naspram Miloša. Zbunjeno me je pogledao pocrvenevši do korena kose, ali se već posle nekoliko poteza pribrao i usredsredio na šahovsku tablu. Naravno, pobedio me je ali to meni uopšte nije bilo važno. Šah je bio moje sredstvo za postizanje cilja a cilj je bio osvojiti Miloševo srce. Posle tog prvog fizičkog kontakta – sportski mi je stisnuo šaku vlažnu od nervoze – sve je bilo lako. Mislim da Miloš zapravo nije znao šta ga je snašlo a već sam treperila u njegovom zagrljaju, mahnita od ljubavi, čežnje i želje. Ni on ni ja nismo imali nikakvog iskustva pa smo sve sami, instinktom vođeni, otkrivali. Tetka je pokušavala da sa mnom zapodene razgovor na tu temu, ali svaki put uspela sam da to izbegnem. Pa, šta bih joj rekla? Da Miloš i ja radimo nešto što niko nikada pre nas nije – tako sam mislila jer je bilo previše lepo da bi se drugima dešavalo – da sam srećna samo kada sam uz njega? Nezamislivo mi je bilo da sa bilo kim o tome pričam. Godinu dana kasnije pobegla sam za Miloša. Pošto sam bila maloletna, nismo mogli da se venčamo, a na tetkine i tatine molbe da se vratim odgovarala sam parafrazirajući svoju omiljenu poštapalicu iz detinjstva da, eto, “‘oću kako ja ‘oću”. Previše sam volela Miloša, a to je bilo obostrano, da bismo ostali zajedno. Jesmo se venčali čim sam napunila osamnaest, i te prve tri godine sa njim prošle su mi kao u snu. Ipak, nijedan san ne traje večno. Počela sam da brinem zašto ne ostajem trudna i ta briga pretvorila se u opsesiju. Svekrva Dostana zaista me nije popreko gledala, čini mi se da smo se lepo slagale sve do trenutka kada sam otišla nekoj travarki, koja je važila za “vešticu”, u susedno selo da je zamolim za pomoć. Davljenik se za slamku hvata pa sam tako i ja, mlada i neiskusna, pomislivši da je to izlaz, odlučila da pokušam. I, od tog trenutka sve mi je krenulo naopako: svekrva se ponašala užasno, očima nije mogla da me gleda, Miloš se povukao i samo su tamni podočnjaci svedočili o tome da “niti živi niti mre”. Nije mogao da ostavi majku udovicu a ni bez mene nije umeo da živi. Shvativši da neće dugo izdržati tako razapet, odlučila sam da odem iz te kuće u kojoj sam doživela najlepše i najružnije momente.Vratila sam se tetki i teči na svoj dvadeset treći rođendan. Prihvatili su me, šta su drugo mogli. Ipak, teča Obren nije hteo da se pomiri sa tim da je njegova mezimica “raspuštenica” pa se brže-bolje pobrinuo za to da me ponovo uda. Meni je bilo svejedno. Potpuno odrvenela, pratila sam šta se dešava kao da se radi o nekome drugom. Đuro je živeo u Bačkoj Palanci, bio je stariji od mene dvanaest godina, kao jedan od prvih privatnika u ovom delu zemlje imao je sopstveni auto-servis i mogao je da mi priušti sve što poželim. A ja ništa nisam želela osim da me svi ostave na miru… S jeseni sam se, čim sam dobila “papire” o razvodu, preselila u Đurovu kuću. Venčali smo se odmah. Iako je bio dobar prema meni, nisam mogla da podnesem njegov dodir. Znao je to, bio je užasno ljubomoran i, čim bi me neka njegova mušterija samo pogledala, a kamoli prokomentarisala moj izgled, umeo je da napravi ršum u kući ali u tim trenucima “pomračenja svesti” nikada me, priznajem, prstom nije taknuo. Iskaljivao se na pokućstvu. Malo se smirio tek kada je primetio da sam se zaoblila. U naredne tri godine rodila sam mu prvo Bogdanku a potom Miru i za sve to vreme nijednom me nije odvezao tetki u posetu. Sirota moja Jela dolazila je autobusom dok je mogla a onda je, posle tečine smrti, zanemoćala. Smatrala sam da joj, za svu dobrotu kojom me je obasipala, dugujem bar toliko da uz nju provedem njene poslednje dane pa sam namolila Đura da mene i decu odveze u Plavnu. Bog mi je svedok da nisam sebi dopuštala ni da pomislim na Miloša a kamoli da me ophrvaju grešne misli ali… Kada sam ga ugledala pred prodavnicom u koju sam došla po hleb, zaboravila sam na sve: i na bolesnu tetku, i na decu koju sam ostavila kod komšinice Bose, i na Đura, mislim da sam i na sebe zaboravila – stajao je preda mnom lep kao greh, sa tek pokojom sedom iznad slepoočnica i sa izrazom beskrajnog čuđenja u tim toplim očima. - Milena… otkud ti? - Došla sam da negujem tetku, Miloše… Kako si? - Eto, guram nekako. A ti? - Znaš da sam se ponovo udala, imam dve kćerke… - Znam. I ja sam se oženio, dobio sam sina… - Izgleda da je Bog bio ljubomoran na našu ljubav pa nam je decu dao tek kada smo se razišli – gorko sam prokomentarisala iako sam znala da je to bogohuljenje. – Kako je Dostana, da li je zadovoljna drugom snajkom? - Slažu se… ili bar ja mislim tako – refleksno je rukom načinio pokret kao da će da me pomiluje, kako je nekada činio, a onda je zastao u pola pokreta. – Bože, kako si lepa, čini mi se da si sada, ako je to uopšte moguće, još lepša nego što si bila. - Samo ti se čini, Miloše. Nesrećna žena ne može da bude lepa. U meni, zapravo, vidiš nekadašnju Milenu, vidiš ono što želiš… - Moramo da se nađemo – prekinuo me je nestrpljivo. – Reci kada i gde, molim te. Grozničavo sam razmišljala a onda sam se osmelila. - Dođi večeras posle deset u tetkinu letnju kuhinju. Brzo sam se okrenula i, kao bez duše, pojurila sam kući. Plašila sam se da ću se predomisliti ukoliko budem razmislila, i ako zaključim da postoji opasnost da ću biti povređena. Srce mi je tuklo neujednačeno a snažno i mislila sam da ću se onesvestiti ako brzo ne preduzmem nešto. Zato sam odmah utrčala u kupatilo i smirila sam se tek pod mlazom okrepljujuće, tople vode.Kao u bunilu, poslovala sam oko tetke i dece moleći se da niko večeras ne dođe da sedi uz bolesnicu. I, Bog mi je molitve uslišio: kada su konačno svi u kući pozaspali, pošla sam u letnju kuhinju. Miloš me je čekao pod okriljem mraka. Ni otvorila vrata nisam, a već su me dograbile one poznate, drage ruke. Mislim da sam tokom tih nekoliko sati koje smo zajedno proveli, izbrisala sve teške trenutke osetivši se ponovo živom. - Milena, ne znam kako sam preturio ovih nekoliko godina bez tebe. Kada si otišla, samo sam želeo da umrem. Šta da radimo? Ako opet odeš, ne znam kako će se to završiti… - Nemoj, Miloše, da nam otežavaš. Znaš da ne možemo ništa da učinimo, tako je kako je. Oboje imamo decu… Ali, znam da ću od ovih trenutaka živeti svih narednih godina. Bila sam uverena da ne treba više da se viđamo jer je to opasno za oboje. I nisam poslušala svoju intuiciju. Tokom narednih pet večeri, do tetka Jeline smrti, Miloš je redovno dolazio u letnju kuhinju a ja sam dolazila njemu. Istog dana posle sahrane Đuro je decu i mene odvezao kući, u Bačku Palanku. Tih nekoliko noći provedenih sa Milošem značile su mi sve ali su me istovremeno još jače odvraćale od moga muža. Nikako nisam mogla da podnesem da mi se približi jer mi se činilo da će svojim dodirom opoganiti moja najsvetija osećanja. Međutim, lud od ljubomore jer je čuo da smo se moj bivši muž i ja sreli – uvek se nađe poneka pakosna duša koja se hrani tuđom nesrećom pa jedva čeka da prenese abrove – Đuro se te noći napio i na silu me je sebi potčinio. Osećala sam se prljavo, jadno, bezvredno i jedina pomisao bila mi je – da pobegnem. Ali, kome? Ocu i majci nisam mogla jer su između nas odavno zahladneli odnosi, nisu mi oprostili prvo preuranjenu udaju a onda razvod. Takvu sramotu Zorića kuća nije mogla da podnese pa je lakše bilo “zaboraviti” me. A tetke i teče više nije bilo…Kao u groznici, razmišljala sam o tome šta da činim jer sam znala da ću, ako ostanem, poludeti. I, uprkos svemu, nije mi palo na pamet da se javim Milošu, isuviše sam ga volela da bih ga još jednom stavila u situaciju da bira, a ovoga puta su na drugom tasu moje životne vage bili, osim njegove majke, ta mlada žena i njen i Milošev sinčić. I, uradila sam jedino što sam mogla: otišla sam u tetkinu kuću koju sam nasledila, zatvorila sam se između četiri zida i bolovala. Naravno, nedostajala su mi deca, ali bila sam sigurna da će se Đuro dobro brinuti za njih, bio je zaista dobar otac. I muž, sada to znam. Pretpostavio je da sam otišla u Plavnu pa je požurio za mnom. Lupao je na vrata, dozivao me je, ali nisam htela da mu otvorim. Dolazio je svakodnevno, ostavljao mi je voće i cigarete, udarci u vrata bivali su sve tiši, a onda sam jedne večeri na pragu zatekla pisamce. “Molim te, Milena, vrati se kući. Potrebna si i deci i meni. Stidim se, nikada te više neću povrediti. Jesam ljubomoran, ali ti znaš zašto. Za sve oko sebe imaš lepu reč osim za mene. Evo, pristajem i na to da ne možeš drugačije, samo se vrati. Đuro” Vratila sam se posle dvadesetak dana. Obradovao se, ali se trudio da me zaobilazi koliko je mogao. Strepela sam pitajući se dokad će izdržati… Dva meseca kasnije saznala sam da sam u drugom stanju. Đuro je verovao da sam zatrudnela one noći kada me je silovao i bio je presrećan. Kad sam rodila sina, tri dana je slavio po kafanama čašćavajući i znane i neznane. Pala sam u depresiju jer sam osećala da je moj Milorad Miloševo dete. Kasnije, kako je rastao, likom i stasom potvrdio je moje slutnje. Ne znam u kojem je trenutku Đuro to shvatio, pretpostavljam onda kada je rasprodao sve što smo imali najavivši nam da ćemo se preseliti u Borču gde je već kaparisao kuću. Nisam se bunila, prihvatila sam to kao svoju kaznu. Znam da je moj muž želeo da odemo što dalje od Plavne, što dalje od našeg gradića, da bi sprečio i izbegao eventualno šaputanje. I – nikada mi nije prebacio to što sam učinila niti je spomenuo da zna. Pekla me je njegova dobrota, želela sam da mu se odužim, da pokažem da to umem da cenim iako se on sve to vreme pridržavao neizrečenog obećanja da mi neće prilaziti. Jedne noći ušunjala sam se u njegovu sobu – a spavali smo svako u svojoj od dana kada sam se vratila iz Plavne – i zavukla sam se pod jorgan pored njega. Trgnuo se kao da ga je struja dodirnula brzo uključivši noćnu lampu. - Milena, šta to radiš? – bunovno me je upitao. - Ništa, vraćam se tamo gde pripadam. Tada sam prvi put videla svog muža da plače i mislim da su njegove suze otopile led oko moga srca. Shvatila sam koliko me voli, šta je sve preživeo i na šta je pristao samo da budem njegova. Konačno mi je bilo jasno da je to prava ljubav. Jelenu sam rodila narednog proleća. Svesna sam činjenice da svog Đura ne volim onako kako sam Miloša volela, drugačija je to ljubav, tiha i duboka, ali on to i ne zahteva. Srećan je što smo ponovo prava porodica. Zakopala sam duhove svoje prošlosti u najskrivenije kutke srca i znam da Milošu nikada neću reći da je Milorad njegov sin. Uostalom, po tome koliko ga Đuro voli, samo je on otac našeg jedinca
Lajkuj ovaj stih:
 

Nikada neću zaboraviti

   (upisano: 04 Jun 13, 08:25) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Sve je počelo u osnovnoj školi. Bili smo u istom odeljenju od prvog razreda. Bili smo dobri, ma najbolji drugovi. Uvek sam gledala na njega kao na brata, sve do petog razreda kada sam shvatila koliko mi se daj dečko ustvari dopada. Ja sam u njemu videla savršenstvo. On je visok, dovoljno viši od mene, uredno ošišana kosa, tamne sitne oči, glas koji smiruje. Bili smo dosta slični. Oboje smo voleli košarku, voleli smo slične filmove, slušali istu muziku. Želela sam da mi bude prvi dečko. Godinu dana kasnije, kada mi je sa ushićenjem pričao o nekoj devojci koju je upoznao na nekoj utakmici, shvatila sam da je nemoguće da nas dvoje budemo zajedno. On mene smatra najboljnom drugaricom, I u tom trenutku pomirila sam se s činjenicom da ćemo ostati drugovi. Ipak još uvek sam gajila neke simpatije prema njemu. Rešena da zaboravim na suludu ideju, da bi između nas moglo ipak nešto da se desi pristala sam da se vidim sa jednim košarkašem iz kraja koga sam upoznala na rođendanu mog brata. Taj košarkaš bio je moj prvi dečko. Bio je sladak, bio mi je simpatican, mada mi je Mihajlo bio daleko slađi i simpatičniji. Ta “veza” sa košarkašem trajala je jako kratko, jedva nedelju dana. Nisam mogla da ne primetim Mihajlovu ljubomoru kada sam mu rekla da mi se košarkaš ustvari mnogo sviđa. Taman kada sam raskinula sa njim i posle razgovora sa Sarom rešila da budem hrabra i kažem Mihajlu šta osećam, on mi se još na prvom času pohvalio da za vikend izlazi sa devojkom koju je upoznao na utakmici. Naravno ništa mu nisam rekla o svojim simpatijama prema njemu. Te simpatije sakrila sam duboko u sebi. Nakon izvesnog vremena upoznala jednog repera iz druge škole sa kojim sam se dugo dopisivala. I nakon mesec dana dopisivanja izašli smo. Tada me pitao da budem njegova devojka. Oduševljena ludim reperom nisam ni primetila da je Mihajlo prestao da priča o devojci sa utakmice. Nisam ni primećivala da on mom reperu svakog dana nađe neku novu manu. Jednom prilikom rekao mi je da taj dečko nije za mene. Ispostavilo se da je bio u pravu. Reper me je posle treće nedelje prevario na nekoj žurki. Na jednom času fizičkog vaspitanja shvatila sam da sam zaljubljena u Mihajla. Naime formirali smo timove za basket. Kapiten njegovog tima, Daki, viknuo mu je : “Ej! Čuvaj je.” Prišao mi je, zagrlio me i šapnuo: “Mala, čuvam te.” Pogledala sam njegove sitne tamne oči, i u tom trenutku shvatila da su to najlepše oči koje sam ikada videla. I tada sam htela da mu kažem sve, klecala su mi kolena, drhtala sam, imala sam osećaj da čuje koliko mi jako lupa srce, toliko sam se uplašila da nisam uspela ni reč da izgovorim. Samo sam mu se osmehnula i onda samo počeli da igramo basket, kao da se ništa nije desilo, i nije se ništa desilo. Iako nikome, sem Sari, nisam rekla koliko sam zaljubljena u Mihajla, svi iz odeljenja su znali da smo zaljubljeni jedno u drugo, ali niko o tome nije hteo da govori. Na nekom rođendanu, dok smo pijuckali toplu čokoladu, devojka iz mog odeljenja, sa kojom se uopšte nisam slagala, pohvalila nam se da je u vezi sa Mihajlom. Kada sam čula ukočila sam se, nisam mogla da verujem da mi Mihajlo sam nije rekao za tu vezu. Verovatno mu nije bila preterano bitna čim je od te večeri nije pozvao ni jednom, a ona je našla novog dečka. Početak osmog razreda. Svi smo bili uplašeni oko prijemnog, svi smo uglavnom pričali o tome ko će šta da upisuje. Kada sam čula gde će Mihajlo umalo nisam zaplakala. On je rešio da upiše Vojnu gimnaziju u Beogradu. Stalno sam razmišljala o tome. Nisam htela da prihvatim činjenicu da ćemo toliko biti udaljeni. Znala sam da će svakog drugog vikenda dolaziti kući ali ja sam navikla da ga viđam svaki dan. Nisam htela da razmišljam o tome. Svu pažnju posvetila sam pripremama za upis u srednju školu, jedva sam čekala malu maturu jer sam znala da ću ići sa Mihajlom. Došla je i mala matura. Bilo je preslatko. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je bend počeo da svira neku baladu, a ja i Mihajlo tražili smo se u onoj gomili parova koji već uveliko plešu. Nadala sam se da ću imati hrabrosti da mu bar te večeri kažem sve što osećam prema njemu još od petog razreda. Napokon smo se našli. Nasmešio se onako kao samo on ume i zamolio me za ples. Nisam imala hrabrosti da mu kažem. Samo smo ćutali i lagano plesali uz tu predivnu pesmu. Prošla je mala matura, prošli su prijemni i upis u srednju školu, došao je letnji raspust. Nadala sam se da ću za taj raspust imati bar još jednu priliku da mu kažem sve. Imala sam dve prilike da mu priznam i nijednu nisam iskoristila. Uvek bi me oblio hladan znoj, počela bih da drhtim, i ni reč ne bih rekla. Prošlo je dosta vremena od tog letnjeg raspusta, krenuli smo u srednju školu. Privikavala sam se na novo društvo i naravno u glavi mi je bio samo Mihajlo. Nismo se čuli od letnjeg raspusta. Plakala sam skoro svakog dana jer nisam iskoristila toliko prilika da mu priznam da sam zaljubljena u njega. Jedne hladne subote sasvim slučajno smo se sreli u gradu. On je bio sa bratom, ja sa drugaricom. Bila sam presrećna što ga vidim. Popričali smo. Rekao mi je da tu zbog slave, da će biti tu do utorka. Sutradan stigla mi je poruka od njega: “Hoćeš li da izađemo večeras?” Naravno da sam odgovorila potvrdno. I odmah počela da se spremam. Zvala sam Saru više puta tog dana da joj kažem koliko sam srećna i kako jedva čekam da izađem sa njim. Napokon došlo je vreme da krenem. Našli smo se kod škole. Šetali smo dugo, pričali o sasvim običnim stvariima, o košarci, o daljini, o školi, bivšem društvu dok on nije načeo temu o vezama. “A ti nemaš dečka?” pitao me. “Nemam.” odgovorila sam. “Hoćeš da krenemo prema tvojoj zgradi? Ne bi bilo dobro da kasniš kući.” “Naravno, idemo.” “Ja baš mislim da treba da nađeš nekog da te čuva, sad kad ja nisam tu”, opet on poče. “Naći ću, polako. A ti jer imaš nekog koga čuvaš?” pitala sam. “Imam”, odgovorio je kroz blagi osmeh, pogledavši me. Nastala je tišina. Baš čudno, ja i on smo uvek imali o čemu da razgovaramo. Polako smo stigli do moje zgrade. Odvezli smo se liftom do mog sprata. Pozdravili smo se i ja sam krenula ka stanu. Uhvatio me za ruku tako čvrsto i privukao sebi. “Zar nemaš ništa da mi kažeš?” pitao me. “A, da. Srećan put. Vidimo se kroz dve-tri nedelje.” rekla sam mu i poljubila ga u obraz. “Samo toliko?” pitao me razočarano. “Zar se nećemo videti i sutra? Rekao sam ti idem tek u utorak.” “Naravno videćemo se sutra”, odgovorila sam kroz osmeh mada on nije hteo da mi pusti ruku. “Baš nemš ništa još da mi kažeš?” bio je uporan. Shvatila sam da mi je možda ovo poslednaj šansa da mu sve priznam. “Imam, imam još mnogo toga da ti kažem. Sviđaš mi se. Sviđaš mi se od petog razreda. Molim te, ti me čuvaj.” Srce je počelo jače da lupa, pogledala sam njegove sitne tamne oči , onda njegove usne koje su se izvile u široki osmeh i onda smo se poljubili prvi put. Kolena su mi klecala, a on me zagrlio tago snažno, verujem da je osetio kako mi srce lupa. Bila sam presrećna, nisam mogla da spavam, nisam mogla da skinem osmeh s lica. Napokon bili smo zajedno. Naravno videli smo se i sutradan i u utorak prepodne. Nismo mogli da se vidimo kroz tri nedelje kada je došao za vikend, ali smo se redovno čuli. Prošlo je mesec i po dana, došla je Nova godina. Za doček bili smo u nekom kafiću sa društvom i bilo je savršeno, da je bilo bolje ne bi valjalo. Taj celi zimski raspust bio je savršen. Viđali smo se prepodne, uveče, gledali smo naše omiljene filmove kod mene. Bilo je sve savršeno dok nisam došla na ideju da se našalim sa njim. Moja drugarica ima neki lažni profil na fejsbuku i sa tog profila počela sam da se dopisujem sa Mihajlom. Posle onih pitanja tipa “Šta radiš, odakle si?” prešla sam na ozbiljnija pitanja među kojima je bilo i : “Da li imaš devojku?” na šta je on odgovorio : “Nemam.” Osećala sam se prodano, razočarano, prazno, slomljeno… Sa tog profila ugovorila sam sastanak sa njim, na koji je on naravno pristao. Umesto te devojke sa lažne slike pojavila se moja Sara koja mu je sve objasnila. Tu smo prvi put raskinuli. Sutradan me odmah zvao ali ja jednostavno nisam mogla da se javim. Posle desetak dana u poruci mi je poslao stih: “Ja bi’ opet samo s tobom, s tobom mi je najlepše.(:” Kada sam pročitala poruku nisam mogla da ne zaplačem od sreće. Tada smo popričali i dogovorili se da se nađemo sa društvom u kafiću kada dođe iz Beograda. Pomirili smo se 17. februara. I sve je bilo super ta dva meseca. Čuli smo se svaki dan, pričali o svemu. Ali kad god bi on došao iz Beograda izašao bi sa društvom a mene bi pozvao sutradan kada je već u Beogradu. Stekla sam utisak da njemu nije stalo. Napunili su mi glavu nekim glupostima o tome kako ja njemu ne značim čim on mene ne zove kad dođe iz Beograda. Vremenom prestao je da zove. I ja sam to shvatila kao raskid. Prošlo je mesec dana, nismo se ni čuli ni videli. Ja sam počela da se dopisujem sa jednim dečkom, kasnije smo se i smuvali. Taj dečko bio stvarno fin prema meni, brinuo, nije hteo da izlazi sa društvom da bi izašao samnom. I bilo mi je jako žao što nemogu da zaboravim Mihajla i jednostavno se zaljubim u ovog dečka. Bila sam u školi kada me Mihajlo pozvao posle skoro dva i po meseca. “Kako si mogla?” pitao me ljutito. “Kako sam mogla šta?” “Kako si mogla da mi ne kažeš da imaš drugog ?” besno me pitao. “Mislila sam da smo raskinuli, nisi zvao, nisi se ni javljao kada sam ja tebe zvala.” “To nije opravdanje!” odbrusio je. “Znam! Nisam mogla više da budem u neizvesnosti. Ne možeš ti da nestaneš na dva meseca i onda se pojaviš i kriviš mene za sve”, branila sam se. “Nisam mogao da zovem, imao sam dosta obaveza, izvini. Ja sam kriv.” “Ti znaš da te volim i…” spustio je slušalicu nisam uspela da završim rečenicu i kažem mu koliko ga ustvari volim i koliko mi nedostaje. Ja sam raskinula sa tim dečkom. Nisam mogla da budem sa njim a pritom da neprestano mislim na Mihajla. Došlo je leto, ja i Mihajlo odlučili smo da se nađemo i raščistimo neke stvari. Pričali smo dugo o svemu. Na kraju ja sam mu se izvinila što sam napravila tu glupost, ni sama neznam zašto sam to uradila. Nisam mogla da ne primetim koliko se Mihajlo promenio. Bio je mnogo drugačiji. Meni to nije smetalo, dok opet nije nestao na mesec dana. Nije mi se javljao, nije me zvao, nije odgovarao na poruke. Videla sam ga na terenu kako igra basket sa društvom. Nisam se usudila da mu priđem. I od tada neznam ništa o njemu. Ali često mislim na njega. I mogo mi je žao što se sve ovako završilo.Tana V.
Lajkuj ovaj stih:
 

Bas kao nekad

   (upisano: 22 May 13, 05:54) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
U tišini svoje sobe mislim me k tebi nose.Tebi ljubavi moja.LJubavi prva nikada zaboravljena. Ni nakon 17 godina ne mogu te potpuno izbrisati iz glave. Sječam se kao da je bilo juče.Imala sam svega 15 godina.završila osnovnu školu ,prestupnica kako se kaže. Moj prvi izlazak,vau kako sam bila sretna.Nakon dužega ubijeđivanja moga oca ,koji je bio jako strog ,konačno sam dobila odobrenje, da mogu izaći. Ja i prijateljice dugo smo se uređivale.došle smo u disco.Ples i sve što ide uz to.Plešem u ritmu muzike.,pijem coca colu,pogLEd mi prelazi preko lica nepoznatih ljudi.I…da ,to je bio onaj momenat,moje oči su se srele sa njegovima.Osjetila sam kako mi je tijelo zadrhtalo,tijelo mlade djevojke koja do tada nije osjetila čar ljubavi.NJegove oči me pogledaše,lagani smiješak pređe mu preko lica.Samo sam ga gledala,pitajući se.dali on mene gleda? Noge su se tresle u isčekivanju nečega .Hočeli mi prići ,pitam se? Vidim ga ,ide prema meni,tresem se,dlanovi se znoje,srce lupa kao ludo.Dolazi do mene ,zamoli me za ples.Pristajem naravno.Svira pjesma, jedina moja ….počinjemo plesati.ali oboje osječamo da je to ono nešto.Moja glava naslonjena na njegovim grudima.ples se završava,pita me ,možemo li malo izači vani?Koliko sam bila sretna ,toliko sam bila i nervozna.nisam se znala ni poljubiti.Izađemo vani,pričamo o svemu.stariji je od mene 3 godine.Gledam ga ,mislim da sam ga prvu veče zavoljela.gledam njegova usta koja su bila slična mojima.Puna senzualna usta.Dugo pričamo ,vidim naginje se prema meni.Usta sama pronalaze jedna druga.Bilo je nešto ah,exsplozija u tijelu.Od te noči postali smo zvanično dečko i djevojka.18.7. taj datum ču pamtiti do smrti.Početak moje velike ljubavi.Mjeseci su prolazili,nas dvoje smo bili nerazdvojni.Viđali smo se svaki dan.Posebno kada je škola počela.Svaki dan me čekao pred školom.Skupa smo bili.Skupa odlazili na avtobus.On je bio par km dalje od mene.Došao je i decembar.Odlazak u vojsku.Došla sam na njegovu oproštajnu veče.Bila sam mlada djevojka,njegovi su me odmah prihvatili.Odmah su rekli ona će biti naša.Kada je odlazio u vojsku,ispratila sam ga na kolodvor.Srce mi je bilo puno bola,suze su kapale niz moje lice.znala sam da ga neću brzo vidjeti.Odlazio je na Kosovo.Zagrlio me ,nježno poljubio.Ne plači ljubavi moja.Poljubio me je.Poljubcima brisao lice vlažno od suza. Iz avtobusa mi maše,pošalje mi pusu.Još jedan pogled i avtobus se gubi iz moga vida.Ostajem na stanici ,plačem.Mjeseci su prolazli,živjela sam za njegova pisma.Pisma su bila puna ljubavi,prolazili su mjeseci i konačno nakon 8 mjeseci došao je dan kada je dobio vojnički dopust.Čekajući ga ,drhtala sam.Pitanja su bila u glavi.Voli li me još tako jako?Ali kada smo se zagledali,rijeći su bile suvišne.Pali smo jedno drugom u zagrljaj.Nismo se mogli odvojiti jedno od drugog.Željeli smo da svaki trenutak provedemo skupa.Tih par dana brzo je prošlo.Opet bol,patnja,ali sada sam bila sretnija.Još malo ,samo još malo pa će se vratiti iz vojske.Prošli su mjeseci,vratio se iz vojske,naša ljubav je svakoga dana sve više i više jačala.Svi su već znali za nas.Svuda smo išli skupa.Nedelja u crkvi.Čeka me pred crkvom.Skupa odlazimo u kafić.I tako prošlo je tri godine.Moj rođendan.LJubavi spremna sam.Želim ti se potpuno predati .NJežno me ljubi.Jesi sigurna ljubavi? Da sigurna sam.Želim to.Svira lagana muzika,ljubimo se,drhtim ,uzbuđenje ,strah sve je bilo tu.Slušamo pjesmu baš kao za nas naručena……mjesečina ko dukat žut ,ti dovoljno mlada ja dovoljnu lud,mjesečina ko dukat žut ti dovoljno žena ,prvi je put…Prepustim mu se.Bio je tako nježan.tako pažljiv.Osjetila sam bol,ali bila je slatka bol.nakon toga ležimo zagrljeni,tada počinjem da se tresem.Zagrli me ,poljubi .Stisne me uz sebe,i tako zagrljeni zaspimo.Nakon par mjeseci ,moja ljubav odlazi u inozemstvo .Počinje da radi tamo.LJubav je bila na kušnji.Nije mogao tako često dolaziti.Ali trudio se ,nekada na 14 dana ,nekada je duže trajalo.Ja sam u tim godinama stasala u jako zgodnu curu.Imala sam dosta udvarača.Ali nisam željela nikoga.Moje srce je voljelo samo njega.Počele su spletke drugih .Ja sam bila dosta neozbiljna,volila sam šalu,ples,izlazila sam kada ga nije bilo.Ali nisam ga varala.Počele su prve nesuglasice.Kada je došao bila su pitanja.Čuo sam to i to.LJudi su bili zli.tj njegovi prijatelji.Htjeli su nas rastaviti.Puno njegovih prijatelja htjelo je samnom a on to nije znao.Kada sam ih odbila,pravili su smicalice.Ali ipak nekako smo to sve izdržali.Nekada sam ja u svojoj neozbiljnosti znala pretjerati.To tek sada shvaćam, poslije toliko godina.Znala sam u društvu kaad smo bili skupa smijati se ,nekada na njegov račun.To su bile bezazlene šale ..ali sada znam da je njemu to smetalo..U međuvremenu smo odlučili da se uzmemo maja 1992.Tako je došla i nova godina.Doček 1992.naravno bili smo skupa.Tih par dana smo proveli zajedno.Ali osjećala sam,osjećala sam da nešto nije kako treba.Pitala sam ga. LJubavi reci šta je.Na pitanja ,odgovarao je poljubcima.Ništa rekao je .Sve je isto kao prije.Ali u srcu sam osjetila da nije sve isto.Otišao je.Čuli smo se telefonom .1.2.njegov rođendan.Zovem ga .Sretan rođendan ljubavi.Hvala odgovara mi.Glas mu je čudan.Kao da se bori sam sa sobom. Ljubavi reci šta je? Poznajem te godinama ,znam da nešto nije u redu.Ne odgovara.Pitam ga imaš li drugu? Šuti..postavljam ponovo pitanje.Reci ,kažem ako imaš.Odgovara mi.DA ima drugu.Srce se zaledilo.Ali moj ponos,ponos koji me stajao moje ljubavi.Ponos je odgovorio.Dobro ,želim ti sreću zbogom. O kako sam bila luda,zašto sam ga tako lako pustila pitam se godinama.Plakala sam danima ,zatvorena u sobi .Nisam željala nikoga da vidim.Nisam jela danima.To se ubrzo vidjelo na meni.Bila sam već suhica i par kg što sam izgubila napravilo je od mene kostura.Svi su mi govorili ,trgni se.On uživa a ti patiš.Mama je plakala,molila me da pođem jesti.Kada je vaga pokazala 44kg mama je poludila.Htjela me na silu da vodi doktoru. Mami za ljubav počela sam jesti .Nisam osjećala okus hrane.Osjećala sam samo veliku bol. Nakon nekog vremena.Pred crkvom sretnem njegovog brata.Kada me ugledao ,zagrli me i kaže znaj samo to on te voli.ali neznam šta se desilo.Kaže da je došao u njegovu sobu.Na krevetu je našao njega sa suzama i naše slike .Plakao je .Ali rekao mu je ovako je bolje. Pitam ga imali curu.Ispriča mi za jednu djevojku,njihova sestra je željela da budu skupa.Kao ja sam daleko ,ona ima papire ,već je tamo i sve to….ali kaže mi vjeruj da te voli ,bori se sa sobom….u glavi mi se vrtilo,bila sam sretna .Ipak me voli.a po drugi strani ljuta.Kako možeš dozvoliti da se netko miješa u našu ljubav…Ali moj ponos nije htjeo dozvoliti da ga nazovem.On je čekao da ja njega nazovem a ja sam čekala da on mene.I tako je došao početak aprila.Počeo je rat.Odlazim u drugu državu.Više nikoga od naših prijatelja nisam vidjela.I tako jedno veče,sjedim na terasi jednog kafića.Prilazi mi jedan dečko.Bog,bog odgovorim.Kaže pa ti si …..da odgovorim ja sam.Kaže hej vidio sam ti dečka.Živimo u istom gradu.Ja ga gledam.Kakvog dečka? Pa tvog.Odgovaram da on nije moj dečko več mjesecima.Dotični dečko ostaje zbunjen.Kaže pa kako ? Meni je rekao da još hodate ali da ste se nešto malo posvađali.Više mi ništa nije jasno.Kažem pa ništa pozdravi ga od mene. Nakon 14 dana taj dečko opet dolazi u grad gdje sam ja bila.Imao je familju tamo.Sreli smo se opet slučajno.Kaže vidio sam ga.Rekao sam mu da sam te vidio.Pitao me je kakva si ? Jesi se promijenila? Poručuje ti da te još voli….dao je svoj broj.O bože pogledam sestru,srce mi lupa .sestra se smije mojoj sreći .Znala je da ga nikako ne mogu zaboraviti. Drugi dan..zovem ga.Ruke mi se tresu okrečući njegov broj.Javlja se.O bože,jedva prozborim riječ.On je sretan ,pita me za sve moje ,pita me kako sam ,pita me ah ,,,pričamo kao da se ništa nije dogodilo.Kaže mi daj mi ti broj ,znam da nemaš novaca da me zoveš.Ja ću tebe nazvati.Dam mu broj od brata.Brat je stanovao u zgradi.On i njegov susjed nekako su imali telefon skupa.Dijelili su broj….Prolaze dani ,čekam ,nema poziva,tjedni .Ništa.Sestra kaže nazovi ga ti.Ah opet moj ponos.LJuta sam na svoj ponos.Ne ,neču ga zvati .Igra se sa mojim osjećanjima .Opet sam patila .Ali nisam htjela nazvati..Prošli su mjeseci.Pomirila sam se sa sudbinom.Ne voli me.U međuvremenu srećam osobu,osobu koja je kasniej postala moj muž.On se brzo zaljubljuje u mene .Pa ne mogu reći i ja sam nešto osjećala.ali sada znam da to nije bila ona prava ljubav.Pakiram se ,idem njemu a govorim seki.Neznam nisam sigurna dali bi išla.Sestra odgovara ,pa nemoj .Imaš još vremena ,reci da si se perdomislila.ali ja sam osoba od riječi uvijek bila.Kada nešto obećam to i ispunim.Kažem joj ne mogu obećala sam mu.Ah mlada djevojka, nisam shvaćala tada .Nisam shvaćala da je to za cijeli život.Prvi mjesec ,muž je već pokazao zube.Nije bio onakav kakav se perdstavljao.Ali bila sam mlada,zdrava i već prvi mjesec zanijela svoju ćerku.Već nakon dva mjeseca shvatila sam da moj muž nije onakav kakav je bio.A ja sam u njemu tražila svoju ljubav.Svoga dragog koji mi je znao pokazati ljubav a muž to nije znao.Bio je grub.Brak je bio katastrofa.Ali ja sam uztrajala zbog djeteta.Nakon par godina.Sjedim kod brata,taj njegov susjed sjedi.Vratimo se na godine kada sam došla u taj grad.Pričam o svojoj bivšoj ljubavi.Kažem kako sam tada dala njihov zajednički broj ali da mi se nikada nije javio.Čovejk me gleda,već su znali i brat i drugi da je moj brak katastrofa.Gleda me i kaže mi .Ti si ….da to je moje ime .Spusti glavu ,kao krivac koji se nalazi pred sudom.Kaže mi zvao tada jedan dečko, ja sam se javio.Pitao je moželi tebe dobiti.Meni se nije dalo vas zvati.I drugi dan sam zaboravio.Zvao je još par puta i na kraju sam rekao da ne zove više da tamo nema nikakve …ostala sam otvorenih usta,ništa nisam rekla.Kažem mu, ma nema veze ,nije nam bilo suđeno.ali u srce se bol zarila.U glavi se film vrtio,zvao je ,volio me je .O bože već drugi put je moj ponos uništio sve .Zašto ga nisam nazvala? Da sam ga nazvala sada bi bili sretni,sada bi moje dijete bilo naše dijete… Godine su prolazile.Muž se ponovo oženio.ja sam živjela za svoju djecu.nisam željela nikoga . Nekada sam u samoći razmišljala o svojoj ljubavi.kako bi bilo ,da smo ostali skupa .Ah odmahnem glavom ,nije nam bilo suđeno.U srcu sam željela da ga bar još jednom vidim.Samo da ga vidim ,pozdravim ,pitam kako je. On ima svoj život.Oženjen je .Ima djecu.Sretan je.Godinama nisam išla u svoj rodni kraj. Nakon 16 godina odlučila sam i ja da konačno posjetim svoj rodni kraj.Odlučila sam se za kolovoz.Tada je velika gospa.Dolaze naši ljudi iz inozemstva. U srcu sam priželjkivala da ga vidim ali mislila sam da za to nema nikakve šanse. Kada sam stigla u rodni kraj ,srce mi je bilo puno.Nakon toliko godina srela sam svoje prijatelje.Svi su odmah pitali jesi li ga vidjela.Nisam kažem.Ah kažu kakva je to ljubav bila.Da nije bilo rata možda bi bili skupa.Vi ste bili suđeni jedno drugom.Znaš vi ste kao romeo i julija. Nedelja,mama je otišla na misu.Ja nisam mogla.Došli su mi prijatelji na kavu.Kažem ,mama doću ja po vas .Dolazim pred crkvu.Čekam mamu i moje.Iz crkve prvo izlazi jedan prijatelj.Bio je naš zajednički prijatelj.Pozdravlja se samnom .Pričam sa njim, a ne mogu ga pitati dali je i ON u crkvi.I tada naednom ,pogledam.O bože ON je.on Pogleda prema meni.U njegovim očima sam vidjela,iznenađenje,sreću,sve zajedno.Ja ga gledam.Neću prići prva ,mislim si. Ali on prilazi meni.Dolazi do mene ,pruža mi ruku ,nasmije mi se sa onim osmijehom kojeg sam tako voljela.Srce mi razbija,pomislim u sebi.Pa mislila sam da će biti lakše.Nakon toliko godina .Kaže mi gdje si … ja mu kažem ma gdje si bivša ljubavi…Progovorimo par riječi.Pitam ga gdje mu je žena.Pokaže je.Mene moji zovu .Neznam šta da radim .Ali on je prekinio moje razmišljanje.Kaže možemo otići na kavu jedan dan.Daaaaaaa odgovaram ali kako da mu dam broj.Žena gleda..sjetim se na našeg prijatelja.Kažem L.. ima moj broj. Odlazim,vidim da gleda zamnom ,ulazim u auto sva uzbuđena.Moji se smiju.Mama kaže eto konačno si ga vidjela.Svi su znali kolika je moja ljubav bila do njega.. Prošao je jedan dan.Ja idem u grad.Vozim sestre i moja ćerkica je sa nama. Vozim se prema gradu.Ispred mene auto reg..toga grada gdje on živi.Gledam ali neznam kakav auto vozi.Neznam dali je on.Ali srce mi govori da je on.Kažem seki:ON je.Ona se smije.Ma daj od toliko auta i ljudi koji se voze ,baš će on biti ispred tebe.Ako je on ,onda ga je samo bog poslao. Vozim ,gledam.Seko ON je .Kaže ma kako znaš i en vidiš dobro.Ma ON je ,to su njegove uši. Sestra pođe da se smije ,kaže ti si luda ha ha i u smijeh,,ja živim godinama sa mužem pa neznam kakve uši ima.A ona nakon 16 godina zna kakve uši ima. Šutim i vozim.O bože idemo u istom smjeru. Dolazim na parkiralište ,on je ispred mene .Stanem ,čekam jer on hoče da parkira unatrag. Otvorio je prozor.Daa ON je.On gleda nazad i najednom pogleda .Vidi da sam ja.Pokloni mi njegov osmijeh.Osmijeh koji samo on ima.Stavljam auto u ler.neznam opisati ali to je nešto jače,osječaji sami rade.On isto tako izlazi iz auta ,ide prema meni .Nasmijemo se jedno drugom ,pođemo pričati.Dolaze seke ,pozdravljaju se sa njim.obadvije vide,vide ono što je očito. Kaže mi da popijemo kavu.Čekaću te gore u restoranu nad trgovinom.Dolazim .Sjedi .Čeka me .Baš kao nekada.Sjednem do njega.Pričamo o životima.Pokaže mi slike djece.Pričam mu o svome životu.Pričamo ali nešto u zraku visi.Visi ono nedorečeno. Dodirne mi ruku,pomiluje je.Kaže mi, znaš li ti koliko sam ja tebe volio.Ako si me voliozašto si me ostavio?Našao si drugu? Kada mi je ispričao.Smetalo mu je što sam se tako zezala.Kaže zezala si se na moj račun.Govorili su mi da si neozbiljna.Da nađem ozbiljnu curu.i tako u ljutnji sam ti rekao da imam drugu.Ali nisam tada sa njom ništa imao.Volio sam tebe .znaš li koliko sam patio? Znaš nikada te nisam potpuno prebolio.Jedan dio mog srca uvijek će biti sa tobom. Nadao sam se godinama da ču te vidjeti.Izgubio sam svaku nadu.I sada najednom pojaviš se .Pojaviš se i poremetiš moj mir.Moje osječaje.Shvatili smo oboje ,shvatili da naša ljubav neče nikada prestati. Kaže mi ,idemo negdje na mirno.Idemo na naše mjesto.Ulazim u njegov auto.Gledam ga.Zamislim da je tu moje mjesto.Moje mjesto je pored njega. Vozimo se,njemu se ruke tresu,kaže mi neznam gdje vozim ,izgubljen sam .Dolazimo na parkiralište,otvara mi vrata auta.Izlazim,on me pogleda ,ja njega i jednostavno dogodilo se ,naša usta su se spojila.Bilo je kao da je vrijeme stalo.Kao da nije bilo tih 16 godina.Daje mi ruku,ruka u ruci.Pogledamo se ,znamo oboje.Kaže mi, baš kao nekada.Da,tiho odgovaram ,baš kao nekada. Popijemo piće ,ljubimo se u kafiću ,znamo da krademo trenutke ali ukredeno je najljepše. Mene seka zove .Moram ići.I on mora ići.Kaže mi nazvaće me ,vidjećemo se .Popodne čekam poziv.Zove me .Žena je saznala da me je vidio.Opet zli ljudi.Jedva su čekali da ženi kažu.Ne mogu doći.Ide samnom ,ne pušta me sada nigdje.Pokušavao je par dana da se vidimo,i jedan dan nam je uspjelo.Naši dobri prijatelji su nam pomogli.Vidjeli smo se.Kratko uživali u našoj sreći.Nismo spavali skupa.Neee,,bilo nam je dovoljno,da naše ruke budu jedna u drugoj,da se naše usne spoje.Shvatili smo,shvatili da naša ljubav nikada nije umrla.Da je samo spavala godinama …pozdravili smo se sa tužnim očima.Rekao mi je znaj da te volim i da te nikada nisam prestao voljeti.Ali ..da znam ljubavi.Ti si oženjen a ja rastavljena.Ja sam slobodna a ti nisi.Imaš obitelj i nikada nebi željela da netko pati zbog mene..Rekao je vidjećemo se još..Ali opet prst sudbine ,,zvao me je zadnji dan prije nego sam se vratila kuči.Spavala sam ,nisam čula telefon….ali možda je i tako bolje.da smo se vidjeli tu veče.ko zna šta bi se desilo ….Vratila sam se u svoju sadašnju državu..život se nastavio kao i obično..Na poslu sam.Telefon mi zvoni.ON ,,pričamo,,o nama ,o našim osjećanjima.Šta sada ? Bilo je teško to izreči ali morali smo .Kažem mu.Nastavi svoj život.Živi ga kao što si do sada.Imaš obitelj.Imaš djecu.Moja djeca žive bez oca ,ne želim da i tvoja žive.Slagao se samnom .Bilo je teško.Kaže mi tek sam te ponovo našao a opet te gubim .Nikada te neću zaboraviti.Odlučili smo da je bolje tako.Žrtvovaćemo ljubav,ljubav koja nikada nije nestala. Jer kako je rekao TI si JA a JA sam TI. Da mi smo jedno.I uvijek čemo ostati jedno.Zaželjeli smo sreću jedno drugom.Izbrisali brojeve,jer ako bi imali brojeve pitanje šta bi se desilo.. I tako opet sam izgubila ljubav koja je bila moja ,njega koji je bio moj i koji nije više.i neče nikada biti.Jer on pripada svojoj obitelji.Svoji djeci,svojoj ženi….a u naša srca ne može nitko ući,nitko nam ne može uzeti ljubav koja če živjeti sa nama do smrti..Sada za uskrs bio je dole.Došao je sam.Čuo je priče da moji dolaze.Nadao se da ču i ja doći. Ah nado izgubljena.Bio je u mom kraju.Kupovao je nešto.li opet prst sudbine.moj brat je bio za njim.sluša ga priča sa jednim mojim susjedom.kaže ah imam ja ovdje curu ,imao i uvijek če u mom srcu biti moja.pitaju ga, pa koja je bila.odgovara,,moj brat ostaje zapanjen,ali šuti ne javlja se.Sluša ga.I počinje on našu priču.Kaže im to je bila velika ljubav ,takve ljubavi se teško nađu .Bila je moja ljubav i uvijek će ostati….čekam je možda će doći ..Nije me dočekao jer nisam došla,nije me vidio jer sam bila daleko,daleko od njega ,daleko ali tako blizu …uvijek će biti tu u mom srcu…moj romeo a ja njegova julija.LJUBAV NESUĐENA ...Romanticarka..
Lajkuj ovaj stih:
 

Ova divna devojka

   (upisano: 18 May 13, 22:05) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Cudno, uvek je zamisljao raj potpuno drugacije od mesta na kome se sad nasao. Nije bilo blistave svetlosti, nije bilo mnostva boja, niti malih lepih andjela i bica svetlosti. Umesto toga, hodao je planinskom stazom, koja se pruzala izmedju borove sume i divnog jezera. Bio je sumrak, onaj divni letnji sumrak, neuhvatljivo vreme izmedju dana i noci. Ovo mesto je odisalo mirom i spokojom, bio je to njegov raj. Mnogo puta je pohodio ovo mesto u snovima, ali sada je bio siguran da je stvarno, jasno je osecao sitne kamencice pod nogama. Dok je hodao stazom, jedna srna dosla mu je u susret, i stala na puteljku, posmatrajuci ga svojim krupnim ocima. Izgledalo je kao da hoce nesto da mu kaze. Bilo je to besmisleno, pomislio je, srne ne mogu da govore. Pa ipak, tako je izgledalo. Srna je konacno produzila niz put, a on se pitao da li je to dobar ili los znak, sto je srna naisla. Ispratio je pogledom, a kad se okrenuo, u susret mu je dolazio novi posetilac. Bila je to devojka. Zapazio je da je niskog rasta, sitna, ali prelepog okruglog lica, i nebesko plavih ocju. Dugacka smedja kosa padala joj je u kovrdzama na ramena. Bila je obucena u belo, i bosonoga. Kad mu se priblizila, osmehula se, i on je osetio neki divan talas spokoja..neznosti.. koji je dolazio od tog osmeha. Zdravo- rece ona jednostavno. Jedva je promrmljao odgovor. Dodji- rece mu devojka i uze ga za ruku- hajde da malo prosetamo. Boze, pomislio je, kako je smeten. Ova divna devojka ga vodi za ruku, a on ne ume ni da progovori. Ali onda je ona progovorila, i kao nekom carolijom, nestala je njegova stidljivost. Ubrzo su veselo cavrljali, i osecao je kao da se znaju sto godina. Kad je pocela da pada kisica, potrcali su prema sumi, drzeci se za ruke. Da li sam zato doveden ovde, upita se? Zar mi je trebalo toliko da shvatim koliko malo treba za srecu, samo jedna mala topla ruka, u ruci? Kao da mu cita misli, pna ga upita: zasto ti je bilo neprijatno kad sam te uzela za ruku? Znas- poceo je da se pravda- u mom svetu nije uobicajeno da te nepoznati odmah uzmu za ruku. Mnogo ti stegnut taj tvoj svet- nasmesi se ona- u mom svetu je to sasvim normalno. Setali su jos malo po sumi, drzeci se za ruke, ne mareci za kisu. Kad je ugledao usamljeni kameni monolit, srce mu se stegnu. Znao je, znao da je to rastanak. Ne brini- rece ona- ovo nije kraj. Ja cu uvek biti uz tebe. Uzmi ovo sto cu ti sada dati, i kad ti bude tesko, kad nestane nade, samo ga drzi uz sebe, ja cu biti tu. Pogledao je sta mu je stavila u saku. Bio je to mali pramen njene kose. Ti si vila zar ne? upita on iznenada. Jesam- znao je odgovor. Cudno, uvek je zamisljao vile kao visoke i plavokose, ali sad mu to uopste nije bilo vazno. Bio je odusevljen, ocaran, ovom malom smedjokosom vilom. Zatvori oci- rece mu ona i povede ga do kamenog monolita. Stali su, i on je na trenutak, trenutak koji bi voleo da produzi u vecnost, osetio njene usne na svojima. Kad je otvorio oci, vile vise nije bilo, ni tog mesta, a on.. Probudio se u krevetu, u sobi, secanje mu se vratilo. Bio je tesko bolestan. Bio je!. Osecao je da vise nije. U glavi mu se razbistrilo, snaga mu se vratila u udove, oci su mu blistale! Skocio je iz kreveta da se obuce, bilo je divno posle toliko vremena biti na nogama. A onda se setio svega, i tuga mu zameni radost. Vila.. kako da je vidi ponovo? Sta cemu zdravlje, sta cemu svet bez nje? Jakna mu je visila na stolici, i on u ocajanju zavuce ruku u dzep, trazeci cigarete. Mora da zapali, da se smiri. Kad je izvukao ruku iz jakne, osmeh mu se vratio. U ruci je drzao pramen viline kose. Ponovo je nasao svoj raj.
Lajkuj ovaj stih:
 

To si bio ti

   (upisano: 14 May 13, 08:18) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Cekala je nesto ili nekog, I to ocigledno jer je bila previse mala da bi sama odlucivala za sebe. Ja sam bila previse mala. To sam bila ja. Cesljala sam lutki kosu, mrseci joj lokne, rasturajuci ih. “Bices ti lepa mami”, rekla sam joj I snazno je zagrlila. Pomirljivo me pogledala krupnim zelenim ocima, blistajuci u svojoj divnosti. Sedela sam na keju, pored “Ljubavnog” mosta, prva klupica sa leve strane. 7 godina. Crvena plisana haljinica I kosa upletena u kike-vise sam ja licila na lutku nego ova koju sam drzala u rukama. Nogama nisam dodirivala zemlju, klackala sam se, ljuljuskala nogice, bilo mi je zabavno. Imala sam beli unihop na nogama, toliko beo da je na jutarnjem suncu zracio svetlom I nekom cudesnom toplinom. Okrenula sam se levo, pa desno, I nastavila da se igram. Pricala sam lutki, ona me razumela, upijala svaku moju rec. Prisao mi je visok, krupan covek. Nosio je plavi kacket I gurao malu biciklicu pored njega, bas onakvu kakvu nisam imala I kakvu sam uvek prizeljkivala. “Hoces da se igramo zajedno”, pitao me sa finim osmehom na licu. Pruzila sam ruku I dala mu najdivniji osmeh na svetu I rekla kratko I vrlo jasno “Da”. Uhvatili smo se za ruke I uputili se negde, lepo mi je pricao, mada sam ja samo gledala u njegov bicikl. Ne pricaj I ne idi sa nepoznatima, rekla je mama… “Ali ja ne zelim to da uradim, samo sam zelela voznju biciklom”, bunila sam se I kmecala. “Moras I tacka! Ne mogu ja da se igram sa tobom, nemam vremena. Pomozi mi I otici ces kuci, tamo ce se igrati neko sa tobom”. Bio je besan, ali ne previse. Nekako se kontrolisao. Stisla sam Barni, svoju lutku uz sebe I pomilovala ga po glavi. “Nemoj da budes nervozan, I tata je uvek nervozan, pa je I mama nervozna zbog njega. Oni se cesto svadjaju, to nije lepo”. Pogledao me iskosa, kao sta ti znas. Podigao me, drzeci me za ruku kojom sam ga milovala, gledajuci me prodorno I nekako kao da neshvata sta se sve krije iza mojih ociju, kao da nikada nije bio dete, kao da nije sanjao, plovio morem, uhvatio dugu. Kao da nije mastao, kao da su mu ubili mastu. “Pricaj mi, pricaj mi lepo. Necu te vise dirati I prisiljavati ni na sta. Sam cu naci nacin da popravim masinu, samo pricaj”. A dete k’o dete, daj mu nekog da ga slusa I pricace ceo dan… Pricala sam o najboljoj drugarici, o Milici. Milica I ja se igramo puno lutkama, pijemo kafu, kuvamo rucak, bas kao I nase mame. Moja mama je najbolja mama na svetu, pravi najbolje kolace, igra se sa mnom, vodi me u setnje. “Tata nije dobar prema mami”, rekla sam,”on potcenjuje njenu dusu I ono sto ona moze.” Poceo je da se smeje, tako malo dete, takve reci! I ja sam pocela da se smejem sa njim, samo zato sto mi se dopadao njegov smeh, volela sam ovu tisinu koja vlada trenutno u garazi I to sto se bas on ponudio da slusa moje baljezgarije. “U skoli mi nije lepo, nije ni ruzno, nije nikakvo”, rekla sam mu. “Ja cu biti domacica, kao I mama, pravicu sve sto I ona I cuvacu decu I igracu se s njima. Ja I Barni cemo sve zajedno”, pogledala sam lutku polazuci velike nade u ovo sto sam rekla. Pod svetloscu lampe videla sam da je on u stvari stariji covek, imao je puno bora na licu, malo kose, skoro sede. Ali nije bio star. “Ti imas bore kao baka, koliko godina imas?” Grcao je od smeha, a kad se pribrao rekao je : ”Mladji sam ja od tvoje bake, mladji..”, I tuzno uzdahnuo, kao da krije neku pricu. “Bice sve u redu, samo se smej.” I smejao se. Svetlo, jako svetlo. Otvaram oci, podne je. Preznojila sam se u snu, ne znam zbog cega. Pogledam u noge, da proverim da li su to moje gigantske nozurde ili me ceka beli unihop. Sve je na mestu, u savrsenom redu. Protezem se, misleci na to koliko besmislenih gluposti sanjam u poslednje vreme. Okrenem se u levo, spavas I dalje. Lice ti je spokojno, sa blagim smeskom. Bitno da si dobro. Stavljam ti ruku na celo I gladim te po loknama. A onda, flesbek… Kao da sam se vratila u svoj san, mala devojcica je pruzila ruku I umirila nepoznatog coveka. Gledam ti bore, pipam sve do jedne, sklanjam lokne I vidim dva duboka zaliska, bukvalno sve do temena. Tek sada sam primetila koliko ti je opala kosa. I dalje diram grubu kozu, pitajuci se odakle mi je tako poznata. I onda sine, kao najsvetlija sijalica. Taj nepoznati covek nije ni bio nepoznat. Taj starac, to si bio ti.
Lajkuj ovaj stih:
 

Njegove reci imaju veliku moc

   (upisano: 29 Apr 13, 09:07) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Davno su jednom dvoje mladi zivjeli,koji su se nenormalno voljeli. Upoznali su se u parku jednom, i htjeli odma provest skupa cijeli zivot svoj. Dugo su bili sretan par, i nigdje nije nastao kvar.Povjerenje, ljubav i pamet su bili tu,i nakon 2 godine zaprosi on nju. Ali nije to radio kao svatko drugi,vec joj on iz srca ponudi:"Valentina, udaj se za mene i budi moja,neka me zauvjek prati ljepota tvoja. Odkad sam te prvi put vidio u parku onom, znao sam da hocu dijecu samo s tobom.Moj zivot mi nista ne znaci bez tebe,ljepotice ne odbij me od sebe.Uvjek ces imati slobodu svoju, necu te drzati kao robkinju moju.Sve cu ti zelje i snove ispuniti, i nikad te necu iznevjeriti.Zelim s tobom da ostarim,i sve teskoce i bolesti da pobjedim.Ocarala me ljubav i ljepota tvoja,prije neg" sto odem u rat, hocu da budes moja!" Njegove rijeci imaju veliku moc, vec je se smracilo i topla je noc.Digla ga je s poda i snazno poljubila, prije nego sto mu je odgovorila: "Noah, ljubavi moja ne znam sta da kazem,znam samo da hocu da budem tvoja to ne lazem.Hocu da ti se predam sva,hocu da se udam za tebe ja!"Prode vjencanje a i prosle su godine, a Valentina prvo dijete ocekuje.Medutim je se zaratilo u zemlji dalekoj,i trebali su jos vojnika na strazi nekoj.Glavni oficir je 20 najboljih izabrao, medu njima je i Noah stajao.Valentina je 3 dana plakala,"da ne ide" je ga nagovarala.Ali na zalost sve je bilo uzalud,povecala joj se muka - smanjio se trud.Priblizio se dan odlaska njegovog,draga gubi supruga voljenog.Obecao je da ce joj pisati,i da ce se zdrav opet vratiti.Onda stavi ruku na stomak i poljubi nju,a ona osjeti strah u njemu i bol veliku.Beba raste - mjeseci prolaze,pisma svaki tjedan dolaze.Ona ih cita s velikom boli,nedostaje joj osoba koju voli. Kad jedan dan ne stigo pismo njegovo,ona se tjesila i mislila da je zaboravio.Prolazili su dani, priblizio se porod, Noah se nije javio jos do sad.Kad 14.7. u 2 sata,ona se porodi iznenada.Rodila je sina, slatkog kao tata, smede kose kad od jednom sestre joj nose pismo od ljubljenog supruga.Ona sva sretna odma ga otvorila:"Hej slatka mala!Nemoj sada da bi zaplakala. Kad dobijes ovaj list onda znaj,da je mom zivotu dosao kraj.Moram svoje misli da skratim,jer moram drugu olovku da vratim. Milijun puta sam ti rekao da te volim, za kraj te jos samo jedno molim -> nemoj da nasoj bebi drugi pruza ljubav moju, niti da dira ljepotu tvoju.Ostani mi vjerna kao sto sam i ja tebi bio,to je jedino sto bih jos od tebe htio.ne zaboravi nas dan vjencanja u Maju,VOLIM TE draga i cekam te u raju! tvoj Noah..Valentina suze obrisa i rece:"Ljubljeni, nitko tvoje mijesto zamjeniti nece!"
Lajkuj ovaj stih:
 

Posle ovoga mi ne trebaš nikad vise

   (upisano: 22 Apr 13, 05:37) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
I večeras ćeš me tražiti u masi ljudi, nećeš me naći. Namjerno ću izbjegavati mjesta na kojima bih te mogla sresti. I nećeš me dugo vidjeti. Zaboravit" ćeš kako mirišem. Zaboravit" ćeš kako dišem. Zaboravit" ćeš kako te gledam. Zaboravit" ćeš kako hodam. Zaboravit" ćeš me. Moraš. I ja ću tebe. Rijetko mislim na tebe a još rjeđe te spominjem. Ne viđam te i to mi ide u korist. Prestaješ mi biti neko bitan. Valjda to tako ide. Danas jesi, sutra nisi. A ti nisi,već odavno nisi bitan. Ma vraga nisi. Jedno je ono što ja želim da bude istina a drugo je ono što jeste istina. Ali, istina je i to da se polako gubiš u meni. Samo ponekad te potražim, udovoljim mašti, smislim neku perverznu scenu, samo to. Ne miješam srce s tim, nikad. Ma koga lažem?! Srce je već odavno umiješano u to. Već godinu dana se ti vrtiš u njemu. Donosiš tugu, donosiš sreću, ubrzavaš i usporavaš njegove otkucaje. Ali nećeš više. Ja sam tebe više sita, najprostije rečeno. Pokušavala sam, trudila se, tebi to nije bilo dovoljno. Htio si druge, eto ti druge. Hto si živjeti, živi, ko ti brani?! Ja?! Ma ti su puk"o! Ja se već odavno čupam iz ovoga a ti me vraćaš. Sve sam mogla trpjeti. Preko svega bih ti prešla. Oprostila bih ti sve njih da si htio da se potrudiš bar mrvicu. Okrenuo si mi leđa sad kad mi je najteže. To ti nikad neću zaboraviti. Poslije ovoga mi ne trebaš nikad više. Ne mogu reći da nemaš srca, imaš ti njega, imaš, a šta je u njemu to samo Bog zna. Mislila sam da si sve do sad nesvjesno radio. Da si misleći da te ne volim tražio utjehu u drugima. A ti si, i nakon što si se uvjerio da te volim, nastavio da se ponašaš isto, možda čak i gore. Vidim živiš, hvala Bogu, nikad bolje. Jedna ode, druga dođe. Svaku voliš, sa svakom je ljubav neviđena. Šta meni preostaje osim da se povučem?! To je to. Povlačim se. Ne traži me više. Nema me. Ne misli o meni. Ja ne postojim. Umrla sam za tebe. Briši me. Olakšaj sebi. Jedna briga manje. Nećeš se više brinuti hoću li te ja vidjeti s nekom. Vidiš, u svemu ima nešto pozitivno. Uživaj bez osvrtanja. Ne daj nikome da sreću ti kvari. Ja sam ti je kvarila. Ja sam ti bila smetnja, znam da jesam. Iskreno ti se izvinjavam zbog toga. Neće se ponoviti više nikada. A kaznu za to mi je već Bog odredio, ne trebaš se i ti mučiti. Sretno!
Lajkuj ovaj stih:
 

Zbogom sudbino

   (upisano: 19 Apr 13, 08:55) - pink radio. com

Kategorija: Ljubavne priče
Da, prosla je skoro citava vijecnost od naseg prvog susreta. Voljela sam te, volio si me. Za svo ovo vrijeme nase ljubavi ja sam samo znala za tebe, za tvoje njezni pogled i divne pokrete tvoje. Ljudi su nas rastavili. Da, zli ljudi koji neznaju sta znaci voljeti. Ja mogu samo da umrem. Ne, ne zbog tebe a ni zbog mene vec zbog naseg sina koji nesmije doci na ovaj svijet. Osjecam njegove pokrete koje zele da vide oci svoje majke, svojih roditelja. To mu nemogu dozovlit i nesmije niko znati da nosim tvoje dijete. Oduvjek sam zelila da imam nesto tvoje i sada imam naseg sina koji ce biti vjecno samnom na ovom drugom svjetu. Mozda je tako bolje. Mozda ce moja smrt ozivjeti moju ljubav, nasu ljubav. Nemoj me nikada zaboravit i naseg sina. Ponekad mi posjeti grob i donesi karanfile koje si mi dao one hladne noci. Bar tada reci istinu: "Davno volio sam te ali ti to nikada nisam rekao, volio sam i naseg sina koji zajedno s" tobom zivi u meni. Volio sam tvoje oci i tvoju dobrotu koju nisam znao da cjenim." Tada ce mi biti lakse i tada cu znati zasto sam zrtvovala svoj zivot, zivot naseg sina. Zbogom voljeni. Zbogom sudbino, nikad me nemoj zaboravit. Ponekad kada bude pjevala ona moja pjesma, pjevaj i ti sa njom. Ona mi je bila najdraza, jedini vjecni drug i samo sam njoj mogla reci za moju tugu, za moju patnju. Zeljela sam i jos uvjek zelim da svakog 1vog Februara posjetis moj grob. Tog dana obrisi prasinu sa moje slike i pogledaj me u oci. Oci ce ti reci zasto sam ovo ucinila, one ce ti reci ime naseg sina. Sada zbogom i sjecaj me se. Sjecaj se zene koja je dala sve u zivotu, dala naljepsi dio zivota, dala sve. Pamticu tvoju ljubav i pamticu patnju koju su mi nanjeli zli ljudi. Zbogom i zivi zbog mene i naseg nerodjenog sina.
Lajkuj ovaj stih:
 

Sledeća strana >>

Strana 1 od 36  | Resultat 1 do 40 od 1407 pronadjenih

1933463

 
 
Serbien Haus TOP Putovanja Traum Reisen Reisen Last Minute Anzeiger Luzern FUSH Promostar Subotica DomaciRecepti.net BrziKolaci.com rtv pink Pink Online rtv pink RTV Pink